VIII

Ranjenici na Sutjesci, 9. jun 1943. (foto: Muzej istorije Jugoslavije, Š-13981)

Tih nešto više od mesec dana, koliko je trajala bitka na Sutjesci (od sredine maja do kraja juna 1943) bio je najteži period za narodnooslobodilačku vojsku u toku četvorogodišnjeg rata. Bila je to odlučujuća bitka Pete neprijatelјske ofanzive. Ali je takođe to bila i borba Davida i Golijata - oko 120 hilјada neprijatelјskih vojnika i nasuprot njima gotovo šest puta manje iscrplјenih boraca narodnooslobodilačke vojske sa oko tri hilјade ranjenika i tifusara. O njima je brinulo sanitetsko osoblјe koje su najvećim delom činile žene. Ranjenik ne sme biti ostavlјen, bio je imperitiv za sve njih, a odanost i briga o bolesnom drugu iznad svega, pa i iznad sopstvenog života. Uslovi u kojima su bolničarke brinule o ranjenicima tokom Drugog svetskog rata su bili izuzetno teški, najviše zbog ograničenog sanitetskog materijala i lekova. „Od instrumenata je bilo 1-2 peana, 2-3 pincete, jedan skalpel, makaze, sonda, dva mala šprica sa nekoliko igala, malo hidrogena, oko 100 grama joda, nekoliko tableta aspirina i hipermangana. Zavojni materijal je pravlјen od krevetskih čaršava. Gaze nije bilo..."50  kratki je opis onoga sa čime su bolničarke raspolagale. U toku bitke na Sutjesci situacija je bila drastičnija zbog činjenice da je osim ranjenika bio veliki broj boraca obolelih od pegavog tifusa. Vladala je velika glad, neuhranjenost, iznemoglost, iscrplјenost.

Tog 13. juna 1943. godine, u pokušaju proboja gine Sava Kovačević, komandant Treće udarne divizije. Istog dana NOV se suočava sa još jednim velikim gubitkom - ubijeni su svi teški ranjenici i bolesnici, a sa njima zajedno i sanitetsko osoblјe. Stradalo je oko 200 bolničarki koje su odlučile da ostanu uz svoje ranjene drugove.51  Među njima je bila i Paulina Sudarski. Posebno su dirlјiva sećanja Ljubine Perović, rođene sestre narodnog heroja Žarka Zrenjanina i jedne od preživelih bolničarki: „Prepoznala sam ih. Jedna je iz Pete brigade, druga iz Prvog batalјona i treća i četvrta i sedma mi je poznata jer su nas ofanzive spojile. Hajdete...Hajde Danice velika, hajde Danice mala, hajde Paulina, hajdete svih sedam, borba još nije završena, biće još ranjenika, još će biti teških ranjenika. Usred našeg razgovora ču se pokret sa susednog brda. Opazili su nas. Prema nama jure Nemci, fašisti. Nјih sedam više ne odgovaraju, rešene su da ostanu sa ranjenicima. Oni ne smeju biti ostavlјeni, oni su njima povereni."52

Jovanka Vrbaški, Paulinina majka

„Đuričić-Sudarski Vladimira Paulina - bolničarka brigadne bolnice, rođena 1914. godine, Novi Bečej, akademski slikar, Srpkinja. U NOB od 1941, član KPJ od 1942. Poginula na Sutjesci kod Tjentišta 13. juna 1943." stoji kratko u pregledu podataka o poginulima.53  Proglašena je umrlom rešenjem Opštinskog suda u Cetinju, a kao dan smrti ustanovlјen je 15. maj 1945. godine.54  Pet godina kasnije, njenoj majci je uručena Spomenico - za večnu uspomenu i slavu palih boraca Narodnooslobodilačkog rata, a sa potpisom ministra narodne odbrane i vrhovnog komandanta Jugoslovenske armije Josipa Broza Tita.55

Paulina je tako doživela sudbinu svog oca Relјe koji je poginuo u Prvom svetskom ratu, a grobovi su im oboma zauvek ostali neobeleženi.

