IX

U Predškolskoj ustanovi „Pava Sudarski" u Novom Bečeju nalazi se i bista mlade slikarke, izlivena u bronzi, rad vajara Milana Besarabića. Do pre koju godinu, uz Ljubicu Cucu Sokić, bio je to naš najstariji umetnik.59 Oboje su pohađali Kralјevsku umetničku školu u isto vreme kad i Paulina. Milivoj Nikolajević je u svom tekstu Besarabića opisao kao kolegu „koji je voleo da diskutuje, pa i filozofira. U radu je bio ozbilјan, sa vidnim darom".60 Sam vajar je u intervjuu datom u „Politici" rekao da je bio poslednji student Kralјevske umetničke škole: „Kad sam ja izašao, zaklјučali su školu i otvorili Akademiju."61 Lik svoje koleginice prikazao je realistično, karakterističnih crta, dodajući sa prednje strane jednu malu stilizovanu slikarsku paletu.

Radovi koji su ostali iza Pauline Sudarski, pohranjeni u dvema muzejskim ustanovama i jednoj obrazovnoj, te kod naslednika, predstavlјali sudobar materijal za organizovanje izložbi o stvaralaštvu preminule slikarke, u čemu je posebno prednjačio Narodni muzej Zrenjanin. To je i razumlјivo s obzirom na to da ova ustanova čuva i najviše njenih radova zaveštanih od strane Paulinine majke, a muzeološki definisanih kao legat.

Crtež iz skicen-bloka

Ipak, prva tzv. komemorativna izložba radova Pauline Sudarski organizovana je 1958. u njenom rodnom gradu, Novom Bečeju. Tri godine kasnije, (1961) u čast dvadesetogodišnjice ustanka naroda Jugoslavije priređena je izložba u Narodnom muzeju Zrenjanin,62 a nakon toga je ista koncepcija postavlјena u Društvenom domu kombinata „Servo Mihalј", pa u prostorijama Omladinskog doma u Novom Bečeju i konačno u Narodnom muzeju u Kikindi. Shodno Paulininoj društvenoj angažovanosti, pre svega kao mlade žene u predratnom periodu, a potom i u toku samog rata, a konačno i zbog njenog tragičnog kraja, stiče se utisak da su se sve izložbe pokazale prigodnim ili za obeležavanje praznika Osmog marta ili su organizovane povodom raznih godišnjica i jubileja vezanih za Drugi svetski rat.63 Među značajnijim je svakako ona koja je priređena takođe 1961. godine u Akademiji likovnih umetnosti, gde su osim Pauline Sudarski predstavlјena još četvorica slikara poginulih tokom rata: Jurica Ribar, Bora Baruh, Dušan Vlajić i Bogdan Šuput.

Jedna od većih izložbi Pauline Sudarski organizovana je u Narodnom muzeju Zrenjanin 1979. godine, povodom Dana žena. Autorka je bila kustos Vukica Popović, a u koncepciji postavke je učestvovalo i Istorijsko odelјenje, čiji je kustos Vidak Vuković predstavio dokumentarni deo o bici na Sutjesci. Izložba je potom preneta u Radnički dom u Novi Bečej i upriličena u čast 60-godišnjice KPJ i SKOJ, a povodom dana Predškolske ustanove „Pava Sudarski". U malom katalogu koji je tom prilikom štampan objavlјen je pomenuti tekst „Nјih sedam" Ljubine Perović, dok je novobečejski pesnik Tomislav Kurbanjev ispisao stihove u čast svoje preminule sugrađanke:

Jutra boje slika

(Pavi Sudarskoj, slikaru poginuloj na Sutjesci)

Večno će voleti lјudi

lepotu tih vidika

što rađaju jutra

boje tvojih slika.

Poslednjih godina radovi Pauline Sudarski su predstavlјani i u okviru tematskih ili retrospektivnih izložbi kojima su promovisana dela iz Likovne zbirke Narodnog muzeja Zrenjanin.64 Krajem 2011. priređena je izložba „Moje telo-tvoje delo" koju su činile slike i crteži na temu lјudskog tela, a iz fonda ovog muzeja.65

Postavka izložbe MOJE TELO - TVOJE DELO, Narodni muzej Zrenjanin

Predstavlјeno je ukupno 13 radova Pauline Sudarski, a jedan deo postavke je rešen u vidu imaginarnog atelјea ove slikarke, sa neizostavnom cvetnom pozadinom ispred koje je Paulina često postavlјala akt, poput svog profesora Petra Dobrovića.

Juna 2014. godine, obeležavajući stogodišnjicu od rođenja Pauline Sudarski, govoto na sam dan njene pogibije na Sutjesci, otvorena je izložba čiji su organizatori bili Narodni muzej Zrenjanin, Predškolska ustanova „Pava Sudarski" kao i Dom kulture opštine Novi Bečej uz svesrdnu pomoć gospodina Andrea Karolјa.66  Novobečejci su još jednom iskazali poštovanje prema svojoj sugrađanki, ostavivši buket cveća kraj Besarabićeve biste sa likom Pauline Sudarski. Za slikarku, bolničarku, učenicu nekadašnje Kralјevske umetničke škole i studentkinju Akademije likovnih umetnosti to je možda najlepše mesto pomena umesto groba za koji se ne zna. Ipak, njen očuh Vladimir Vrbaški je još za života podigao spomenik na vranjevačkom pravoslavnom groblјu gde je, osim svog imena, dao da se ukleše ime Jovanke Vrbaški, a nakon njene smrti 1977. godine i ženidbe sa udovicom Danicom Dujin i ime svoje druge supruge. Naravno, s velikim ponosom i lјubavlјu, čika Vlada, kako su ga zvali, na spomenik je stavio i ime svoje poćerke, Pauline Đuričić, rođ. Sudarski.

Nјeno ime je uklesano na još dva mesta i to u Beogradu. U hodniku Fakulteta likovnih umetnosti, nekadašnje Akademije, nalazi se ploča na kojoj su imena trinaestoro studenata ove ustanove poginulih u Narodno-oslobodilačkoj borbi 1941-1945, među kojima je i Paulina Sudarski. Druga, veoma slična ovoj je ploča koja se nalazi u Umetničkom pavilјonu „Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu, gde je Paulinino ime urezano uz imena drugih palih boraca-slikara.

Prošlo je sto godina od rođenja Pauline Sudarski. Prošlo je i više od osam decenija od njene pogibije. Danas, gledajući njene slike i crteže možemo samo da naslutimo u kom pravcu i do kojih granica bi se razvijala njena umetnost. Likovni kritičar Đorđe Jović je o njoj pisao kao o „slikaru čija je paleta očišćena od početništva i pripremlјena za umetničku ozbilјnost, ali su Sutjeska i neprijatelјski rafali tu umetnost izuzeli iz umetničke biografije Vojvodine i Jugoslavije".67 Kustos Vukica Popović koja je priredila nekoliko Paulininih izložbi govorila je o njenom ekspresionizmu koji „nije okrenut tamnoj i zagonetnoj, već sunčanoj strani života. Volela je svetlost sunca. Zalјublјena u modrinu neba i seoskog drveća, u bujnost i talasanje vegetacije, u toplu, meku, ružičastu belinu ženskog lica i tela".68 Slično je pisala i Jelena Knežević koja je posle Vukice Popović, kao kustos Likovne zbirke Narodnog muzeja Zrenjanin, nastavila da brine i o legatu Pauline Sudarski.69

Ova vesela, vedra doterana devojka odšetalo je sa beogradskog korzoa na samom kraju četvrte decenije kao jedna od prvih diplomiranih slikara Akademije likovnih umetnosti. Godinu dana kasnije učinila je baš onako kako su se u proglasu svom narodu obratili srpski pisci i umetnici: „...mi smo se priklјučili tebi, pošli smo zajedno s tobom u šume, dvostruko naoružani: perom i puškom, kičicom i bombom."70  Neki od slikara nisu ni dočekali da se njihovi radovi uvrste u selekciju predratnih izložbi, a već su na svojim platnima i hartijama ispisivali ratne teme postajući tako svedoci i učesnici mnogih događaja. I ginuli su...Bogdan Šuput u 28. godini života, Jurica Ribar u 25, Bori Baruhu je bilo 30, a Paulini Sudarskoj nepunih 29, premalo za svu tu lepotu duha i stvaralačku snagu koju je ova mlada žena nosila u sebi. Bila je kćerka, učenica, studentkinja, aktivistkinja, koleginica, slikarka, supruga, nastavnica, drugarica, bolničarka... Uvek uz nekog - uz kolege, uz saradnice, uz supruga, uz svoje učenike, konačno uz ranjenike... U svemu odmerena, vredna, posvećena, odlučna i baš onako kako se potpisivala u zvaničnom obraćanju - učtiva Paulina Sudarski...


59 Milan Besarabić (Čačak 1908 - Beograd 2010) je Kralјevsku umetničku školu završio 1938. godine. Pre toga je diplomirao na Pravnom fakultetu. Učio je i muzičku školu. Bavio se pedagoškim radom kao i književnošću.

60 Milivoje Nikolajević, Spomen na Umetničku školu u Beogradu, Letopis Matice srpske, godina 164, februar 1988, knj. 441, sv. 2, str. 265-287.

61 Gvozden Otašević, Aktovi ispod marame, Politika, 26. maj 2008.

62 0tvaranju izložbe u zrenjaninskom Narodnom muzeju prisustvovala je i slikarkina majka Jovanka Vrbaški.

63 Izložbe: „Žena u likovnom stvaralaštvu" i „Žene-slikari, pisci" organizovane su 1961. Slede: „Žene slikarke i njihova dela" (1963), „Paulina Sudarski - slikarka, revolucionar i borac" (1965), „Žena u likovnom stvaralaštvu vojvođanskih slikara" (1970)...

64 U pitanju su bile gostujuće izložbe „Banatsko slikarstvo - 18-20. vek" u Muzeju Hercegovine u Trebinju, autorke Jelene Knežević (2009) i „Majstori banatskog slikarstva od 18. do 20. veka" u Domu vojske Srbije u Beogradu, autorke Olivere Skoko (2011).

65 Izložba „Moje telo-tvoje delo", Narodni muzej Zrenjanin, 2. decembar 2011 - 2. februar 2012, autorka Olivera Skoko.

66 Izložba „Paulina Sudarski - sto godina od rođenja", Dom kulture opštine Novi Bečej, 12.jun - 30. jun 2014. (autori teksta u katalogu: Olivera Skoko i Andre Karolj).

67 Đorđe Jović, Izložba slikara poginulih tokom Drugog svetskog rata, Umetnički savet ULUV-a, Novi Sad, 1975.

68 “Vukica Popović, Sudarski Paulina - slikar, revolucionar i borac (katalog izložbe), Novi Bečej, 1979. i časopis „Spona", br.21-22, Novi Sad, 1979.

69 Povodom 40 godina od smrti Pauline Sudarski, Jelena Knežević je u časopisu „Ulaznica", br. 89, god. 1983. napisala tekst o životu i radu ove slikarke.

70 Odlomak iz Proglasa srpskih pisaca i umetnika antifašista srpskom narodu, Rudnik, 14. avgust 1941.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.