Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje XI

BlagovestiBlagovesti: Slikane su na carskim dverima. Na levom krilu Bogorodica kleči na katedri na kojoj je otvoreno jevanđelјe. Obučena je u svetloružičastu halјinu i tamnoplavi himation, svetlosmeđi maforion. Pozadina je tamnosmeđa. Nјena figura je tanka, izdužena i bledolika. Anđeo u poluprofilu u desnom krilu carskih vrata, u desnoj ruci drži cvet, levom rukom pokazuje na nebo. Ista je tamnosmeđa pozadina. Odeća anđela je beličasta, sa svetlosivim senkama. Prozračna je, dok je ogrtač ružičast.

Tumačenje: Blagosvesti su praznik koji pravoslavna crkva proslavlјa 7. aprila. Spada u Bogorodičine praznike. To je dan kada je anđeo javio Mariji da će roditi Isusa. Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji prijavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (sv. Jovan Krstitelј), isti gospodnji arhanđeo, Gavrilo, javio se prečistoj Devi Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima ''Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama''! (Lk. 1, 28). Začuđenoj i uplašenoj devici arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: ''Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se sin višnjega, i daće mu gospod Bog presto svevišnji. I carevaće nad domom Jakovlјevim vavek, i carstvu njegovom neće biti kraja'' (Lk. st. 30-33). Na Marijino pitanje ''Kako će to biti kad ja ne znam za muža? (Lk, st. 34), arhanđeo Gavrilo odgovara ''Duh Sveti doći će na tebe, i sila svevišnjega oseniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se sin Božji''. Prečista deva pokorno odgovara ''Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj'', (Lk. st. 38). Sveti oci iz starih vremena ostavili su nam nekoliko predanja vezanih za ovaj razgovor kojim je otpočela istorija spasenja lјudskog roda i obnovlјenja tvari. Između ostalog, oni vele da se Božji arhanđeo Gavrilo pojavio pred prečistom devom baš u trenutku kada je čitala poznato mesto iz knjige proroka Isaije: ''Gle, devojka će začeti i rodiće sina'' (Is. 7,14).

* ** * *

Po istim tumačenjima, Gospod Isus Hristos je vaskrsao trideset četiri godine kasnije, na isti datum na koji se vodio opisani razgovor Božjeg izaslanika i buduće Bogorodice. Zato se 7. april smatra za autentični datum Vaskrsa, a retki slučajevi kada se Vaskrs poklopi sa ovim nepokretnim praznikom, zovu se "Kiriopasha".

VavedenjeVavedenje: Ova scena se nalazi iznad severnih dveri. Desno sedi sveštenik na stolici sa visokim ružičastim naslonom. Donja odeća je svetlije ružičasta od boje naslona a gornja, u obliku tunike sa kratkim rukavima, svetlosmeđa. Na glavi mu je dvoroga kapa u obliku lunule. Levo, koso prema njemu, roditelјi dovode Bogorodicu. U prvom planu visoka figura Joakima, dalјe od njega je Ana. Pognuta je i približava Bogorodicu svešteniku. Bogorodica je prikazana kao devojčica u svetloružičastom hitonu i plavom himationu. U pozadini su mlade devojke u belim halјinama.

Tumačenje: Vavedenje je jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Označava ulazak (uvedenje) svete Bogorodice u hram. Praznuje se 4. decembra po novom kalendaru. Marija je, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelјa, Joakima i Ane, da će, ako dobiju porod, dete dati u hram, dovedena u Jerusalim i uvedena u hram [63]. Na ulazu u hram dočekao ih je otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. Kod Srba se ovaj dan još i zove Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilјe i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U Srbiji je ovo usečni dan. Dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi. Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, ovo je i dan koji svetkuju stočari. Srpska pravoslavna crkva proslavlјa Vavedenje presvete Bogorodice 4. decembra. Manastir Bradača, manastir Svete Bogorodice Sićevo, manastir Kalenić i manastir Vavedenje su posvećeni prazniku. Vavedenje je slava manastira Hilandar na Svetoj Gori, pa će bratsvo srpske carske lavre proslaviti praznik svoje zaštitnice i zaštitnice čitavog Atosa. Prema predanju, Bogorodica je jedina žena koja je stupila na tlo Svete Gore na svom misionarskom putovanju po povratku iz Svete Zemlјe. Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku, slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upalјenim voštanicama, a jedna od najlepših predstava je slavska ikona manastira Hilandar. U Crkvi kralјa Milutina u Studenici je jedna od najvrednijih i najbolјe očuvanih fresaka sa istom scenom Vavedenja. Na slavskim ikonama Vavedenja, slika se takođe i scena iz jerusalimskog hrama, u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelјe prima prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče.

