VII

Zgrada u kojoj je bila Cetinjska gimnazija (1919-1945) u vreme dok je u njoj predavala Paulina Sudarski

Za kraj Paulininog akademskog i uopšte beogradskog perioda trebalo bi pomenuti i crteže, iako su oni često bili sastavni deo njenog pripremnog procesa za neki akt. No, kao zasebnom umetničkom delu Paulina im je takođe poklanjala veliku pažnju. Ona je jednostavno volela da crta i bila je dobra u tome. Nјene školske sveske iz francuskog jezika recimo, ispunjene su raznim crtežima jednako kao i nepoznatim rečima. Ponegde su to jedva nažvrlјani oblici nejasnog značenja, a ponekad jasni i precizni bojeni ornamenti. Ipak, nekoliko sačuvanih skicen-blokova predstavlјaju prave intimne likovne dnevnike.44 Tu su i zanimlјivi kroki- crteži i oni puni u kombinaciji olovke i tuša. Na njima prepoznajemo likove u kafanskom ambijentu, gradske vedute, opet po koji akt, meštane pomenutih gradova i naselјa u kojima je boravila (Beograd, Skoplјe, Čerević). Posebno su zanimlјivi crteži, kako oni u skicen-blokovima tako i zasebni radovi, na kojima Paulina skicira svoje učenike. To su za sada jedini tragovi koji govore otom njenom pedagoškom radu nakon završene Akademije. Dok ih gledamo, zamišlјamo mladu nastavnicu likovnog vaspitanja, kako na času posmatra svoje đake koji možda i nisu svesni da su postali predmet opažanja i interesovanja, a onda i tema brzopoteznih crteža (Učenica, NMZR, inv. br. 532, Učenica, NMZR, inv. br. 511). Rekli bismo da ništa više vremena ne posvećuje crtežima sa zahtevnijom temom, poput onog U kafani (NMZR, inv. br. 455) ili Pogreb (NMZR, inv. br. 463), ali tek ovde postajemo svesni Paulinine umešnosti da sa svedenim brojem poteza uhvati autentičnu atmosferu, bilo da je reč o enterijeru ili eksterijeru.

Blažo Đuričić, suprug Pauline Sudarski

Na pomenutom crtežu učenice (NMZR, inv. br. 532) u gornjem desnom uglu je signatura na osnovu koje vidimo da je nastao 13. juna 1940. u Skoplјu. Uz još neke iz skicen-bloka identičnog datovanja možemo da pretpostavimo da je u to neko vreme, verovatno kratko, Paulina radila u Skoplјu kao nastavnica, te da je do tada morala da završi Akademiju.

Ipak prvi posao kao nastavnica, Paulina Sudarski dobija u Cetinjskoj gimnaziji, gde je uz njeno ime upisano da je kao „privremena učitelјica vještina" u toj ustanovi radila školske 1940/41.  Među nastavnim osoblјem se ne pominje ni u godini pre, ni posle toga.

Nakon aprilskog bombardovanja Beograda, te 1941. godine, nadolazeći rat se oseća i u Crnoj Gori. Maja meseca počinju pripreme za ustanak koji će se desiti 13. jula. Nastava u Cetinjskoj gimnaziji je prekinuta još 31. Marta 1941. i verovatno da je i Paulina napustivši nastavničku katedru učestvovala u tom pripremnom procesu. Ona je u to vreme već supruga poznatog aktiviste Blaža Đuričića tako da je verovatno i ta činjenica i odluka da bude uz svog supruga, doprinela njenom ulasku u rat. Školska godina 1941/42, uprkos zahuktalom ratu, počela je 17. novembra, ali Paulininog imena više nema među nastavnicima Cetinjske gimnazije.

