Plivački i vaterpolo sport u Nom Bečeju, negovan je u vremenu od 1934. do 1972. godine. Najveći uspeh i masovnost dostigao je između 1950. i 1960. godine. Učesnici i lјubitelјi tih događaja za taj period su kasnije govorili: "To je bilo vreme kada se u Novom Bečeju plivao beterflaj".

Asirski plivači na mešinama

Treniralo se i takmičilo na improvizovanim plivalištima na obali Tise. Pred kraj, plivanje je napušteno a vaterpolo se igrao na "Banji", jednom od malih veštačkih jezera u Novom Bečeju. Zapostavlјanje plivanja i napuštanje Tise, najatraktivnijeg prirodnog regiona na teritoriji Novog Bečeja i šire; bio je početak kraja plivačkog i vaterpolo sporta u Novom Bečeju.

Prilikom odlučivanja o tome kako obraditi ovu materiju najteže je bilo odrediti pristup. Da li pisati o sportskoj ili o društvenoj dimenziji ovih događanja? Da li pisati hroniku ili monografiju? Govorilo se da postoji obilјe dokumenata i materijala. Kada je najzad sve to pregledano, utvrđeno je da je dokumentacija oskudna i siromašna. Jedini vredan dokument ostavio je B. Kiselički pod nazivom "Veliki plivački dan 29.8. 1943." Dokument je pisan u formi eseja sa vrlo preciznim opisom svih događaja i trka na susretu plivačkih klubova "BOB"-a iz Beograda i "Zvezda" iz N. Bečeja, koji se održao 29 avgusta 1943. godine u N. Bečeju sa Epilogom. (12). Dokument je pisan rukom na 25, gusto pisanih stranica, kome nedostaju nekoliko zadnjih. Dokument je u stvari izvanredna reportaža, u najbolјem novinarskom stilu, o tom veoma značajnom događaju. O pomenutom događaju sačuvan je i isečak iz nedelјnog lista "Sport" (25) koji na naslovnoj strani obaveštava javnost o tom događaju. Pored ovih dokumenata, postoji još "Referat o potrebi i značaju postojanja organizovanog plivačkog i vaterpolo sporta u Novom Bečeju." (13). Za period od 1944 -1963 nije pronađen ni jedan dokument sem obilјa izvanrednih fotografija koje je sačuvao Branislav Vojnov, na žalost bez pratećeg teksta, pa ih je bilo moguće koristiti samo uz pomoć sećanja učesnika događaja, kako je i napisan ovaj deo monografije. Mada je prvobitno zamišlјeno da se ovaj rad štampa sa albumom fotografija i tri do četiri priloga, prvenstveno zbog materijalnih problema, rad će se štampati minimalnim brojem fotografija bez priloga.

Monografija je obrađena u tri vremenska perioda, koji će pokriti vreme kada se u Novom Bečeju negovao plivački i vaterpolo sport. Radi lakšeg razumevanja, procenjivanja i ocenjivanja predmeta ovog rada u ovom delu će se dati osnovni podaci o: plivanju, vaterpolu i Novom Bečeju. Monografija je napisana na osnovu sećanja aktivnih učesnika u realizaciji ovih sportova, pisanog materijala i fotografija koje je ostavio Branislav Kiselički, sačuvao Branislav Vojnov i drugi učesnici, zatim, novinskih izveštaja i drugih dostupnih izvora. Zbog bolјeg pregleda materije koja će biti obrađena, ceo opus će biti prikazan u tri dela: Vreme pre drugog svetskog rata, Vreme okupacije i Vreme posle drugog svetskog rata.

 

Plivanje

Plivanje je prirodno kretanje čoveka u vodi sa cilјem da se održi na njenoj površini, savlada njene prostore i na taj način obezbedi svoju egzistenciju u prirodi. Ta sposobnost čoveka poznata je hilјadama godina pre nego što je plivanje postalo sportska aktivnost. 0 tome svedoče mnogi materijalni dokazi, kao što su Egipatski hijeroglifi i Asirski barelјefi. Potreba za znanjem plivanja i bavlјenja sa njim, nije u svim sredinama podjednako prihvatana. Tako je u nekim sredinama čak važila zabrana i preduzimane kaznene mere za one koji su javno pokazivali to znanje. U drugim se znanje plivanja cenilo kao vrhunsko dostignuće. Tako su drevni Atinjani negovali kriterijum za neobrazovane građane: „nepismen je i ne zna da pliva".

0vako je izgledala tvrđava kad ju je 1665. godine, posetio Evlija Ćelebija, gledana sa jugoistočne strane. (Maketa - Biblioteka, N.Bečej)

Svakako da je potreba za plivanjem zavisila od sredine u kojoj je čovek živeo i radio. Oni lјudi koji su bili udalјeni od vodenih površina nisu imali potrebu za znanjem plivanja, dok su oni, koji su bili u njenom okruženju, imali životnu potrebu za plivanjem jer im je opstanak u takvoj sredini zavisio od sposobnosti da savladaju vodenu površinu. Taj zakon je , kod čoveka ostavio traga i u modernim vremenima. U našem slučaju: na Tisi u Novom Bečeju nisu se kupali stanovnici Novog Sela, Vranjeva sasvim malo a gro kupača su činili građani Novog Bečeja, koji su živeli na obalama reke i u mnogo čemu zavisili od nje. Svaki novobečejac koji je naučio da pliva na Tisi, želeo je da je prepliva, tek onda je bio siguran da je savladao ono što je želeo.

Čovek je zbog potrebe i želјe da savlada vodene površine izmišlјao razne načine plivanja. Iz početka je imitirao ono što je video. U vodi: žabe i ribe. Na vodi: balvane i razne životinje kako sa lakoćom plivaju po njoj. Na osnovu prethodnog, realno je pretpostaviti da su prve tehnike plivanja koje je čovek primenjivao bile: žablјe i životinjsko (plivanje sa četiri „noge") plivanje. U Novom Bečeju se to zvalo: žensko (žablјe) i kereće plivanje. Vremenom, čovek je usavršavao ove pratehnike i stvorio nove, savršenije i bolјe.

Plivanje, kao sportska grana, počinje da se razvija od 1867.godine, kada je u Londonu osnovan prvi plivački klub a nekoliko godina kasnije, organizovana su i prva sportska takmičenja. Do ovog momenta plivanje je, u civilizovanom svetu bila potreba čoveka, a od tada plivanje postaje sport. U program Olimpijskih igara ulazi 1896. godine, koje su se održale u Atini.

U samom početku tehnike plivanja nisu bile jasno definisane ali su bile poznate sledeće tehnike: mornarsko plivanje, bočno plivanje, tradgen, australijski kraul, američki kraul, japanski kraul, vaterpolo kraul, univerzalni kraul, prsno plivanje, japansko prsno plivanje, leptir plivanje, delfin plivanje. Leđno plivanje se iz početka zvalo leđni kraul a kasnije japansko leđno plivanje, Kiferovo leđno plivanje i vaterpolo leđno plivanje. U početku, tehnike u plivanju su nazivane stilovima, pa se tako govorilo o: kraul stilu, prsnom stilu i leđnom stilu. To je naravno bilo pogrešno i nestručno, jer se u stvari radi o različitim tehnikama plivanja. Pa tako, oni koji plivaju kraul, plivaju jednom tehnikom plivanja ali svako od njih, prilikom izvođenja te tehnike u nju ugrađuje svoj, individualni stil, koji je karakterističan za svakog plivača posebno i ima veze sa tehnikom, samo onoliko koliko mu to omogućava da bolјe i brže savlada odgovarajuću tehniku.

U vezi sa laičkim poznavanjem plivanja postoji još jedna zabluda. Pod uticajem štampe, većina javnosti misli da je kraul tehnička tvorevina modernog vremena. Međutim, crteži na zidovima pećina, egipatski hijeroglifi, asirski barelјefi, dokazuju da je čovek tom tehnikom plivao nekoliko hilјada godina ranije. Tako je na jednom od asirskih barelјefa Sl.1., prikazano kako oficir predvodi napad na neku tvrđavu, koja je na vodi, plivajući savršenom kraul tehnikom, dok ga vojnici neplivači, prate plivajući uz pomoć naduvanih mešina.

U to vreme plivanje, kao i svi sportovi bilo je sezonsko. Otvorenih a pogotovo zatvorenih bazena nije bilo, pa se plivalo na otvorenim vodenim površinama. To znači da se plivati, skakati u vodu moglo upražnjavati samo leti a veslati u kasno proleće, leto i ranu jesen. To je važilo za sve sportske igre i atletiku. Klizanje, skijanje, sankanje i hokej na ledu,upražnjavali su se zimi. Vreme za treniranje i takmičenje je bilo veoma kratko. Zbog toga je interesovanje za bavlјenje plivanjem i vaterpolom bilo malo. Postignuti rezultati su bili adekvatni vremenu i uloženom radu.

Pre drugog svetskog rata u tadašnjoj Kralјevini Jugoslaviji plivanje i vaterpolo su se najviše negovali u Vojvodini i Hrvatskoj. Najpoznatiji centri su bili: Sombor, Subotica, Veliki Bečkerek, Zagreb, Karlovac, Sušak i Split. Jugoslovenski plivački savez osnovan je 1921. godine u Zagrebu. Iste godine je održano i Prvo prvenstvo države u plivanju i vaterpolu. Prvenstvo je organizovano na Bledskom jezeru. Prvi prvak države u vaterpolu bila je ekipa iz Sombora. (5)

 

Vaterpolo

Ljudi koji su se bavili organizovanjem sportskih takmičenja u plivanju, vrlo brzo su zapazili da su ista veoma monotona i ne izazivaju neka naročita uzbuđenja. Nisu atraktivna i ne privlače publiku. Da bi rešili taj problem, odlučili su da organizuju nekakvu igru na vodi. Pošto je fudbal u to vreme već bio afirmisan kao sportska igra odlučili su da organizuju: „Fudbal na vodi". To se desilo u Londonu 1869. godine. Ta igra, sasvim prirodno, nije mnogo ličila na današnji vaterpolo, između ostalog i zbog toga što se nije igralo na dva gola već je cilј bio da se lopta plivajući i dodavajući saigraču dovede do splava, koji se nalazio na protivničkoj strani i stavi na njega. Tako se dolazilo do poena koji su odlučivali pobednika. Igralo se na improvizovanom terenu sa po 12 igrača na svakoj strani. Utakmicu je vodio jedan sudija a vreme trajanja utakmice je bilo 20 minuta.

Londonski plivački savez je već iduće godine izdao nalog da se urade pravila igre. Prva pravila vaterpola izradio je Vilijam Vilson 1876. godine u Glazgovu. Prva utakmica po tim pravilima odigrana je u Glazgovu na reci Di 1877. godine, na jasno obeleženom igralištu, sa dva gola. Ekipe su imale po 7 igrača od kojih je jedan bio golman. Utakmicu je vodio jedan sudija sa dva pomoćnika u trajanju od 20 minuta. I pored usvojenih pravila Londonskog plivačkog saveza, njihova striktna primena počinje tek od 1885. godine. Ta pravila su se od tada do današnjih dana, menjala nekoliko puta i dobro su poznata učesnicima u vaterpolu.

Vaterpolo je vremenom postao sve popularniji. Tako je 1894. počeo da se igra u zapadnoj Evropi. U program Olimpijskih igara je ušao 1900.

Jugoslavija je pri put sa vaterpolo ekipom učestvovala na Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu a 1968. je prvi put osvojila zlatnu medalјu u Meksiku. Prvo Evropsko prvenstvo održano je 1926. u Budimpešti, a Prvo Svetsko prvenstvo 1976. godine, u Beogradu.

