Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje X

Bogorodica sa HristomBogorodica sa Hristom. Isto stoji na oblacima koji su na gornjim površinama sve svetliji. Pozadina je plava. Okrenuta u polu-profil na desno. Tamnoplava donja odeća, tamnocrveni himation, zelenosmeđi maforion. Inkarnat je vrlo bled, skoro beo.

Tumačenje: Na slici je prikazana Bogorodica sa malim Hristom u naručju, koja stoji bosonoga na zemlјi. Bogorodičin pogled je upravlјen ka posmatraču, kao da poziva vernika da učestvuje u prikazivanju božanstva. Motiv bogorodice sa Hristom je jedan od najčešćih slikarskih i vajarskih motiva civilizacijske vizuelne umetnosti [34, 44]. Crkva praznuje Bogorodicu na razne načine i u različitim povodima. Službe, pesme i molitve upućene Bogorodici nalaze se u sva tri bogoslužbena kruga kojima se vernici mole: dnevnom, sedmičnom i godišnjem. Nјoj su upućene molitve povečerja, uznose se tropari malih i velikih časova, kanoni bogorodični i krstobogorodični oktoiha, dogmatici, i molitveni vapaj na kraju svake velike i male jektenije. Iako se ispolјavanje ovakve duhovnosti pripisuje njoj u čast, kada se predstavlјa slikarski, obično je predstavlјena sa detetom u naručju, tj. malim Hristom. Bogorodičini praznici (grč: Θεομητορικές εορτές), obeležavaju uspomenu na događaje iz života Presvete Bogorodice, a takođe na sve ono što se vezuje za njeno ime: pokrov, polaganje pojasa, njene čudotvorne ikone u celom pravoslavnom svetu, a takođe i dani izbavlјenja pojedinih gradova u Vizantiji, Rusiji, Grčkoj i drugim zemlјama. Bogorodičini veliki praznici su: rođenje ili Mala gospojina, 21. septembar, Vavedenje, 4. decembar, Blagovesti, 7. april, Sretenje, 15. februara, Uspenije ili Velika Gospojina, 28. avgust. Prema tim apokrifnim opisima, ona se još kao trogodišnje dete vaspitavala u jerusalimskom hramu, bavila se ručnim radom, i primala hranu iz ruke anđela. Već sa dvanaest godina zavetovala se na večno devičanstvo, a u galilejskom Nazaretu joj je arhangel Gavrilo najavio rođenje ''Sina božjeg'' (Lk. 1.26.-38). O bezgrešnom začeću, sa 15 godina primila je blagu vest od Arhanđela Gavrila, da će roditi sina Božijeg. Marija je pohodila rođaku Jelisavetu, koja je bila trudna (Lk. 1,39). Pri njihovom susretu, Jelisaveti je zaigralo dete u utrobi. Tako je to bio i prvi ''susret'' njihovih sinova i rođaka - Isusa a i Jovana Krstitelјa. Jelisaveta nadahnuta Duhom Svetim povikne: "Blagoslovena si ti među ženama i blagoslovlјen je plod utrobe tvoje!" (Lk. 1,42). Hvalila je Mariju, jer joj je puno verovala. Marija je pomagala Jelisaveti, a nakon tri meseca vratila se kući. Josif je tada primetio, da je Marija trudna. Našao se u velikoj teskobi. Marija je ćutala i nije objasnila šta se dogodilo. U to vreme, za neveru neki su bili i kamenovani. Josif je odlučio, da potajno napusti Mariju i povuče se, jer nije želeo da Mariju kazne i osramote. Noć pre nego što je nameravao otići, u snu mu se ukazao anđeo Gospodnji i reče: "Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju ženu svoju, jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga. Pa će roditi sina, i nadeni mu ime Isus, jer će on spasti narod svoj od greha njihovih..." (Mt. 1,20). Prema jevrejskom običaju, otac je imao čast da dâ detetu ime. Josif je prihvatio Mariju i verovatno su imali svadbenu svečanost. Bog je odabrao Mariju, da bude Isusova majka. Stoga je Devica Marija od prvog trena svog života dobila potrebne milosti, da bude dostojna poverenja u veliku misiju koja joj se spremala. Crkva veruje, da je jedina od svih lјudi bila sačuvana od istočnog greha još u prvom trenutku svog začeća. To se dogodilo, kako bi se Isus mogao razvijati u ženi, koja je sačuvana od greha. Anđeo Gavrilo pozdravio je Devicu Mariju pozdravom "Zdravo Marijo, milosti puna" (Lk. 1,28)". Iz toga proizilazi da je Bog podario duši Device Marije mnogobrojne milosti, da bude dostojna Isusova utelovlјenja i da ima snage i sposobnosti brinuti se za Isusa. Dobila je milosti, da se odupre grehu i da može podneti bol za vreme Isusove muke i smrti na krstu. Marija je trebalo da potvrdi, da želi učestvovati u Božjem naumu i da želi postati Majka Spasitelјeva. Ona je to učinila rečima: "Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj! (Lk. 1,38). "Porodom Isusa, Marija je postala Majka Božja ili Bogorodica''. U Evanđelјu po Luki, Jelisaveta je rekla Mariji: "Ta otkuda meni da mi dođe majka Gospodina mojega? (Lk. 1,43)". Izraz "majka Gospodnja" može se direktno primeniti na Marijino bogomaterinstvo. Marijino duhovno majčinstvo proteže se na sve lјude.

