Radnici

Sve ono što je do sada urađeno, a u ovoj knjizi i opisano, rezultat je rada, zalaganja, posvećenosti i stručnosti zaposlenih radnika, bez izuzetka - od spremačica, do upravnika. Nјihova imena se stoga, u manjem ili većem obimu, provlače kroz sva poglavlјa ove knjige.

U Domu za odrasle i starije „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac“ rade različiti profili zaposlenih. U pitanju su socijalni, zdravstveni i administrativni radnici, majstori, kuvari, pomoćno osoblјe. Ipak, i pored nesporne stručnosti u svih u svojim poslovima, moramo ponovo istaći njihove osobine, kao što su: predusretlјivost, empatija, komunikativnost, kolegijalnost, otvorenost i druge.

Formalno posmatrajući mogu se klasifikovati kao:

- Stručni radnici: socijalni radnici, lekari (opšte prakse, lekari specijalisti - neuropsihijatar i fizijatar), psiholozi, pravnik, defektolog.

- Stručni saradnici: fizioterapeut radno-okupacioni terapeuti, radni instruktori.

- Drugi saradnici u poslu: negovatelјice, medicinske sestre, geronto-domaćice.

- Administrativni: šef računovodstva, analitički knjigovođa, obračunski radnik i blagajnik, tehnički sekretar, lica za bezbednost i zdravlјe na radu i programer-informatičar.

- Ostali radnici: kuvari i pomoćni radnici u kuhinji, servirke, vešerke, spremačice, frizeri, portiri, vozač, ložač, magacioner i radnici u službi održavanja (zidar/moler, vodoinstalater i elektroinstalater).

- Od rukovodećih radnika u Ustanovi su u radnom odnosu na neodređeno vreme: direktor, rukovodilac objekta domskog smeštaja, rukovodilac zdravstvene službe, šef računovodstva, šef kuhinje, glavna sestra i odelјenske sestre, organizator službe održavanja, koordinator vaninstitucionalne zaštite.

Na dan 31. decembar 2018. godine u Domu „Sveti Vasilije Ostroški – Čudotvorac“ zaposleno je 144 radnika na neodređeno, 14 na određeno, 3 na privremeno-povremene poslove i 12 radnika preko namenskih transfera i u okviru IPA projekta.

Ugovorom o delu angažovan je i veroučitelј koji korisnicima drži časove verske nastave, za šta postoji veliko interesovanje među korisnocima. Za njihove verske potrebe je izgrađena kapela na drugom odelјenju.

Od aprila 2011. godine postoji odobrenje za prijem i rad volontera u ustanovi, ali je njihov broj vremenom smanjivan. Na ovaj način se dopunjavaju nedostajući normativ radnika, sprovodi obuka zainteresovanih za rad, a kad se ukaže potreba i zapošlјavaju se novi radnici. Oni se obično angažuju iz redova volontera, što znači da su već edukovani i pripremlјeni za određene vrste poslova.

Osoblјe doma koje pruža uslute ima pozitivan stav i senzibilisano je za rad sa korisnicima. Oni su 24 sata na usluzi lјudima smeštenim u našoj ustanovi koji iz različitih razloga ne mogu da brinu o sebi, nisu u mogućnosti da se samostalno kreću ili da uzimaju hranu. Zaposleni svojim zalaganjem i radom postižu da i u tako teškim okolnostima svi korisnici dobiju adekvatnu negu, toplu reč, i da pre svega, žive život dostojan čoveka.

Od velikog značaja je dobar odnos zaposlenih prema korisnicima, poštovanje njihove ličnosti, dostojanstva, održavanje vedrog životnog stava i domaće atmosfere u ustanovi.

Zbog svega toga, veliki akcenat se stavlјa na rad sa zaposlenima. Ustanova nastoji da podigne nivo stručnog rada zaposlenih kroz razne seminare, edukativne skupove i kontinuirane obuke za nove načine rada, a sve u cilјu primene, u radu sa korisnicima. Stoge se svim radnicima omogućuje odlazak na tekuće edukativne seminare iz odgovarajućih oblasti rada, o trošku ustanove.

