Igranke

Prijatno je podsetiti se na divne i nezaboravne igranke u Sokolani, ili u kolu - kako su nazivane igranke u kafanama - kod čika Arsena Pecarskog i čika Nove Trbića u Vranjevu. To je bilo toliko lepo, da sada imam osećaj, da smo u tim mladalačkim godinama, prosto, samo za to živeli.

Igranke

Igranke su održavane svake nedelje, ali nam to nije bilo dovoljno, već smo jedva čekali da, između nedelje, „dođe" ne­kakav praznik, da bi se održavale igranke. Uživali smo u muzici dva dobra orkestra. Ne znam, da li je bolje svirao orkestar Milana Krompića - Krompe, kod Arsena Pecarskog, ili orkestar Trgovačke omladine pod rukovodstvom Janoša Senji u Sokolani.

Orkestar Trgovačke omladine bio je prisniji, a uz to su, uz skoro svaki tango, valcer, ili fokstrot, članovi orkestra i pevali odgovarajuće reči i tako stvarali jedan poseban štimung. Tu njihovu pesmu „pevušili" su sa njima i svi oni koji igraju. Narav­no, oni koji lepo pevaju bilo muški ili ženske.

To profesionalci Milana Krompe, nisu bili kadri da učine. Oni stvaraju sasvim drugu vrstu raspoloženja - samo kada neko lumpuje, ali tada je uglavnom i kraj igranke.

Postojao je još jedan, bolji orkestar od ova dva, a to je gudački orkestar Pište - Ciganina, ali on je najvećim delom svirao mađarsku cigansku muziku, a u „poznim" satima odsvirao i po nekoliko melodija za igru. Ovaj orkestar je svirao svako veče, izuzev ponedeljnika, u kafani hotela „Vojvodina".

Igranke

Pored primamljivosti zbog dobrog orkestra Sokolana je imala i izuzetnu salu sa lepo održavanim i uglačanim parketnim podom, koji se uoči igranke posipa parafinom, da bi još više klizio, što nisu imale nijedna od pomenutih kafana, a o ostalima i da ne govorim. Pa ipak, Sokolana, nije bila primamljivija od igranki - kola u kafani Arsena Pecarskog. Ovo kolo imalo je svoje izuzetne draži.

Kolo kod Arsena, pružalo je reviju, ne samo modernog odevanja, već još značajniju reviju lepotica zdravih seoskih devojaka. Tih godina u okolnim selima nije bilo tako lepih i elegantnih mladih devojaka kao u Vranjevu. Nisam pristrasan, po­gotovo ne danas, ali sam poznavao kola u Kumanu, Beodri, Dragutinovu pa i u Melencima ne samo u kafani nego i u sali banje Rusande, kada kažem da su Vranjevkinje bile najlepše, otmenije, ali valjda zato i gordije.

Bilo je više od desetak pravih lepotica, u kolu kod Arsena, da ni danas ne bih znao da se odlučim i da kažem koja je bila najlepša. Mogao sam reći koja mi se najviše dopadala, ali to nije značilo da je ona bila i najlepša.

Kako su bile lepe i elegantne dve komšinice i nerazdvojne drugarice u kolu Gordana Glavaški i Jelka Nešić, ali ništa nisu zaostajale, u pogledu lepote, a pogotovo elegancije ni Draginja Gedošev i Nevenka Nešić, ili Dada Milankov, Zorka Bunjevački-Čanadski, pa Milena Cvejin-Gačić, Jelka Mišić, dve sestre Kovačev i mnoge druge.

Zbog njihove lepote, na prvom mestu, a uz to i elegancije u oblačenju, smernog, ali i ponosnog držanja trebalo je doći u kolo. One su bile toliko lepe da su izazivale strahopoštovanje, naročito kod mlađih, kad god su se odlučivali da im priđu i da ih zamole za igru. Bile su, izgleda, svesne svojih vrlina pa su se tako i ponašale. Ponosno, ali ne da obeshrabre, a još manje da ponize partnera u igri, već samo da mu stave do znanja da je obostrano poštovanje jedino prihvatljivo ponašanje.

Mnoge od njih imale su svoje mladiće ili svoju simpatiju, ali to nije smetalo da na jedan uljudan način prihvate poziv za igru i svakog drugog. Kao da su sve znale, da samo vođenje računa o tuđem dostojanstvu, obezbeđuju sebi poštovanje, pa i divljenje svih u kolu.

Vranjevo je imalo i odgovarajuće i lepe zdrave i snažne mladiće, koji su se u kolu pristojno ponašali, pa i kad lumpuju oni su i tu bili na nivou - onom što narod kaže - „ume da lumpuje".

Šta su te vranjevačke lepotice značile za kolo pokušaću da predstavim kroz prizmu mojih, ondašnjih, osećanja ako ih se uspem verno prisetiti. Najveći broj muških učesnika u kolu još pri dolasku, prvo razgleda da li su već stigle pomenute dive i znaju koje još treba da dođu. Zbog toga su i oči često uprte u pravcu vrata za ulazak u salu za igranku. Izostanak svake od njih, nije samo zapažen, već je značilo umanjenje draži igranke. To se posebno zapažalo kada se igranka održavala na dan ne­kog manjeg praznika pa, iz bilo kojih razloga, pojedine od njih nisu prisutne. U takvim slučajevima igranka je gubila draž. Do­bar deo momaka napušta igranku i „seli" se u odeljenje za igranje karata, ili napušta Arsenovu kafanu i odlazi u Novi Bečej na korzo.

Možda izgleda prenaglašena uloga lepotica Vranjeva na sa­mo bogatstvo i draž igranke, ali je to tako bilo, a takvom utisku doprinela je verovatno i moja nespretnost da to na jedan realniji način prikažem. Možda sa umerenijim izlivom oduševljenja, ali eto, ni posle pedeset i više godina, kad o tome razmišljam ja ne mogu da imam pravu meru, a baš toga sam se pribojavao još kad sam pristupio opisu igranki.

Da je uloga tih devojaka bila presudna za draž igranki, mogu potvditi i na primeru novobečejske Sokolane. Ako su na igranci u Sokolani bile: Ljubica Kiselički, sa njenim stalno nasmejanim i vedrim licem, Slavica Igrački, Melanija Garčev, Zorka Velisavljev i njihove još neke bliske drugarice, srce svih mla­dih, a naročito članova orkestra Trgovačke omladine, bila su ispunjena radošću i zadovoljstvom. Orkestar je svirao sa puno žara i skoro bez prekida, a ako su one izostale, utihne i raspo­loženje orkestra i stiče se utisak da je sama igranka izgubila svoju pravu draž i razdraganost.

Nisu one bile samo te koje su davale šarm igrankama svo­jom pojavom, već svojom veselošću, a posebno svojom drugar­skom i prijateljskom prisnošću koja se osećala na svakom kora­ku i one su takve bile prema svakom ko im je pristupio i pozvao ih na igru (ples).

Tako je to, verovatno, bilo i kod Sele Nićina, Lasla, Krune i svim drugim kafanama gde su se igranke održavale.

Ovim, sećanjima, želeo sam da prikazem one igranke na kojima sam najčešće bio prisutan, i onako kako sam ih doživlja­vao, ili bolje rečeno kako ih se danas posle pedeset i više godi­na, sećam.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

Novo Miloševo formirano je iz dva veoma stara naselja, Beodre i Dragutinova. Svoje sadašnje ime dobilo je 1946. godine, po proslavljenom borcu i organizatoru ustanka u ovom selu — Milošu Popovom — Klimi.