Otkrivanje našeg zaboravljenog kulturnog i prirodnog nasleđa u pograničnom regionu Mađarska – Srbija

PA prekogranični program Mađarska - Srbija od 2007 do 2013. godine je instrument za pristupnu pomoć za zemlje kandidate i zemlje potencijalne kandidate za uključenje u Evropsku uniju. Program je podrška za usvajanje i sprovođenje pravne normative i zajedničke politike EU. Predpristupni IPA program je pomoć tranziciji, institucionalnoj i prekograničnoj saradnji, regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resurasa.

Radionica sa decom Foto: M. Knežev

Program ima za cilj unapređenje dobrih susedskih odnosa, unapređenje stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta od interesa za obe zemlje i podsticanje harmoničnog i uravnoteženog razvoja. Projektni partneri treba da ostvare zajedničko planiranje, finansiranje i zajedničku implementaciju projekta. Rezultati projekta treba da imaju uticaj sa obe strane granice.

Projekat sprovode tri partnera, vodeći partner je Loklana uprava Čojošpaloš, a drugi partneri su Nacionalni park Kiškunšag iz Mađarske i Opština Novi Bečej iz Srbije.

Sprovođenjem programa uvećava se odgovornost za zajedničko kulturno i prirodno nasleđe, očuvanje tradicije i razvoj turizma. Projekat promoviše odgovornost za zaštitu i korišćenje zajedničkog prirodnog i kulturnog nasleđa kao osnove za razvoj turizma i lokalne privrede.

Lokaliteti u Mađarskoj i Srbiji, obuhvaćeni projektom, imaju sličan istorijski i kulturni razvoj, sa sličnim prirodnim okruženjem. Loklana uprava Čojošpaloš i Nacionalni park Kiškunšag su u projektu stavili težište na očuvanju kulturnog i geološkog nasleđa, a Opština Novi Bečej na očuvanju prirodnog nasleđa. Zajednički deo projekta je održivi razvoj zasnovan na etno i eko turizmu.

Učesnici foto-safarija Foto: N. Blažin

Uz naselje Čojošpaloš postoji napušten majdan ritskog krečnjaka, pored slanog jezera, koji se ranije koristio kao građevinski materijal. Nacionalni park Kiškunšag je na lokalitetu majdana uredio geološku izložbenu postavku o nastanku ritskog krečnjaka i korištenju u tradicionalnoj izgradnji objekata. Projektom se promoviše napušteni majdan ritskog krečnjaka, kao osnov za razvoj lokalne privrede i turističke ponude.

Bara Slano kopovo kod Novog Bečeja, je jedno od najvrednijih slanih močvarnih staništa u Srbiji, važno za očuvanje krajnje ugroženih biljnih vrsta i koje obezbeđuje opstanak više od 30.000 jedinki ždralova, divljih pataka, gusaka i drugih ptica močvarica u periodu migracije ili reprodukcije. Usled svoje jedinstvenosti i vrednosti Slano kopovo je stavljeno pod zaštitu kao specijalni rezervat prirode. Projektom se promoviše korišćenje prirodnih potencijala Slanog kopova kao osnova za razvoj eko turizma.

Namena projekta je da utiče na promenu stava lokalne sredine prema vrednostima kulturnog i prirodnog nasleđa, koje treba sačuvati za buduće generacije. Planirane aktivnosti ojačavaju socijalnu koheziju u pograničnom regionu, naglašujući zajedničke kulturne i prirodne vrednosti, zajedničku prošlost i zajedničke mogućnosti za budući razvoj.

 

Radionica sa decom Foto: M. Knežev

Ciljevi projekta

Strateški cilj projekta je dugoročna saradnja između partnera, koji treba da stimuliše razvoj turizama i razvoj proizvodnje i plasmana loklanih proizvoda uz očuvanje kulturnih i prirodnih vrednosti.

Ciljevi projekta su:

- Razvoj tematske rute povezane sa zaštitom zajedničkog istorijskog i kulturnog nasleđa

- Predstavljanje tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda

- Stvaranje uslova za organsku proizvodnju i market tradicionalnih proizvoda

- Razvoj turizma u zaštićenim područjima i naseljima zasnovanom na prirodnim uslovima i tradicionalnom nasleđu kroz promociju i reklamnu kampanju.

