Tiski cvet i cvetanje Tise

Odmah, po izlasku moje knjige „Čari prošlih dana", Ljubica Nićin (ovo joj je devojačko prezime) i još nekoliko njih primetilo je da sam zaboravio da opišem cvetanje Tise. Ovaj prikaz je dokaz da priznajem da sam stvarno zaboravio. Tiski cvet je, nema sumnje spadao u izuzetne čari prošlih dana. Pogotovo, što je i on isčezao, kao i mnoge druge, nekadašnje, lepe životne radosti.

Tiski cvet i cvetanje Tise

Za razliku od današnjeg shvaćanja cvetanja mora, reka, pa i same Tise, gde se pod tim pojmom podrazumeva zagađenost vode drezgom, ili sočivicom, ovde će biti reči o svojevrsnoj po­javi, kada u isto vreme, svake godine, Tisu prekriju čitavi oblaci belih leptirića, koji su ličili na cvetove bagrema, te se verovatno, zbog toga i zove vodeni cvet.

Mi, koji smo odrasli pored Tise volimo je više nego i jednu drugu reku, više nego more. Mogu druge reke biti bistrije i čistije i imati lepšu boju vode, ali uvek ćemo naći nešto, što Tisu stavlja ispred svih ostalih. Neću se upuštati u navođenje svih čari Tise, jer sam o tome već pisao, u prvoj knjizi sećanja na Novi Bečej — „Čari prošlih dana", već ću pokušati da opišem cveta­nje Tise.

Bili smo ponosni, jer smo živeli u uverenju da je to osobenost Tise. Međutim, nije tako. Cvetaju i druge, naročito ravni­čarske — muljevite reke. Tako sam imao prilike da slušam, od onih koji su odrasli pored reke Save, o cvetanju Save. Kasnije sam i čitao, da je cvetanje svojstveno skoro svim ravničarskim rekama. Bez obzira na ova saznanja, mi smo ponosni na tiski cvet. On je za nas, koji smo odrasli pored Tise, ipak svojevrstan fenomen, jer ga, smatramo mi, u takvoj količini malo koja reka ima.

Tiski cvet je krilati insekt bele boje sa tri končasta nastavka na repu. Leptir vodenog cveta živi kratko vreme — po nekoliko sati, a larva u rečnom mulju i po nekoliko godina.

Leptir izlazi na površinu vode u prvoj polovini juna i to u rojevima, pa je ne samo čitava površina vode pokrivena, već i sve priobalje, a znali su da lete i po glavnoj ulici Bečeja. Sve je u belom, kao da je sneg prekrio vodu, mada leptir, još za života podseća na cvet bagrema, te se pre ima utisak, da je po reci i priobalju napadao cvet bagrema, nego sneg.

Leptiri tiskog cveta najbezazlenije lete sa onako simpatično izduženim repom iz tri vlakna i relativno malim krilima lepršaju i održavaju se skoro u vertikalnom položaju u vazduhu, najčešće sudarajući se jedan o drugog. Za vreme svog kratkog života ništa ne jede, niti svojim prisustvom zagađuje okolinu ili vazduh. Ipak smo voleli da taj prizor izdalje posmatramo i da se divimo tom bogatstvu Tise, jer se čovek oseća neprijatno kada se od njega ne može — tako reći — oko da otvori.

Iako sam živeo u Novom Bečeju, tu pojavu sam prvi put doživeo 1932. godine, kada sam svakodnevno putovao brodićem od Novog do Starog Bečeja.

Jednog junskog jutra, na pristaništu sam primetio više belih leptirića kako lete, ali nisam znao da je to tiski cvet. Kad je brodić krenuo, i sunce uveliko odskočilo, njih je bivalo sve više, a kad smo se približili Starom Bečeju, od njih se skoro nije moglo kretati. Bilo ih je ne rojevi, to je preskroman pojam za njihovu brojnost. Oni su prosto bili jedan do drugog, u stvari čitav sloj jedan iznad drugog, kao da se na vodu i okolnu zemlju spustio oblak tih leptirića.

Tako je to trajalo čitav taj, pa i sutradan. Trećeg dana leteli su manji rojevi iznad reke, a najveći deo je već uginuo i plutao, ili je potonuo u vodu, a na obali ostao sloj uginulih, sad već posiveli, koji je prekrio zemlju.

Ribe ga rado jedu, a naročito larve tiskog cveta, pa ih ribari i pecaroši pomoću specijalnih limenih „piksli" pričvršćenih za dugačku motku, a sa izbijenim dnom, vade sa muljem sa dna Tise i koriste ih kao mamac na udici.

To se ponavlja svake godine, bar kad je Tisa u pitanju, u junu. Pa iako nas ti oblaci tiskog cveta onemogućavaju da se tih nekoliko dana kupamo, ipak smo im se svi radovali. Smatrali smo ih kao izuzetnim čudom prirode i svi smo bili srećni što nam se pružila prilika da to doživimo.

Skoro su svi Novobečejci i Vranjevčani, kao što je već ista­knuto, živeli u zabludi, ali lepoj, a mnogi su i danas, pa neka im bude i sam im se pridružujem, da je vodeni cvet specifičnost samo naše Tise.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

Nova pravoslavna crkva u Kumanu završena je 1823. godine.