Isus HristosIsus Hristos. Isus stoji na oblacima u pravcu posmatrača. Donja odeća je ružičasta, himation tamnoplav. Desnom rukom blagosilјa, a u levoj uzdignutoj drži kratki skiptar (sl. 7.4). Na licu je kratka smeđa brada, brkovi i kosa koja pada na ramena.

Tumačenje: Isusovo rođenje odnosi se na rođenje Isusa Hrista, koje je opisano u Bibliji i istorijskim spisima. Slavi se na blagdan - Božić. Hrišćani veruju, da je Isus obećani Mesija, koji se rodio i postao čovekom, da otrgne lјude od greha, iskaže im svoju lјubav i milosrđe. Isusovo rođenje opisano je u Evanđelјima po Luki i Mateju. Danas imamo i nova tumačenja drevnih biografa našeg spasitelјa. U starom zavetu proroci su nagovestili rođenje mesije, koji će otkupiti lјude od greha [61]. Novi zavet donosi ispunjenje proročanstva. Isusa, Božjeg sina, rodila je Devica Marija, uz pomoć svoga supruga Josipa u gradu Vitlejemu [48]. Oko devet meseci pre, začela ga je po Duhu Svetome. Car Avgust zapovedio je popisivanje stanovništva. Josip i trudna Marija krenuli su na put iz njihovog grada Nazareta u Vitlejem, gde je bio popis stanovništva za njih, jer je Josip bio iz roda kralјa Davida. Zbog gužvi, nisu mogli naći mesto u svratištima, te su na kraju završili u staji, okruženi domaćim životinjama, gde se Isus rodio. Anđeli su pastirima dojavili vest o Isusovom rođenju, te su prvi videli dete. Posle je zvezda repatica dovela sveta tri kralјa do Isusa. Pastiri su predstavnici običnog naroda, a sveta tri kralјa plemstva, jer se Isus rodio za sve lјude. Isusovo rođenje slavi se 7. januara u istočnom hrišćanstvu. Malo je podataka o njegovom dečaštvu i mladosti.

Sveti JovanSveti Jovan. Figura na ikoni je manje gruba i snažnija je nego u ostalim crkvama, gde je N. Aleksić slikao Sv. Jovana. Tvrdoća u stavu i slici je posebno izražena. Bogat pejsaž je pri dnu, na drugoj obali reke. Od odeće ima neku vrstu suknje od surog krzna i tamnoplavi himation.