U naše krajeve vaterpolo su „doneli" naši studenti koji su studirali na zapadnim univerzitetima. Kod nas ga 1907. godine, prvo uvodi Somborsko sportsko udruženje. Isto udruženje 1911, organizuje prvenstvo južne Ugarske. Plivački savez Jugoslavije osnovan je 1921. u tadašnjoj Kralјevini Jugoslaviji sa sedištem u Zagrebu u sastavu tog saveza ušao je i vaterpolo. U posleratnoj Jugoslaviji prvo prvenstvo u plivanju održano je 1946. godine, a prvo zimsko prvenstvo 1961. pod nazivom Kup Jugoslavije u vaterpolu.

Za poznavaoce i lјubitelјe vaterpola važno je napomenuti da je vaterpolo uvek išao uz plivanje. U našoj zemlјi tako je bilo sve do 1971. kada je u Herceg Novom osnovan Vaterpolo savez Jugoslavije sa sedištem u Beogradu. Od tog vremena Plivački i Vaterpolo savezi deluju odvojeno i samostalno. (5)

 

Novi Bečej

Poznato je da se sport počeo a i sad se razvija u društveno i tehnološki razvijenim sredinama. Zbog toga se o Novom Bečeju mora nešto reći i sa tog aspekta.

Novi Bečej se nalazi na središnjem delu zapadne granice Banata sa Bačkom. Zbog tog geografsko-komunikacionog položaja, uvek je imao trgovački i strateški značaj, što je uslovilo njegov razvoj. Ne zna se tačno kad je nastao i kad je dobio ime ali postoji pisani podatak iz 1091. godine, kada se pominje njegovo ime (16) pa novobečejci vole sa ponosom da kažu: "Stariji smo od Berlina." To je samo relativno tačno. U pomenuto vreme, na današnjem mestu Berlina, nalazio se srpski grad koji se zvao Brlјin, (3) ime je dobio po blatnjavim ulicama, prekrivenih brlјama. Kada su Germani sa tog prostora proterali Srbe, i u 13. veku (15) naselili taj prostor, prihvatili su staro ime ali su bili prinuđeni da ga prilagode svojim glasovnim mogućnostima i nazvali su ga Berlin.

Inače, najstarije naselјe na teritoriji Novog Bečeja je praistorijski lokalitet Arača. Arheološka istraživanja su utvrdila postojanje naselјa još u ranom hrišćanskom dobu. Pošto su dalјa iskopavanja prekinuta, na osnovu do tada pronađenog, naučnici pretpostavlјaju da je na tom lokalitetu postojalo lјudsko naselјe nekoliko milenijuma pre nastanka hrišćanstva. Na tom lokalitetu 1228.godine, podignut je Benediktanski manastir, čije impozantne ruševine i danas postoje.

Već 1320. godine, kod Novog Bečeja, izgrađen je jedini utvđeni grad na celom toku reke Tise. Bečej, kako se u početku zvao, proglašen je za prvi slobodan kralјevski grad 1331. godine. Tokom 15. veka bio je u posedu Stevana Lazarevića i u nekoliko navrata Đurađa Brankovića, koji je postao velmoža Mađarske i član zemalјskog sabora, dobija titulu župana Torontalske županije sa sedištem u Novom Bečeju. Sedište ostaje tu sve do osvajanja od Turaka (1551-2.). (9)

Turci su odmah po osvajanju tvrđave naselili taj prostor. Novi Bečej postaje centralna tačka na zapadnoj granici turske imperije prema Austriji. Zbog toga ga 1665. Godine posećuje Evlija Čelebija i o njemu zapisuje sledeće: "Bečej, vakufsko, zadužbinsko dobro. U njemu se nalazi vojnička posada od 40 momaka, poreznik, carinski inspektorat i janičarski serdar. Grad na Tisi je divan, četvorouglast, od cigle i obuhvata površinu od 500 koračaji. Jedna kapija zove se pristanišna a druga Ogrun kapija. Kod pristaništa se nalazi jedna kafana i 50 dućana. Postoji i džamija prepravlјena od crkve, jedna medresa, tri osnovne škole, jedan manastir, jedno kupatilo i sto kuća i velika luka za brodove. Stanovništvo se bavi trgovinom soli i ribe, veoma je gostolјubivo a varoš krasna sa mnogo vrtova i vinograda" (9).

Posle potpisanog mira između Austrougarske i Turske 1699. godine u Sremskim Karlovcima, tvrđava je porušena 1701. godine. Godine 1771. Novi Bečej se uvećava sa novim, čisto srpskim naselјem, koje je dobilo ime Franovo. (9)

Najviše podataka o Novom Bečeju je objavio Mečkić Lazar pa ćemo neke, za ovu studiju relevantne, ovde navesti: (16)

Posle 1699. godine, Banat pripada Austriji, stanovništvo počinje da se vraća a počinje i kolonizacija Banata. Najpre dolaze Nemci, zatim Mađari pa Jevreji. Tako je zabeleženo da je Novi Bečej 1717, godine, imao tek 20 domova a tridesetih godina 20. veka oko 17 000 stanovnika. Zbog tako naglog uvećanja banatskog Bečeja on ubrzo dobija ime Novi Bečej a onaj deo koji je ostao u Bačkoj, dobija ime Srpski Bečej, kasnije Stari Bečej. Ipak godine 1896. Novi Bečej dobija ime Turski Bečej.

- Prvo se razvija saobraćaj, naravno onaj rečni. Prvi parobrod pristao je u novobečejsku luku 1832. godine. Između Novog i Starog Bečeja, saobraća "Mala lađa" a "Velika lađa", između Titela i Segedina. Posle 1918. putnički saobraćaj preko novog Bečeja se produžava na Dunav, pa veliki parobrod "Zagreb" i "Princeza Jelena" plovi između Beograda i Sente. Plovidba pomenutih brodova je izazivala veliko interesovanje novobečejaca a posebno uzbuđenje je izazivao zvuk zvona sa "šteka", kojim je štekner "čika Sava Lekić oglašavao" (11) dolazak i odlazak brodova iz pristaništa. Teretni saobraćaj se takođe uvećava. Najviše se prevozi: so, riba, pšenica cigla i crep, šlepovima a drvo, splavovima.

- Pedeset godina kasnije, tačnije 1884. završava se železnička pruga Veliki Bečkerek - Kikinda, kada Novi Bečej dobija zajedničku železničku stanicu. Posle velike poplave 1895. počinje izgradnja dolme.

- Najpre se povećao obim polјoprivredne proizvodnje, naročito žitarica. Zatim se povećala mehanizacija, tako da je Novi Bečej već tridesetih godina 20. veka imao oko četrdesetak vršalica za pšenicu pa se svrstao u vodeće proizvođače pšenice.

- Ribarstvo je bilo takođe razvijeno. U to vreme u Novom Bečeju je bilo oko dvadesetak porodica koje su se bavile ulovom i prodajom ribe, što je značajno uvećavalo prihode stanovništva.

- Što se tiče robne proizvodnje, zanatstvo je bilo na prvom mestu ali se beleži i razvoj industrije. Proizvodnja crepa i cigle, zatim prerada žitarica i obrada drveta. U organizacionom i poslovnom smislu to sve prati trgovina i bankarstvo, zbog čega se u Novom Bečeju otvaraju prvi trgovački centri, formiraju se kreditne ustanove i banke.

Godine 1798. otvara se prva apoteka a 1882. osniva se Dobrovolјačko vatrogasno društvo.

- Prirodno takvom razvoju, krajem 19. veka, otvaraju se dve srbske osnovne škole (muška i ženska), zatim jevrejska a potom, 1908. Građanska škola i 1924. gimnazija. Godine 1920. Otvara se Harkovski institut, Ruska srednja ženska škola sa internatom.

- U Vranjevu se 1830. godine osniva Srbska diletantska pozorišna družina a 1860. prvo profesionalno pozorište među Srbima uopšte.

Sledeće godine otvara se srpska čitaonica a 1925. izlazi prvi list "Novobečejac", koji će biti kratkog veka.

- Tisa je bila najatraktivniji deo Novog Bečeja pa se narod uvek rado okuplјao na njoj. Pored svih pogodnosti za kupanje i sunčanje, Novi Bečej je još krajem devetnaestog veka, pa sve do drugog svetskog rata, imao lepo i veliko ploveće kupatilo na Tisi, zvalo se "Roža Bači". Takvo kupatilo, što se veličine i izgleda tiče, nije imao ni Stari Bečej ni Veliki Bečkerek. Bilo je jedno od najlepših na Tisi, uklјučujući, možda, i kroz Mađarsku. Segedin je imao više manjih plovećih kupališta, ali novobečejsko je bilo stvarno veliko sa dva protočna bazena: "muško" i "žensko" i jednim manjim za decu.

- Veroispovesti takođe ispolјavaju svoju ekspanziju. Vranjevčani su svoju crkvu brvnaru podignutu 1752. porušili i na njenim temelјima sagradili, 1807. godine novu crkvu. Novobečejci 1774. godine, podižu pravoslavnu crkvu, 1809. katoličku, 1861. evangelističku a 1868. jevrejsku. U vezi sa prethodnim, treba napomenuti da je na ovim prostorima, već u srednjem veku postojao monumentalni sakralni objekat, pod nazivom Arača, koji u to vreme nije bio u funkciji.

- Sport se u Novom Bečeju veoma sporo razvijao. Osamdesetih godina 19. veka, novobečejac Vladislav Laci Kostić, koji je studirao u Londonu, doneo je prvu fudbalsku loptu. Prvi fudbalski klub "Turskobečejsko sportsko udruženje" osnovan je 1912. Godine 1927. Osniva se F.K."Jedinstvo" koji se već 1935. gasi a osnivaju se dečji klubovi: "Zvezda" i "Banat". Pod uticajem sveslovenskog " Soko"-la sa sedištem u Pragu, počinje da se razvija gimnastika a po stvaranju Kralјevine Jugoslavije i odbojka i atletika. "Soko" je bio pod direktnim nadzorom države, kojim je rukovodio lično Kralј Aleksandar Karađorđević, ujedinitelј. Plivanje i vaterpolo počinje sa razvojem 1934. godine. Za vreme okupacije sportske aktivnosti su bile na nivou datih okolnosti a po oslobođenju zemlјe, država odvaja velika sredstva od društvenog prihoda za razvoj sporta pa u Novom Bečeju počinju da se razvijaju novi sportovi: košarka i rukomet, osniva se STV "Partizan" i organizuju obavezni prolećni i jesenji kros, takmičenje za značku ZREN i masovni sletovi fizičkog vežbanja. Međutim, to je trajalo desetak godina i Novi Bečej se vratio na predratni period.

O istoriji Novog Bečeja, već pomenuti Kasaš, navodi tri veoma malo poznata podatka. Posle stvaranja Austrougarske monarhije 1867. godine, Novi Bečej, na svojoj kralјevskoj lađi , godine 1872. posećuje, niko drugi nego Car Franja Josif Hazburški. Drugi podatak je takođe malo poznat: Joca Savić, Vranjevčan, sin bogatih roditelјa na prelasku iz 18. u 19. veka, postaje jedan od najpoznatijih reditelјa Minhenskog pozorišta. On takođe pominje da je Vološinovo, kako se Novi Bečej zvao od 1946. do 1952. bilo jedino opšte prihvaćeno ime.

U Novom Bečeju, pre drugog svetskog rata plivalo se samo: muški, ženski, leđno i kereći. Muško plivanje se odlikovalo: zaveslajima rukama sa izbacivanjem ruku iznad vode, nogama su se pravile makaze a glava je obavezno bila iznad vode. Žensko plivanje je odgovaralo današnjem prsnom plivanju. Leđno plivanje je takođe bilo specifično: posle istovremenog zaveslaja rukama, obe ruke su se zabacivale iznad glave i pravio novi zaveslaj. Noge su pravile iste pokrete kao kod prsnog plivanja. Ovaj način plivanja u Novom Bečeju je nazivan Germanijum. Kereće plivanje je dobilo ime po imitaciji plivanja psa (U Novom Bečeju psa zovu kera) koji kad pliva sa prednjim nogama pravi pokrete koji mu omogućavaju ostanak na površini a zadnjim nogama pokrete koji mu omogućavaju propulziju. Ova tehnika se naročito primenjivala pri obuci neplivača.

Gornji red: prva četvorica su nepoznata, Flahbart Tihomir. Sredina: Kelemen Karolј, Velјača Ivan, Hafner Bela, Sauer Pavle, nepoznat, Sauer Jovan, nepoznat, Sendi, Janković Bogdan. Donji red: Šafranj Ilona, nepoznat, Malešev Smilјa i Gulović Mandika

Organizovane, stručne obuke neplivača u to vreme nije bilo. Decu u Novom Bečeju plivanju su učili: roditelјi, braća, sestre i stariji drugovi. Metodski postupak je bio vrlo jednostavan:sa dobom ili bez njega. Dob je bila limena kutija sa dve uške, kroz koje se provlačio kaiš ili deblјi konopac. Početnik je dob vezivao za pojas sa dobom na leđima i tako opremlјen ulazio u vodu. Oni koji nisu imali para da kupe dob, pravili su od sirka, trske ili rogoza, odgovarajući snop i koristili ga kao dob, neko je u istu svrhu koristio osušene tikve. U obuci, kereća tehnika plivanja je bila neprikosnovena. Nјom su svi u Novom Bečeju počinjali sa učenjem plivanja. Drugi način se sastojao u sledećem: u plićaku, „učitelј" je pridržavao učenika i od njega zahtevao da pliva kao kera.

Obuka sportskih tehnika plivanja ili vaterpola u Novom Bečeju nije bilo sve do 1934. godine. Te godine u Novi Bečej se iz Sente doselio Kelemen Imre, radio tehničar, koji je otvorio prvu radnju za prodaju radio aparata i njihovu popravku. Imre je bio zalјublјenik u plivanje i vaterpolo. Sam se bavio tim sportovima i radio na njihovoj popularizaciji. Iste godine u leto prikupio je zainteresovanu decu i omladinu Novog Bečeja i počeo sa obukom plivačkih i vaterpolo tehnika i upoznavanja sa vaterpolo igrom i njenim pravilima. Interesovanje za plivanje i vaterpolo u Novom Bečeju je naglo poraslo ali organizovanih takmičenja nije bilo, jer nije bilo plivačkog kluba koji bi ih organizovao.

Prvi plivački i vaterpolo klub u Novom Bečeju "Jedinstvo", osnovan je tek avgusta 1935. godine. Klub su osnovali lјubitelјi plivanja i vaterpola u Novom Bečeju a glavni inicijatori su bili: Kinezl Oto apotekar, Kelemen Imre radio tehničar i trgovac i braća Sauer, studenti. Klub je već krajem jula organizovao prvu utakmicu u Novom Bečeju. Od pisanih dokumenata sačuvan je samo plakat, kojim se građani obaveštavaju o događaju i fotografija novobečejskih plivačica i plivača. Utakmica se održala između sportista Sente i Novog Bečeja.

Ovo je svakako jedna od prvih a možda i prva fotografija o plivanju i vaterpolu u Novom Bečeju. Kasnije se broj plivača i plivačica povećao.

Radi lakšeg praćenja hronologije događaja koji su se događali do prestanka plivanja i vaterpola u Novom Bečeju, navešće se hronologija promene imena kluba pod kojim su se zvanično takmičili: PK "Jedinstvo" (1935.), PK "Banat" (1936.), Plivačka sekcija SK "Zvezda" (1939.), PK "Tisa" (1940.), Plivačka sekcija SK "Jedinstvo" (1948.), PK "Polet"(1952), Plivačka sekcija SK „Jedinstvo".

Iste godine, 11 avgusta, petrovgradska "Vojvodina" organizovala je prvenstvo Banata na kome su pored organizatora učestvovali: SAK (Senta), BUSK (Beograd) i "Jedinstvo" (Novi Bečej). Bio je to prvi zvanični nastup plivača i vaterpolista Novog Bečeja.

S obzirom na sastav učesnika turnira, bilo je to prvenstvo Srbije u plivanju i vaterpolu. Novobečejci, naravno, nisu imali nikakve šanse na uspeh. U konkurenciji plivača: G. Bulata (BUSK), prvaka države I rekordera 100 m slobodno i Molnara, ("Vojvodina"), prvaka Banata, najbolјi plivač Novog Bečeja, Kelemen Karolј, nije imao nikakve šanse i zauzeo je dostojanstveno i odgovarajuće treće mesto.

U vaterpolo takmičenjima, odigrane su četiri utakmice:

1. Vojvodina -Jedinstvo 13:1 (5:0)

2. SAK – BUSK 4:3 (2:1)

3. Vojvodina – BUSK 6:3 (3:2)

4. SAK – Jedinstvo 12:1 (7:0)

Plasman je određen na osnovu osvojenih bodova u plivanju i vaterpolu a dobijena tabela je izgledala ovako:

1. Vojvodina 61 bod

2. SAK 54 boda

3. BUSK 40 bodova

4. Jedinstvo 9 bodova

Nakon ovog takmičenja u Petrovgradu, već sledeće nedelјe, 18. Avgusta, "Senćanski atletski klub" — SAK organizovao je već tradicionalno takmičenje u plivanju i vaterpolu za prvenstvo grada Sente. Takmičenje je održano na obali reke Tise, podno keja, pored gradskog pristaništa. Učesnici u takmičenju su bili sledeći klubovi: “SAK" - Senta, "Palić" - Subotica, "SSU"- Sombor i "Jedinstvo"- Novi Bečej.

U plivačkom programu, isto kao i nedelјu dana ranije u Petrovgradu, novobečejski plivači: Sauer Pavle (leđno) i Kelemen Karolј (slobodno) pored: Antona Kurlendera i Milana Ercegana (Vojvodina) i Hršanji Šandora (SAK) na 100 m leđno i Baranji Geze (SAK), Vojislava Vukićevića (SSU) i Molnar Karolјa (Vojvodina) na 100 m slobodno, nisu mogli očekivati bolјi plasman od postignutog 4. mesta, ali su zato u odnosu na prethodno takmičenje pokazali daleko bolјu formu i rezultat.

U vaterpolo programu su postignuti sledeći rezultati:

SSU - Jedinstvo 7:4 (3:3)

SAK - Vojvodina                2:0

Vojvodina - Jedinstvo 10:2

SAK-SSU 4:1

Susret između SSU i Jedinstva je u regularnom vremenu završen nerešeno (3:3) ali je u produžecima 2 puta po 3 minuta, odlučila bolјa pripremlјenost somboraca.

Na osnovu broja osvojenih bodova, dobijen je sledeći plasman:

1. SAK 68 bodova

2. Vojvodina 56 bodova

3. SSU 29 bodova

4. Jedinstvo 11 bodova

Tako je prvenstvo Grada Sente u vaterpolu, za 1935. godinu osvojio domaći klub i dobio srebrni, prelazni, pehar veleposednika iz Čoke, Stevana Lederera.

Po završetku takmičenja svi su se okupili u bašti hotela "Rojal" gde im je Žensko katoličko društvo priredilo „slatku" zabavu posluživši sve goste sa čuvenim senćanskim sladoledom a Predsednik žirija G. Zavišić Konstantin je podelio pehare i medalјe. Druženje je proteklo u vedrom i prijatnom raspoloženju.

Sledeće subote i nedelјe, 25. avgusta, u Novom Bečeju je organizovan prvi propagandni plivački miting, koji je u stvari bio prvo i jedino otvoreno prvenstvo Novog Bečeja u plivanju i vaterpolu. Na njemu su učestvovali: "Jedinstvo"iz Novog Bečeja, " SAK" iz Sente, "Vojvodina" iz Petrovgrada i plivači iz Starog Bečeja.

Pre početka vaterpolo utakmica održana su takmičenja u odabranim plivačkim disciplinama. Preciznijih podataka o tome nema ali je zabeleženo da je po prvi put organizovano takmičenje za decu do 15 godina u disciplini 50 m slobodno u kojoj je pobedio Stevan Kiurski, koji će kasnije postati najbolјi plivač Novog Bečeja i kasnije nosilac plivačkog i vaterpolo sporta u njemu do kraja drugog svetskog rata.

O ostalom delu plivačkog programa ostalo je zabeleženo: da je plivač "Jedinstva" V. Bojić u disciplini 400 m slobodno, zauzeo treće mesta iza Bala Lasla (prvak Banata) Milana Bate Ercegana iz "Vojvodine".

Hafner Bela je na 50 m slobodno takođe zauzeo                treće mesto iza Bala Lasla i neimenovanih plivača iz Subotice i Sente. Sauer Pavle je u trci na 100 m prsno, stigao drugi, iza Antona Kurledera, "Vojvodina" (Prvak Beogradskog podsaveza) ali je na žalost diskvalifikovan zbog nepravilnog plivanja. U takmičenju žena zabeležena je samo trka na 50 m slobodno u kojoj je pobedila Elizabeta Vitman "Vojvodina", drugo mesto je zauzela Šafranj Ilona a treće Šafranj Roza,"Jedinstvo".

U vaterpolo programu su postignuti sledeći rezultati:

Vojvodina (A) - Jedinstvo 9:2 (4:1)

SAK –Vojvodina (B) 8:4 (4:0)

Jedinstvo – Vojvodina (B) 4:4 (2:1)

SAK – Vojvodina (A) 3:3 (1:1)

Na osnovu broja osvojenih bodova datih i dobijenih golova dobijen je sledeći plasman:

1. Vojvodina 64 boda

2. SAK 53 boda

3. Vojvodina (B) 31 bod

4. Jedinstvo 19 bodova

Otvoreno prvenstvo Novog Bečeja u plivanju i vaterpolu za 1935. godinu, osvojila je "Vojvodina" i dobila srebrni pehar Predsednika kluba Zigler Maksa a "SAK" je, za osvojeno drugo mesto dobio pehar kluba "Jedinstvo". Na ovaj način plivači i vaterpolisti Vojvodine, još jednom su potvrdili da su najbolјi u Dunavskoj banovini. Takmičenja na ovom mitingu pokazala su da vaterpolisti Novog Bečeja nisu dorasli svojim protivnicima u znanju, nivou tehničke i fizičke spremnosti ali su pokazali da su savladali osnove vaterpolo igre i postigli da plivanje i vaterpolo u Novom Bečeju postanu još popularniji. Slično se može reći i za plivače i plivačice.

Utakmice je prvog dana posmatralo 100 gledalaca a drugog u nedelјu, preko 200 posmatrača.

U čast takmičara organizatori su u restoranu "Krka" priredili bal sa uobičajenom tombolom i izborom "Kralјa" i " Kralјice" bala. Svi prisutni a naročito gosti, bili su oduševlјeni prijemom i atmosferom u Novom Bečeju.

