PA prekogranični program Mađarska - Srbija od 2007 do 2013. godine je instrument za pristupnu pomoć za zemlje kandidate i zemlje potencijalne kandidate za uključenje u Evropsku uniju. Program je podrška za usvajanje i sprovođenje pravne normative i zajedničke politike EU. Predpristupni IPA program je pomoć tranziciji, institucionalnoj i prekograničnoj saradnji, regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resurasa.

Radionica sa decom Foto: M. Knežev

Program ima za cilj unapređenje dobrih susedskih odnosa, unapređenje stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta od interesa za obe zemlje i podsticanje harmoničnog i uravnoteženog razvoja. Projektni partneri treba da ostvare zajedničko planiranje, finansiranje i zajedničku implementaciju projekta. Rezultati projekta treba da imaju uticaj sa obe strane granice.

Projekat sprovode tri partnera, vodeći partner je Loklana uprava Čojošpaloš, a drugi partneri su Nacionalni park Kiškunšag iz Mađarske i Opština Novi Bečej iz Srbije.

Sprovođenjem programa uvećava se odgovornost za zajedničko kulturno i prirodno nasleđe, očuvanje tradicije i razvoj turizma. Projekat promoviše odgovornost za zaštitu i korišćenje zajedničkog prirodnog i kulturnog nasleđa kao osnove za razvoj turizma i lokalne privrede.

Lokaliteti u Mađarskoj i Srbiji, obuhvaćeni projektom, imaju sličan istorijski i kulturni razvoj, sa sličnim prirodnim okruženjem. Loklana uprava Čojošpaloš i Nacionalni park Kiškunšag su u projektu stavili težište na očuvanju kulturnog i geološkog nasleđa, a Opština Novi Bečej na očuvanju prirodnog nasleđa. Zajednički deo projekta je održivi razvoj zasnovan na etno i eko turizmu.

Učesnici foto-safarija Foto: N. Blažin

Uz naselje Čojošpaloš postoji napušten majdan ritskog krečnjaka, pored slanog jezera, koji se ranije koristio kao građevinski materijal. Nacionalni park Kiškunšag je na lokalitetu majdana uredio geološku izložbenu postavku o nastanku ritskog krečnjaka i korištenju u tradicionalnoj izgradnji objekata. Projektom se promoviše napušteni majdan ritskog krečnjaka, kao osnov za razvoj lokalne privrede i turističke ponude.

Bara Slano kopovo kod Novog Bečeja, je jedno od najvrednijih slanih močvarnih staništa u Srbiji, važno za očuvanje krajnje ugroženih biljnih vrsta i koje obezbeđuje opstanak više od 30.000 jedinki ždralova, divljih pataka, gusaka i drugih ptica močvarica u periodu migracije ili reprodukcije. Usled svoje jedinstvenosti i vrednosti Slano kopovo je stavljeno pod zaštitu kao specijalni rezervat prirode. Projektom se promoviše korišćenje prirodnih potencijala Slanog kopova kao osnova za razvoj eko turizma.

Namena projekta je da utiče na promenu stava lokalne sredine prema vrednostima kulturnog i prirodnog nasleđa, koje treba sačuvati za buduće generacije. Planirane aktivnosti ojačavaju socijalnu koheziju u pograničnom regionu, naglašujući zajedničke kulturne i prirodne vrednosti, zajedničku prošlost i zajedničke mogućnosti za budući razvoj.

 

Radionica sa decom Foto: M. Knežev

Ciljevi projekta

Strateški cilj projekta je dugoročna saradnja između partnera, koji treba da stimuliše razvoj turizama i razvoj proizvodnje i plasmana loklanih proizvoda uz očuvanje kulturnih i prirodnih vrednosti.

Ciljevi projekta su:

- Razvoj tematske rute povezane sa zaštitom zajedničkog istorijskog i kulturnog nasleđa

- Predstavljanje tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda

- Stvaranje uslova za organsku proizvodnju i market tradicionalnih proizvoda

- Razvoj turizma u zaštićenim područjima i naseljima zasnovanom na prirodnim uslovima i tradicionalnom nasleđu kroz promociju i reklamnu kampanju.

 

Clljne grupe

Glavne ciljne grupe su lokalno stanovništvo, turističke grupe, turističke organizacije i agencije, upravljači zaštićenih prirodnih dobara, školska omladina, uža i šira javnost.

Lokalno stanovništvo je ciljna grupa, koja treba da se uključi i integriše u korišćenje turističkih potencijala kroz proizvodnju i plasman lokalnih proizvoda. Lokalno stanovništvo predstavlja grupu legitimnih korisnika prirodne i kulturne baštine ali i grupa koja će imati najviše dobiti od projekta u kontekstu direktnog i indirektnog učestvovanja. Učešće lokalnog stanovništva u rezultatima projekta i njihova posredna korist su dominantni posle završetka projekta.

Turisti, turističke organizacije i agencije su grupa koja će najviše doprinositi održivosti rezultata nakon završetka projekta.

Upravljači zaštićenih prirodnih dobara predstavljaju ciljnu grupu koja je najdirektnije povezana sa projektom u kontekstu razmene znanja i iskustava održivog upravljanja i korišćenja zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara.

Mlađe grupe, školska deca, omladina i studenti, treba da se upoznaju sa svojom ulogom na očuvanju prirodne i kulturne baštine.

Ciljna grupa šire javnosti obuhvata razne posetioce, birdvočere i ostale ljubitelje prirode koji mogu da koriste proizvode eko i etno turizma.

Putem različitih medija i aktivnosti delovanja, planira se uticaj na uže i šire ciljne grupe, kako bi se ukazalo na važnost zajedničkog kulturnog i prirodnog nasleđa Srbije i Mađarske, podigla svest o važnosti očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa i probudilo interesovanje za korištenje turističkih proizvoda zasnovanih na kulturnim i prirodnim dobrima.

Zajedničke prekogranične prezentacije, izložbe i promocije prirodnih i kulturnih vrednosti i turizma zasnovanog na njima, će omogućiti uvećanje ciljnih grupa spajanjem sa prekograničnim, što opet doprinosi povećanju integracije oba lokaliteta u jedinstvenoj turističkoj ponudi.

 

Glavne aktivnosti

1. Promocija turističkih potencijala (Novi Bečej, Csólyospálos, KNPI)

Aktivnost se obezbeđuje preko:

- štampanog materijala, brošura, medija, (novina, TV) interaktivnih izvora (website, social networks).

