IV

Studentski indeks Pauline Sudarski

Iako je nakon završetka Kralјevske umetničke škole dobila sasvim dobru osnovu za bavlјenje pre svega nastavničkim pozivom, Paulina se tu nije zaustavila. Godine 1937, u Beogradu je osnovana Akademija likovnih umetnosti, a ova mlada slikarka pripada prvoj generaciji upisanih studenata.24 Osnivači i prvi profesori Akademije bili su Petar Dobrović, Milo Milunović i Toma Rosandić, kojima će se uskoropridružiti Sreten Stojanović i Jerolim Miše. Svi oni su svoje diplome stekli u nekom od evropskih umetničkih centara, da bi potom to znanje i iskustvo utemelјili u osnivanje jedne visokoškolske ustanove. Paulina Sudarski je dakle Akademiju upisala školske 1937/38. na dan 15. oktobar, dobivši indeks pod brojem 158/37. Na poslednjoj strani se nalazi evidencija o položenim ispitima i ocene koje je dobijala iz pojedinih predmeta. Za Paulinu nisu svi profesori bili nepoznati. Iako ne od samog početka, na Akademiji će tako ponovo učiti od Ljube Ivanovića. Profesor koji je najviše ostavio traga na njeno stvaralaštvo, posebno kada su aktovi i portreti u pitanju i kod koga je i diplomirala, bio je Petar Dobrović. Svako ko iole poznaje rad ovog đaka peštanske Akademije i u to vreme već vrsnog slikara, pri samo jednim pogledom na neki akt ili portret Pauline Sudarski nalazio bi analogiju i očigledni uticaj čuvenog profesora na mladu slikarku. Ne znamo da li je bilo i ranijih njihovih susretanja. Petar Dobrović se pre osnivanja i početka rada na Akademiji takođe bavio pedagoškim radom, ali na Kolarčevom narodnom univerzitetu gde je vodio kurs figuralnog slikanja koji je imao neočekivano veliki odziv.25 Zanimlјivo je to da je među polaznicima bilo svega desetak mladih umetnika, dok je gotovo pet puta više bilo radnika, litografa, kamenorezaca, stolara, tašnera, cinkografa...26

Ženski akt, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Paulina Sudarski sigurno nije bila među njima i sa svojim profesorom se zvanično susrela tek na Akademiji.

Dobrovićeva vedra dekorativnost koja se posebno očitava na njegovim portretima i aktovima postaće i obeležje Paulininih radova. Neki kritičari su čak skloni da u njima vide Matisovu paletu, možda najviše zbog ruku koje Dobrović boji u crveno ili roze, što nalazimo i kod njegove učenice (Ženski akt, NMZR, inv. br. 183), a tu je i ona karakteristična crna kontura kojom oboje zaokružuju čitavo telo pojedinih svojih aktova (Ženski akt, NMZR, inv. br. 210).27 Posebnu pažnju i Dobrović i Sudarska poklanjaju pozadini koja nije ništa manje razbuktana. To je ta dekorativna vedrina oličena u crveno-plavim zastorima ili nekakvim cvetnim draperijama.28

Naročito je zanimlјiv Ženski poluakt (NMZR, inv. br. 397), koji zapravo predstavlјa žensko poprsje kao fragment jednog celog sedećeg akta (Ženski akt, NMZR, inv. br. 181). Isti model prepoznajemo na onom čuvenom Dobrovićevom Ležećem aktu iz 1939. (Muzej savremene umetnosti Beograd, reg. br. 537)29, dok je kod Pauline (Ženski akt, NMZR, inv. br. 398) više nalik studiji kao nekoj nedovršenoj varijanti akta. No, i dalјe je tu ta dekorativna pozadina, plava sa krupnim belo-crvenim cvetovima. Čak i identičan pokret ruku na poluaktu i ležećem aktu. Gotovo kao da možemo da zamislimo profesora i učenicu jedno pored drugog sa štafelajima pored kreveta na kojem je ispružen model gordog pogleda. A činjenica jeste da je većina aktova nastala na osnovu modela koji su Dobroviću pozirali u njegovom atelјeu. Na osnovu sačuvane fotografije vidimo i kako je taj atelјe izgledao. A prepoznajemo i te čuvene cvetne draperije sa pojedinih slika, kako Dobrovićevih, tako i razume se, Paulininih. Da je profesor većinu aktova radio po modelu, potvrđuju i reči Marka Ristića da „nije hteo da završi neki akt sa papučom dok nije nabavio - papuču"30. I upravo jednu takvu papuču vidimo na Paulininom crtežu (Ženski akt, NMZR inv. br. 318), koji zapravo podseća na onaj čuveni Akt iz 1939/40. njenog profesora (Muzej savremene umetnosti Beograd, reg. br. 640), iako je reč o slici, a prisustvo odevnog predmeta se tek nagoveštava. Činjenica jeste, a to vidimo i na ovim primerima, da su oboje radili više varijanti predstave jednog modela, bilo da je reč o sedećem ili ležećem aktu, te da su oboje stvarali jedan intimistički štimung sa evidentnom ali diskretnom zavodlјivošću nagog ženskog tela.