 

Clljne grupe

Glavne ciljne grupe su lokalno stanovništvo, turističke grupe, turističke organizacije i agencije, upravljači zaštićenih prirodnih dobara, školska omladina, uža i šira javnost.

Lokalno stanovništvo je ciljna grupa, koja treba da se uključi i integriše u korišćenje turističkih potencijala kroz proizvodnju i plasman lokalnih proizvoda. Lokalno stanovništvo predstavlja grupu legitimnih korisnika prirodne i kulturne baštine ali i grupa koja će imati najviše dobiti od projekta u kontekstu direktnog i indirektnog učestvovanja. Učešće lokalnog stanovništva u rezultatima projekta i njihova posredna korist su dominantni posle završetka projekta.

Turisti, turističke organizacije i agencije su grupa koja će najviše doprinositi održivosti rezultata nakon završetka projekta.

Upravljači zaštićenih prirodnih dobara predstavljaju ciljnu grupu koja je najdirektnije povezana sa projektom u kontekstu razmene znanja i iskustava održivog upravljanja i korišćenja zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara.

Mlađe grupe, školska deca, omladina i studenti, treba da se upoznaju sa svojom ulogom na očuvanju prirodne i kulturne baštine.

Ciljna grupa šire javnosti obuhvata razne posetioce, birdvočere i ostale ljubitelje prirode koji mogu da koriste proizvode eko i etno turizma.

Putem različitih medija i aktivnosti delovanja, planira se uticaj na uže i šire ciljne grupe, kako bi se ukazalo na važnost zajedničkog kulturnog i prirodnog nasleđa Srbije i Mađarske, podigla svest o važnosti očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa i probudilo interesovanje za korištenje turističkih proizvoda zasnovanih na kulturnim i prirodnim dobrima.

Zajedničke prekogranične prezentacije, izložbe i promocije prirodnih i kulturnih vrednosti i turizma zasnovanog na njima, će omogućiti uvećanje ciljnih grupa spajanjem sa prekograničnim, što opet doprinosi povećanju integracije oba lokaliteta u jedinstvenoj turističkoj ponudi.

 

Glavne aktivnosti

1. Promocija turističkih potencijala (Novi Bečej, Csólyospálos, KNPI)

Aktivnost se obezbeđuje preko:

- štampanog materijala, brošura, medija, (novina, TV) interaktivnih izvora (website, social networks).

- poseta predstavnika turističkih organizacija, menadžera različitih zaštićenih dobara i medija.

- radionice sa decom, škola u prirodi sa temom zaštita prirode i prirodnog nasleđa.

- instalacija bilborda i info panela.

Učesnici u aktivnosti su javnost, turističke organizacije, naučne organizacije i eksperti.

2. Monografije o Slanom Kopovu (Novi Becej, SRP Slano kopovo).

Glavni delovi monografije su studija turističkog tržišta i tradicionalnih proizvoda, hidrobiološka istraživanja Slanog kopova i istraživanje korišćenja ritskog krečnjaka kroz istoriju na prostorima Severne Bačke. Učesnici u aktivnosti su naučne organizacije i eksperti.

3. Festival ždralova i foto-safari (Novi Bečej, SRP Slano kopovo).

Cilj održavanja festivala ždralova je promocija prirodnih vrednosti Slanog kopova i kulturnog nasleđa lokalne zajednice. Sadržaji festivala su etno bazar lokalnih proizvoda, hrane i suvenira, izložba fotografija sa foto-safarija, koncert loklanih folklornih ansambala.

U okviru foto safarija dvadeset učesnika će provesti dan na Slanom kopovu radeći fotografije. Fotografije će biti materijal za foto izložbu na festivalu, predstavljaće promociju pejzažnih vrednosti i iniciranje ove vrste eko - turizma. Učesnici u aktivnosti su javnost, turističke organizacije i eksperti.