1936. godine, PK "Jedinstvo"menja ime u PK "Banat", koji je te godine učestvovao u dva značajna takmičenja. Prvo se održalo 9. avgusta u Petrovgradu na plivalištu "Abazija", koja je bila usidrena na begejskom kanalu, blizu mosta. Pokrovitelј takmičenja je bio Gospodin Đoka Brankovan, lokalni bogataš, lјubitelј plivanja a čiji sin se bavio tim sportom. Na takmičenju su učestvovali takmičari: "Vojvodine" iz Petrovgrada, "SAK" iz Sente i "Banat" - a iz Novog Bečeja.

Od novobečejaca u plivačkom delu takmičenja istakli su se: Vlahović, 3. mesto na 400 m slobodno; Hafner Bela, 3. mesto na 50 m slobodno i Stevan Kiurski u konkurenciji dece. 

U konkurenciji vaterpola odigrale su se samo dve utakmice: u predigri glavne utakmice "Banat" je pobedio B. ekipu "Vojvodine" sa 4:0 (2:0) a u glavnoj utakmici "Vojvodina" je pobedila "SAK" sa 4:3 (4:1) i tako je "Vojvodina" osvojila pehar Đoke Brankovana. Ovo takmičenje nije bilo na nivou plivačkog i vaterpolo sporta toga vremena u Dunavskoj banovini jer na njemu nisu učestvovali takmičari iz: Novog Sada, Sombora i Subotice.

Već tradicionalno otvoreno prvenstvo u plivanju i vaterpolu Grada Sente, održano je 23. avgusta 1936. godine. Pored domaćina na njemu su učestvovali još: "Vojvodina" iz Petrovgrada, "Palić" iz Subotice i "Banat" iz Novog Bečeja.

U plivačkom delu programa takmičenja su se održala u sledećim disciplinama:

50 m slobodno za decu do 15 godina,

50 m slobodno za juniore,

50 m slobodno za seniore,

100 m slobodno za seniore,

100 m leđno za seniore,

3 puta 50 m mešovita štafeta,

4 puta 50 m slobodno štafeta,

400 m slobodno za seniore,

50 m slobodno za dame.

Od novobečejaca na ovom takmičenju istakli su se u kategoriji za decu do 15 godina: S. Kiurski i Š. Krstić, 2. i 3. mesto. Štafeta 4 puta 5o m slobodno takođe je zauzela treće mesto.

SAK (B) – Banat 2:1 (1:1)

Vojvodina – SAK 2:0 (1:0)

SAK – Banat 6:0 (3:0)

Vojvodina – SAK (B) 10:0 (6:0)

Pošto Sporting klub "Palić" nije imao vaterpolo ekipu u vaterpolo programu su održane sledeće utakmice:

Osvajač otvorenog prvenstva Grada Sente i osvajač prelaznog, srebrnog pehara Stevana Lederera, na osnovu zbirnih bodova iz plivačkog i vaterpolo takmičenja za 1936 godinu, osvojio je po drugi put za redom: PK “SAK”

Rangiranje prema osvojenim bodovima izgledalo je ovako:

1. SAK 77,5 bodova

2. Vojvodina 43,5 bodova

3. Banat 28 bodova

4. Palić 13 bodova

Posle ove sezone do kraja ovog vremenskog perioda, novobečejci, niti su organizovali, niti kao klub učestvovali na nekom takmičenju u plivanju i vaterpolu. To su činili samo pojedinci prema svom nahođenju. Razlozi tome su mnogobrojni. Nјih je najbolјe definisao, novobečejski hroničar B. Kiselički: "Iz raznoraznih razloga, objektivnih i subjektivnih, zamro je rad u plivačkoj sekciji "Banat". Nјihovi prvi učitelјi i rivali: "Vojvodina" i "SAK" ali i ostali vojvođanski klubovi se za to vreme okreću Beogradskom plivačkom podsavezu i beogradskim klubovima: "BOB", "Brđanin" i "Sever". Postaju skoro redovni učesnici prvenstva Beogradskog plivačkog podsaveza u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji, a sve popularniji su i međuklubski derbiji u kojima naročito prednjače "Vojvodina" i "Galeb." (9).

Klub je prve godine imao preko dvadesetak plivača i plivačica koji su se takmičili u Novom Bečeju, Senti i Velikom Bečkereku sve do početka drugog svetskog rata. To su bili: Flahbart Tihomir, Kelemen Karolј, Velјača Ivan, Hafner Bela, Sauer Pavle, Sauer Jovan, Senci Imre, Janković Bogdan, Kiurski Stevan, Krstić Šaca, Šafranj Ilona, Šafranj Roza, Malešev Smilјa, Gulović Mandika....

Posle leta 1936. više nije bilo organizovanih takmičenja na kojima su učestvovali novobečejski plivači i vaterpolisti. Plivači i plivačice su sporadično, grupno ili samoinicijativno nastupali u Senti i Petrovgradu. U tome su najaktivniji bili: Kelemen Imre , Kniezl Oto i Bergl Herman. 

Tek 1939. godine, nova plivačka zvezda Novog Bečeja,osniva plivačku sekciju pri sportskom društvu „Zvezda" sa grupom đaka i studenata. To su bili sledeći: R. Aćimov, A. Aćimčev, X. Bergl, Đ. Brikner, K. Vukov, A. Gulović, R. Ivanić, D. Ivanić, S. Kiurski, Š. Krstić, B. Kiselički, I. Farkaš, B. Hafner.

U jesen 1940. uz saradnju starijih društvenih radnika, osnovan je samostalan plivački klub: "PSK Tisa" Poletno su vršene pripreme za novu sezonu. Registrovan je klub, urađen je Statut i pečat kluba, nacrt Programa rada za čitavu godinu, S. Kiurski je poslat na trenerski kurs i to sve pod mudrim rukovodstvom, upornog novoizabranog predsednika kluba Rade Aćimova, zvanog "Bakar".

Osamnaestog avgusta 1940. organizovan je "Veliki plivački dan". Na obali Tise, kod kupatila, improvizovano je plivalište, 25 m dužine, od dve bandere, stavlјene staze, urađene tribine, organizovana blagajna ali zbog kišovitog i hladnog vremena, priredba je doživela fijasko.

Ambiciozni i uporni "Bakar", proširio je delatnost kluba i van sezone. Tako je 22. Februara 1941. Organizovao izbor "Mis Sport" Novog Bečeja. Za tu priliku organizovan je velelepni bal u sali "Soko"-la, sa bogatim programom. Posle dužeg iščekivanja i uzbuđenja sa velikim oduševlјenjem izabrana je MIS u liku prelepe Angeline Kišprdilov. Zabeležen je i prihod Kluba od ove priredbe. On je iznosio priličnih 1800 dinara. Sa velikim ponosom i oduševlјenjem pravlјeni su planovi za iduću sezonu. Na žalost došao je 6. April i okupacija. Okupator je zabranio delatnost Kluba, oduzeo pečat i teško zarađenih 1800 dinara. To je značio i kraj ovog perioda razvoja i sportskih aktivnosti na planu plivanja i vaterpola u Novom Bečeju. (11)

Uporedo sa radom na obuci plivanja i vaterpola radilo se i na stručnom usavršavanju trenera. Ispočetka su taj odgovoran posao radili istaknuti plivači, koji su iz postojeće literature i sami naučili da plivaju i savladaju vaterpolo tehniku. Pošto su bili zalјublјenici u te sportove svoja znanja i iskustva prenosili su na početnike i tako povećavali broj budućih sportista. Obuka i trenažni procesi su se odvijali na obali Tise u datim okolnostima jer stalnih plivališta nije bilo. Ovom poslu su se najviše posvetili: Kelemen Imre, Kniezl Oto I Bergl Herman. Tako se radilo sve do 1940. kada je Novi Bečej dobio stručnog trenera u ličnosti Bergl Hermana, koji na žalost nije imao prilike da dugo radi taj posao, jer su ga Nemci, kao Jevrejina, kada su okupirali Jugoslaviju, odmah uhapsili i strelјali. (11)

Treniralo se na obali Tise između javnog kupališta Paje Jankovića, sodadžije, i skele. To je bila staza od oko 200 - 300 m. S obzirom da se plivalo uzvodno i nizvodnodo je za ono vreme bila prilična razdalјina. Naravno, nisu svi morali plivati do skele već su po svom nahođenju stazu skraćivali prema svojim sposobnostima. Takođe je bilo plivača koji su više voleli da preplivaju Tisu, tamo i nazad, nego da plivaju do skele i nazad. Oni su to radili na svoju odgovornost a trener je vodio brigu o ostalima. To je otprilike bio obim i sadržaj treninga za plivače i vaterpoliste. Uglavnom se radilo na izdržlјivom plivanju, dok je brzinsko plivanje bilo zapostavlјeno.

Vaterpolo tehnika se uvežbavala na distanci nizvodno od kupatila do plaže. Pucanje na gol i branjenje se uvežbavalo tako što je gol bio privezan za obalu, golman je bio na golu a ostali su uvežbavali razne načine dodavanja i šutiranja na gol. Igra se mogla uvežbavati samo na jedan gol.

Tih leta, do okupacije, malobrojni plivači su se sastajali na peščanom sprudu na suprotnoj obali Tise. (9) Ambijent je tamo bio prijatniji, plaža je bila lepša, Tisa sporija, što je za plivanje uzvodno-nizvodno bilo lakše a pogled na Novi Bečej najlepši.

Leti, kad opadne Tisa, preko puta kamene plaže, pojavljivao se peščani sprud koji je duboko ulazio u tok Tise. To je bila omilјena plaža novobečejaca, koju su svi zvali: "Preko". Na njoj su se rado kupali ali je bio problem prelaska preko Tise. Čamaca je bilo malo pa oni koji nisu smeli da preplivaju Tisu ili nisu obezbedili prevoz, ostali su da se kupaju na užarenoj kamenoj plaži i zavide onima preko, gde je bilo svežije.

Vrednovati uspeh, prema postignutim rezultatima novobečejskih plivača i vaterpolista, veoma je teško, jer njihova delatnost ne može da se posmatra samo sa tog aspekta. Nјihova dostignuća se mogu vrednovati samo sa aspekta postignutog stepena razvoja ovog sporta u datim okolnostima a on je ogroman. Pre svega pokrenuta je inicijativa i ostvarena želјa da se u Novom Bečeju organizuje rad na sistematskom razvoju plivačkog i vaterpolo sporta. U veoma lošim materijalnim uslovima, svake sezone je organizovano okuplјanje i sistematsko treniranje. Zatim, gostovanja na regularnim takmičenjima i organizovanjem istih u Novom Bečeju. Takođe, stvorene su dve generacije plivača i vaterpolista, one iz 1935. i one iz 1939. godine, obučen je trenerski kadar, postignuti rezultati, objektivno gledano, bili su realni jer u takvim okolnostima nije moglo da se postigne više. Dakle, sa društvenog aspekta postignuti rezultati su bili veoma dobri. Međutim sa sportskog aspekta nisu, jer novobečejski plivači nisu uspeli da dostignu nivo sportista iz okruženja. Ako se tako gleda na rad pomenutih entuzijasta, onda se mora priznati da je njihov ukupan rad bio zadovolјavajući. Realno gledano, nije se moglo više.

Za takav uspeh najviše su zaslužni sledeće entuzijaste, nosioci i organizatori ovog sporta u Novom Bečeju: Kelemen Imre, Kinezl Oto, Vigler Maks, Kiurski Stevan, Kiselički Branislav, Farkaš Imre, Aćimčev Aleksandar, Brikner Đerđ, Rada Aćimčev "Bakar", Vasa Nićin...