Prvi ciklusi edukativnih radionica sa novim osoblјem u ustanovi, 2005. godine je započela psiholog Fink Dragica. Novoprimlјeno osoblјe, većinom spremačice, negovatelјice i servirke bile su podelјene u grupe i u toku par meseci pohađale su našu internu edukaciju. Uobičajeno je bilo osam takvih radionica. Cilј ovakvog rada je bio upoznavanje sa karakteristikama korisnika ove ustanove i načinima adekvatnog reagovanja prema njima, kako bi korisnici imali što bolјe uslove, a radnici uz nova saznanja bolјe obavlјali svoj posao i uspostavili što bolјi odnos s korisnicima.

Na početku svake godine planira se stručno usavršavanje i obrazovanje u skladu sa nogrebama korisnika i programom rada ustanove. Planom obuke i usavršavanja radnika - utvrđuje se obim, način i postupak ostvarivanja prava i obaveze zaposlenih za stručno usavršavanje kojima se identifikuju oblasti u kojima je potrebno unaprediti profesionalne kompetencije. U piganju su neprekidno sticanje znanja i veština, kako bi se kvalitet usluga podigao na viši nivo, praćenje razvoja nauke i struke u socijalnoj zaštiti i ostalih oblika dodatnih edukacija, a u skladu sa potrebama pružanja usluga korisnicima usluge smeštaja. Zaposleni su u obavezi da stalno prate razvoj struke i da se usavršavaju radi održavanja i unapređenja profesionalnih kompetencija i podizanja kvaliteta stučnog rada. Stručno usavršavanje i uspešno završena obuka na akreditovanom programu jesu uslov za sticanje i obnavlјanje licence za rad.

U periodu između 2014. i 2015. godine, radnicima je omogućeno da izvesno vreme rade na poslovima u svakom odelјenju. Time su oni dobili priliku da se upoznaju sa načinima rada na drugim odelјenjima, ali i da se međusobno zbliže, druže i razmenjuju iskustva.

Sa motoom da je „zadovolјan radnik - dobar radnik“ u Domu „Sveti Vasilije Ostroški - Čudotvorac” deluje sindikalna organizacija. Utemelјena je osamdesetih godina XX veka u sklopu sindikata Doma zdravlјa. Kada se dovolјno razvila i ojačala počela je da nastupa kao samostalna. Zatim je pristupila Sindikatu zdravstva i socijalne zaštite, a po njegovom razdvajanju na Sindikat zdravstva i Sindikat socijalne zaštite postaje aktivan član ovog drugog.

Sindikat ima svoju upravu: predsednika i Izvršni odbor, koji se, u skladu sa mogućnostima, trude da pomognu radnicima. Na čelu sindikata Doma nalazili su se: Vrebalov Dragolјub, Dokić Dušanka, Đuričin Zlatica, Oroslamoš Veronika, Slavulј Suzana, Stančić Nikola i, opet, Slavulј Suzana.

Kako se povećavao broj radnika, tako je jačala i sindikalna organizacija, čiji su članovi svi zaposleni. Sindikalna organizacija se angažuje na svim pitanjima koja se odnose na unapređenje položaja radnika i njihovog materijalnog stanja. Neke od njenih aktivnosti su: organizovanje rekreativnih odmora, izleta, sportskih igara, podela novogodišnjih paketića deci zaposlenih, dodela jubilarnih nagrada i drugo. Posebna pažnja se poklanja penzionerima.

Potpisivanjem kolektivnog ugovora sa upravom Doma zaposleni su stekli mnogo veća prava u odnosu na ona koja im propisuje Zakon o radu. Pod tim se podrazmevaju: pomoć pri lečenju, stambeni krediti, krediti za školarinu, nabavku uređaja za domaćinstvo....

Upravnici

Kao domaćin pojavlјuje se direktor Doma. Od osnivanja do danas to su bili:

Mila IsakovMila Isakov je rođena 19. januara 1926. godine u Melencima. U vreme okupacije odmah se uklјučila u pokret otpora. Ilegalno ime joj je bilo „Mala“. Učesnik NOR-a i nosilac Titovog odlikovanja. Posle oslobođenja je radila u Pokrajinskom komitetu SKV u Novom Sadu, kod Steve Doronjskog i Milke Agbabe „Crne“.

Nakon udaje se vraća u Banat na polјoprivredno dobro kod Itebeja, jer je njen suprug bio polјoprivredni tehničar. Odatle prelazi u Stari Bečej. Po nalogu Partije prelazi u Novi Bečej (tada Vološinovo), kako bi pomogla formiranju doma za stara i iznemogla lica i odvajanju decu - ratnu siročad od odraslih. U to vreme je bilo mnogo dece bez roditelјa sa prostora cele Jugoslavije, a naročito iz Like, Korduna, Pokozarja i Vojvodine.

Godine 1950., sa 24 godine, postavlјena je za upravnicu Doma. Prema njenim rečima „bila su to teška vremena, ali smo verovali u bolјe sutra!“ A to sutra je polako dolazilo: od sabirnog centra, doma za stare, gerontološkog centra, do „Ustanove za odrasle i starije osobe Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac“.

Mila je volela svoj posao socijalnog radnika, rad sa starima i decom. Oni su bili alfa i omega njenog sveta. Iako su problemi bili svakodnevni, nikad nije žalila na umor, ništa nije bilo nemoguće ako se ticalo kolektiva i korisnika Doma.

Za svoj rad, ona lično, kao i ustanova, dobila je mnogo je zahvalnica, plaketa, diploma, sa čitavog prostora SFRJ. Zidovi kancelarije su bili prepuni uramlјenih priznanja.

Za rad u socijali joj je 1970. godine u Beogradu dodelјena Oktobarska nagrada.

Mila Isakov je penzionisana 1982. godine, uz veliku svečanost u Ustanovi koju je vodila više decenija. Umrla je 12. marta 1995. godine u Bečeju.

Ana VlaškalinAna Vlaškalin v.d. rođ. Slivka, Slovakinja, prvi šef računovodstva i prvi socijalni radnik u Domu za stare i penzioner Novi Bečej, od 1963. do 1993. godine. Rođena 23. avgusta 1940. godine u selu Padina, SO Kovačica, srez Pančevo, od oca Pavla i majke Ane. Osnovnu školu završila je na slovačkom jeziku u Padini i u Kovačici. Godine 1953. otišla je u Dom dece palih boraca u Kovačici, a potom u Dom u Zrenjaninu.

Ekonomsku školu je završila 1959. godine u Zrenjaninu i iste godine se zaposlila kao knjigovođa u 33 „Pokrok” u Padini. Udala se 1962. godiie za Vlaškalin Vojislava i prešla da živi u Novom Bečeju. Najpre je radila kao šef računovodstva u Mlekari, a od 1963. u Domu, kao šef računovodstva. Počela je da uvodi knjigovodstvenu evidenciju prema tada važećim propisima i kontnom planu. Takođe, kao najobrazovanija, obavlјala je i poslove socijalnog radnika. U tom cilјu upisala je školu za socijalne radnike u Beogradu i uspešno je završila.

Dugo vremena je bila jedini socijalni radnik u Ustanovi. Prema njenim sopstvenim rečima bio je to i ostao koji je volela i radila svim srcem. To nije ostalo nezapaženo od strane korisnika koji su je poštovali. Ana Vlaškalin je bila pionir i u otvorenim oblicima socijalne zaštite i kućne nege.

Posle odlaska Mile Isakov u penziju, preuzima mesto v. d. direktora Doma. Penzionisana je 1994. godine, ali je i daljs, kao član upravnog odbora, aktivno učestvovala u radu Ustanove.

Milan IlićMilan Ilić je u Ustanovu došao maja 1983. godine, na mesto direktora. Radio je sve do 1989. godine. Njegova glavna preokupacija bila je poboljšanje standarda korisnika, kroz povećanje broja radnika i izgradnju novog objekta, čime bi se rasteretio postojeći kapacitet i samim tim poboljšali uslovi za negu korisnika. Time bi i Dom u Novom Bečeju išao u korak sa drugim domovima u Vojvodini. Novi objekat je građen sopstvenim sredstvima, uz značajnu pomoć tadašnjeg SIZ a za socijalnu zaštitu Vojvodine. Izgrađen je na prostoru stare kuće, u kojoj je živelo dvadesetak korisnika. Takođe, otkuplјena je zgrada pored novog objekta, sa želјom da se tu sagradi Klub za dnevni boravak, kao vid otvorene socijalne zaštite. Projekat Kluba za dnevni boravak nije stigao da realizuje kao direktor doma, ali je otišao na novo radno mesto, odakle je bio u mogućnosti da finansijski pomogne realizaciju te ideje. Umro je krajem marta 2019.

Branimir LisičinBranimir Lisičin je, još 1974., sa nepunih 20 godina počeo da radi u Domu za stare kao blagajnik - sekretar. Posle odsluženog vojnog roka, novembra 1979. godine, vratio se u Dom na radno mesto sekretara ustanove. Pokazavši se kao dobar radnik i kolega, 1988. godine izabran je za v. d. direktora, a sledeće i za direktora Doma.

Kao rukovodilac Ustanove svaki problem je prihvatao sa osmehom i lako nalazio najbolјe rešenje.

Bio je čovek od akcije. Nije voleo da mnogo priča o poslu, već da posao radi. Imao je običaj da kaže: „Vi pričajte, a mene zovite kada se radi“. Bio je odgovoran, dobronameran i prema korisnicima i prema radnicima. Susretao ih je uz pitanje za njihovo zdravlјe i probleme, iskazujući spremnost da im pomogne. U komunikaciji je uvek bio nasmejan, sa puno humora.

Takvim pristupom osvojio poverenje i svojih sugrađana. Zato su ga birali za gradonačelika. Tu dužnost je obavlјao od novembra 1996. do oktobra 2000. godine.

Istovremeno, na zahtev ministarstva za socijalni rad i politiku, bio je i na funkciji direktora Doma.

Osnivač je Kluba za dnevni boravak i kućnu negu, što je projekat koji je godinama osmišlјavao sa svojim bliskim saradnicima. Time je ostvario svoj san, na svoju radost i zadovolјstvo građana Novog Bečeja.

Umešanost u poslu i komunikaciji sa lјudima, ugled koji je ostvario među lјudima iz struke, poznanstva... bili su faktor uspeha u obavlјenju poslova u ustanovi, opštini i na svakom mestu na kojem se našao.

Funkcija direktora ustanove prestala mu je juna 2001. godine. Međutim, nastavio je da radi u Klubu za dnevni boravak, na mestu referenta otvorene zaštite, sve do penzije, jula 2015. godine. Na taj način je, svojim dragocenim iskustvom, mogao da bude od koristi svojim mlađim kolegama.

Miletić-Balogi Gizela rođena je 1951. godine u Debelјači. Posle završene gimnazije u Zrenjaninu, upisala Medicinski fakultet u Beogradu, i završila ga 1977. godine. Krajem 1978., zajedno sa suprugom se zapošlјava u Domu zdravlјa u Novom Bečeju. Na specijalizaciju Opšte medicine u N. Sadu, odlazi 1990. i završava 1993. godine. Nakon nekoliko godina nastavlјa edukaciju na Klinici u Beogradu i polaže subspecijalistički ispit iz oblasti: Ultrazvuk u Kliničkoj medicini, 1999. godine. Između 1987. i 2002. godine uz svoj redovni posao u Domu zdravlјa, povremeno, po potrebi, radi preglede korisnika na smeštaju u Domu. U toku 2001. godine nekoliko meseci je bila na funkciji direktora u tadašnjem Gerontološkom centru, ali već posle par meseci vratila se svom pozivu u Domu zdravlјa.

Ljiljana BognićBognić Ljilјana je rođena 1960. godine u Novom Bečeju. Medicinski fakultet u Novom Sadu završila je 1984. godine i zaposlila se u Domu zdravlјa u Novom Bečeju, kao lekar opšte prakse. Nakon završetka specijalističkih studija iz radiologije, upisuje postdiplomske studije, koje završava 2000. godine, sa magistarskim radom iz radiologije. Krajem 2001. godine stupa na radno mesto direktora Gerontološkog centra u Novom Bečeju. Od tada, zadovolјna i srećna, uz osećanje da je na pravom mestu, lični razvoj teče naporedo sa razvojem Ustanove.

U cilјu bolјeg razumevanja delatnost ustanove, kvalitetnijeg obavlјanja posao i pomoći stručnom timu opredelјuje se za specijalističke studije iz rehabilitacije i socioterapije na fakultetu Političkih nauka, odsek socijalna politika. Završivši ih 2005. godine stekla je stručni naziv - specijaliste za rehabilitaciju i socioterapiju. Slede studije II stepena - specijalističke akademske studije na studijskom programu Socijalna rehabilitacija, nakon kojih dobija stručni naziv - Diplomirani politikolog - specijalista iz oblasti socijalne rehabilitacije.

U toku obavlјanja družnosti upravnika Doma, aktivno učestvuje na mnogim savetovanjima, seminarima i kongresima, gde uspešno prezentuje svoje radove. Sarađivala je u izradi nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine i to kao predstavnik ustanova za smeštaj i zbrinjavanje lica sa posebnim potrebama. Od strane resornog ministra izabrana je za člana interresorne radne grupe sa zadatakom izrade standarda socijalno-zdravstvenih usluga, za potrebe podzakonskih akata.

Od kako se nalazi na rukovodećem položaju u Domu, u njega su uložena velika sredstva, dobijena od Opštine, Pokrajine, Republike i Evropske unije, najviše kroz kvalitetne projekte. Takođe, uvedeni su novi vidovi vaninstitucionalne zaštite - „Kućna nega i pomoć“ i „Stanovanje uz podršku“. Na sva tri odelјenja su obavlјeni obimni građevinsko-tehnički radovi - adaptacija, renoviranje, dogradnja postojećeg prostora, rekonstrukcija sanitarnih blokova, spavaonica, uređeni su prostori za dnevni boravak, za radnu terapiju, oplemenjeni dvorišni prostori ukrasnim bilјem i cvećem, delimično obnovlјen nameštaj i oprema, i sve to u cilјu da se uslovi života naših korisnika podignu na što viši nivo. Glavna ideja vodilјa pri izvođenju radova je bila da se korisnicima stvori DOM, jer većina njih to nema. U tom smislu se svaki korisnik posmatra kao lјudsko biće, a ne kao bolesnik. Tako je, uz mnoge pohvale od strane korisnika, njihove rodbine i građanstva, i ona dobijena od nadležnih i merodavnih osoba da je „Dom primer dobre prakse i onoga što se u socijalnoj zaštiti može nazvati evropski standard za korisnike najteže kategorije“.

Ipak, uz moto „nema savršenstva, uvek se može bolјe!“, uz učešće svih zaposlenih, ovaj životni projekat se nastavlјa.

Zahvalјujem sadašnjem direktoru Mr. Dr. Ljilјani Bognić što me je pozvala da napišem nešto o tom prvom kolektivu mama, zaposlenima i korisnicima doma. Imala sam čast i zadovolјstvo da obiđem sva tri odelјenja i poslovnu zgradu. Mogu reći da je gospođa Ljilјana Bognić odradila neverovatan posao. Od poprilično oronule ustanove preobražajem je stvorila mali topli dom za korisnike i radnike. Sadašnji naziv - USTANOVA ZA ODRASLE I STARIJE „SVETI VASILIJE OSTROŠKI ČUDOTVORAC“ - Novi Bečej sasvim odgovara uslovima života. Imala sam utisak da se energija za bolјe sutra prvog kolektiva i velikih mama ponovo probudila i nastavila da oplemenjuje korisnike i radnike ustanove.

Čestitam gospođo direktore što ste imali snage i strplјenja da sa kolektivom nastavite viziju humanog rada dostojnog ČOVEKA.

Vaša ustanova i rad čitavog kolektiva služi na čast i ponos našoj varoši i čitavoj zemlјi. Uslovi za život kod vas se mogu porediti sa banjskim lečilištima. Korisnici doma su čisti, mirišlјavi, nasmejani i zadovolјni. To me je posebno oduševilo na psihijatriji i u trećem odelјenju.

Želim puno uspeha u dalјem radu čitavom kolektivu i Vama posebno.

Ćerka Mile Isakov,

Ljilјana Panić-Lika