4. Radionica sa decom (SRP Slano kopovo) Radionica se održava u Vizitorskom centru na Slanom kopovu. Glavna tema radionice je informisanje lokalne školske dece o prirodnim vrednostima rezervata i programima koji se izvode radi zaštite i očuvanja rezervata. Na radionici će školska deca izrađivati veštačka gnezda i posmatrati ptice u rezervatu, biti upoznata sa terenskim praćenjem ekoloških parametara, a u zabavnom delu će izrađivati origamije ždralova i raditi slike pejzaža slanog kopova. Učesnici školska deca i eksperti.

5. Istraživanje korišćenja ritskog krečnjaka (Novi Bečej, region)

Istraživanje se sprovodi na prostoru severne Bačke. Postoji pretpostavka o korišćenju ritskog krečnjaka iz majdana u Čojošpalošu, ili sličnih majdana, tokom izgradnje raznih objekata u zadnjih tri stotine godina. Glavni cilj je dokazivanje prisustva ovog građevinskog materijala i mapiranje nalazišta. Prva faza je analiziranje istorijskih podataka iz literature, druga faza je rad na terenu, anketa sa lokalanim ljudima, i mapiranje lokacija ritskog krečnjaka. Učesnici u aktivnosti su naučne organizacije i eksperti.

6. Organizacija multidisciplinarnog eko-biološkog kampa (SRP Slano kopovo) Eko-biološki kamp se organizje u cilju promovisanja eko-turizma i naučnih vrednosti Slanog kopova. Cilj je popis postojeće flore i faune u zaštićenom prostoru i determinacija lekovitog bilja. Učesnici naučne organizacije, studenti i eksperti.

7. Konferencija o Slanom kopovu (Novi Bečej)

Konferencija se održava sa projektnim partnerima u svrsi razmene iskustava u razvoju turizma i budućoj saradnji posle završetka projekta. Predavači na konferenciji će biti eksperta iz oblasti obuhvaćenih aktivnostima projekta, biologija, geografija, ekoturizam i ekologija. Glavna tema konferencije je očuvanje prirodnog nasleđa Slanog kopova i potencijalni razvoj ekoturizma na Slanom kopovu. Učesnici će biti predstavnici različitih ciljnih grupa, loklana zajednica, turističke organizacije, naučne organizacije, mediji i upravljači drugih zaštićenih dobara.

8. Razvoj istorijske lokalne izložbe (Csólyospálos, KNPI).

Od prikupljenog arhivskog materijala i eksponata proširiće se lokalna geološka izložbena postavka o ritskom krečnjaku. Učesnici naučne organizacije, turisti, javnost, mediji.

9. Kulturni program u Čojošpalošu (Csólyospálos)

Kulturni program će se organizovati u februaru sa prolećnim muzičkim festivalom tamburaša, u aprilu vašar starih zanata i tradicionalne narodne nošnje, u septembru sa festivalom žetve, berbe grožđa, degustacija vina, sajamom starih zanata i tradicionalne kuhinje, koncertom narodnih igara i muzike, i ulični bal. Tokom kulturnih manifestacija KNPI će postaviti štand za pomociju geološke izložbene postavke ritskog krečnjaka i nacionalnog parka sa ponudom raznih suvenira i promotivnog materijala. Za vreme kulturnog programa organizovaće se šetnje po pešačkoj stazi do lokacije geološke izložbe. Učesnici u aktivnosti su javnost, turističke organizacije, mediji, izvođači.

10. Dan Čojošpaloš u julu (Csólyospálos).

Na manifestaciji se predstavljaju tradicionalna narodna nošnja, narodna igra i muzika, tamburaška muzika, sajam starih zanata, sportski program. Pored toga održava se prijateljska fudbalska utakmica, parada konja, takmičenje kolskih zaprega, predstavljanje kovačkih rukotvorina, takmičenje u kuvanju, radionica povezana sa uzgojem ovaca, šišanje ovaca, korišćenje vune, predstavlajnje peciva, hleba, štrudli, predstavljanje knjige loklanih kulinarskih recepata i degustacija pripremljenih specijaliteta. Učesnici u aktivnosti su javnost, turističke organizacije, mediji i izvođači. Promotivne publikacije (Novi Bečej, Csólyospálos, KNPI Kecskemét)

U okviru projekta štampaće se publikacija i Čojošpalošu (istorija, narodi, znamenitosti, turističke usluge, kulturni programi, izložbe), informativna publikacija na tri jezika o ritskom krečnjaku, informativna publikacija na tri jezika u vezi pešačke staze do lokacije majdana ritskog krečnjaka i geološke izložbene postavke, informativna brošura o Slanom kopovu i zaštićenom području, knjiga starih kulinarskih recepata, i lifleti o tematskoj ruti kulturno istorijske i prirodne baštine i o osnovnim informacijama o programu.