Paulina i Blažo su se verovatno upoznali još u Beogradu za vreme studentskih dana. Bili su isto godište (1914) s tim što je ovaj, po poreklu kršni Hercegovac, rođen u Pueblu u američkoj državi Kolorado. Blažov otac Aleksa se tu nastanio još 1910. godine, a po povratku iz Amerike, ulazi u Prvi svetski ratu kojem gine, baš kao i Paulinin otac Relјa. Blažo je osnovnu školu i gimnaziju završio u Nikšiću, da bi 1934. upisao Polјoprivredni fakultet u Zemunu, koji završava pet godina kasnije, stekavši diplomu inžinjera agronomije.  Tokom studija je bio aktivan u radu studentskih pokreta družeći se sa mladim beogradskim komunistima. Paulina je pak u to vreme sarađivala sa naprednim časopisom „Žena danas" i moguće da ih je obostrana društvena angažovanost i spojila pred nadolazeći rat, te da su zajedno i otišli na Cetinje. Paulina prihvata posao u tamošnjoj gimnaziji, a Blažo radi kao pomoćni sekretar Polјoprivredne komore. Ona posao napušta u martu, a on mesec dana kasnije. Verovatno oboje tada počinju aktivno da učestvuju u pripremama za ustanak te se po njegovom izbijanju među prvima priklјučuju partizanima na Durmitoru. Međutim, nemamo podataka da su tokom rata bili uvek na istom položaju i u istoj jedinici. Zapravo u Blažovoj biografiji se nigde ne spominje Paulinino ime pa čak i to da je bio oženjen mladom slikarkom. Znamo da je bio među najistaknutijim rukovodiocima Narodnooslobodilačkog pokreta u Crnoj Gori i Hercegovini te da je kao takav i dočekao oslobođenje kada se nastavlјa njegova karijera angažovanog političara. Bio je ministar u Vladi BiH, pa potpredsednik Izvršnog veća BiH, kao i član CK SKJ. Nosilac je Partizanske spomenice 1941, a za narodnog heroja je proglašen 1953. godine  Što se pak Pauline tiče, ona je po dolasku na Durmitor dodelјena Upravi partizanske bolnice koju je vodio dr Sima Milošević sa suprugom Olgom, a koja je bila u sklopu Pete crnogorske brigade. Nepoznata su Paulinina kretanja i aktivnosti u toku prve dve godine rata, ali se pretpostavlјa da je obavlјala posao bolničarke. U takvim zahtevnim poslovima i otežanim uslovima, ova akademska slikarka teško da je nalazila prilike i mogućnosti da povuče neku crtu na hartiji ili da umoči četkicu u boju. Sumnjamo da je išta od toga i imala uz sebe. No, u njenom sačuvanom opusu se nalazi par radova koji možda ako nisu nastali tada, onda datiraju koju godinu pre, ali kao da onim što prikazuju anticipiraju ratno okruženje u kojem će se Paulina naći. To je nekoliko pejzaža u akvarelu koji prikazuju nepoznate brdovite predele sa visokim stablima i ponegde raštrkanim kućama kakve se mogu videti po obroncima Tjentišta.  Na njima nema one sanjalačke vedrine, smirenosti i sete kakvu vidimo kod prizora iz Čerevića na primer. Jednaku nepoznanicu ostavlјaju i dva vrlo slična akvarela pod imenom Selјače (NMZR, inv. br. 457 i inv. br. 482). Kapu koju ima na glavi ovaj dečak zaista jesu nosili muškarci na selu bez obzira na godine, ali je to ujedno bila prepoznatlјiva „kapa partizanka", obeležje gotovo svakog borca u Drugom svetskom ratu, pa je moguće da je jednog takvog mladog muškarca i Paulina portretisala. I na ovim pretpostavkama se zasniva celo njeno ratno slikarstvo.

Ona nije ostavila iza sebe portrete saboraca, ranjenika, nejači po zbegovima, kao i scene borbi, stradanja i herojskog držanja svojih drugova, kako su to činili Marijan Detoni, Pivo Karamatijević, Đorđe Andrejević Kun, Antun Augustinčić, Božidar Jakac, Moša Pijade, Edo Murtić, Ismet Mujezinović i drugi umetnici koji su u ratu delili sudbinu svog naroda. A delili su je i Bora Baruh, Bogdan Šuput, Jurica Ribar - mladi slikari koji samo što su zakoračili u taj svet umetnosti, doživeli su svoj kraj. Sva trojica su poginula tokom 1942. i 1943. godine, baš kao i Paulina Sudarski. „Desetkovana je jedna generacija u najlepšim godinama kada je smisao za stvaranje, koji su posedovali, mogla da se razvija još jače na dotad stečenim iskustvima."49


44 U Narodnom muzeju Zrenjanin čuva se nekoliko skicen-blokova Pauline Sudarski (od inv. br. 634 do inv. br. 643).

45 Grupa autora, Spomenica Cetinjske gimnazije 1881-1961, Cetinje, 1962, str.11-12. Podatak je dobijen od koleginice Ane Ivanović, kustosa u Narodnom muzeju Crne Gore.

46 Biografski podaci o Blažu Alekse Đuričića uzeti su iz: Narodni heroji Jugoslavije, knjiga A-M, Mladost, Beograd, 1975, 217-218.

47 Blažo Đuričić je umro u Sarajevu 1991. godine. Posle Drugog svetskog rata se ponovo oženio i u tom braku je dobio dva sina.

48 Ovi akvareli su vlasništvo Milene Pandurović iz Novog Bečeja.

49 Vera Jovanović, Bogdan Šuput, Spomen-zbirka Pavla Belјanskog, Novi Sad, 1984, str, 47.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.