Tumačenje: Sveti Jovan je bio savremenik Hristov i njegov rođak, po telu, jer je majka Jovanova, Jelisaveta bila tetka majci Isusovoj. Otac Jovanov bio je sveštenik Zaharije. Kad se navršilo vreme da se ispune reči anđela Gavrila data Zahariju, Jelisaveta je zaista i rodila sina. Bilo je to 7. jula, i taj se dan se praznuje pod imenom Ivan dan. Zaharije, koji je pre toga bio onemeo, uze jednu tablicu i zapisa: "Neka mu je ime Jovan!", i čim je ovo napisao, jezik mu se razveza, te poče govoriti. Zaharije proreče da će to dete biti prorok, koji će ići pred Bogom i pripremati mu put [56]. Još od rane mladosti Jovan je želeo usamlјenički, pustinjski život. Zato kad odraste, odvaži se i ode u pustinju, u predele oko donjeg toka reke Jordana. Tu, u samoći, sav se predao Bogu i svom pozivu. Živeo je jednostavno. Hranio se akridima (bubama sličnim skakavcima) i medom od divlјih pčela, a odevao se u halјinu od kostreti, načinjenu od kamilјe dlake, preko koje se opasivao kaišem. Visokog rasta, crne kose i brade, mršavog i preplanulog lica od sunca, ulivao je strah svojom pojavom. Jovan poče otvoreno propovedati i govoriti protiv lјudskih mana i nevalјalosti i pozivati lјude da se kaju i popravlјaju. Koliko je njegov izgled bio strašan, još strašnije su bile njegove reči, kojima je šibao svako zlo. Kada se Jovan pročuo, počeše kod njega dolaziti lјudi sa svih strana, da ga vide i čuju njegove besede, a mnogi su dolazili da ga pitaju i traže savete. Tako ga neki zapitaše: "Šta treba da radimo pa da zadobijemo milost Božiju?", a on im odgovori: "Ko ima dve halјine, neka jednu dade onome ko nema ni jednu, a ko ima dosta hrane, neka podeli onome ko nema ni malo". Mitari, poreznici, upitaše ga šta njih savetuje, a on im reče: "Ne preopterećujte narod dažbinama, već naplaćujte onoliko koliko je po zakonu". Vojnike je podučavao da ne tiranišu, već da štite narod, a naučenjake onog vremena, tzv. fariseje i sadukeje, koji su se mnogo ponosili svojom mudrošću i gospodstvom, prekorevao je rečima: "Bog se gnjevi na vas! Pokajte se i stvorite rod dobrih dela, a nemojte se ponositi samo time što ste potomci Avramovi. Mnogi su mislili da je Jovan obećani Mesija, a neki pomisliše da je on neki od starih proroka, koji je iz mrtvih ustao i oživeo, pa ga upitaše: "Jesi li ti Ilija ili koji drugi prorok?", a on odgovori: "Nisam, ja sam glas koji viče u pustinji". Onima koji ga pitaše "Jesi li ti Mesija ili drugog da čekamo?", Jovan odgovori "Ja vas krštavam vodom, ali onaj što ide za mnom, jači je od mene, ja nisam dostojan da mu odrešim kaiša sa njegove obuće. On će vas krstiti Duhom svetim i ognjem". Jovan je krštavao svakoga ko se pokajao u reci Jordanu i to se njegovo krštenje nazivalo u znak pokajanja, ali ne i oproštenja grehova. U to vreme i Isus je počeo svoje javne propovedi, a kad ga je Jovan prvi put ugledao, reče: "Gle, kako krotko ide! To je jagnje Božje, koje uze na sebe greh sveta. Bog je hteo da ja svedočim za njega, i ja velim da je Duh sveti na njemu i da je on sin Božji". U to vreme dođe i Isus na Jordan Jovanu da ga krsti, Jovan se začudi pa mu reče: "Ta ti mene treba da krstiš, a Ti dolaziš da ja krstim tebe?." Isus mu kratko odgovori da tako treba da bude, te ga Jovan odmah krsti. Govoriti istinu isto je što i sipati nekome pregršt lјute paprike u oči. Razvrat rimskog društva beše u to vreme dostigao vrhunac. Braneći javni moral, Jovan počne protestovati i javno izobličavati ovakav postupak rimskog društva. Irod najpre nije smeo napasti Jovana, plašeći se pobune naroda, ali ipak naredi da Jovana uhvate i bace u tamnicu, ne bi li ga uplašio, pa pustio. Međutim, Irodijada je Jovana smrtno mrzela i smišlјala kako da ga ubije. Jednom pozva Irod na proslavu dana svog rođenja sve svoje vojvode i činovnike i priredi veliko slavlјe. Vino se pilo, pesma se orila, a kad su se gosti podnapili vina, odjednom među njih izađe vitka i lepa Salomija, započe da igra i veštom igrom dovede Iroda i njegove goste u takvo raspoloženje, da Irod, razdragan do ludila, obeća da će joj kao nagradu dati šta god zatraži, ma i pola carstva i svoje obećanje zakletvom potvrdi. Devojka, ne znajući šta bi zatražila, ode do svoje majke, a ova se doseti da je zgodan trenutak da se oslobodi svog opasnog neprijatelјa, i nauči svoju kćer da zatraži Jovanovu glavu na tanjiru. Kad je Solomija rekla Irodu šta želi, on se trže i zamisli, htede da odustane od datog obećanja, ali pomisao da se carska reč, makar i ovako lakomislena, ne poriče. Naredi da dželat ode u tamnicu i poseče Jovana Krstitelјa. Dželat ode i predade devojci glavu pretečinu na tanjiru, koja je kao dragoceni poklon predade svojoj majci. Tako je završio svoj život Jovan Krstitelј, na dan 11. septembra (po novom kalendaru). Toga dana je određen praznik pod imenom Usecenje glave Jovana Krstitelјa. Taj dan se provodi u strogoj uzdržlјivosti i postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer ta boja podseća na Jovanovu prolivenu krv. Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. On se naziva Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo pripremati lјude za njegovu nauku. Krstitelј se naziva zato što je krstio Gospoda Isusa Hrista. Sveti Jovan je primer karaktera i čvrste volјe, odvažnosti, pravičnosti, istine i poštenja. Na ikonama se Jovan slika kako krštava Isusa na Jordanu, ili kako stoji i desnom rukom pokazuje na nebo, a u levoj drži dug krstasti štap, preko koga stoji traka sa ispisanim rečima: "Pokajte se jer se približava carstvo nebesko", ili, u desnoj ruci drži poveći tanjir i na njemu odsečenu glavu, kao simbolični znak svoje smrti. U hrišćanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov. U islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija (arapski: ي ح يى ب ن زك ري ا Yaḥyā ibn Zakarīyā), Jahja sin Zaharija. Pravoslavna crkva i vernici praznuju 20. januara dan Svetog Jovana Krstitelјa.

