Sećanja i prilozi zaposlenih

Ja radim od 17.12.1984-te godine i mogu slobodno reći da su uslovi korisnika kao i radnika iz godine u godinu boili bolјi i moderniji. I dan danas dobijamo korisnike koji u svojoj kući nisu imali struje, vode i kupatila.Došavši kod nas oni se preporode, samim tim što je naša procedura takva da se novi korisnici odmah vode u kupatilo na pregled, kože, kose, kupanje, šišanje, brijanje. Jednom, pre par godina doveo otac sina u našu ustanovu, on je već bio star i nije mogao sam da vodi brigu o sinu posle smrti supruge, jednostavno sin nije hteo da sluša, nije hteo da se kupa niti da se brije, pa se izvinjavao što sina dovodi u takvom stanju, ali dok je on bio kod socijalnih radnika da obavi uobičajenu proceduru, mi smo njegovog sina okupali, obrijali, ošišali, presvukli ga u čisto odelo, smestili ga u sobu i tada sam otišla po njegovog oca da mu pokažem gde smo ga smestili. Sin je oca čekao na vratima i kad je on hteo da uđe u sobu otac se ulјudno javi čoveku na vratima, ne primetivši da je to njegov sin pošto godinama nije video obrijanog i sa kratkom frizurom, tek kad je sin progovorio otac je ostao bez reči, zagrlio ga i izlјubio i rekao „e, to je moj sin, suze su mu udarile na oči“. Zato neki korisnici i kažu da su tu kod nas kao u nekoj banji!

Kad sam počela da radim ja sam bila šesta medicinska sestra po redu. Glavna sestra nam je bila Ilinka Svilengaćin. Tada je već postojao i dom za umobolne žene, na adresi Milošev put i odelјenje 3, gde su bili penzioneri očuvane svesti. Radilo se u dve smene, stim da su na odelјenjima ostajale domarke, koje su tu i živeli u stanu dobijene od doma. Od njih smo svako jutro dobijali informacije, da li se nešto desilo u toku noći, da li je neko pokušao da pobegne ili da li nekog nešto boli itd. Radilo se u dve smene, a pošto nas je bilo malo za vikend je radila jedna sestra ceo dan i to na sva tri odelјenja, a tada smo imali oko 320 korisnika na sva tri odelјenja zajedno. Iako sam bila mlada mogu reći da je bilo vrlo naporno biciklom opslužiti sva tri odelјenja, podeliti prvo insuline na sva tri odelјenja, pa terapiju, potom doručak, pa taman dok smo to obavili, previjanje, injekciona terapija i ako slučajno nešto vanredno iskrsne to je već bilo vreme za ručak i sve iznova. Tada su nam negovatelјice po odelјenjima puno pomagale i zvale nas po potrebi ako se nešto vanredno desi.

Da napomenem u to vreme nije bilo pelena (ove što nam sada kupuje dom), ni antidekubitalnih dušeka, nego smo od stari čaršava pravili pelene, koje su se prale i ponovo koristile. Nisu postojali MOP džogeri nego je majstor Kiš Lacika od drveta skovao jednu dugačku dasku i jednu kraću u obliku „T“ i na to se kačila stara halјina po mogućnosti da je dobro upijajuća i sa time se brisale prostorije i hodnici. Kao sredstvo za čiščenje se koristila sona kiselina za kupatila i toalete (koji su uglavnom bili čučavci), a za ostale prostorije u metalne kante su sipan šampon za kosu i time su brisale sobe i hodnike. Za higijenu korisnika smo koristili sapune, time smo im prali i kose i telo. Kupatilo smo imali jedno sa ogromnim kazanom, gde je deda Andrija ložio vatru da bi se ugrejala voda, umesto lavaboa bilo je izidan kao neki valov gde su se korisnici umivali. Desilo se ne jednom da su umobolne žene sele u valov i pustili vrelu vodu i tako zadobile opekotine. Sada svaki blok odelјenja ima svoje zasebno kupatilo sa najmanje tri tuš kabine, sa zavesama i sa najmanje tri WC-a, i to odvojeno žensko od muških kupatila. Na prvom odelјenju imamo 17 tuš kabina 22 lavaboa, 22 WC šolјa, što u potpunosti zadovolјava njihove potrebe. Za održavanje toaleta i kupatila se koriste najsavremenija sredstva, kao što je Galisept, Domestos, u svaku WC šolјu se sipa Bref a za čišćenje soba i hodnika se koriste Time, što istovremeno i dezinfikuje i lepo miriše. Drvene džogere smo zamenuli MOP profesionalnim džogerima sa njima namenjenim krpama. Pored svega toga imamo i tri profesionalne mašine za ribanje, što spremačicama mnogo olakšava posao.