Ciganka, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Sledeću podudarnost vidimo na onim delima koja nisu nastala po živom modelu već kod kojih je kao „model" poslužila neka skulptura. Kod Dobrovića je to na primer Skulptura na cvetnoj pozadini iz 1940. godine (Muzej savremene umetnosti Beograd, reg. br. 683)31, a kod Sudarske Torzo 1 (NMZR, inv. br. 104) i Torzo 2 (NMZR, inv. br. 207). Sličnost je ovde još veća nego u ranijim slučajevima, a ustanovlјeno je da je u pitanju skulptura iz antičke grčke umetnosti „Afrodita koja čuči" (3. vek pre nove ere) Diodalsesa iz Bitinije, originalno u bronzi, a sa rimskom kopijom u mermeru.32 Upravo belina tog mermera kao da još više isijava svoju glatku strukturu u odnosu na lepršavu dekorativnu pozadinu.

Međutim, nemaju svi Paulinini aktovi tu vedrinu i putenost. Kod nekih, karakterističnih po tamnijem koloritu, svetlost je znatno prigušenija, gotovo jedva puštena na platno. Čak i kao takvim naslikanim modelima ne nedostaje senzualnost, pa nam Ciganka (NMZR, inv. br. 115) pomalo deluje egzotično poput Gogenovih Tahićanki, dok muškarac koji je poslužio kao model Muškom aktu (NMZR, inv. br. 227), prekrstivši ruke, odaje utisak osobe koja se strplјivo spremila na višečasovno poziranje.

Na svim pomenutim aktovima Pauline Sudarski prisutan je snažan koloristički ekspresionizam u kojem boja trijumfuje nad formom ističući svu onu vitalnost, čulnost i senzualnost lјudskog tela - trijumf života zapravo kojem se mlada studentkinja toliko radovala.

Za većinu aktova Paulina je radila skice, što objašnjava i veliki broj crteža u njenom opusu. Za razliku od ženskih slikanih aktova koji slave putenost, harmoniju i senzualnost nagosti, na muškim su predstavlјeni najčešće stasiti mladići, atletske građe, kako vidimo na primeru Muškog akta (NMZR, inv. br. 317), gde signaturom u gornjem desnom uglu autorka objašnjava da je u pitanju večernji akt. I ovde se Paulina oslanja na svog profesora kod kojeg „figure stoje čvrsto i masivno kao kipovi, a njihova muskulatura, silna, herojska, izgleda kao istesana ili izlivena."33 Nјeno dobro poznavanje anatomije, perspektive, kao i sigurnost u potezu, zapažamo i kada je reč o krajnje linearnom tipu crteža, gotovo krokiju (Muški akt, NMZR, inv. br. 495).34


24 U studentskoj službi današnjeg Fakulteta likovnih umetnosti, a nekadašnje Akademije likovnih umetnosti nalazi se dosije br. 20 sa imenom Pauline Sudarski.

25 Žana Gvozdenović, Remek-dela Petra Dobrovića, Muzej savremene umetnosti Beograd, 2011.

26 Dokumentacija o stvaralaštvu Petra Dobrovića III, priredila Olga Dobrović, Galerija Matice srspke, Novi Sad, 2002.

27 Olivera Skoko, Moje telo-tvoje delo (kotolog izložbe), Narodni muzej Zrenjanin, 2011.

28 Isto

29 Delo je iz kolekcije Galerije Petra Dobrovića koja se nalazi u Ulici kralјa Petra 36, Beograd.

30 Rajka Bošković, Poetizacija nagosti, Akt u slikarstvu Petra Dobrovića, Muzej savremene umetnosti Beograd, 2014, 34.

31 Ovo delo kao i prethodno pomenuto u vlasništvu MSUB je iz kolekcije Galerije Petra Dobrovića, Ulica kralјa Petra 36, Beograd.

32 Rajka Bošković, Poetizacija nagosti, Akt u slikarstvu Petra Dobrovića, Muzej savremene umetnosti Beograd, 2014, 57.

33 Todor Manojlović, Petar Dobrović, Misao, knj.3, sveska 2, Beograd, 1920.

34 Olivera Skoko, Moje telo-tvoje delo (katalog izložbe), Narodni muzej Zrenjanin, 2011.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.