Sveti GeorgijeSveti Georgije je naslikan na severnim dverima oltara. U ratničkoj je odeći, gde koplјem probada aždaju. Figura je skladno ukloplјena u površinu ovala. Sv. Đorđe ima belu tuniku, tamnosivi pancir (metalni), i crveni plašt koji se leprša.

Tumačenje: Sveti Đorđe (oko 275/281.-303. godine) je bio rimski vojnik u gardi cara Dioklecijana, koji je mučenički stradao tokom progona hrišćana početkom 4. veka. U ratnim nemirima, Đorđe deli svu svoju imovinu siromašnima i oslobađa svoje robove. Isto uradi i u Palestini, pustivši sluge i zaveštava siromašnima svoja imanja i bogatstva. Na jednom saboru je govorio protiv ovakvog odnosa prema hrišćanima i o njihovom dalјem progonu, a tom prilikom je izašao pred cara Dioklecijana i izjavio da je i sam hrišćanin, nakon čega car naređuje vojnicima da ga zatvore u tamnicu. Prema predanju, po carevom naređenju, vojnici su položili Đorđa na zemlјu, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki, teški kamen. Tako pritisnut, u velikim bolovima, dočekao je jutro, kada ga je posetio car. Međutim, Đorđe je i dalјe odbijao da se odrekne svoje vere. Car tada naređuje da se donese veliki točak za mučenje, sa daskama prepunim velikih eksera, udica, noževa, mačeva. Vezan za takav točak dok se točak sa njim okretao, to je trajalo dok mu celo telo nije bilo u ranama. Sa točka su ga odvezali, misleći da je mrtav. Kada su se uverili da nije mrtav, car naređuje da Đorđa zakopaju u negašeni kreč, tako da mu je samo glava bila van zemlјe, i da ga tako ostave tri dana da bi sagoreo. Nakon tri dana, kada su ga otkopali uvidiše da je i dalјe živ. Dioklecijan zatim odlučuje da pozove najvećeg maga Rimskog carstva, po imenu Atanasija, da on savlada Đorđa. Atanasije se odazva caru i priprema dva napitka. Jedan, od koga bi Đorđe trebalo da se pokori caru, a drugi smrtonosan. Dioklecijan naređuje da silom napoje Đorđa prvim napitkom, a pošto se Đorđe i dalјe nije pokoravao, naredi da mu se da i smrtonosni napitak. Stigavši na gubilište, veliki mučenik stade na određeno mesto i pomoli se. Zatim Đorđe položi svoju glavu, i bi posečen dana 6. maja 303. godine. U hrišćanstvu (istočnom i zapadnom) se slavi kao Sveti Đorđe. U umetnosti se često prikazuje kako ubija zmaja. Kult Svetog Đorđa se začeo dosta rano. Na mestu njegovog groba u Lidi Palestinskoj, za vreme vladavine cara Konstantina I (306-337.), podignut je hram njemu posvećen. Tokom 4. veka, kult Svetog Đorđa se iz Palestine proširio na celo Istočno rimsko carstvo, a u 5. veku i na Zapadno rimsko carstvo [62]. Godine 494. Đorđe je proglašen za sveca. Veoma je slavlјen kod Srba, i često ga nazivaju i Sveti Đurađ, a slave ga dva puta godišnje: na Đurđevdan, 6. maja, i Đurđic, 16. novembra. Na ikoni vezanoj za Đurđic koristi se motiv na kojoj je prikazan kao vojnik koji stoji na polјani, sa koplјem u desnoj ruci. Posvećene su mu mnoge crkve i manastiri, među kojima su manastir Đurđevi stupovi, Staro Nagoričino, Temska, Kastelјan, Vraćevšnica, Bogovađa, Crkva na Oplencu, kao i Saborna crkva u Novom Sadu. U njegovu čast milioni lјudi u svetu nose njegovo ime, kao što su: Đorđe, Georgije, Đerđ, Đurđinka, Đurđa, Horhe, Džordž i sl.