12. Studija o ritskom krečnjaku i formiranje baze podataka (KNPI Csólyospálos Geological Exposure Nature Conservation Area, Slano kopovo)

Studija obuhvata geološka i geografska istraživanja nalazišta i korišćenja ritskog kamena između Dunava i Tise. Formiranje baze podataka o mestima na kojima se formirao ritski krečnjak, njegovoj eksploataciji i mestima korištenja. Učesnici naučne organizacije, eksperti, javnost, mediji.

13. Modernizacija izložbene postavke majdana ritskog krečnjka Čojošpaloš (KNPI Csóly. Geological Exposure Nature Conservation Area).

U okolini majdana ritskog krečnjaka predviđa se izgradnja mesta za odmor sa drvenom opremom (table, klupe), informativne table o istoriji ritskog krečnjaka, formiranje, eksploatacija i vađenje, alati, objekti od ritskog krečnjaka. Učesnici naučne organizacije, eksperti, javnost i mediji.

14. Uređenje pešačke staze i parkinga (KNPI Csóly. Geological Exposure Nature Conservation Area)

Pešačka staza povezuje centar Čojošpaloša, istorija naselja, spomenik ličnostima koji su povezani sa eksploatacijom ritskog krečnjka, objekat na kome je korišćen ritski krečnjak, slano jezero u blizini majdana i geološka izložbena postavka kod majdana ritskog krečnjaka. Pored lokacije geološke izložbene postavke urediće se mali parking za prijem turista i posetilaca. Učesnici naučne organizacije, eksperti, javnost, mediji.

15. Naučna konferencija (Csólyospálos) Tema naučne konferencije je geografsko i geološko širenje i istorijski aspekt ritskog krečnjaka i slanih jezera u Karpatskom basenu i etnografski i istorijski aspekt ritskog krečnjaka. Konferenciju organizuju Lokalna uprava Čojošpaloš i KNPI. Drugog dana konferencije se organizjue poseta madanu i slanim jezerima između Tise i Dunava. Učesnici naučne organizacije, eksperti, mediji.

 

Rezultati i koristi od projekta

Projekat promoviše neophodnost upravljanja zajedničkim prirodnim i kulturnim nasleđem. Uspešna implementacija aktivnosti uvećava saznanje kod ljudi pograničnog regiona o neophodnosti zajedničkog održivog razvoja; pobuđuje interesovanje kod mlađe populacije za zajedničko kulturno i prirodno nasleđe; otkriva i uključuje kulturne i prirodne turističke atrakcije u naseljima koje mogu biti interesantne za posetioce; uspostavlja dodatne finansijske prihode, neophodne za funkcionisanje zaštićenih dobara, obezbeđene kroz uvećane turističke posete i plasman lokalnih proizvoda; obezbeđuje promociju lokalnih poljoprivrednih i zanatskih proizvoda, naselja, istorije, tradicije, kulturnih i prirodnih vrednosti, kulturnih programa i festivala.

Istraživanja i izrada studija o zajedničkom kulturnom i prirodnom nasleđu stvoriće platformu za razvoj turističkih aktivnosti. Otvoriće nove prilike za stanovništvo u pogledu razvijanja preduzetništva koje poboljšava i podržava turističku ponudu.

Planirane aktivnosti imaju regionalnu važnost ali se važnost može proširiti i na naselja van ovog regiona, zahvaljujući mogućnosti uključivanja drugih sličnih prirodnih i kulturnih objekata u ovu turističku rutu.

Metodološki pristup

Na lokalitetima se vrše istraživanja turističkih i lokalnih proizvoda, kulturne baštine i ekoloških vrednosti da bi se utvrdile činjenice neophodne za razvoj sadržaja turističke ponude. Turistička valorizacija prostora se obezbeđuje istraživanjem tržišta i organizovanjem promotivnih tematskih radionica sa zainteresovanim stranama. Uvećanje saznanja o vrednostima zaštićenih prirodnih i geoloških dobara se izvodi kroz promotivne akcije, kulturne programe i festivale; štampanja brošura, knjiga, promotivnog materijala, instaliranih bilborda i infotabli, monitoringa indikatora životne sredine za vreme terenskih radionica; mapiranja i prezentovanja građevinskog nasleđa ritskog krečnjaka (majdani, arheološki lokaliteti, stare zgrade, crkve).

 

Prekogranični uticaj

Prekogranični karakter se ogleda u saradnji, razmeni iskustava i mišljenja prekograničnih partnera. Saradnja partnera rezultira zajedničkim aktivnostima koje imaju uticaj na širenje saznanja o važnosti kulturnog i prirodnog nasleđa za razvoj turističke ponude regiona, kao jednom važnom delu lokalne privrede. Istovremeno važan uticaj projekta je približavanje prekograničnih regija bazirano na kulturnoj, turističkoj i ekološkoj osnovi.

Zajednička saradnja i prekogranične aktivnosti partnera promovišu vrednosti geološkog nasleđa majdana ritskog krečnjaka kod Čojošpaloša i prirodnih vrednosti Specijalnog rezervata prirode „Slano kopovo”.

Slične formacije ritskog krečnjaka, kao kod majdana kod Čojošpaloša, mogu biti nađenje na “velikoj ploči” koja se širi u regionu severne Vojvodine. U prošlom perodu moguće je da je ovaj građevinski materijal imao primenu u severnoj Bačkoj. Planirane aktivnosti u projektu služe otkrivanju i očuvanju lokacije napuštenih majdana i objekata gde je primenjen ovaj kamen, kao vredno arheološko i kulturno nasleđe.

Prekogranični uticaj projektnih aktivnosti se širi planiranim kampanjama promocije i publiciteta, širenjem informacija preko izložbi, zajedničkog kulturnog programa, događaja, festivala, radionica i eko-biološkog kampa. Promocija programa i izvedenih aktivnosti se plasira preko tv programa, radija, novina i različitog štampanog materijala što obezbeđuje širok pristup javnosti, ekspertima, korisnicima, proizvođačima, predstavnicima turističkih organizacija itd.

Projekat može biti koristan za drugim zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, drugim naseljima, ekspertima, medijima koji mogu takođe uzeti udela u aktivnostima i doprineti izgradnji novih partnerstva.

Poboljšanje prekogranične saradnje u oblasti istraživanja, kulturnih odnosa, razvoja turizma doprinosti horizontalnom cilju jačanja mađarsko - srpskih odnosa tokom zajedničke implementacije aktivnosti projekta i nakon njegovog završetka.

 

EU politika jednakih mogućnosti i održivog razvoja

Projekat se slaže sa ciljevima IPA programa kao podrška interakciji u upravljanju zajedničkim kulturnim i prirodnim nasleđem, promociji vrednosti tradicije i razvoja turizma. Zajedničke aktivnosti ojačavaju Mađarsko - Srpski odnose i intenziviraju prekogranični uticaj za vreme implementacije projekta. Unapređenje zajedničke odgovornosti za prirodno i kulturtno nasleđe ostvaruje se preko aktivnosti planiranih u skladu sa horizontalnim ciljem jednakih mogućnosti.

Uvećanje zajedničke odgovornosti za kulturno i prirodno nasleđe se obezbeđuje kroz akcije u saglasnosti sa horizontalnim ciljevima jednakih mogućnosti. Projekat treba da uključi sve nivoe razvoja i treba da inicira prihvatljive održive aktivnosti u zajednicama. Aktivnosti doprinose ostvarenju širih ciljeva programa: promociju dobrih susetskih odnosa, ohrabrivanje harmoničnog, balansiranog, održivog razvoja, uvažavajući interese regiona uz smanjivanje izolacije granične oblasti.

Lokalno stanovištvo će biti uključeno u projekat i njegovu implementaciju za vreme sprovođenja aktivnosti. Za vreme aktivnosti partneri slede EU politiku jednakih mogućnosti, što znači da se omogućuje uključivanje volontera, ugroženih grupa uz obezbeđivanje rodne ravnopravnost u aktivnostima za dostizanje planiranih rezultata. Sve planirane aktivnosti u projektu su otvorene za učestvovanje marginalizovanih grupa. Za vreme projekta vrši se prevođenje radnog i promotivnog materijala na najmanje dva, ili u slučaju potrebe, na tri jezika da bi tekuće informacije bile dostupne svima.

 

Sinergija sa drugim projektima

U Evropi poistoji tendencija da se pomogne približavanje različitih kulturnih, socijalnih, naučnih i drugih institucija. Ovaj projekat stimuliše ideju povezivanja različitih ljudi u različitim zemaljama, koji mogu kreirati dobre odnose između regiona, institucija i eksperata. Projekat je u sinergiji sa projektom dobrosusedskih odnosa Evropske Unije koji podstiče stabilnost, bezbednost i prosperitet u zajedničkom interesu obe zainteresovane zemlje i ohrabruje harmonički, balansiran održivi razvoj. Program i projekat je u sinergiji, podržava i popularizuje EU edukativnu i turističku politiku.

Partneri imaju sličnu ekološku osnovu koja se manifestuje oko sličnog razvoja i sličnog tradicionalnog života ljudi. Planirani tematski put sastavlja postojeće prirodne puteve i staze, Nacionalni park Kiškunšag i SRP Slano kopovo imaju ranija zajednička iskustva i odgovornost da razvijaju nove projekte na osnovu postojećih. Projekat je u saglasnosti sa zakonskom regulativnom materijom koja se odnosi na zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa. Projekat je osmišljen tako da u sebi sadrži elemente koji već postoje u drugim srodnim projektima, sprovedenim od partnera, aplikanata ili od drugih institucija iste kategorije i važnosti ali iz drugih regija.

 

Strategija projekta

Strategija projekta je bazirana na analizama prirodnih, kulturnih i turističkih vrednosti obuhvaćenih lokacija. Definisanje pojedinih činilaca dovelo je do zaključka da je najbolji metod implementacije projekta zasnovan na rešavanju nerešenih pitanja iz odabrane oblasti putem istraživanja i studija, a zatim primenom pronađenih rešenja. Prekogranične aktivnosti istraživanja i zaštite kulturne i prirodne baštine lokaliteta neophodne su aktivnosti, koje u skladu sa krajnjim ciljevima, doprinose uspostavljanju trajne saradnje institucija na upravljanju i korištenju prirodnog i kulturnog nasleđa.

Planirane aktivnosti marketinga putem zajedničkih publikacija, zajedničke izložbe, promocije preko štampanih i elektronskih medija, predstavljaju efikasne metode ostvarivanja vidljivosti projekta usmerene na više ciljnih grupa.

Organizacionu strukturu čine partneri u projektu, Lokalna zajednica Čojošpaloš i Opština Novi Bečej, koji imaju ulogu u aktivnostima očuvanja i prezentacije zajedničkog kulturnog i prirodnog nasleđa, u organizaciji turističkih aktivnosti i doprinosu održivom razvoju svojih sredina.

 

Inovativan karakter

Inovativni karakter projekta se ogleda na prekograničnom povezivanju odabranih lokaliteta zasnovanog na zajedničkoj istorijskoj i kulturnoj osnovi i mogućnosti kasnijeg povezivanja i pridruživanja drugih objekata ove kategorije u turističkoj prezentaciji i ponudi. Nova ideja osnivanja tematske rute zajedničkog istorijskog i kulturnog nasleđa, sa mnogo događaja i aktivnosti, pomaže razvoju i promociji odabranih lokaliteta. Inovativnost ideje se ogleda u spajanju tradicionalnih kulturnih i prirodnih vrednosti, koje omogućuje zajedničku aktivnost i uključivanje prekograničnih učesnika programa.

Za vreme sprovođenja projekta biće predstavljene malo poznate vrednosti iz oblasti zaštitićenih prirodnih dobara, arheologije, kulturnog nasleđa i folklora. Program će ukazati na društvenu povezanost i odgovornost lokalne zajednice za održivo korišćenje kulturnih i prirodnih vrednosti.

 

Održivost i obogaćivanje rezultata projekta

Nakon zatvaranja projekta odnosi učesnika ovog projekta, prema lokalitetima koji su predmet implementacije turističke ponude, ostaju isti. Opština Novi Bečej, Loklana uprava Čojošpaloš i Nacionalni park Kiškunšag će voditi brigu o održavanju rezultata projekta kroz uobičajene aktivnosti.

Finansijsku održivost projekta treba da bude osigurana preko učesnika u programu, ali i od direktnih prihoda na lokalitetima (ulaznice, deo od turističkih tura) i drugih usluga lokalnog stanovništva (suveniri, smeštaj, lokalni proizvodi). Deo finansijske potpore treba očekivati od dela državnog budžeta, opredeljenog za staranje o kulturnom i prirodnom nasleđu.

Institucijalna održivost se obezbeđuje preko kompetentnih i ekspertskih institucija, odgovornih za zaštitu i razvoj kulturnog i prirodnog nasleđa. Institucionalna održivost se prepliće sa stručnom održivosti, jer su nadležne institucije istovremeno i stručne i odgovorne za dalje očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa.

Održivost projekta će se obezbediti preko turističkih organizacija koja će imati doprinos u osiguranju finansijske održivosti, implementacijom i promocijom lokaliteta u turističkoj ponudi regije. Implementacijom projekta odabrani objekti, Slano kopovo i Majdan ritskog krečnjaka u Čojošpalošu, jačaju kao atraktivne turističke tačke na ruti kulturnih i prirodnih dobara. Time se omogućuje uvećanje broja posetilaca, stimulisanje razvoja i plasiranje proizvoda i usluga lokalnih zajednica.

Realizacija ovog projekta ojačava veze i međusobno poverenje između uključenih partnera, tako da će se stvoriti uslovi da se zajednički razviju novi projekati EU.

Podrška uspostavljenoj turističkoj ruti i implementaciji projekta od lokalne zajednice i njihovih institucija, kreiraće oblik održivog razvoja, koji može da donese pozitivne promene u ovim zajednicama. Ovakvi programi imaju uticaj na popularizaciji kulturne baštine i uvećanje saznaja loklanih stanovnika o važnosti zajedničke istorijske i kulturne baštine.

 

Upravljanje rizicima

Postoje rizici koji mogu usporiti ili ugroziti realizaciju delova projekta.

Jedan od rizika može biti socijalni aspekt, svest loklane populacije o zaštiti životne sredine i njihovom doprinosu za vreme sprovođenja. I pored toga što su predložene aktivnosti organizovane u nameri da poboljšaju kvalitet života lokalne zajednice, postoji rizik da napori ne budu podržani ili da budu ignorisani od individualnih grupa čiji principi nisu na liniji razvoja horizontalnih ciljeva. Ova vrsta rizika može da utiče na sprovođenje projekta ali i na period posle implementacije projekta. Iz ovog razloga, projekat organizuje više aktivnosti, koje mogu da uvećaju saznanje kod lokalnih stanovnika o važnosti i dobrobiti i korišćenju kulturnog i prirodnog nasleđa.

Postoji rizik ugrožavanja realizacije delova programa usled nespremnosti ili nepripremljenosti drugih institucija ili preduzeća, na koje se projekat oslanja, da slede pravnu i proceduralnu normativu Evropske unije. Koliko ovaj rizik može da ugrozi izvođenje delova projekta, toliko pomaže otklanjanju ovih prepreka za buduće projekte.

Postoji potencijalni rizik finansijske prirode. Uslovi realizacije projekta je da se obezbedi predfinansiranje projekta. U uslovima razvijanja ekonomskih teškoća na širem planu, može biti ugrožena podrška predfinansiranju projekta.

S obzirom na manju razvijenost lokalnih sredina, postavlja se pitanje finansijskih kapaciteta lokalne sredine posle implementacije projekta. Na njega se može uticati preko različitih fondacija, učešćem na njihovim konkursima za donacije.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je Jovan Knežević - Caca je 1860. godine u Vranjevu osnovao prvo srpsko profesionalno pozorište, iz koga se 1861. godine formiralo Srpsko narodno po­zorište u Novom Sadu.