Tu svakako spadaju i sledeći takmičari: Flahbart Tihomir, Kinezl Oto, Kelemen Karolј, Kelemen Imre, Velјača Ivan, Hafner Bela, Sauer Pavle, Sauer Jovan, Sendi ..., Janković Bogdan, Krstić Šaca, Bergl Herman, Bregl Aleksandar, Brikner Đerđ, Vukov K. Gulović Aleksandar, Ivanić Radomir, Ivanić Dušan , Kiurski Stevan, Kiselički Branislav, Marčić Aleksandar, Nićin Vasa, Farkaš Imre, Hafner Bela, Šafranj Ilina, Šafranj Roza, Malešev Smilјa, Gulović Mandika...

Na samom početku trener je bio Kelemen Imre a potom, posle završenog kursa za trenere plivanja i vaterpola, Bergl Herman. Oni su ulagali velike napore da se postigne takav uspeh, pa su zbog toga i oni veoma zaslužni za njega.

Time se završava predratna aktivnost na razvoju plivačkog i vaterpolo sporta u Novom Bečeju.

Posle kapitulacije Kralјevine Jugoslavije, Jugoslavija je okupirana od strane Trećeg Rajha i razdelјena prema nahođenju okupatora. Banat, pošto je u njemu živelo puno Nemaca, bio je povlašćena teritorija i dobio je status Protektorata Trećeg Rajha. Pod tom zaštitom u njemu se živelo mirnije i slobodnije nego u ostalim delovima poroblјene države.

Kućica

Sve sportske aktivnosti za vreme okupacije odvijale su se na severozapadnom delu grada između skele, dolme, i ruševina srednjevekovnog grada na obali reke Tise. Taj prostor, prekriven ogromnim topolama, vrbama, hrastovom šumom sa šumarevom kućicom u sredini, koja je zbog poplava morala biti izgrađena na nasutom zemlјanom uzvišenju, zvao se Gradište.

Na pomenutom prostoru,na obali Tise,nalazile su se i ruševine značajne srednjevekovne tvrđave, koju su svi zvali „Grad". U letnjem periodu, pošto je kupanje na kamenitoj plaži bilo zabranjeno, građani su se kupali: novobečejci kod "Kućice" a vranjevčani kod "Grada".

Vlasnica tog zemlјišta G-đa Ivanović, dozvolila je Fudbalskom klubu da iskrči šumu koliko je bilo potrebno za izgradnju fudbalskog igrališta.

Gradište je u to vreme bilo uređeno kao moderni sportski centar. Na tom prostoru, pored fudbalskog igrališta, postojala je šumareva kuća na jednom nasutom uzvišenju u kojoj je stanovao domar FK "Zvezda", koji se zvao Slavko i drvena kuća na betonskim stubovima, koju su svi zvali "Kućica" ili kućica u Gradištu.

Rukovodioci i plivači, s leva na desno stoje: P. Džigurski, R. Miloradović, O. Marticki, Rackan, D. Ivanić, M. Stajić, A. Marčić, B. Kovačević, S. Kiurski, J. Bukinac, J. Padežanin, V. Nikolić V. Nićin. Čuče: M. Nićin, B. Padežanin, L. Mečkić, B. Cvejin, B. Kiselički, A. Cuka, B. Simić, G. Simić, Đ. Marić i B. Ćirilov

Kućica je imala oko 100 kvadrata, hodnik i tri prostorije. Dve velike su služile sportistima za njihove potrebe a treća, najmanja, bila je: kancelarija, svlačionica za sudije, ostava za sportske rekvizite i ostale namene. Sportske aktivnosti su se upražnjavale na pomenutom terenu: trčanje na kratke i duge pruge, skakanje u dalј i vis, bacanje kugle, koplјa, kladiva i diska iz atletike. Plivanje, vaterpolo i skokovi u vodu upražnjavali su se na obali Tise. Od sportskih igara negovala se: fudbal i odbojka.

Ove aktivnosti su se upražnjavale u kasno proleće, leto i ranu jesen jer su kod nas u to vreme sve sportske aktivnosti bile sezonske. Za ove sportove zima je bila mrtva sezona. Paralelno sa ovim sportskim aktivnostima, u Novom Bečeju, kao i u celoj Vojvodini, negovala se sportska igra "Šoranje". Zimi se igrao stoni tenis, pre rata vežbalo na spravama i igrala odbojka u organizaciji "Soko"-la, (za vreme okupacije zabranjen), kuglalo, igrao bilijar i šah.

„Šoranje" je bila veoma popularna igra u Vojvodini. Ime je dobila po terminu: šor, što je Vojvođanski naziv za ulicu. Igrala se, kad god su vremenske mogućnosti to dozvolјavale. Bila je popularna jer nije zahtevala ništa od materijalnih dobara a bila je atraktivna i dozvolјavala je maksimalno zadovolјavanje potrebe dece i omladine za nadmetanjem, isticanjem i popularnošću. Igrala se na ulici. Od rekvizita je bio potreban jedan štap, čija se dimenzija i težina prilagođavala uzrastu i lopta "krpenjača". Lopta se pravila od krpa koje se obmotaju oko, većeg ili manjeg kamena i na specijalan način uvežu kanapom. Dimenzija i obim lopte se takođe prilagođavao uzrastu. Sudija nije bio neophodan jer su pravila igre svi dobro poznavali i poštovali.

Ekipa „BOB" iz Beograda. Ovaj vizuelni prikaz predstavlјa dragoceni dokument o opisanom događaju jer se na njemu jasno vidi: mesto održavanja, (Kućica u Gradištu), samo jedan deo posmatrača i sportski gosti iz Beograda. Na žalost, današnji svedoci događaja nisu bili u stanju da imenuju učesnike sem njih nekoliko, sleva na desno: 6. Belivuk ili Petrović, 7. B.Krstić 13. S.Bjelić i 15. Đ.Palјić

Od ove igre Amerikanci su napravili svoju najpopularniju igru Bezbol.

Za vreme okupacije deca i omladina tokom leta, najviše su se bavila plivanjem jer za taj sport nisu bili neophodni nikakvi uslovi, oprema ili rekviziti. Vaterpolo se upražnjavao samo kao zabava na vodi, ako je bilo nekakve lopte. Uslova za nešto više nije bilo. Oni koji su se opredelili da plivaju u plivačkoj sekciji SK "Zvezda" okuplјali su se kod "Kućice". Tamo je plivačke treninge vodio, najpopularniji plivač Novog Bečeja, Stevan Kiurski. "Staza" za plivanje je išla od "Kućice" uzvodno do "Grada" a potom nizvodno do "Kućice", eventualno do skele. Trener je određivao distance prema procenjenim sposobnostima svakog učesnika u procesu treninga. Trener je dozvolјavao da svako od učesnika određuje tempo i koriguje distancu prema svojim sposobnostima. Plivalo se samo tz. tempo plivanje, uglavnom na duže distance. Šprintersko plivanje nije bilo u programu treninga.

Posle odplivanih distanci, radilo se na dodavanju i šutiranju lopte, vaterpolo tehnikom do 1943. godine, kada su napravlјeni golovi za vaterpolo. Od tada se pored uobičajenog dodavanja lopte, počelo sa branjenjem na golu i šutiranje na gol. Vaterpolo igra se uvežbavala samo igranjem na jedan gol. Vaterpolo su uvežbali samo odrasli, dok su deca i devojke uvežbavali plivački start-skok u vodu. Treninzi su se održavali svakog dana kada je bilo lepo vreme.

Događaj je, veoma opširno objavlјen u beogradskom listu „Sport". Glavna senzacija ovog susreta je bila beogradska lepotica Beba Krstić, koju su novobečejci proglasili za Mis Univerzum

Zbog nedostatka plivališta, igrališta i golova, normalnog treninga ili sportskih takmičenja nije bilo. Međutim, želјa za učenjem i napredovanjem je postojala pa su se plivači snalazili na razne načine. Evo jednog primera: da bi omogućili uvežbavanje starta i okreta,od nekuda je donešen poveći kamen, stavlјen je u vodu i problem je bio rešen. Međutim, na tako improvizovanom startnom mestu, start se mogao prilično dobro uvežbavati ali za okret to mesto nije bilo baš najadekvatnije, no, ipak se vredno vežbalo.

Pošto je želјa omladine da se pokaže,iskaže i dokaže neograničena i nesaglediva a realizacija tih želјa, okupacijom zemlјe im je u svim vidovima bila veoma ograničena, mladići i devojke su nalazili nova rešenja. To se najpre odnosilo na skokove u vodu. Pre rata, deca i omladina su tu želјu zadovolјavali skokovima sa vodonoša, splavova, čamaca, dereglija, šlepova i lađa. Okupacijom, Tisa je postala granična reka. Saobraćaj je potpuno ukinut. Čamci i vodonoše su uklonjene sa obala Tise. Mladići, koji su želeli da se iskažu u toj prirodnoj fizičkoj sposobnosti, na obali kod "Kućice", napravili su "skakaonicu" sa koje su izvodili svoje atraktivne skokove u vodu.

Repertoar nije bio baš bogat jer se sa takve "skakaonice" i nije moglo više, ali je bio veoma atraktivan. To je bio repertoar još iz predratnih dana: lasta, prelom i salto napred. Za izvođenje skokova u nazad nije bilo uslova. Najbolјi u tome su bili: Dušan Ivanić, (nezvanični šampion Novog Bečeja), Bora Kečkeš, Rackan, Aleksandar Marčić.

Značaj gornjeg dokumenta, mora se popratiti sa najmanje tri komentara. Kao dokaz masovnosti ovih sportova jer na fotografiji je prikazano samo oko 50% onih koji su se njima bavili u to vreme. Drugo, najznačajnija ličnost na gornjoj fotografiji, svakako je Bora Kovačević, zvani Trca. Trca je bio i otac i majka sportskog života u Novom Bečeju za vreme okupacije. Mada je bio zalјublјenik u fudbal i veoma ga uspešno igrao, bio je najveći pokrovitelј svih sportova koji su se u to vreme mogli upražnjavati u Novom Bečeju. Kada mu se rodio sin, odmah mu je kupio kompletnu opremu i dugo godina ga pripremao za fudbalera, ipak je on svoju sportsku karijeru završio kao istaknuti vaterpolista Novog Bečeja. Laza Mečkić je takođe veoma značajna ličnost. Nije se bavio ovim sportovima, ali je bio njihov veliki poštovalac i podstrekač. Za vreme rata je bio ilegalac a posle rata istaknuti društveno-politički radnik, na mnogobrojnim odgovornim mestima, između ostalih, bio je ambasador Jugoslavije u Budimpešti. Pisac kapitalnih dela o Novom Bečeju. Nјegov sin, Lj. Mečkić je svetski poznati vaterpolo trener.

Skakaonica je bila neka vrsta rampe nasute zemlјe od obale ka vodi, visine metar do metar i po od nivoa vode. Bila je sezonskog karaktera i svake godine je morala da se obnavlјa. Vredni novobečejski mladići su to i činili.

Veslanje, kao veoma rado, pre rata, upotreblјavana veština, za vreme okupacije se nije koristila jer je okupator zabranio građanima da drže čamce na Tisi. Dozvolu za držanje i vožnju čamaca imali su samo profesionalni ribari a njih je bilo samo nekoliko.

Za vreme okupacije, "kućica" je u letnje vreme, bila ne samo centar sportskih aktivnosti već centar svih društvenih aktivnosti u Novom Bečeju. Kad je bilo lepo vreme tu se okuplјala, novobečejska elita. Vodile su se velike rasprave o raznim temama, sem političkih. Tako se često pominjao Hegel i Karl Marks, ali ne u sadašnjem kontekstu već isklјučivo u smislu logičkog razmišlјanja, opšte logike i filozofije. Glavni promoter tih diskusija bio je student Mita Pivnički. Osim ovih rasprava vodili su se i obični razgovori o svakidašnjici, igrao šah, domine i mice. Karte se nisu igrale. Najistaknutiji šahista, bio je Janošević, kasniji jugoslovenski velemajstor.

Pivnički Mita, imao je nadimak Maks po junaku jednog stripa u kome je Maks bio superintelektualac koji je znao sve i svašta. Postojala je neverovatna sličnost između Pivničkog i Maksa, kao da je autor junaka stripa za model imao Pivničkog. Inače Pivnički je bio gospodsko dete, nosio je gospodske naočare, bio je anemičan i mršav momak. U to vreme je bio student na prekinutim studijama, kasnije je završio medicinu, radio u Sarajevu, odakle je otišao u Kanadu. U Kanadi mu se ćerka udala za momka koji će kasnije postati predsednik Kanade a ona prva dama. Bio je veliki donator Srpske pravoslavne crkve, pa je po svojoj želji, sa suprugom sahranjen u porti manastira Presvete Bogorodice, na obali Tise u Novom Bečeju.

Pored intelektualaca, kod "kućice" su se još skuplјali, pre svih crnoberzijanci, koji su kontrolisali trgovinu i promet deficitarnih proizvoda, zatim, razni: ilegalci, obaveštajci, kontraobaveštajci, razni propagatori, varalice i kockari. Za vreme leta, celo vreme okupacije, "kućica " je bila centar svih aktivnosti u Novom Bečeju.

Ilegalcima su se nazivali članovi KPJ koji su radili na okupiranoj teritoriji države. Na teritoriji Vojvodine, oni su se krili po većim gradovima i selima ali ih je najviše bilo po mnogobrojnim salašima u pustim krajevima Vojvodine. Za vezu sa njima bili su uglavnom određeni Skojevci, pripadnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Moja starija braća su bili skojevci. Duša je bio zadužen za vezu sa salašima u okolini Novog Bečeja sa Banatske strane a Braša sa Bačke strane. Bio je stariji a i rođen je u Nadalјu, živeo jedno vreme u Bačkom Gradištu i dobro je poznavao taj kraj. Da bi obavio svoje zadatke, morao je da prelazi graničnu Tisu a to se moglo samo noću. Zbog toga je često bio odsutan, po neki put i nedelјu dana. KPJ je za ostvarivanje svojih cilјeva angažovala i decu, najčešće da oni toga nisu bili ni svesni. Dobro se sećam kada sam i ja bio iskorišćen za te cilјeve. Jednoga dana, leta 1943. posle treninga kod kućice, prišla mi je Olga Marticki i kazala da u sredu treba da idem u Petrovgrad na takmičenje. Kad sam je upitao zar samo ja, ona je odgovorila: ti si najbolјi. O tome sam obavestio svog Babu a on mi je odobrio da idem. Kad smo stigli kod "Brankovana", na plivalištu je bilo samo nekoliko plivača koji su trenirali. Staze nisu bile postavlјene. Olgica je na to rekla: idem da se raspitam. Kad se vratila rekla je da je takmičenje otkazano, da se ja skinem i treniram sa ostalima a ona će kasnije doći po mene. Došla je negde posle 12 sati i nekim popodnevnim vozom smo se zajedno vratili u Novi Bečej. Kad sam Babi saopštio šta se dogodilo u Petrovgradu, Baba je pobesneo, hteo je da ubije stariju braću i između ostalog rekao: "Vi ste to znali. Nije vam dosta što su vašu glavu stavili u torbu još oćete i Savinu."

Što se tiče društveno-sportskog života u kasno proleće, leto i ranu jesen, za vreme okupacije u Novom Bečeju, on se, otprilike, odvijao kako je ranije opisano. Sportskih takmičenja u plivanju nije bilo sve do kraj leta 1943. godine. Tada se događa pravo čudo: organizuje se Veliki plivački dan. Glavni organizator je Plivačka sekcija SK "Zvezda" iz Novog Bečeja, koja je uspela da za ovaj događaj zainteresuje PK "BOB" iz Beograda. Za tu priliku, na obali Tise, kod Kućice, improvizovano je plivalište, dužine 25 m sa četiri plivačke staze. Za start i okretište, služile su dve dereglije za prevoženje peska.

Posle plivačkog programa, uklonjene su unutrašnje staze, ostale su samo bočne, koje su sa dereglijama obeležavale prostor za igranje vaterpola. U taj prostor su ubačena dva vaterpolo gola, privezana za dereglije i vaterpolo utakmica je mogla da počne.

Plivački program su činile sledeće discipline: 200 m i 50 m slobodno, 50 m prsno, 50 m. leđno, štafetno plivanje: 4 puta 50 m slobodno 4 puta 50 m mešovito, muškarci. Žene su imale identičan program sa izuzećem discipline 200 m slobodno i štafetnog plivanja. Sačuvani su rezultati učesnika i plasmana u održanim trkama. Program se odvijao u dva dela: prepodnevni i popodnevni.

Takmičenje su otvorili: pretstavnici "BOB"-a, Đorđe Palјić i '"Zvezde", Rada Aćimčev „Bakar", kraćim pozdravnim izlaganjem.

U prepodnevnom programu su se održavala sledeća takmičenja, prikazana prema redosledu dolaska na cilј:

200 m slobodno (muški)

1. Kiurski - "Zvezda"

2. Beroš - "BOB"

3. Dereta - "BOB"

50 m leđno (muški)

1. Đorđe Palјić – “BOB”

2. Radomir Ivanić - "3vezda"

3. Higl - "BOB"

4. Dušan Ivanić - "3vezda"

5o m prsno (žene)

1. Belivuk - "BOB"

2. Krstić - "BOB"

3. Marticka - "Zvezda"

4. Ćeremova - "Zvezda"

50 m slobodno (juniori)

1. Plavšić ("BOB")

2. Mihajlović ("BOB")

3. Kiselički ("Zvezda")

4. Žarin ("Zvezda")

50 m slobodno (juniori)

1. Filipović

2. Radonić

3. Vukosavlјević

4. Stojanović

3 puta 50 m mešovito (muški)

1. "BOB" (Palјić, Bjelić i Nikolić)

2. "Zvezda" (Ivanić, R. Marčić i Džigurski)

50 m slobodno (žene)

1. Krstić – “BOB"

2. Tolmačeva - "Zvezda"

3. Petrovićeva - "BOB"

5o m slobodno (muški)

1. Severin Bjelić - "BOB"

2. Petar Džigurski - "Zvezda"

3. Filipović - "BOB"

4. Vasa Nićin - "Zvezda"

Pošto Novi Bečej nije imao vaterpoliste koji bi se mogli ravnopravno suprostaviti Beograđanima, organizatori su mudro odlučili da se nadmetanje održi sa dve kombinovane ekipe. Tako je sastavlјena "bela" i "šarena" ekipa. Rezultat tog nadmetanja je izražen u broju postignutih golova: 9:2, za "bele". Utakmicu je veoma uspešno vodio P. Džigurski.

Time su se završila prepodnevna takmičenja.

Popodnevna takmičenja su počela tačno u 15 časova po sledećem programu:

3 puta 50 m mešovito (juniori)

1. "BOB" (Stojanović, Vukosavlјević i Radonić)

2. "Zvezda" (Boberić, Nićin,M. i Cvejin)

50 m leđno (žene)

1. Krstić

2. Tolmačeva

100 m prsno (muški)

1. Bjelić

2. Srećković

3. Marčić

4 puta 25 m (subjuniori)

1. "BOB" (Mihajlović, Stojanović, Bisanić i Plavšić)

2. "Zvezda" (Janković, Cvejin, Padežanin i Ćirilov)

3 puta 50 m mešovito (žene)

- "BOB" (Petrovićeva, Bjelovukova i Krstić)

- "Zvezda"(Tolmačeva, Marticka i Ćeremova)

4 puta 50 m slobodno (muški)

1. "BOB" (Filipović, Radonjić, Nikolić i Bjelić)

2. "Zvezda"(Kiurski, Rackov, Nićin, V. i Džigurski)

U vaterpolo programu se odigrao revanš susret između: "Belih" I "Šarenih". Ekipe su igrale u sledećim sastavima. "Beli": Vučo, Ivanić D., Marčić, Ćirić, Vukosavlјević, Palјić i Tica. "Šareni": Terzić, Srećković, Ivanić R., Filipović, Kiurski, Higl i Đukić.

Rezultat je ovoga puta bio izjednačen: 3:3. Na obe utakmice su se naročito istakli: Nikolić, Đukić, Kiurski, Vučo, Palјić i Higl. Utakmicu je i ovoga puta, veoma uspešno vodio "naš stari As" Kiselički u pomenutom dokumentu ne pominje ime niti prezime, ali na osnovu sećanja još živih svedoka zna se da je to bio P. Džigurski, zvani „Sivonja".

Za najbolјe takmičare u plivanju proglašeni su: Sjeverin Bjelić i Beba Krstić "BOB". Najuspešniji novobečejski takmičari bili su: Stevan Kiurski, Radomir Ivanić, Pera Džigurski i Olivera Tolmačev. Najmlađi takmičari bili su: Plavšić i Mihajlović - "BOB" i Vladimir Kiselički - "Zvezda". Sjeverin je bio prava senzacija, za "tri koplјa" je u svemu bio bolјi od drugih ali je pokazao nešto što se do tada u Novom Bečeju nije videlo, "Beterflaj" tehniku plivanja.

Plivanjem i vaterpolom za vreme okupacije, bavili su se sledeći momci: S. Kiurski, R. Ivanić, D. Ivanić, A. Marčić, V. Nićin, B. Kiselički, V, Kiselički, Z. Tolmačev, I. Farkaš, B. Hafner, D. Cvejin, F. Rigo, M. Rackovan, A. Berbakov, S. Janković, I. Jovanović, B. Padežanin, R. Miloradović, Ž. Simić, P. Džigurski, i dečaci: B. Vojnov, braća Žarin, braća Simić, A. Cuka, S. Ivanić, B. Miloradović...

Devojke: O. Marticki, J. Padežanin, N. Ćeremov, B. Boberić, N. Aracki, M. Glumac, M. Stajić, D. Nešović, A. Bukinac, J. Bukinac, M. Stajić, 0. Tolmačev, V.Nikolić, Ž. Boškov, A. Janković...

Glavni nosioci društveno - organizacionih poslova bili su: Rada Aćimčev „Bakarm, Branislav Kiselički, Vasa Nićin, Imre Farkaš i Stevan Kiurski.

Razmatrajući događaj od 29. avgusta 1943. godine u Novom Bečeju, sa ove vremenske distance, mora se priznati da se tada zaista dogodilo veliko čudo. Naravno odmah iza toga dolazi pitanje: Odkud to da se dogodi baš u Novom Bečeju u to vreme? Da bi se dobio približno realan odgovor na to pitanje, moraju se uzeti u obzir istorijske činjenice koje su se dogodile u to doba. Znači: trajao je drugi svetski rat, Nemačka je zajedno sa "Silama osovine" osvojila više od pola sveta, bila je na vrhuncu moći ali se već u drugoj polovini 1943. počelo nazirati, ko će biti krajnji pobednici u ovom ratu. Tako se 18. novembra 1942. godine okončala stalјingradska bitka, pobedom Rusa a 23. avgusta 1943. Završena je najveća bitka Drugog svetskog rata, porazom oklopnih divizija Trećeg rajha od kojih se nemačka armija nikad nije oporavila. Na drugoj strani, Saveznici su proterali Nemce sa Afričkog kontinenta, 7 jula 1943. iskrcali su se na Siciliju. Na Jugoslovenskom prostoru , početkom leta 1943. poslednji Nemački pokušaj da sa svojim saveznicima porazi NOPJ, doživlјava neuspeh, koji je u mnogome uticao na kapitulaciju Italije 18. septembra 1943. godine. Uzimajući u obzir prethodno izneto, realno je pretpostaviti da je Trećem Rajhu bio neophodan nekakvi mirnodopski događaj u propagandne svrhe, kako bi celom svetu pokazao svoju stabilnost i nadmoć, jer eto, na osvojenim teritorijama narod živi normalnim životom, pa čak ima vremena da se bavi i sportom. Da je ova pretpostavka realna, neka posluži podatak: da je čitav događaj snimila vrhunska Nemačka filmska kuća "UFA" a da je režiser tog kratkog, ali veoma značajnog filma, bila niko drugi do Velika Klara Rozenštajn. Film je kao žurnal bio prikazan i u Novom Bečeju.

