V

Studija muške glave, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Iako je akt najzastuplјeniji kao tema kod Pauline Sudarski, sličan koloristički i intimistički prosede nalazimo i u njenim portretima. Ovome treba dodati i činjenicu da je potez sada nešto jasniji i odlučniji što utiče i na markantnost prikazanih ličnosti. I opet je neizostavno da se prisetimo profesora Dobrovića i njegovog blagog graficizma na pojedinim portretima koji deluju pomalo plošno, ponegde crno obrublјeni, kao što to na nekim svojim radovima čini i Sudarska (Portret žene sa šeširom, NMZR, inv. br. 81). I dok nam je većina portretisanih ličnosti kod Dobrovića poznata35, ne znamo ko sve pozira njegovoj učenici, pa karakterizacija likova kod nje dospeva u drugi plan. Uglavnom je ipak reč o studijama, i sve ono što jesu osnovne odlike njegovog izraza u portetima kod nje je znatno slabije: psihologizacija ličnosti, atmosfera, kompaktnost u potezu, upečatlјivost draperije, intenzivan kolorit.... Pored toga, likovi na njenim portetima su oličenje svečane ozbilјnosti i zrelosti, mirnoće i dostojanstva, kako u izrazu tako i stavu (Portret žene, NMZR, inv. br. 60, Studija muške glave, NMZR, inv. br. 155). To posebno uočavamo na stojećoj figuri Slovakinje (NMZR, inv. br. 219) ili pak na sedećem portretu Albanca (NMZR, inv. br. 218). Iako se ne vide cele ruke zbog odeće dugih rukava, primetno je ono tipično „dobrovićevsko" crvenilo i nedovršenost koje ostavlјa utisak naivnosti i neprirodnosti, a sve u ekspresionističkom duhu.

Portret žene, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

U Beogradu se tokom tih tridesetih godina prošlog veka život odvijao gotovo bez naznaka o početku jednog rata. Filmovi su se mogli pogledati u brojnim bioskopima, otvoren je Zoološki vrt, održan je Prvi međunarodni sajam automobila36.  Odlazilo se u pozorište, a uz i dalјe najčešće izvođenog Nušića igrali su se komadi Bernarda Šoa i Vilijama Šekspira. Otvoren je Kolarčev narodni univerzitet, a Umetnički pavilјon „Cvijeta Zuzorić" će do početka rata ostati jedini ali značajan izložbeni prostor u Beogradu.

Beogradski korzo, kako je stajalo u jednom novinskom tekstu, bio je pun „lafova" i „lafica" koji su se trudili da prate poslednju parisku modu. U tome su se posebno isticali vlasnici beogradskih salona koji su nastojali da budu na evropskom nivou. Građanski modernizam je sa sobom donosio novu kulturu živlјenja i odevanja, što je podrazumevalo nestajanje nošnji. Isto se prenosilo i na slike. Ipak, mlada studentkinja Paulina Sudarski zadržava na pomenutoj slici Slovakinja, kao i na Albancu nešto od tradicionalnih kostima kao obeležje njihovog etnosa. Za razliku od svog profesora, koji je portretisao kulturnu i intelektualnu međuratnu elitu kojoj je i sam pripadao, Paulina se okreće običnom svetu. Nema na njenim portretima raskoši, glamura i držanja jedne Olge Dobrović koja je bila prava „harizmatična ikona stila".37

Sama Paulina, posmatrajući njene fotografije iz tih studentskih dana, odiše odmerenim odevnim stilom, ali sa detalјima koji će istaći njenu ženstvenost i lјupkost. Dok je boravila na Akademiji najčešće bi preko odeće imala beli slikarski mantil. Ali zato bi u svim drugim prilikama nosila halјinu sa kragnom, ili čipkanu bluzu, dok bi joj oko vrata bila kakva ogrlica, oko ruke narukvica, a u fino začešlјanu kosu umetala bi šnale. Na glavi je imala šeširiće ili beretke, a zimi uz kaputić sa krznom obavezno bi nosila rukavice. Uz lakat bi najčešće bila smeštena mala pismo-torba.

Svojim radom i svojim životom, izgledom i ophođenjem, kao i širom društvenom angažovanošću, Paulina Sudarski nije bila ni avangradna, ni revolucionarna. Ali je bila prisutna. Bila je odgovorna i posvećena. I kao da je svemu prilazila onako srčano i harizmatično, kako će i okončati svoj život, misleći na druge, više nego na sebe. U njenim foto-albumima ne nalaze se samo fotografije na kojima je ona. Ređali su se tu grupni i pojedinačni foto-portreti njenih kolega i koleginica ispod kojih bi ispisivala: Cuca, Vera, Riko....


35 Petar Dobrović je pored autoportreta kao i predstava supruge Olge i sina Đorđa, portretisao i Slobodana Jovanovića, Kostu Strajnića, Milana Predića, Ševu i Marka Ristića, Veselina Maslešu, Miroslava Krležu...

36 Simona Čupić, Građanski modernizam i popularna kultura. Epizode modnog, pomodnog i modernog (1918-1941), Galerija Matice srpske, 2011, 20-21.

37 Isto

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.