Geološki sastav

U geološkom i petrografskom pogledu novobečejska subregija je veoma interesantna. Već smo istakli da je lesna terasa u osnovi sastavljena od suvozemnog — tipskog, pretaloženog i barskog lesa. Upoznavajući detaljnije ovu geomorfološku celinu, naglasili smo da je materijal lesne terase nagomilavan i na suvom i na vlažnom močvarnom zemljištu, pa je stoga suvozemna i močvarna fauna pomešana u subaerskom, fluvijalnom i barskom materijalu.

Geološku podlogu ovog terena, osim lesa, čine sitnozrni prskovi i gline. Prema tome, u geološkom pogledu ovo područje se sastoji od raznovrsnih glina, peskova i lesnih peskovitih naslaga, pretežno kvartarne starosti.

Zaravnjeni deo i depresije sastavljeni su od pleistocenih i holocenih naslaga. Prve su starije, uglavnom eolskog porekla, a holocene su mlađe, nastale radom tekućih voda.

Na pojedinim mestima novobečejske subregije zastupljeni su jezerski sedimenti. Ove sedimente čine pesak i glina. Diluvijalne i aluvijalne naslage karakteristične su za celo Potisje, pa i za teritoriju opštine Novi Bečej. Ove naslage čine pesak i les.

Analizom geološke karte, zapažamo da lesoidne gline i barski les zahvataju oko 90% teritorije opštine Novi Bečej. U pojasu oko rečnog toka Tise, u aluvijalnoj ravni, karakteristični su pešćani sprudovi i peskovite gline. U najužem pojasu oko reke, zastupljen je rečni nanos promenljivog sastava. Ovaj nanos sastavljen je od šljunka, peska i mulja. U starim delovima ranijeg rečnog toka, u mrtvajama, ritovima i močvarama, zastupljeni su, pre svega, mulj i pesak. U lesnom području uže i šire teritorije mestimično su rasprostranjene slatine.

U pripremanju izgradnje hidrosistema Dunav—Tisa—Dunav vršena su brojna geološka istraživanja, kojima je obuhvaćena i teritorija novobečejske subregije. Na osnovu ovih rezultata, sačinjen je i geološki profil Novi Bečej — Jankov Most. Ovaj profil, u odnosu na prethodni, ima uporednički pravac.

Pored pomenutih istraživanja, geološki sastav je utvrđivan i prilikom sondažnih ispitivanja »Hidrosonde« iz Novog Sada i »Komergrana« iz Beograda. Prva ispitivanja vršena su u cilju iznalaženja najpovoljnije lokacije za bušenje arteških bunara, a druga — u cilju odvodnjavanja unutrašnjih voda gliništa IGK »Poleta« u Novom Bečeju. Podatke iz prve grupe sondažnih ispitivanja marljivo je sakupio nastavnik geografije Radoslav Stojšin i stavio ih na raspolaganje autoru. Prema ovim podacima, slojevi glinovitih i peskovitih sedimenata se u dubinama naizmenično smenjuju. Zahvaljujući naizmeničnom smenjivanju vododrživih i vodopropustljivih slojeva, postoji nekoliko horizonata vode različitog kvaliteta.

Računajući topografsku površinu kao nulti metar, na osnovu ovih istraživanja, prema dubinama, utvrđen je sledeći geološki sastav:

1. Do 58 m dubine nije vršeno posebno jezgrovanje po slojevima, jer se arteški bunari snabdevaju vodom iz većih dubina. Međutim, ovde je zapažena lesoidna glina, glina pomešana sa peskovima i glinovita serija raznobojne gline. U glinovitom sloju pomešanom sa peskom utvrđeno je smenjivanje tamnih i smeđih zona. Time je još jednom potvrđeno da je gornja geološka masa stvorena u različitim klimatskim uslovima. Tamne zone nastale su za vreme toplije i vlažnije klime, kad je bio razvijeniji biljni i životinjski svet, koji je ostavio tragove u geološkim slojevima. Smeđe zone nastale su u hladnijim i suvljim klimatskim uslovima, kad je biljni i životinjski svet bio siromašniji, a dejstvo eolske erozije i navejavanje veoma izraženo.

2. Od 53 m do 85 m dubine zastupljen je sloj sivog sitnozrnog peska.

3. Od 85 m do 92,8 m prostire se sloj sive peskovite gline.

4. Od 92,8 m do 103,7 m nalazi se sloj sivo-plavičaste gline. Slojevi ove gline, kao povlata (prekrivač) i podina (podloga) smenjuju se sa peskovitim vodonosnim horizontima do oko 276 m dubine.

Na osnovu 40 bušotina u gliništu Industrije građevinske keramike »Polet« u Novom Bečeju, detaljnije je utvrđen geološki sastav terena na dubini do 30 m. Prema rezultatima ovih sondažnih ispitivanja, geološki sastav u vertikalnom profilu je sledeći:

0— 0,6 m —humusni sloj;

0,6 — 3,0 m — komponentna lesna faza, koja obuhvata slojeve lesa i lesoidne gline;

3,0 — 10,0 m— šarena glinovita serija, koja obuhvata više glinovito-peskovitih slojeva žute i plave boje;

10,0 — 18,0 m—plavo-sivo-zelena glinovito-peskovita serija, koja obuhvata peskovite gline i čiste peskove;

18.0 — 21,0 m—glinovita serija raznobojne gline, koja obuhvata peskovite a mestimično i plastične gline;

21.0 — 27,0 m— plavo-sivo-zelena i peskovita serija;

27.0 — 30,0 m —sloj sivo-plave i čisto plave plastične gline.

U rezimeu može se istaći da u geološkom sastavu terena na dubini do 30 m dominiraju peskovi i gline, različite boje i različite moći vododrživosti i vodopropustljivosti.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je prema odluci Karlovačkog mira razrušeno utvrđenje na Tisi kod Novog Bečeja 1701. godine, a ostaci temelja su minirani 1911. godine?