Lako je pretpostaviti da je za pomenutu manifestaciju bila zainteresovana i Komunistička partija Jugoslavije. Prvi razlog je svakako bio, sloboda kretanja i okuplјanja, što je pomenutoj organizaciji bilo neophodno za svoju uspešnu delatnost. I pored toga što je Banat bio Protektorat Treće Rajha i u njemu je kretanje bilo ograničeno a okuplјanje zabranjeno. Drugi razlog je svakako činjenica da je u to vreme KPJ organizovala i vodila masu od oko 300.000 boraca koja je mogla da se oprema i snabdeva samo ilegalno tzv. Crnom berzom. Novi Bečej je u to vreme bio jedan od centara Crne berze na teritoriji bivše Jugoslavije. Sve se kupovalo i prodavalo. Od hrane, odeće, obuće, lekova i tekstila do alata i mašina a verovatno i oružja. Naravno da su glavnu oganizacionu ulogu, u ovom značajnom događaju, odigrali funkcioneri oba sportska kluba, koji su se posle rata pokazali kao istaknuti komunistički rukovodioci.

Autor ove monografije bio je učesnik opisanih događaja, istina kao dečak u devetoj godini života ali sa živim sećanjem na te događaje jer je cela njegova porodica učestvovala u njima. Tako kad je Crna berza u pitanju, dve epizode su mu ostale u dubokom sećanju: "Čitavo vreme rata u našu kuću je dolazio jedan gospodin, kupovao na veliko užarsku opremu za konje. Kada je saznao da mi je majka izvrsna krojačica, svaki put je naručivao tuce muških gaćica i košulјa. Materijal je sam donosio i plaćao sve odmah u gotovom. Jednog dana, kad se rat završio u naše dvorište je ušao jedan oficir, koga nismo odmah prepoznali, ali kad je došao bliže, moj baba ga je prepoznao i srdačno se pozdravio sa njim. Posle kraćeg razgovora on je mog oca upitao: "Da li znate za koga su bili vaši ulari i štranjke? Otac mu je odgovorio da ne zna. Na to će oficir: "Za prvu proletersku". Sa majkom je vodio sličan razgovor i rekao joj: "Drugarice, vaše košulјe i gaćice nose oficiri JNA".

Gledalaca je bilo veoma mnogo, otprilike, onoliko koliko može da stane na prostoru površine oko 500 kvadratnih metara. Gledaoci su došli iz celog Banata, Beograda a bilo ih je i iz: Starog Bečeja, Bačkog Gradišta, Čuruga i Žablјa.

I tako se po onoj narodnoj: "Da vuci budu siti i ovce na broju" u vreme kad mu to nije, na obali Tise, kod "Kućice" u Novom Bečeju, 29. avgusta 1943. godine, dogodio: "Veliki plivački dan". Jedno je sigurno, ovo je bila jedina plivačka i vaterpolo utakmica u Novom Bečeju za vreme okupacije. I ne samo to. Ovo je bila najveća manifestacija plivanja i vaterpola u Novom Bečeju od njegovog osnivanja pa do njegovog kraja.

Kraj okupacije i oslobođenje, akteri ove monografije su dočekali na raznim mestima i funkcijama. S. Kiurski i B. Kiselički su otišli na dalјe školovanje D. Tolmačev je postao šef novobečejske policije a V. Nićin društveno politički radnik. R. Ivanić, D. Ivanić, A. Marčić, Rackan... otišli su na sremski front da mrskog neprijatelјa oteraju sa naše teritorije i oslobode zemlјu. Braša je služio u avijaciji, posle sremskog fronta je bio prekomandovan u Skoplјe, gde je ostao do jeseni 1948. godine. Duša je služio u artilјeriji, na sremskom frontu se razboleo od trbušnog tifusa i po izlečenju, privremeno je demobilisan. Marčić i Rackan su postali oficiri.

Nepobediva štafeta 4 puta 50 m mešovito. Rekorder zrenjaninskog podsaveza, s leva na desno: R. Ivanić (Trener), B. Vojnov (leđno), A. Marčić (prsno), S. Ivanić (beterflaj), Z. Tolmačev (slobodno), Savezni sudija S. Stojanović i najbolјa plivačica treće generacije N. Vukčević. Slikano na improvizovanom plivalištu od drveta od koga se u prvom planu vidi deo startnog bloka a u pozadini deo garderobe

Za to vreme Tito se borio za vlast i osvojio je. Kralјu je bio zabranjen povratak u zemlјu. Stvorena je Demokratska federativna Jugoslavija.

Hrvati i Slovenci su dobili sve što su tražili. Srbija je ostala bez Makedonije, Slavonije i Baranje a da se ne bi povampirio srbski nacionalizam, Tito je ostatak podelio na tri dela, pod strogom kontrolom njegovih komunista. Zemlјa je bila opustošena i razorena. Počela je obnova. Prvo su se gradile pruge, naravno u Bosni. Potom, želјezare, opet u Bosni i Sloveniji. Zatim industrija,"Litostroj" u Ljublјani i "TAM" u Mariboru, a za tim je došao red na puteve: "Bratstvo i jedinstvo" autoput koji je stigao samo do Niša i "Jadranska magistrala", koja je stigla samo do Crne Gore a trebalo je, kao i prethodni autoput, da se završi u Skoplјu.

U takvim društvenopolitičkim uslovima sport se negovao samo kao: zabava za narod, lakšu kontrolu omladine i za propagandni sistem Jugoslavije. U posleratnoj, opustošenoj i razorenoj zemlјi nije bilo ničega a poznato je da se sport može razvijati samo u dobrim materijalnim uslovima. Zbog toga je negovan samo vrhunski sport zbog propagande a za mase je lansirana fizička kultura kao masovni organizacioni oblik fizičkog vežbanja. Za tu svrhu formiran je STV "Partizan".

Naravno, Novi Bečej je živeo kao i cela država. Osnovan je fudbalski klub "Jedinstvo", počeo je da radi STV “Partizan". To je za postojeće okolnosti bio zadovolјavalјjući početak. Fudbalski klub je svoju delatnost obavlјao u Gradištu a STV "Partizan" u bivšoj Sokolani.

"Selektorska" generacija. Navešće se imena samo onih koje smo uspeli da utvrdimo. S leva na desno, stoje: 1. Rakić, 2. "Hogar" Z. Oskar, 4. Zedi Geza, 5. Bris Grbović, B. Vojin Vujackov, 7. Nepoznat, 8. Nepoznat, 9. M. Ivanić, 10. Z. Marić (selektor). Čuče: 1. Jovica Ristić, 2. Srđan Mašić, 3. "Siros", 4. Ilija Kovačev, 5. Vozač, 6. Nepoznat, 7. Ivica Blažin

Duša je po kvalifikacijama bio zanatlija i trgovac. Posle rata se opredelio za trgovca. U slobodno vreme radio je volonterski, kao prednjak u STV "Partizan". Vodio je sekcije: gimnastike, vežbe na spravama i odbojke. Organizovao i učestvovao na sletovima i takmičenjima za značku ZREN. S vremena na vreme u tome mu je pomagao gospodin Jakšić, stari sokolaš.

Braša je posle četiri godine služenja JNA, došao kući u jesen 1948. godine. Odmah se uklјučio u treninge fudbalskog kluba i jedno vreme veoma uspešno igrao. U međuvremenu dobio je ponudu da vodi predmet fizičko vaspitanje u Osnovnoj školi, koji je prihvatio. Ubrzo posle toga, otišao je na jednogodišnje školovanje u Beograd, za zvanje Stručnog učitelјa za fizičko vaspitanje, koje je veoma uspešno završio.

Braša je već u leto 1949. godine, počeo sa obukom neplivača i okuplјanjem lјubitelјa plivanja i vaterpola. U leto iste godine već je imao formiranu plivačku sekciju pri SK "Jedinstvo" i organizovao prvu posleratnu plivačku "utakmicu". Ona se održala u Senti, na tada jedinom, po svim propisima izgrađenom otvorenom 33 m bazenu u Vojvodini. U plivačkom programu jedinu pobedu za "Jedinstvo" odneo je S. Ivanić na 100 m beterflaj. Vaterpolo utakmica se završila katastofalno po "Jedinstvo", 9:1 za Sentu. U kasnijim razgovorima o tom događaju, novobečejci su se tešili činjenicom da je golman S. Ivanić odbranio jedan penal.

Ovaj događaj je bio mnogo značajniji po njegovoj organizaciji a još više realizaciji. On se odigrao ovako: rano ujutro, ekipa se ukrcala na lađu "Grgeč", to je bila lađa teglјač, koja je sa sobom, po propisima za plovidbu, vukla jedan poveći čamac. Plovidba do Sente je trajala do ranog popodneva. Tokom plovidbe je bilo raznih dogodovština koje su se kasnije godinama prepričavale. Odmah po iskrcavanju, otišlo se, naravno peške, na bazen. Takmičenje je održano bez zagrevanja. Po završetku takmičenja, odmah smo otišli na lađu i nešto posle ponoći stigli, živi i zdravi u Novi Bečej. Događaj je bio senzacionalan, doživlјaj nezaboravan; učesnici su ga prepričavali decenijama i pamtili do kraja života.

Sezona 1949. prošla je u demonstrativnim takmičenjima i gostovanjima. Tog leta u Novom Bečeju na improvizovanom plivalištu; organizovano je propagandno takmičenje plivača i plivačica iz Zrenjanina; Starog Bečeja i Novog Bečeja. Rezultati se nisu merili, išlo se samo na pobedu u pojedinim disciplinama i proglašavanje pobednika. Nezvanično Laza Stojšić, iz Starog Bečeja, bio je najbolјi, to je bio početak njegove uspešne vaterpolo karijere a drugarica Drobnjak, iz Zrenjanina, najlepša plivačica ove manifestacije. Priredba je bila veoma dobro posećena.

Godine 1950, gostovali smo u S. Bečeju. Oni su imali plivalište na kanalu, dužine 50 m. Za nas je ono bilo veliko kao more. Ne naviknuti na 50 metarske distance, bukvalno smo se "davili " u svim disciplinama i nismo uspeli da ostvarimo ni jednu pobedu. To je bio početak ere braće Stojšić u našem plivanju i vaterpolu.

Negde, krajem leta 1951. Braša je organizovao revanš susret sa "Proleterom", koji se trebao održati još prošlog leta ali se iz mnogobrojnih razloga u tome nije uspelo. Putovanje do Zrenjanina je bilo organizovano, slično onom od 1949. godine u Sentu, samo je ovog puta bilo suvozemno. Za putovanje je bio obezbeđen, nekakvi , trofejni kamion, čuveni ruski ZIS. Puta kao da nije ni bilo ali ZIS je gurao napred. Vreme je bilo veoma toplo pa je ZIS do Zrenjanina dva puta prokuvao. No, na svu sreću šofer je poznavao svog "paripa" imao je spremne dve kante vode i problem je bio vrlo brzo rešen. Na žalost, ZIS-u to nije bila jedina mana. Imao je i stare gume, kao da je s njima stigao od Stalјingrada. Kad smo užasno truckajući se, stigli blizu Elemira, pukla je zadnja desna guma. Rezervne nije bilo, pa je Braša našao rešenje, predložio je šoferu da umesto unutrašnje gume stavi pokrovac, što je on i učinio. Zahvalјujući tome najzad smo stigli u

Pokrovac je bio prekrivač za konje. Pravili su ga užari od kučine sa pređom od kudelјe. Kada se leti, više puta ispere na Tisi i suši po ceo dan, postane beo ko lan i mek kao pamuk. Pomenuti pokrovac je istkao moj Baba a izbelila ga moja majka. U našoj kući je služio kao pokrivač za lјude. Moj brat mi je kasnije kazao da je od pokrovca ostala samo kučina, koja je ostala Zrenjaninu, majstorima za brisanje zamašćenih ruku. Bio sam jako povređen a gubitak pokrovca sam osećao celog života.

Zrenjanin sa malim zakašnjenjem. Dok smo mi igrali vaterpolo, šofer je negde pronašao unutrašnju gumu, tako da smo se nazad vratili normalno. Zakazana utakmica u vaterpolu završila se trijumfalnom pobedom "Jedinstva" nad "Proleterom". Novobečejci su u svim komponentama vaterpolo igre bili superiorni, što se iskazalo i krajnjim rezultatom: 11:2 za "Jedinstvo". Najbolјi igrač susreta bio je S. Ivanić, koji je između ostalog dao i 7 golova. "Proleter" je igrao u svom najbolјem sastavu ali za tada, već vremešnim igračima, tako da je neupućenim gledaocima verovatno, izgledalo da je to trening utakmica između očeva i njihove dece. Taj uspeh novobečejaca je u Zrenjaninu primlјen sa setom i tugom, bez čestitki pobedniku a u Novom Bečeju sa ravnodušnošću, jer su već navikli da mi sve pobeđujemo, što je bio rezultat svih susreta toga leta kod kuće i u gostima.

U okviru velikih akcija za omasovlјenje fizičke kulture u državi, zrenjaninski plivački podsavez je u to vreme, radio na osnivanju novih plivačkih klubova u Banatu. Tako je te godine uspeo da formira klubove u sledećim mestima: Kikindi, Novom Kneževcu, Novom Bečeju, Zrenjaninu, Kleku, Banatskom Despotovcu, Beloj Crkvi, Pančevu i Kovinu.

Ovi klubovi su po rangu sportskih takmičenja bili u najnižem rangu saveznih takmičenja i organizaciono su pripadali zrenjaninskom podsavezu. On je od njih osnovao banatsku podsaveznu ligu,koja je bila podelјena u Severnu i Južnu.

Severnu su činili sledeći klubovi:

- "Radnički" iz Kikinde

- "Tehnika" iz Novog Kneževca

- "Polet" iz Novog Bečeja

- "Kristal" iz Zrenjanina

- "Student" iz Zrenjanina

- STV "Partizan" iz Kleka

Južnu su činili:

- STV "Partizan" Banatskom Despotovcu

- "Jezero" iz Bele Crkve

- “Dinamo” iz Pančeva

- “Radnički” iz Kovina

Iste godine, počela su takmičenja u severnom delu Podsavezne lige, ali su se od 6 članova odazvala samo 3 kluba: "Radnički" iz Kikinde, "Tehnika" iz Kneževca i "Polet" iz Novog Bečeja. Zapisnici sa tih takmičenja nisu sačuvani ali se zna da smo te godine i sledećih dve godine bili apsolutni prvaci zrenaninskog podsaveza (severna liga). Bili smo nepobedivi i držali rekorde na: 200 m prsno i 100 m beterflaj (S. Ivanić), 50 m slobodno žene: (N. Vukčević) i štafeti 4 puta 50 m mešovito ( B. Vojnov, A. Marčić, S. Ivanić i Z. Tolmačev.). U vaterpolu smo takođe bili apsolutni šampioni.

Od 1952. počinju da se organizuju posebno plivačka a posebno vaterpolo prvenstva.po sistemu turnira. Tako se prvenstvo zrenjaninskog podsaveza za 1952. godinu, organizovalo u Kikindi. Plasman ekipa je bio sledeći:

1. "Dinamo" iz Pančeva

2. "Radnički" iz Kovina

3. "Proleter" 2, iz Zrenjanina

4. "Polet" iz Novog Bečeja

5. "Kristal"iz Zrenjanina

6. "Radnički"iz Kikinde

Sledeće, 1953. prvenstvo se ponovo održava u Kikindi. Ovoga puta, učesnici i plsasman su bili sledeći:

1. "Kristal" iz Zrenjanina

2. "Jedinstvo"iz Novog Bečeja

3. "Radnički"iz Kikinde

4. "Tehnika"iz Novog Kneževca

Posle leta 1953. sastav ekipe počinje da se osipa. Na služenje vojnog roka prvo odlazi: B. Vojnov, pa M. Marić i V. Davidović a u jesen 1955 i S. Ivanić. To je prelomni trenutak kada na scenu stupa nova generacija. To je takođe vreme kada prestaje rad na negovanju plivanja. Sledećih godina će se negovati samo vaterpolo, sa malim izuzetkom 1977. i 1978. godine. U to vreme, realizuje se i veoma značajna odluka da se rad na dalјem razvoju vaterpola premesti na "Banju".

Svako od pomenutih za vreme boravka u JNA, bavio se plivanjem i vaterpolom koliko je mogao. Tako je B. Vojnov u Melјinama aktivno plivao i igrao vaterpolo a S. Ivanić u Puli. U leto 1955. na prvenstvu JRM u Herceg Novom takmičili su se obojica ali u različitim ekipama. "Banaš" je plivao i igrao za bokokotorski garnizon a Sava za Pulski. Prvi je zauzeo drugo mesto na 100 m leđno a njegova vaterpolo ekipa je takođe zauzela drugo mesto. Sava je, pošto u plivačkom programu nije bilo discipline 100 m beterflaj, bio prinuđen da pliva na 200 m prsno, što nije bila njegova specijalnost, takođe stigao drugi a njegova vaterpolo ekipa, koju je trenirao i igrao za nju, osvojila je prvo mesto.

U godinama od 1955. - 1963. formira se peta generacija vaterpolista sa ambicioznim, inteligentnim i veoma sposobnim igračima, koji su uspeli da održe predhodni nivo i napreduju do nivoa republičke lige. Međutim, za to je trebalo da prođe određeno vreme.

Odlaskom Braše iz Novog Bečeja sistematski rad na plivanju i vaterpolu je potpuno prestao. Međutim, peta generacija se i dalјe okuplјala na Tisi, sporadično trenirala, uglavnom dodavanje loptom i igru na jedan gol, koji je bio privezan uz obalu. Zvaničnih takmičenja nije bilo. No ekipa se ipak održala, zahvalјujući najviše M. Berbakovu i njegovim prijatelјima. Taj period, koji je trajao od 1955 do 1959. Nazvan je „Menadžersom erom". Tako u leto 1955. Miša organizuje gostovanje na Ohridu sa dva pozajmlјena igrača od „Bečeja". Sledećeg leta, Miša je organizovao susret sa „Bečejom", koji se održao u Bečeju. Miša je ekipu sakupio na plaži i odveo je na susret. Naravno utakmicu smo izgubili katastofalno. Dali smo samo jedan gol i to sa pola igrališta, zahvalјujući M. Kiseličkom koji je uhvatio protivničkog golmana na „spavanju". Slično se dogodilo i sezone 1958. s razlikom da se ovog puta radilo o zvaničnom takmičenju u Drugom republičkom razredu, koje se održalo u Senti. Učesnici su bili: "Senta", "Polet” iz Sombora, "Odred" iz Kikinde i „Jedinstvo" iz N. Bečeja. Mi smo se bukvalno davili u bazenu. Praktično sve utakmice protiv naše ekipe su se igrale na jedan gol. Ipak, bile su i dve svetle tačke: S. Ivanić je uspeo da da jedina dva gola i to sa pola igrališta. Verovatno zbog toga je i ušao u sastav sedam najbolјih igrača turnira.

Sedeće godine, iz tehničkih razloga, jer na Tisi nije bilo moguće napraviti igralište koje bi odgovaralo važećim propisima, vaterpolo se premešta na „Banju". Ekipu trenira I. Jagodić i uspeva da je uvede u drugi republički razred.

Godine 1961. ekipu ponovo trenira S. Ivanić i uspeva da je potpuno formira za viši nivo takmičenja. To je trebalo da se desi sledeće sezone. Ovu sezonu klub je završio na drugom mestu. Plasman je bio sledeći:

1. "Proleret" – Zrenjanin

2. "Jedinstvo" - N. Bečej

3. "Student" – Zrenjanin

4. "Radnički" – Kovin

Sledeća sezona je tako i počela. Na prvom turniru smo bili prvi. Međutim, taj problem je već rešen za zelenim stolom. U prvoj utakmici sa "Bečejom" sudijo je Miško Stojilјković, zvani "Kreza". Već u prvoj minuti rešio je dogovoreno, izbacio je našeg najbolјeg veznog igrača Ž. Berbakova do kraja igre. (3a 25 godina bavlјenja ovim sportom nisam doživeo primenu ovog pravila.) Naravno, sa igračem manje nismo imali nikakvu šansu da pobedimo "Bečej". Rezultat ovog gafa je bio veoma očigledan: "Bečej" se plasirao u drugu saveznu ligu, mi smo zauzeli treće mesto zahvalјujući osvojenim bodovima na prvom turniru a čuveni "Kreza" je sledeće godine postao trener "Bečeja". (Posle ovog doživlјaja, odlučio sam da definitivno napustim bavlјenje sportom.)

Oba turnira su se održala u Beloj Crkvi sa sledećim učesnicima:

1. "Bečej"

2. "Jezero" - Bela Crkva

3. „Jedinstvo" - Novi Bečej

4. "Odred" – Kikinda

5. "Student" – Beograd

6. "Radnički" – Kovin

Naš plasman je bio daleko ispod naših mogućnosti ali je i naša igra bila očajna. Bez motiva. Pomenuti događaj je porazno uticao na moral ekipe. Nije bilo želјe za pobedom. Svi su jedva čekali da se turnir završi i da odu svojoj kući.

Novobečejci su i sledeće 1964. nastavili da se bore u Republičkoj ligi pod rukovodsvom T. Ackovića,  i to veoma uspešno ali to je ipak bio kraj sistematskog i stručnog rada na negovanju vaterpolo sporta u Novom Bečeju. Najbolјi igrači pete generacije odlaze u bolјe klubove a ostali prestaju da se aktivno bave ovim sportom. Nastupa nova era igranja vaterpola u Novom Bečeju tzv. "Selektorska era".

Završetkom kanala DTD i brane na Tisi, napušta se Banja i 1976. prelazi na kanal. Od tog perioda pa sve do nekih 90. egzistira specifičan način rada, koji je osmislio i vodio Z. Marić a nazvan je „Selektorska era".

Zadnji pokušaj da se oživi rad na sistematskom i stručnom negovanju pliivanja učinjen je 1977 i 1978. godine, pod rukovodstvom R. Ivanića. No, i pored veoma uspešnog početka, kraj je vrlo brzo došao.

Strana 1 od 2

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak