Prijatni večernji izlasci u kafane

Izleti na imanja Ivanović i Rohonci, podstakli su želju za izlascima. Tako smo, celog leta 1937. godine, skoro svake večeri, po završetku korzoa, odnosno po zatvaranju radnji, odlazili u baštu kafane Miloša Gavrića. Kafana se nalazila na uglu, preko od Radničkog doma, u kući Duška Nikolića. Ulaz u kafanu bio je baš na samom uglu sa dva tri stepenika, a bašta je bila u dvorištu. U nju se ulazilo ili iz same kafane, ili na kapidžiku iz ulice Vojvode Mišića, danas Petra Drapšina. Bilo je baš prijatno u toj bašti jer je čika Miloš imao dobro vino, a bašta je bila zidom, uostalom kao i sva ostala dvorišta, odvojena od prolazni­ka, pa smo u miru i za svoj „groš" mogli da se veselimo, a da pri tome nikome ne smetamo.

Sastanemo se u bašti kafane čika Miloša, nas desetak i počinjemo sa vicevima i prepričavanjem veselih dogodovština, a pošto se popije po koji špricer počinje pesma. Tiha u početku, onako kako je to Radivoj Markuš, kao vođa okteta, uvek želeo. Nije voleo pesmu sa galamom, već istihana. To tako traje sat, a rede i dva, a onda se skoro po pravilu, dižemo, ali ne da bi otišli kućama. Odlazimo u Sokolanu, uzimaju se tambure i tu, tom ulicom Vojvode Mišića pored Sokolane, produžimo do ugla, gde je skromnu kafanu držao Stevan (Pišta) Vic, to je danas kuća Vlajka i Steve Barbulova.

Kod Vica se odvija nešto glasnija pesma praćena muzikom, jer se to dešava u kafani i ne smetamo komšiluku. I to ne traje dugo, sat, najviše sat ipo pa opet svi zajedno do Sokolane da se ostave tambure i svako u svom pravcu, jer je sutra radni dan i treba biti čio.

Bili su to izuzetno lepi dani, zahvaljujući veselom društvu. Oni su bili toliko lepi da mi se čini, da su baš zato i brže prošli nego što inače prolaze. Čim je nastala jesen, zajednički izlasci su izostali i nikad više takvog druženja nije bilo. Mnogi su se poženili, a neki prestali da izlaze. Sve je prolazno.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je Biserno ostrvo nastalo prilikom regulisanja reke Tise, to jest završetkom radova na borđoškom proseku 1858. godine?