Sveti DimitrijeSveti Dimitrije je naslikan na južnim dverima ikonostasa. Levom nogom na zemlјi, desnom gazi cara Maksimijana i probada ga koplјem kojeg je u potpunosti zarobio. Obučen je u crvenu tuniku i u plavosivom plaštu.

Tumačenje: Sveti Dimitrije je poznat i kao velikomučenik Solunski Mirotočivi (270-306. godine), (grč. Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης) je bio hrišćanski svetitelј za koga se veruje da je živeo u Solunu početkom 4. veka. Tokom srednjeg veka, sveti Dimitrije je poštovan kao jedan od najvažnijih pravoslavnih vojnika među svetitelјima. Slavi se 8. novembra. Kult svetog ratnika Dimitrija je rasprostranjen i kod Srba zahvalјujući velikoj duhovnoj bliskosti sa grčkim narodom, gde je ovaj svetitelј veoma slavlјen još od vremena turske najezde. Dimitrije je po očevoj smrti nasledio vojvodsko zvanje, a kako je vaspitavan u hrišćanskom duhu, on je propovedao hrišćanstvo, umesto da ga, po zapovesti i nalogu cara Maksimijana, istreblјuje, car, saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, umesto da ih odvrati, upravo preveo u hrišćanstvo, naredi da Dimitrije bude prvo utamničen, a zatim izboden koplјima, usred molitve. Telo mu bi bačeno, ali ga hrišćani tajno uzeše i sahraniše. Na mestu gde je sveti Dimitrije sahranjen, velmoža Leontije iz Ilirije, izlečen od teške bolesti nad grobom ovog mučenika, u znak zahvalnosti podigao je crkvu. Prilikom iskopavanja temelјa crkve, pronađene su mošti svetog velikomučenika Dimitrija. Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijatelјske vojske, iiscelitelјem bolesnika i nevolјnika. Rusi ga takođe slave i smatraju pokrovitelјem i zaštitnikom Sibira. Svi pravoslavni hrišćani i verni slave ovog velikomučenika verujući u njegove iscelitelјske moći, koje su mnogima pomogle. U Srbiji se sveti Dimitrije praznuje i kao krsna slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima je ovo i dan održavanja zavetina - preslave [63]. Gradovi u Srbiji Kosovska Mitrovica i Sremska Mitrovica dobili su ime po svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom. Mnogi hramovi pomesnih pravoslavnih crkava, posvećeni su ovom svetitelјu ranohrišćanske epohe. Među njima je i saborni hram najmnogolјudnije i najgušće naselјene beogradske građanske i crkvene opštine Novi Beograd. Markov manastir, manastir Velika Remeta i manastir Divlјane su mu posvećeni. Po tome kakvo je vreme na Mitrovdan, verovalo se da će biti sledeće leto. Inače Mitrovdan se svetkuje i kao ovčarski praznik, jer su se na ovaj dan isplaćivali čuvari stoke. Prema narodnom predanju, hajduci su se rastajali na Mitrovdan radi zimske pauze a sastajali ponovo na Đurđevdan. Mošti Svetog Dimitrija se nalaze u crkvi Svetog Dimitrija u Solunu.

O gradu