- poseta predstavnika turističkih organizacija, menadžera različitih zaštićenih dobara i medija.

- radionice sa decom, škola u prirodi sa temom zaštita prirode i prirodnog nasleđa.

- instalacija bilborda i info panela.

Učesnici u aktivnosti su javnost, turističke organizacije, naučne organizacije i eksperti.

2. Monografije o Slanom Kopovu (Novi Becej, SRP Slano kopovo).

Glavni delovi monografije su studija turističkog tržišta i tradicionalnih proizvoda, hidrobiološka istraživanja Slanog kopova i istraživanje korišćenja ritskog krečnjaka kroz istoriju na prostorima Severne Bačke. Učesnici u aktivnosti su naučne organizacije i eksperti.

3. Festival ždralova i foto-safari (Novi Bečej, SRP Slano kopovo).

Cilj održavanja festivala ždralova je promocija prirodnih vrednosti Slanog kopova i kulturnog nasleđa lokalne zajednice. Sadržaji festivala su etno bazar lokalnih proizvoda, hrane i suvenira, izložba fotografija sa foto-safarija, koncert loklanih folklornih ansambala.

U okviru foto safarija dvadeset učesnika će provesti dan na Slanom kopovu radeći fotografije. Fotografije će biti materijal za foto izložbu na festivalu, predstavljaće promociju pejzažnih vrednosti i iniciranje ove vrste eko - turizma. Učesnici u aktivnosti su javnost, turističke organizacije i eksperti.

4. Radionica sa decom (SRP Slano kopovo) Radionica se održava u Vizitorskom centru na Slanom kopovu. Glavna tema radionice je informisanje lokalne školske dece o prirodnim vrednostima rezervata i programima koji se izvode radi zaštite i očuvanja rezervata. Na radionici će školska deca izrađivati veštačka gnezda i posmatrati ptice u rezervatu, biti upoznata sa terenskim praćenjem ekoloških parametara, a u zabavnom delu će izrađivati origamije ždralova i raditi slike pejzaža slanog kopova. Učesnici školska deca i eksperti.

5. Istraživanje korišćenja ritskog krečnjaka (Novi Bečej, region)

Istraživanje se sprovodi na prostoru severne Bačke. Postoji pretpostavka o korišćenju ritskog krečnjaka iz majdana u Čojošpalošu, ili sličnih majdana, tokom izgradnje raznih objekata u zadnjih tri stotine godina. Glavni cilj je dokazivanje prisustva ovog građevinskog materijala i mapiranje nalazišta. Prva faza je analiziranje istorijskih podataka iz literature, druga faza je rad na terenu, anketa sa lokalanim ljudima, i mapiranje lokacija ritskog krečnjaka. Učesnici u aktivnosti su naučne organizacije i eksperti.

6. Organizacija multidisciplinarnog eko-biološkog kampa (SRP Slano kopovo) Eko-biološki kamp se organizje u cilju promovisanja eko-turizma i naučnih vrednosti Slanog kopova. Cilj je popis postojeće flore i faune u zaštićenom prostoru i determinacija lekovitog bilja. Učesnici naučne organizacije, studenti i eksperti.

7. Konferencija o Slanom kopovu (Novi Bečej)

Konferencija se održava sa projektnim partnerima u svrsi razmene iskustava u razvoju turizma i budućoj saradnji posle završetka projekta. Predavači na konferenciji će biti eksperta iz oblasti obuhvaćenih aktivnostima projekta, biologija, geografija, ekoturizam i ekologija. Glavna tema konferencije je očuvanje prirodnog nasleđa Slanog kopova i potencijalni razvoj ekoturizma na Slanom kopovu. Učesnici će biti predstavnici različitih ciljnih grupa, loklana zajednica, turističke organizacije, naučne organizacije, mediji i upravljači drugih zaštićenih dobara.

8. Razvoj istorijske lokalne izložbe (Csólyospálos, KNPI).

Od prikupljenog arhivskog materijala i eksponata proširiće se lokalna geološka izložbena postavka o ritskom krečnjaku. Učesnici naučne organizacije, turisti, javnost, mediji.

9. Kulturni program u Čojošpalošu (Csólyospálos)

Kulturni program će se organizovati u februaru sa prolećnim muzičkim festivalom tamburaša, u aprilu vašar starih zanata i tradicionalne narodne nošnje, u septembru sa festivalom žetve, berbe grožđa, degustacija vina, sajamom starih zanata i tradicionalne kuhinje, koncertom narodnih igara i muzike, i ulični bal. Tokom kulturnih manifestacija KNPI će postaviti štand za pomociju geološke izložbene postavke ritskog krečnjaka i nacionalnog parka sa ponudom raznih suvenira i promotivnog materijala. Za vreme kulturnog programa organizovaće se šetnje po pešačkoj stazi do lokacije geološke izložbe. Učesnici u aktivnosti su javnost, turističke organizacije, mediji, izvođači.

10. Dan Čojošpaloš u julu (Csólyospálos).

Na manifestaciji se predstavljaju tradicionalna narodna nošnja, narodna igra i muzika, tamburaška muzika, sajam starih zanata, sportski program. Pored toga održava se prijateljska fudbalska utakmica, parada konja, takmičenje kolskih zaprega, predstavljanje kovačkih rukotvorina, takmičenje u kuvanju, radionica povezana sa uzgojem ovaca, šišanje ovaca, korišćenje vune, predstavlajnje peciva, hleba, štrudli, predstavljanje knjige loklanih kulinarskih recepata i degustacija pripremljenih specijaliteta. Učesnici u aktivnosti su javnost, turističke organizacije, mediji i izvođači. Promotivne publikacije (Novi Bečej, Csólyospálos, KNPI Kecskemét)

U okviru projekta štampaće se publikacija i Čojošpalošu (istorija, narodi, znamenitosti, turističke usluge, kulturni programi, izložbe), informativna publikacija na tri jezika o ritskom krečnjaku, informativna publikacija na tri jezika u vezi pešačke staze do lokacije majdana ritskog krečnjaka i geološke izložbene postavke, informativna brošura o Slanom kopovu i zaštićenom području, knjiga starih kulinarskih recepata, i lifleti o tematskoj ruti kulturno istorijske i prirodne baštine i o osnovnim informacijama o programu.

12. Studija o ritskom krečnjaku i formiranje baze podataka (KNPI Csólyospálos Geological Exposure Nature Conservation Area, Slano kopovo)

Studija obuhvata geološka i geografska istraživanja nalazišta i korišćenja ritskog kamena između Dunava i Tise. Formiranje baze podataka o mestima na kojima se formirao ritski krečnjak, njegovoj eksploataciji i mestima korištenja. Učesnici naučne organizacije, eksperti, javnost, mediji.

13. Modernizacija izložbene postavke majdana ritskog krečnjka Čojošpaloš (KNPI Csóly. Geological Exposure Nature Conservation Area).

U okolini majdana ritskog krečnjaka predviđa se izgradnja mesta za odmor sa drvenom opremom (table, klupe), informativne table o istoriji ritskog krečnjaka, formiranje, eksploatacija i vađenje, alati, objekti od ritskog krečnjaka. Učesnici naučne organizacije, eksperti, javnost i mediji.

14. Uređenje pešačke staze i parkinga (KNPI Csóly. Geological Exposure Nature Conservation Area)

Pešačka staza povezuje centar Čojošpaloša, istorija naselja, spomenik ličnostima koji su povezani sa eksploatacijom ritskog krečnjka, objekat na kome je korišćen ritski krečnjak, slano jezero u blizini majdana i geološka izložbena postavka kod majdana ritskog krečnjaka. Pored lokacije geološke izložbene postavke urediće se mali parking za prijem turista i posetilaca. Učesnici naučne organizacije, eksperti, javnost, mediji.

15. Naučna konferencija (Csólyospálos) Tema naučne konferencije je geografsko i geološko širenje i istorijski aspekt ritskog krečnjaka i slanih jezera u Karpatskom basenu i etnografski i istorijski aspekt ritskog krečnjaka. Konferenciju organizuju Lokalna uprava Čojošpaloš i KNPI. Drugog dana konferencije se organizjue poseta madanu i slanim jezerima između Tise i Dunava. Učesnici naučne organizacije, eksperti, mediji.

 

Rezultati i koristi od projekta

Projekat promoviše neophodnost upravljanja zajedničkim prirodnim i kulturnim nasleđem. Uspešna implementacija aktivnosti uvećava saznanje kod ljudi pograničnog regiona o neophodnosti zajedničkog održivog razvoja; pobuđuje interesovanje kod mlađe populacije za zajedničko kulturno i prirodno nasleđe; otkriva i uključuje kulturne i prirodne turističke atrakcije u naseljima koje mogu biti interesantne za posetioce; uspostavlja dodatne finansijske prihode, neophodne za funkcionisanje zaštićenih dobara, obezbeđene kroz uvećane turističke posete i plasman lokalnih proizvoda; obezbeđuje promociju lokalnih poljoprivrednih i zanatskih proizvoda, naselja, istorije, tradicije, kulturnih i prirodnih vrednosti, kulturnih programa i festivala.

Istraživanja i izrada studija o zajedničkom kulturnom i prirodnom nasleđu stvoriće platformu za razvoj turističkih aktivnosti. Otvoriće nove prilike za stanovništvo u pogledu razvijanja preduzetništva koje poboljšava i podržava turističku ponudu.

Planirane aktivnosti imaju regionalnu važnost ali se važnost može proširiti i na naselja van ovog regiona, zahvaljujući mogućnosti uključivanja drugih sličnih prirodnih i kulturnih objekata u ovu turističku rutu.

Metodološki pristup

Na lokalitetima se vrše istraživanja turističkih i lokalnih proizvoda, kulturne baštine i ekoloških vrednosti da bi se utvrdile činjenice neophodne za razvoj sadržaja turističke ponude. Turistička valorizacija prostora se obezbeđuje istraživanjem tržišta i organizovanjem promotivnih tematskih radionica sa zainteresovanim stranama. Uvećanje saznanja o vrednostima zaštićenih prirodnih i geoloških dobara se izvodi kroz promotivne akcije, kulturne programe i festivale; štampanja brošura, knjiga, promotivnog materijala, instaliranih bilborda i infotabli, monitoringa indikatora životne sredine za vreme terenskih radionica; mapiranja i prezentovanja građevinskog nasleđa ritskog krečnjaka (majdani, arheološki lokaliteti, stare zgrade, crkve).

 

Prekogranični uticaj

Prekogranični karakter se ogleda u saradnji, razmeni iskustava i mišljenja prekograničnih partnera. Saradnja partnera rezultira zajedničkim aktivnostima koje imaju uticaj na širenje saznanja o važnosti kulturnog i prirodnog nasleđa za razvoj turističke ponude regiona, kao jednom važnom delu lokalne privrede. Istovremeno važan uticaj projekta je približavanje prekograničnih regija bazirano na kulturnoj, turističkoj i ekološkoj osnovi.

Zajednička saradnja i prekogranične aktivnosti partnera promovišu vrednosti geološkog nasleđa majdana ritskog krečnjaka kod Čojošpaloša i prirodnih vrednosti Specijalnog rezervata prirode „Slano kopovo”.

Slične formacije ritskog krečnjaka, kao kod majdana kod Čojošpaloša, mogu biti nađenje na “velikoj ploči” koja se širi u regionu severne Vojvodine. U prošlom perodu moguće je da je ovaj građevinski materijal imao primenu u severnoj Bačkoj. Planirane aktivnosti u projektu služe otkrivanju i očuvanju lokacije napuštenih majdana i objekata gde je primenjen ovaj kamen, kao vredno arheološko i kulturno nasleđe.

Prekogranični uticaj projektnih aktivnosti se širi planiranim kampanjama promocije i publiciteta, širenjem informacija preko izložbi, zajedničkog kulturnog programa, događaja, festivala, radionica i eko-biološkog kampa. Promocija programa i izvedenih aktivnosti se plasira preko tv programa, radija, novina i različitog štampanog materijala što obezbeđuje širok pristup javnosti, ekspertima, korisnicima, proizvođačima, predstavnicima turističkih organizacija itd.

Projekat može biti koristan za drugim zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, drugim naseljima, ekspertima, medijima koji mogu takođe uzeti udela u aktivnostima i doprineti izgradnji novih partnerstva.

Poboljšanje prekogranične saradnje u oblasti istraživanja, kulturnih odnosa, razvoja turizma doprinosti horizontalnom cilju jačanja mađarsko - srpskih odnosa tokom zajedničke implementacije aktivnosti projekta i nakon njegovog završetka.

 

EU politika jednakih mogućnosti i održivog razvoja

Projekat se slaže sa ciljevima IPA programa kao podrška interakciji u upravljanju zajedničkim kulturnim i prirodnim nasleđem, promociji vrednosti tradicije i razvoja turizma. Zajedničke aktivnosti ojačavaju Mađarsko - Srpski odnose i intenziviraju prekogranični uticaj za vreme implementacije projekta. Unapređenje zajedničke odgovornosti za prirodno i kulturtno nasleđe ostvaruje se preko aktivnosti planiranih u skladu sa horizontalnim ciljem jednakih mogućnosti.

Uvećanje zajedničke odgovornosti za kulturno i prirodno nasleđe se obezbeđuje kroz akcije u saglasnosti sa horizontalnim ciljevima jednakih mogućnosti. Projekat treba da uključi sve nivoe razvoja i treba da inicira prihvatljive održive aktivnosti u zajednicama. Aktivnosti doprinose ostvarenju širih ciljeva programa: promociju dobrih susetskih odnosa, ohrabrivanje harmoničnog, balansiranog, održivog razvoja, uvažavajući interese regiona uz smanjivanje izolacije granične oblasti.

Lokalno stanovištvo će biti uključeno u projekat i njegovu implementaciju za vreme sprovođenja aktivnosti. Za vreme aktivnosti partneri slede EU politiku jednakih mogućnosti, što znači da se omogućuje uključivanje volontera, ugroženih grupa uz obezbeđivanje rodne ravnopravnost u aktivnostima za dostizanje planiranih rezultata. Sve planirane aktivnosti u projektu su otvorene za učestvovanje marginalizovanih grupa. Za vreme projekta vrši se prevođenje radnog i promotivnog materijala na najmanje dva, ili u slučaju potrebe, na tri jezika da bi tekuće informacije bile dostupne svima.

 

Sinergija sa drugim projektima

U Evropi poistoji tendencija da se pomogne približavanje različitih kulturnih, socijalnih, naučnih i drugih institucija. Ovaj projekat stimuliše ideju povezivanja različitih ljudi u različitim zemaljama, koji mogu kreirati dobre odnose između regiona, institucija i eksperata. Projekat je u sinergiji sa projektom dobrosusedskih odnosa Evropske Unije koji podstiče stabilnost, bezbednost i prosperitet u zajedničkom interesu obe zainteresovane zemlje i ohrabruje harmonički, balansiran održivi razvoj. Program i projekat je u sinergiji, podržava i popularizuje EU edukativnu i turističku politiku.

Partneri imaju sličnu ekološku osnovu koja se manifestuje oko sličnog razvoja i sličnog tradicionalnog života ljudi. Planirani tematski put sastavlja postojeće prirodne puteve i staze, Nacionalni park Kiškunšag i SRP Slano kopovo imaju ranija zajednička iskustva i odgovornost da razvijaju nove projekte na osnovu postojećih. Projekat je u saglasnosti sa zakonskom regulativnom materijom koja se odnosi na zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa. Projekat je osmišljen tako da u sebi sadrži elemente koji već postoje u drugim srodnim projektima, sprovedenim od partnera, aplikanata ili od drugih institucija iste kategorije i važnosti ali iz drugih regija.

 

Strategija projekta

Strategija projekta je bazirana na analizama prirodnih, kulturnih i turističkih vrednosti obuhvaćenih lokacija. Definisanje pojedinih činilaca dovelo je do zaključka da je najbolji metod implementacije projekta zasnovan na rešavanju nerešenih pitanja iz odabrane oblasti putem istraživanja i studija, a zatim primenom pronađenih rešenja. Prekogranične aktivnosti istraživanja i zaštite kulturne i prirodne baštine lokaliteta neophodne su aktivnosti, koje u skladu sa krajnjim ciljevima, doprinose uspostavljanju trajne saradnje institucija na upravljanju i korištenju prirodnog i kulturnog nasleđa.

Planirane aktivnosti marketinga putem zajedničkih publikacija, zajedničke izložbe, promocije preko štampanih i elektronskih medija, predstavljaju efikasne metode ostvarivanja vidljivosti projekta usmerene na više ciljnih grupa.

Organizacionu strukturu čine partneri u projektu, Lokalna zajednica Čojošpaloš i Opština Novi Bečej, koji imaju ulogu u aktivnostima očuvanja i prezentacije zajedničkog kulturnog i prirodnog nasleđa, u organizaciji turističkih aktivnosti i doprinosu održivom razvoju svojih sredina.

 

Inovativan karakter

Inovativni karakter projekta se ogleda na prekograničnom povezivanju odabranih lokaliteta zasnovanog na zajedničkoj istorijskoj i kulturnoj osnovi i mogućnosti kasnijeg povezivanja i pridruživanja drugih objekata ove kategorije u turističkoj prezentaciji i ponudi. Nova ideja osnivanja tematske rute zajedničkog istorijskog i kulturnog nasleđa, sa mnogo događaja i aktivnosti, pomaže razvoju i promociji odabranih lokaliteta. Inovativnost ideje se ogleda u spajanju tradicionalnih kulturnih i prirodnih vrednosti, koje omogućuje zajedničku aktivnost i uključivanje prekograničnih učesnika programa.

Za vreme sprovođenja projekta biće predstavljene malo poznate vrednosti iz oblasti zaštitićenih prirodnih dobara, arheologije, kulturnog nasleđa i folklora. Program će ukazati na društvenu povezanost i odgovornost lokalne zajednice za održivo korišćenje kulturnih i prirodnih vrednosti.

 

Održivost i obogaćivanje rezultata projekta

Nakon zatvaranja projekta odnosi učesnika ovog projekta, prema lokalitetima koji su predmet implementacije turističke ponude, ostaju isti. Opština Novi Bečej, Loklana uprava Čojošpaloš i Nacionalni park Kiškunšag će voditi brigu o održavanju rezultata projekta kroz uobičajene aktivnosti.

Finansijsku održivost projekta treba da bude osigurana preko učesnika u programu, ali i od direktnih prihoda na lokalitetima (ulaznice, deo od turističkih tura) i drugih usluga lokalnog stanovništva (suveniri, smeštaj, lokalni proizvodi). Deo finansijske potpore treba očekivati od dela državnog budžeta, opredeljenog za staranje o kulturnom i prirodnom nasleđu.

Institucijalna održivost se obezbeđuje preko kompetentnih i ekspertskih institucija, odgovornih za zaštitu i razvoj kulturnog i prirodnog nasleđa. Institucionalna održivost se prepliće sa stručnom održivosti, jer su nadležne institucije istovremeno i stručne i odgovorne za dalje očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa.

Održivost projekta će se obezbediti preko turističkih organizacija koja će imati doprinos u osiguranju finansijske održivosti, implementacijom i promocijom lokaliteta u turističkoj ponudi regije. Implementacijom projekta odabrani objekti, Slano kopovo i Majdan ritskog krečnjaka u Čojošpalošu, jačaju kao atraktivne turističke tačke na ruti kulturnih i prirodnih dobara. Time se omogućuje uvećanje broja posetilaca, stimulisanje razvoja i plasiranje proizvoda i usluga lokalnih zajednica.

Realizacija ovog projekta ojačava veze i međusobno poverenje između uključenih partnera, tako da će se stvoriti uslovi da se zajednički razviju novi projekati EU.

Podrška uspostavljenoj turističkoj ruti i implementaciji projekta od lokalne zajednice i njihovih institucija, kreiraće oblik održivog razvoja, koji može da donese pozitivne promene u ovim zajednicama. Ovakvi programi imaju uticaj na popularizaciji kulturne baštine i uvećanje saznaja loklanih stanovnika o važnosti zajedničke istorijske i kulturne baštine.

 

Upravljanje rizicima

Postoje rizici koji mogu usporiti ili ugroziti realizaciju delova projekta.

Jedan od rizika može biti socijalni aspekt, svest loklane populacije o zaštiti životne sredine i njihovom doprinosu za vreme sprovođenja. I pored toga što su predložene aktivnosti organizovane u nameri da poboljšaju kvalitet života lokalne zajednice, postoji rizik da napori ne budu podržani ili da budu ignorisani od individualnih grupa čiji principi nisu na liniji razvoja horizontalnih ciljeva. Ova vrsta rizika može da utiče na sprovođenje projekta ali i na period posle implementacije projekta. Iz ovog razloga, projekat organizuje više aktivnosti, koje mogu da uvećaju saznanje kod lokalnih stanovnika o važnosti i dobrobiti i korišćenju kulturnog i prirodnog nasleđa.

Postoji rizik ugrožavanja realizacije delova programa usled nespremnosti ili nepripremljenosti drugih institucija ili preduzeća, na koje se projekat oslanja, da slede pravnu i proceduralnu normativu Evropske unije. Koliko ovaj rizik može da ugrozi izvođenje delova projekta, toliko pomaže otklanjanju ovih prepreka za buduće projekte.

Postoji potencijalni rizik finansijske prirode. Uslovi realizacije projekta je da se obezbedi predfinansiranje projekta. U uslovima razvijanja ekonomskih teškoća na širem planu, može biti ugrožena podrška predfinansiranju projekta.

S obzirom na manju razvijenost lokalnih sredina, postavlja se pitanje finansijskih kapaciteta lokalne sredine posle implementacije projekta. Na njega se može uticati preko različitih fondacija, učešćem na njihovim konkursima za donacije.

PRIRODNE KARAKTERISTIKE

Geomorfološke karakteristike i postanak

Šire posmatrano Specijalni rezervat prirode “Slano kopovo” se nalazi na krajnjem severozapadnom obodu Novobečejsko-zrenjaninske pleistocene terase. Površina ove reljefne celine nije idealno zaravnjena nego je izbrazdana brojnim lučnim udubljenjima nastalim pre svega erozivno-akumulativnim radom reke Tise koja je tokom prošlosti veoma često menjala svoj tok i za sobom ostavljala brojne napuštene meandre. Jedan od takvih je i paleomeandar u čijem se najdubljem delu nalazi jezero Slano kopovo. Dakle, potkovičasti paleomeandar u kome je smešteno jezero Veliko kopovo je relikt nekadašnjeg, intenzivnijeg fluvijalnog dejstva Tise. Formiran je krajem poslednje glacijalne faze i početkom holocena, kada je Tisa, usled topljenja lednika u gornjem delu sliva, raspolagala znatnom količinom vode, razlivala se i plavila okolnu ravnicu u srednjem i naročito donjem toku. Nakon toga, sa smanjenjem količine vode kojom je Tisa raspolagala, krajem preborealne klimatske faze, proces akumulacije materijala, od kojeg je izgrađena terasa, smenjuje intenzivna bočna erozija čime otpočinje formiranje aluvijalne ravni kao niže reljefne stepenice. Na taj način paleomeandar postaje fosilni reljefni morfoskulpturni oblik koji je delimično, u svom najdubljem delu, do danas zadržao svoju hidrološku funkciju.

Slojevi Slanog Kopova Foto: D. Tatalović

Klimatske karakteristike

Generalno, klimatske prilike na području Rezervata odgovaraju ranije opisanim klimatskim karakteristikama za područje opštine Novi Bečej. Međutim, važno je istaknuti da se Specijalni rezervat prirode “Slano kopovo” odlikuje specifičnim karakteristikama mikroklime. Naime, u vreme kada čitavo jezero presuši, ovaj prostor postaje poprište zbivanja nesvakidašnjih prirodnih fenomena. Nakon isparavanja vode na dnu jezera ostane nataloženo i po nekoliko centimetara soli. Čitav prizor izgleda nestvarno kad se usred zelenih polja pojavi bela izdužena mrlja. Specifični mikroklimatski uslovi, koji nastaju zbog različitog intenziteta zagrevanja vazduha iznad jezera i iznad okolnih poljoprivrednih površina, uzrok su izuzetnih optičkih i meteoroloških pojava. Pojačano zagrevanje vazduha iznad jezera dovodi često do fatamorgane. Razlike u zagrejanosti vazduha iznad jezera i iznad okolnih polja ponekad uslovljavaju pojavu spektakularnih vrtložastih vetrova. Ovi vetrovi za sobom ostavljaju tragove u soli u vidu linija, koje mogu biti duge i nekoliko stotina metara tako da kada se oluja smiri površina jezera bude izbrazdana ovakvim linijama.

Hidrografske karakteristike

Osnovu hidrografije Specijalnog rezervata prirode “Slano kopovo” čini jezero Veliko kopovo (Slano kopovo, Kopovo) koje se nalazi u jakoj hidrauličkoj vezi sa plitkom freatskom izdani. Jezero u genetskom smislu predstavlja fluvijalno jezero, odnosno mrtvaju Tise. Nalazi se u istočnom, najdubljem delu potkovičastog paleomeandra formiranog na prostoru kojim je Tisa tekla i gradila svoju aluvijalnu ravan pre poslednje akumulacije lesa.

Jezero ima izrazito izdužen oblik u pravcu severozapad - jugoistok. Pri srednjem vodostaju ono je dugačko oko 3 km, dok mu je najveća širina u severozapadnom delu basena, oko 625 m. Slano kopovo je najuže u jugoistočnom delu gde se završava jednim suženjem u vidu jezerouzine široke svega oko 50 m. Dužina obalske linije jezera iznosi oko 7 km, a površina oko 1,45 km2. Pri srednjem vodostaju vodeno ogledalo se nalazi na koti 74,8 m a.v., a dno u najdubljim delovima basena na apsolutnoj visini od 74 m.

Sabljarke Foto: G. Farkaš

S obzirom na veoma malu dubinu jezerskog basena, pomenute dimenzije su u znatnoj meri promenjlive, jer sa kolebanjem vodostaja jezero se brzo širi i povlači. Najizrazitije pomeranje obalske linije je prema istočnim, jugoistočnim i severozapadnim delovima jezera gde je ono najpliće, dok je pomeranje najmanje u zapadnom delu gde jezero ima najveću dubinu. Pri povlačenju vode u severozapadnom delu basena mogu se videti ukupno tri “oreola” žitkog materijala, tzv. “oka”. Prema S. B. Markoviću i saradnicima (1998) radi se o mestima gde izbijaju freatske vode kojima se hrani jezero, dok je D. Bugarski (1995) mišljenja da “oka” predstavljaju živo blato opasno po život čoveka i stoke.

Kopovo se hrani vodom putem direktnog izlučivanja padavina na akvatoriju, kao i površinskim i podzemnim priticanjem, dok vodu gubi isparavanjem. Jezero je ranije imalo više vode, a poslednjih godina se često dešava da tokom leta presuši. Prema mišljenju D. Bugarskog (1995) jedan od glavnih razloga za manjak vodene mase je i snižavanje nivoa freatske izdani, značajnog izvora hranjenja jezera, koje je nastupilo nakon prokopavanja Kikindskog kanala, i naročito kanala Banatska Palanka - Novi Bečej. Pored pomenutog faktora S. B. Marković i saradnici (1998) smatraju da na smanjenje količine vode u jezeru utiče i deficit padavina tokom nekoliko uzastopnih godina. Ovo jezero je veoma specifično zbog izrazito visokog saliniteta. Njegovim presušivanjem tokom leta na dnu basena se obrazuje sloj soli debljine nekoliko centimetara.

Biljni i životinjski svet

Slano kopovo, ne samo da predstavlja neprocenjiv centar osobene ekološke raznovrsnosti živog sveta na prostorima Vojvodine, već je i reprezentativni primer slatinskih staništa koja su na granici potpunog nestajanja. Slano kopovo predstavlja jedno od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji. Njegova vrednost je u gnežđenju vrsta atipičnih za Panonsku niziju, a karakterističnih za pontsko-kaspijske slatine i morske obale, kao i činjenicu da se radi o jedinstvenoj selidbenoj stanici za određene migratorne vrste ptica. Slano kopovo je posebno povoljno za ždralove, patke, guske, šljukarice. Tokom 1989. proglašeno je na površini od 700 ha za međunarodno značajano stanište ptica u Evropi prema IBA projektu, dok je 2000. izvršena revizija i proglašenje kao IBA područja na površini od 2.660 ha. SRP Slano kopovo uključeno je na listu vodenih staništa od svetskog značaja po Ramsarskoj konvenciji 2004.

Na području Slanog kopova se javljaju specifične slatinske zajednice Thero - Salicornietea koje su, ne samo u Srbiji, već i u celoj Panonskoj niziji u fazi isčezavanja. Pečat Slanom kopovu daje dominantna halofitska (slatinska) vegetacija koja je vezana za solončake i izgrađena od sukulentnih, a u manjoj meri polusukulentnih halofita te pripada tipu izvornog biljnog pokrivača koji je već nestao sa većeg dela panonskih prostora. Mnoge biljne vrste karakteristične za ovaj tip vegetacije predstavljaju danas prave raritete, pa su zakonom zaštićene.

Tekunica Foto: D. Đeković

Slano kopovo ima izuzetne biocenološke karakteristike. Prepoznatljivo je po specifičnim slatinskim zejednicama klase Thero - Salicornietea. Odlike mikro i mezo reljefa, kao i međuzavisnost uticaja zemljišne vlage i saliniteta, odrazili su se na prirodu ekološkog niza zajednica kao i na formiranje fiorističkog sastava. Azonalna, močvarna vegetacija razvijena je u priobalnoj zoni Slanog kopova, a predstavljena je ili tipičnim tršćacima ili subasocijacijom bolboschoenetum koja indicira slabo zaslanjenu podlogu ili poplavnu vodu. Pomenute zajednice su bitne kao stanište za mnoge životinjske vrste, a naročito kao gnezdilište za brojne ptičije vrste. Istovremeno, trska je nezamenjiva u procesu učvršćivanja obala, a ima i fitofitracionu i fitosanacionu ulogu.

Biljne vrste Slanog kopova pripadaju uglavnom jednogodišnjim, sukulentnim halofitama. U zavisnosti od koncentracije natrijumhlorida u podlozi i stepena njene vlažnosti, odnosno, izraženosti procesa raslanjivanja, na terenu se jasno mogu razlikovati četiri zajednice. Vrsta jurčica (Suaeda pannonica) je panonski endem i nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije, zajedno sa caklenjačom (Salicornia europaea), kao kritično ugroženi takson. Vrsta (Salicornia europea) caklenjača koja svojim morfološkim osobinama (sukulentna biljka bez listova) i dominacijom određuje fiziognomiju fitocenoze pošto u Srbiji raste samo na Slanom kopovu, gde je u određenom nizu sušnih godina ugrožena nedostatkom vode, zakonom je zaštićena prirodna retkost.

U flori Slanog kopova zabeležena je i švarcenbergova bokvica (Plantago schwarzenberglana) koja je translivansko-panonski endem sa svetske Crvene liste biljaka (IUCN, 1998) i uvršćena je u spisak vrsta Srbije medunarodnog značaja za očuvanje globalnog biodiverziteta.

Slano kopovo je jedinstven primer specifičnog i osobenog vlažnog slatinskog staništa izuzetno retkog i ugroženog u pripadajućem biogeografskom regionu. Slano kopovo obezbeđuje stanište značajnom broju ranjivih, ugroženih i krajnje ugroženih vrsta i ekosistema u nestajanju. Ono obezbeđuje, stalno ili povremeno, opstanak velikom broju vrsta i njlhovih životnih zajednica. Samo među pticama do sada je zabeleženo preko 210 vrsta (63% od ukupno poznatih vrsta u Vojvodini), dok je među sisarima utvrđeno prisustvo oko 25 vrsta. Na svetskoj Crvenoj listi ugroženih vrsta nalaze se sledeće vrste ptica koje povremeno ili stalno borave na području Slanog kopova: tankokljuna carska Šljuka (Numcnius tenuirostris), mala lisasta guska (Anscr crytropus), guska crvenovoljka (liranta ruficollis), patka njorka (Aythya nyroca), beloglava patka (Oxyura lcucocephala), orao krstaš (Aythya nyroca), belonokta vetruška (Falco naumanni), prdavac (Crex crex), velika droplja (Otis tarda), mali vranac (Phalacrocorax pygmacus), orao belorepan (Haliaeetus albicilla).

Slano kopovo redovno svake godine obezbeđuje opstanak više desetina hiljada jedinki ptica močvarica, kako tokom perioda migracije tako i tokom reprodukcije ptica. Na prostranim vodenim površinama i okolnim poljima i utrinama, u periodima najintenzivnijeg prolaza ptica, redovno se čak u jednom danu zadržava do 20.000 primeraka raznih vrsta ptica vodenih staništa. Posebno se svojom brojnošću izdvajaju guske, patke, šljukarico, čaplje i grahljivice, koje se u ovom delu Vojvodine tradicionalno okupljaju u jesen i povremeno zimi u jatima od nekoliko hiljada primeraka, s tim što koriste i otvorene površine reke Tise i okolnih šaranskih ribnjaka.

Slano Kopovo je ranije bilo poznato po beloglavoj patki (Oxyura leucocephala). Ono se kao stanište ove vrste prvi put pominje 1933. godine, a 1962, je bilo registrovano zadnje gnežđenje. lako je i dalje povremeno viđana, kao na primer 1980, ova vrsta se smatra izumrelom gnezdaricom. Sabljarke (Recurvirostra avosetta) se gnezde u brojnosti od 10 do najviše 40 parova, dok se tokom jesenje seobe okuplja 300- 400 primeraka, što predstavlja najveću koncentraciju ove vrste u Srbiji.

Velika jata ždralova (Grus grus) redovno koriste plitku vodu jezera i okolnu depresiju za svoj noćni odmor. Ujedno ovo je glavno mesto selidbenog okupljanja ove vrste na prostorima Vojvodine. Zbog toga je Slano kopovo od neprocenjivog značaja za očuvanje gnezdilišne populacije sa severa, ali i mogućnosti ponovnog naseljavanja južnih staništa gde se ova vrsta nekada gnezdila. Tokom jesenje seobe procenjuje se da preko Slanog kopova uz određeno zadržavanje, prođe preko 15.000 ptica, što pre svega zavisi od klimatskih prilika. Ptice se danju zadržavaju po depresijama i poljima u širem području ponekad i po 4-5 km, daleko od Slanog kopova, gde se naiaze njihova glavna hranilišta. U sumrak se svi ždralovi u grupama vraćaju ka Slanom kopovu na noćenje.

Fauna sisara (Mammalia) je takođe jedna od temeljnih prirodnih vrednosti Slanog kopova. Ovo područje karakteriše prisustvo 25 vrsta sisara iz redova: Insectivora, Lagomorpha, Rodentia, Carnivora i Artiodactyla, s tim da nisu posebno istraživane i uključene vrste iz reda Chiroptera.

Na najzaslanjenijim delovima slatine oko samog korita Slanog kopova prisutne su vrste: šumska rovčica (Sorex araneus), mala rovčica (S. minutus), krtica (Talpa europaea), jež (Erinaceus concolor), poljska voluharica (Microtus arvalis), bizamski pacov (Ondatra zibethicus), stepski miš (Apodemus micropus), lisica (Vulpes vulpes) i lasica (Mustela nivalis). Područje Malog kopova - džombaste vegetacije nastanjuje i sve ređa vrsta, vodena voluharica (Arvicola terrestris), a na livadama na nešto višem terenu podzemna voluharica (Pitymys subterraneus). Na obrađenim površinama između kopova prisutne su vrste sisara tipične u agrobiocenozama kao što je hrčak (Cricetus cricetus), dok su u vrzinama uz polja i puteve, te uz sada već porušene napuštene salaše utvrđene vrste: baštenska rovčica (Crocidura suaveolens), poljska rovčica (C. leucodom), patuljasti miš (Micromys minutus), prugasti miš (Apodemus agrarius) itd. Na severnom delu više obale kopova, na zaslanjenim pašnjacima prisutan je svakako najvažniji predstavnik sisara na ovom području tekunica (Citellus citellus), koja se nalazi na Crvenoj listi sisara sveta po IUCN. Ističe se takođe prisustvo običnog i stepskog tvora - Mustela putorius i M. eversmanni. Većina vrsta sisara registrovanih na ovom području pripada grupi prirodnih retkosti i zaštićene su zakonom.

Projekat - kupovina poljoprivrednog zemljišta

Od 2006. godine Econet Action Fund i EuroNatur su podržali zaštitu Slanog kopova sa donacijom za kupovinu privatne zemlje u rezervatu. Privatna zemlja se nalazi između slanog jezera Slano kopovo i slatkovodne depresije Poštino kopovo. Namena kupovine obradive zemlje je vraćanje u prethodnom načinu korišćenja za pašnjake i livade. Ova zemlja je važna za projekat poboljšavanja vodnog režima u rezervatu, kao preduslov za podizanja nivoa vode. Novokupljena zemlja se takođe koristi za uspostavljen sistem za monitoring podzemne vode u rezervatu. Do kraja projekta kupljeno je 67,17 ha obradivog zemIjišta unutar a 7.94 ha van granica rezervata. Ukupno je kupljeno 75,11 hektara obradive zemlje. Sada je velika površina u vlasništvu upravljača ili države, što obezbeđuje idealne uslove za upravljanje i obnavljanje jedinstvenosti vlažnog staništa. Program pretvaranja kupljene obradive zemlje u pašnjake i livade je otpočeo uz saradnju sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode. EAF projekat ima nekoliko veoma pozitivnih efekata na rezervat. Uznemiravanje u jezgru rezervata, slanom jezeru, je značajno smanjeno, pošto se kupljeno obradovi zemljište koristi kao pašnjak u skladu sa planom upravljanja. Ispuštanje zagađenja sa obradivih površina je smanjeno pošto je zemljište pretvoreno u pašnjake.

Ugroženost i zaštita

Uredbom Vlade Republike Srbije (Sl. glasnik br. 74/01) 2001. proglašen je Specijalni rezervat prirode “Slano kopovo”, na površini od 976,44 ha. Rezervat je podeljen u tri stepena zaštite: I stepen na 217 ha, sa najstrožijim ograničenjima, II stepen na 220 ha i III stepen zaštite na 539 ha. Upravljač zaštićenog prirodnog dobra Lovačko društvo iz Novog Bečeja.

Na prostoru pod režimom zaštite I stepena utvrđuje se zabrana korišćenja prirodnih bogatstava i isključuju svi oblici korišćenja prostora i aktivnosti, osim naučnih istraživanja i kontrolisane edukacije. Na prostoru pod režimom zaštite II stepena utvrđuje se ograničeno i strogo kontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava, dok se aktivnosti u prostoru mogu obaviti u meri koja omogućava unapređenje stanja i prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po njegove primarne vrednosti. U III stepenu zaštite utvrđuje se selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih bogatstava i kontrolisane intervencije i aktivnosti u prostoru ukoliko su usklađene sa funkcijama zaštićenog prirodnog dobra ili su vezane za nasleđene tradicionalne oblike obavljanja privrednih delatnosti i stanovanja uključujući i turističku izgradnju.

Specijalni rezervat prirode “Slano kopovo”je prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije u Srbiji. Prema klasifikaciji IUCN spada u kategoriju IV - staništa i druga upravljana područja (Habitat and species menagament area).

Prve inicijative za zaštitu Slanog kopova potiču iz 1971. godine, od stručnjaka Instituta za biologiju iz Novog Sada. Već tada je ukazivano da ovo područje predstavlja jedno od najvažnijih staništa bogate i specifične ornitofaune, naročito u doba prolećne i jesenje seobe. Zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu, nakon pripremljene stručne podloge i sprovedenih istraživanja upućuje 1973. Skupšini opštine Novi Bečej inicijativu i predlog Rešenja za stavljanje Slanog kopova pod zaštitu. Nažalost, nije bilo razumevanja za ovakav predlog, jer se tada na području Slanog kopova planiralo podizanje velikog ribnjaka. Od tada je bilo više inicijativa i pokušaja da ovo područje dobije status zaštićenog prostora. Predlog da se Slano kopovo uvrsti u listu jugoslovenskih močvara od međunarodnog značaja uputio je i Zavod za ornitologiju iz Zagreba.

Tokom poslednje decenije preduzimano je niz pojedinačnih konkretnih aktivnosti na zaštiti i unapređenju uslova preživljavanja ptica močvarica. Pravljena su uzvišenja od blata za uspešnije gnežđenje sabljarke (Recurvirostra avosetta), vezivani su snopovi trske za olakšavanje pravljenja gnezda brkate senice (Panurus biarmicus), sprečavano je preterano prisustvo svinja u zoni glavnih gnezdilišta barskih ptica radi smanjena procenta uništenih gnezda.

Osnovne pretpostavke za efikasno sprovođenje mera zaštite Slanog kopova u budućnosti su:

obezbeđivanje stručnog kadra,

obezbeđivanje obučene čuvarske službe,

obezbeđivanje investicija u opremanje i uređenje područja,

donošenje propisanih programskih i planskih dokumenata, njihova stručna i društvena potvrda,

saradnja sa svim korisnicima područja, kao i stručnim i naučnim institucijama,

uspostavljenje efikasnog sistema finansiranja.

Projekat - uređivanje vodnog režima Slanog kopova

Glavni ciljevi ovog projekta su očuvanje ekoloških karakteristika Slanog kopova, mudro korišćenje i upravljanje Ramsarskim sajtom obezbedjujući adekvatan vodni režim zajedničkim upravljanjem površinskim i podzemnih vodenim resursima, i ublažavanje posledica negativnih klimatskih promena za zaštitu ekoloških karakteristika Slanog kopova.

Generalni problem je gubitak ekoloških karakteristika na Slanom kopovu, zbog deficita površinskih i podzemnih voda, uzrokovane antropološkim uticajem i negativnim klimatskim promenama. Sa izgradnjom hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, koji je na je na 2 km od Specijalnog rezervata prirode Slano kopovo, oboren je nivo podzemnih voda na okolnom području, što je uslovilo obaranje površinske vode na Slanom kopovu sa 0,7 i 1 m na svega 0,2 - 0,3 m. Prema negativnim klimatskim promenama i produžavanju sušnog perioda za vreme leta, voda u Slanom kopovu potpuno isušuje. Ista situacija je i sa Poštinim kopovom. Isušivanje Slanog kopova vodi gubitku močvarnog staništa kao i živog sveta čiji je životni ciklus povezan sa ovim staništem.

Održavanje Specijalnog rezervata prirode u mnogome zavisi od količine prisutne vode. Slano kopovo i Poštino kopovo dobijaju vodu od atmosferskih i podzemnih voda. Ne postoji otoka i voda se gubi isparavanjem i upijanjem u zemlju.

Uređivanje vodnog režima se obezbeđuje dotokom deficitarne vode, novim kanalom, od Magistralnog DTD kanala do akumulacije Poštino kopovo. Dužina novoiskopanog kanala je 2.400 m. Planira se da se deficitarna voda u depresiji Slano kopovo nadoknadi proceđivanjem kroz podzemlje iz Poštinog kopova. Poštino kopovo ima višu nadmorsku visinu od Slanog kopova oko 1,5 m. Hidraulička povezanost Slanog kopova i Poštinog kopova je potvrđena prethodnim geomehaničkim straživanjima. Nivo podzemnih i površinskih voda u slanom jezeru obezbeđuju se proceđivanjem iz Poštine kopovi. Veštački vodni režim će podražavati prirodni, što znači da će akumulacija biti punjena u proleće u sezoni kiša, a zatim će jezero biti prepušteno prirodnim uslovima. Pre nego što se ispusti u depresiju Poštino kopovo, voda će prvo odležati u prirodnoj depresiji sa trskom i barskim biljem u blizini Poštine kopovi, van rezervata, tako da će moguće zagađenje, doneto vodom iz DTD sistema, biti prirodno razgrađeno. Pored prirodnog prečišćavanja vode iz DTD kanala, ovo će uvećati stanište za barske ptice.

Strana 1 od 4

Prijavite se za novosti

Prijavite se ako želite da dobijate novosti sa sajta na vaš e-mail.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak