Nestanak salaša

Izmenjeni ekonomski uslovi i razvoj proizvodnih snaga u poljoprivredi osnovni su uzroci nestajanja salaša. Smanjenjem zemljišnog maksimuma, posle drugog svetskog rata, najpre na 20, pa zatim na 10 hektara salaši gube svoj dotadašnji značaj u proizvodnji. Naročito je primena mehanizacije učinila ove posede lako obradivim i povremenim dolaženjem iz sela. Brzinom kojom traktor stiže do njive i brži rad traktorom i odgovaraju­ćim priključnim mašinama omogućuje uspešno i blagovremeno obavljanje poslova, uz minimalne materijalne žrtve u potrošnji nafte pri odlasku i povratku sa njive, prema onom šta porodica dobija živeći u naselju.

Nestanak salaša

Mali fond obradivog zemljišta u vlasništvu pojedinih doma­ćinstava i nestankom velikih pašnjačkih površina prestaje gaje­nje stoke i time izostaje i druga, ranije značajna, funkcija salaša.

Uporedo sa umanjenjem značaja salaša za proizvodnju ra­tarskih kultura i stoke, u selu se mnogo lakše i udobnije živelo. Elektrifikacija, radio i televizija posebno, kao i drugi električni uređaji u domaćinstvu, koje je moguće koristiti samo u naselju gde postoji električna struja, uz lakše školovanje dece, naselja postaju i za salašare toliko primamljiva, da se bez tuge i žala rastaju sa salašima i brzo prilagođavaju lakšim i savremenijim uslovima života u selu. Mladi prelaze u naseljena mesta, pose­bno u gradove, a na salašima ostaju stariji, ali i oni koriste svaku priliku da se priključe svojoj deci i tako dolazi do naglog iščeza­vanja salaša.

Salaši su skoro nestali, a sa njima se gubi i tradicionalan način života vezan za njih. Njihovim nestankom i ravnica menja svoj prepoznatljiv izgled. Bez salaša ravnica je opustela. Nije to samo lirsko, ili možda sentimentalno, raspoloženje u pitanju, već je sav naš ravničarski prostor u tom pogledu postao prazan.

Danas je na hiljade hektara zemljišta bez ptica, bez vode, osim u velikim kanalima i rekama, bez divljači, ili samo sa ono­liko koliko se veštački održava, bez kamilice i drugog što život čini sadržajnijim i punim.

Materijalno bogatstvo sveta, izgleda, sve više osiromašuje prirodu. Ekološka zagađivanja degradiraju uslove življenja i u vreme kada čovečanstvo raspolaže neizmernim potrošnim dobri­ma sve više biva lišeno najelementarnijih životnih potreba: čiste i zdrave vode, čistog vazduha, mira i tišine, jednom rečju zdrave prirode, ali i ljudskog dostojanstva.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da se prvi pisani pomen o našem mestu nalazi u jednom dokumentu iz 1091. godine, u kojem se  Novi Bečej spominje pod nazivom Bechey?