Odlazeći u rat, slikar Bora Baruh je ostavio poruku da ako se ne vrati, njegova dela treba predati nekoj kulturnoj ustanovi, muzeju ili domu kulture.56 Paulina Sudarski verovatno nije razmišlјala o tome. Nastavnički poziv na Cetinju, a potom i pristupanje partizanskoj bolnici, odvojili su je ne samo od njenih radova, već i od samog stvaranja. Znajući da umetnik živi onoliko koliko živi i njegovo delo, Paulinina majka Jovanka Vrbaški je 1949. godine 154 rada (127 crteža i 27 slika) svoje kćerke poklonila Narodnom muzeju Zrenjanin, čime je ova ustanova dobila svoj prvi legat. Poklon, znatno manjeg obima, kojeg čine jedna slika (Muško poprsje) i mapa od 20 listova crteža i akvarela dobija i Galerija Matice srpske. Po nekim podacima nešto radova je imao i Paulinin suprug Blažo Đuričić, koji ju je nadživeo za gotovo pola veka. Deo slika i crteža Jovanka Vrbaški je zadržala kod sebe, a potom predala Predškolskoj ustanovi koja nosi ime svoje preminule sugrađanke.57 Ovome treba dodati radove i dokumentarni materijal u vlasništvu Milene Pandurović iz Novog Bečeja, unuke druge supruge Vladimira Vrbaškog, kao i dve slike i par fotografija kod Tatjane Janković iz Beograda, kćerke Paulininog brata od strica, pukovnika Velimira Sudarskog. I to je sve. Za proučavanje slikarkinog života dragocen je i deo dokumentarne zaostavštine koji se danas nalazi kod porodice Pandurović. Tu treba izdvojiti Paulinine sveske, knjige koje je posedovala (neke su pripadale i njenom suprugu što vidimo po potpisu B. Đuričić, Beograd), indeks, kao i fototipsko izdanje časopisa „Žena danas" sa posvetom Paulininoj majci: „Kao trajno sećanje na drugaricu Paulinu Sudarski koja je žrtvovala svoj život u borbi za slobodu, ravnopravnost i socijalizam i kao znak zahvalnosti i poštovanja za njenu požrtvovanu saradnju sa časopisom Žena danas u najtežim revolucionarnim danima, daje ovu knjigu njenoj majci", u potpisu - Konferencija za društvenu aktivnost žena Jugoslavije; Odbor za proslavu 30-godišnjice Žene danas.58


50 Vera S. Gavrilović, Žene lekari u ratovima 1876-1945 na tlu Jugoslavije, Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Beograd, 1976.

51 Većinu nepokretnih ranjenika i bolesnika partizani su sakrili u dolini reke Sutjeske. Uz njih su ostale i bolničarke. Međutim, pretražujući teren, Nemci su ih pronašli i sve ih poubijali zapisavši u svojim izveštajima da je to učinjeno jer je većina bila zaražena tifusom.

52 Ljubina Perović, Nјih sedam - Sećanja iz narodnooslobodilačke borbe, Žena, Beograd, jun-jul 1957.

53 Viktor Kuča, Bitka na Sutjesci - Prozivka palih boraca. Pregled podataka o poginulim po mestima rođenja. Partizanska knjiga - Ljublјana, Lonos - Beograd, Nacionalni park “Sutjeska” - Tjentište.

54 Opštinski sud u Cetinju br. 129/63 od 22.12.1964. Podatak iz Matične knjige umrlih iz Novog Bečeja dostavio je Andre Karolј.

55 Br.spomenice: 25345, Beograd, 29. novembar 1950.

56 Vera Jovanović, Bogdan Šuput, Spomen-zbirka Pavla Belјanskog, Novi Sad, 1984.

57 Godine 1955. Predškolska ustanova iz Novog Bečeja je dobila ime „Pava Sudarski", a Jovanka Vrbaški im je tom prilikom poklonila deo radova svoje kćerke koji su bili u njenom vlasništvu.

58 Ovo fototipsko izdanje je objavlјeno u Beogradu 1966. godine i sadrži 33 broja časopisa „Žena danas" od 1936. do 1944. godine.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.