* * * * *

Po narodnim verovanjima i običajima Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilјa i razni su običaji vezani za moć ikona na kojima je ona predstavlјena. Tako i stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana, predskazivali rod useva - vedro nebo obećava dobru letinu. U pojedinim takovskim selima je bio običaj da se na tadašnji dan nakon službe ostane kod crkve, i da se tu prvi put pojave sve mlade koje su se udale te jeseni, a u selima južnog Pomoravlјa sve žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu gde se čitavu noć mole kako bi dobile porod.

Vaskrsenje LazarevoVaskrsenje Lazarevo: Nalazi se iznad južnih dveri. Iz sarkofaga izlazi Lazar prikazan kao bradati, smeđi, sredovečni čovek. Ogrnut preko glave, leve ruke i bedara belim čaršavom. Pred kovčegom su njegove sestre. Iza njih visoka figura Hrista u ružičastom hitonu i plavom himationu. Desno od Hrista apostoli skloplјenih ruku posmatraju događaj. Odeća sestara je bela, svetli oker i ružičasta. Odeća apostola je ružičasta, smeđa, zelena i lјubičasta.

Koliko se slikar Nikola Aleksić držao svojih šema za pojedine kompozicije, pokazuje i ova, koja se u istom rešenju, samo znatno uvećanih dimenzija, nalazi u Mokrinu na južnom zidu crkve.

Rođenje HristovoRođenje Hristovo: Uglavnom i po kompoziciji i po davanju atmosfere i tretmanu, isto je rešenje kao u Elemiru, Melencima, Ostojićevu [13]. Bogorodica je naslonjena na jasle i obuhvata dete. Levo kleče dva pastira. Jedan se moli, drugi je prekstio ruke na grudima. Položaji njihovih tela nisu toliko paralelni kao u nekim kompozicijama iste sadržine. Nad jaslama stoji Josif, a pored njega jedna žena.

Gore prema nebu lete anđeli, dve figure su date u profilu.

Tumačenje: Isusovo rođenje, koje je opisano u Bibliji i istorijskim spisima slavi se na blagdan Božić. Hrišćani veruju, da je Isus obećani Mesija, koji se rodio i postao čovekom, da otkupi lјude od greha, iskaže im svoju lјubav i milosrđe. Isusovo rođenje opisano je u Evanđelјima po Luki i Mateju [64]. U Starom zavetu proroci su nagovestili rođenje mesije, koji će otkupiti lјude od greha. Novi zavet donosi ispunjenje proročanstva. Isusa, Božjeg sina, rodila je Devica Marija, uz pomoć svoga supruga Josipa u gradu Vitlejemu. Oko devet meseci pre, začela ga je po Duhu svetome. Car August zapovedio je popisivanje stanovništva. Josip i trudna Marija krenuli su na put iz njihovog grada Nazareta u Vitlejem, gde je bio popis stanovništva za njih, jer je Josip bio iz roda kralјa Davida. U vreme kada se Marija trebalo da porodi, ona i Josip putuju iz njihovog doma u Nazaretu oko 150 kilometara južno do Vitlejema, kako bi pristupili popisu stanovništva za vreme "Kvirinijeva upravlјanja Sirijom" (Lk. 2,2). Marija je rodila Isusa i položila ga u jaslice, jer nije bilo mesta na drugom mestu. Pretpostavlјa se, da su se jaslice nalazile u špilјi, koja je bila unutar brda. Anđeo gospodnji posetio je pastire, koji su čuvali svoja stada u blizini i donosi im "blagovest, veliku radost za sav narod!" pa im govori "Danas vam se u gradu Davidovu rodio spasitelј, Hrist gospodnji. I evo znaka: ''Naćićete novorođenče povijeno, gde leži u jaslama (Lk. 2,10-12)." Anđeo se pridružuje "silnoj nebeskoj vojski" koja hvali Boga "Slava Bogu na visini neba, a na zemlјi mir lјudima, milјenicima njegovim!" (Lk. 2,14). Pastiri su požurili da potraže Isusa u jaslicama. Kada su ga našli s Josipom i Marijom, ispričali su im, što im je anđeo poručio, slavili su i hvalili Boga. Marija je u sebi razmišlјala o svim ovim događajima. Isusovo rođenje slavi se 7. januara u istočnom hrišćanstvu, kada su Božić slavili i prvi vernici sve od 4. veka. U Bibliji nije direktno naveden datum Isusovog rođenja. U Evanđelјu po Mateju piše da je Isus rođen za vreme Herodove vladavine, koji je umro 4. godine pre nove ere. U Evanđelјu po Luki piše kako devica Marija, saznaje od arhanđela Gavrila, da će začeti i roditi dete koje će se zvati sin svevišnjeg. Kada je upitala arhanđela, kako će se to dogoditi, jer je devica, on joj odgovori da će duh sveti "sići na nju i sila svevišnjeg će je oseniti (Lk. 1,35)". Na kraju je dodao: "Bogu ništa nije nemoguće (Lk. 1,37)". Ona odgovori: "Evo sluge gospodnje, neka mi bude po tvojoj reči (Lk. 1,38)". Činom Isusovog rođenja desio se i niz drugih događaja. Naime, tri mudraca s istoka došli su da se raspitaju kod jevrejskog kralјa Heroda, gde se nalazi Isus, da mu se poklone. Herod se silno uznemirio, pozvao je glavare svećeničke i učenjake, da od njih sazna, gde se rodio Isus. Rekli su mu, da je rođen u Vitlejemu, jer je tako pisano po starozavetnom proroku Mateji "A ti, Vitlejeme, zemlјo Judina! Nipošto nisi najmanji među kneževstvima Judinim, jer iz tebe će izaći vladar koji će promeniti istoriju sveta (Mt. 2,6)". Herod je javio mudracima s istoka, da se Isus rodio u Vitlejemu, te im je poručio, da mu na povratku jave, tako da i on dođe da se pokloni. Mudraci su došli do mesta Isusova rođenja prateći vitlejemsku zvezdu. Našli su Isusa s Marijom i Josipom, poklonili su mu se i dali mu darove: zlato, tamjan i smirnu. U snu su upućeni, da se ne vraćaju Herodu, jer je ovaj vladar imao zle planove, pa su otišli kući drugim putem. Anđeo je javio Josipu, da pobegne u Egipat s Marijom i Isusom. U međuvremenu, Herod naređuje da se pobiju sva muška deca od dve godine naniže u Vitlejemu i okolini što je poznato kao "pokolј nevine dečice", ili krvavi pir. Nakon Herodove smrti, sveta porodica vratila se iz Egipta i nastanila se u Nazaretu, da se ispuni proroštvo: "Zvat će se Nazarećanin (Mt. 2,23)". A kad mu se navrši četrdeset dana, donesoše ga u Jerusalim u crkvu, kao što je bio zakon. A u Jerusalimu bejaše jedan pobožan starac, po imenu Simeon. Nјemu bijaše sveti duh kazao da neće pre umreti dok ne vidi mesiju. I onaj dan kaza mu duh sveti te dođe u crkvu, i uze Isusa na ruke i reče „Sad otpuštaš s mirom slugu svojega, Gospode, po reči svojoj, jer videše oči moje spasenje tvoje.“ I jedna stara proročica, Ana, pristupi i hvalјaše Gospoda i govoraše za njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu. ''Mir Božji, Hristos se rodi. Voistinu rodi''!

Sretenje gospodnjeSretenje gospodnje. Doslovna simetrija nije zastuplјena na ikoni kao u drugim ikonostasima gde je N. Aleksić radio, npr. kao u Elemiru. Kompozicija je slobodnija, a raspored po planovima ostavlјa iluziju prostora. U centru je starac Simeon, velike sede brade, u crvenom himationu. U naručju drži dete. Desno pred njim u poluklečećem stavu Bogorodica sa rukama na grudima. Kleči na desnom kolenu koje je na jednom višem stepeniku. Sa leve strane Josif, kleči na desnom kolenu, a levo rame oslanja obema rukama visokom palicom. Sa njegove figure pada senka na tle, a pored senke su grlice. Iznad njega, pored Simeona, Ana je u odeći smeđezelene boje. U pozadini je arhitektura sa grandioznim tremom na stubovima. Gore pri vrhu su anđelčići.

Tumačenje: Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi 40. dana posle Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 15. februara po gregorijanskom kalendaru [67]. Sretenje se slavio kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kralјevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

* * *

Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovom donese Presveta Deva svog božanskog sina u hram jerusalimski da ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o svoj Zakon, koji je on bio dao kroz svog slugu i proroka Mojsija. U to vreme držao je red u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Devicu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac zatim reče ''Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po reči svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjava, i slavu naroda tvoga Izrailјa“ Još reče Simeon za Hrista mladenca ''Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailјu, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ (Lk. 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimlјanima o dolasku dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu. Uveren da je to novi car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovlјeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.

* * *

Na Sretenje 1804. godine, održan je Zbor u Orašcu kojim je počeo Prvi srpski ustanak, pod Karađorđevim vođstvom, pa se slavi i kao Dan državnosti Srbije. Pored toga, tog dana 1835. godine u Kragujevcu je donešen je ''Sretenjski Ustav'', te se u našoj državi ovaj dan obeležava kao značajan datum Republike Srbije.

Tags: