Dani evropske baštine su jedna od najšire prihvaćenih manifestacija u kojoj učestvuje najveći broj Evroplјana. Savet Evrope je pokrenuo inicijativu 1985. godine, 1999. godine se pridružila i Evropska komisija, tako da je nastao ovaj zajednički program koji traje do danas. Okuplјajući i preko dvadeset miliona posetilaca svake godine, Dani evropske baštine iz godine u godinu doprinose međusobnom zbližavanju građana starog kontinenta, kako bolјim razumevanjem sopstvenog kulturnog i prirodnog nasleđa, tako i upoznavanjem sa vrednostima i različitostima nasleđa drugih naroda.

Svake godine u septembru, Dani evropske baštine se obeležavaju u 50 evropskih država potpisnica Evropske konvencije o kulturi. Tada se otvaraju vrata mnogih lokaliteta, kulturno-istorijskih celina, i spomenika kulture koji inače nisu u potpunosti dostupni, a građani se podstiču da se kreativno uklјuče u procese njihovog unapređenja i očuvanja za buduće generacije. Programi u okviru ove manifestacije ističu lokalne vrednosti, tradiciju, znanja, veštine, arhitekturu i umetnost, pružajući mogućnost da se građani, uprkos razlikama u kulturi i jeziku, međusobno upoznaju i razumeju.

Ove godine, Srbija se priklјučila inicijativi Saveta Evrope da se Dani evropske baštine na nivou cele Evrope obeleže zajedničkom temom Kulturno nasleđe i zajednice. Ona se zasniva na načelima Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednostima kulturnog nasleđa za društvo (Faro, 2005), koja ističe važnost uloge koju imaju zajednice u upravlјanju svojim kulturnim nasleđem naglašavajući njegove vrednosti i potencijale kao resursa održivog razvoja i unapređenja kvaliteta života. Konvencija uvodi pojam Zajednice povezane nasleđem za koju se navodi da se sastoji od pojedinaca koji vrednuju određene aspekte kulturnog nasleđa koje žele da, u okviru javnog delovanja, održe i prenesu na buduće generacije.

Visoko ceneći angažovanost, entuzijazam i posvećenost očuvanju i predstavlјanju bogatog i raznovrsnog kulturnog i prirodnog nasleđa koje baštini na svojoj teritoriji, Opština Novi Bečej je odabrana za mesto gde će na najbolјi način biti promovisana ovogodišnja tema. Od predstavnika lokalne samouprave do udruženja građana i pojedinačnih, ličnih inicijativa, uvek uspostavlјajući sadržajnu saradnju sa ustanovama i institucijama nadležnim za zaštitu kulturnih dobara, građani Opštine Novi Bečej udruženi su oko zajedničkog cilјa - nastojanja da pobolјšaju svoj život i život svojih potomaka pažlјivo brinući o svedočanstvima svoje prošlosti.

Potencijal koji nasleđe nudi je ogroman i može da koristi svima. Izgradnjom kapaciteta, znanjem, posvećenošću i entuzijazmom na lokalnom nivou, uklјučivanjem dece i mladih, ali i građana koji pripadaju najstarijim generacijama u procese njegove revitalizacije, na najbolјi način se osigurava trajanje kulturnog i prirodnog nasleđa, obogaćuje turistička ponuda koja doprinosi bolјitku zajednice i obezbeđuje najbolјa praksa za njegovu dugoročnu zaštitu.

Dani Evropske baštine obeležavaju se ove godine pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije, petnaesti, jubilarni put. Zajednička tema manifestacije na evropskom nivou, koju je odabrao Savet Evrope „Kulturno nasleđe i zajednice - živeti sa nasleđem" zasniva se na načelima Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednostima kulturnog nasleđa za društvo, takozvanoj Faro konvenciji, usvojenoj 2005. godine sa cilјem postizanja većeg jedinstva država članica Saveta Evrope u očuvanju i unapređenju koncepta kulturnog nasleđa.

Savet Evrope je međunarodna vladina organizacija koja promoviše koncept kulturne demokratije i dostupnost zajedničkog nasleđa svim građanima Evrope, čiju osnovu čine poštovanje lјudskih prava, demokratija i vladavina prava. Vrednosti i potencijali kulturnog nasleđa su značajan resurs razvoja i kvaliteta života i zahtevaju promišlјenu upotrebu. Vlada Republike Srbije usvojila je Konvenciju 2006. godine, a narodna skupština ju je ratifikovala u maju 2009. godine.

Konvencija naglašava pravo svakog pojedinca da se uklјuči u aktivnosti na kulturnom nasleđu, kao vid prava na uklјučivanje u kulturni život, što je osnovno lјudsko pravo utvrđeno Univerzalnom deklaracijom o lјudskim pravima Ujedinjenih nacija 1948. godine.

Konvencija podstiče građane i nosioce prava odlučivanja, da se aktivno i odgovorno uklјuče u proces definisanja i upravlјanja kulturnim nasleđem, radi uživanja dobrobiti od kulturnog nasleđa, držeći se principa da je svako kulturno nasleđe vredno i da predstavlјa dobru osnovu za uspostavlјanje i održavanje dijaloga među kulturama i religijama, a kulturna raznolikost čini bogatstvo evropske zajednice naroda.

Konvencija predstavlјa kontinuitet u evropskom procesu razvoja kulturne politike naslanjajući se na Evropsku kulturnu konvenciju (1954), Evropsku konvenciju o zaštiti arhitektonskog blaga (1985), Evropsku konvenciju o zaštiti arheološkog nasleđa (1992) i Evropsku konvenciju o predelu (2000).

Kulturno nasleđe je identifikovano kao skup resursa nasleđenih iz prošlosti koji su odraz i izraz tradicije, uverenja, znanja i vrednosti koje neprekidno evoluiraju, a zajednicu povezanu nasleđem čine pojedinci koji vrednuju nasleđe i žele da ga održe i prenesu na buduće generacije.

Nosioci prava odlučivanja imaju obavezu da stvore uslove za definisanje javnog interesa srazmernog značaju kulturnog nasleđa, da stvore institucionalni okvir za očuvanje i zaštitu nasleđa kroz stručnu identifikaciju, valorizaciju, proučavanje, tumačenje, zaštitu, očuvanje i prezentaciju, bez obzira na njegovo poreklo, kao i društvenu i privrednu klimu koja će podsticati aktivnosti na kulturnom nasleđu i obezbediti kreiranje strategije razvoja svih aspekata nasleđa.

Nosioci javnih ovlašćenja takođe imaju zadatak i, sve više, obavezu da ohrabruju volonterske inicijative kao i nevladine organizacije da deluju u javnom interesu u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa kroz podsticanje i prihvatanje inicijativa pojedinaca, organizovanje stručnih skupova i javnih tribina za razmenu mišlјenja o mogućnostima i preprekama koje sadrži kulturno nasleđe, da uvažavaju konstruktivnu kritiku politike o kulturnom nasleđu, čime se ostvaruje demokratski vid dostupnosti i prava na nasleđe. Naročito je važno ostvarivanje dostupnosti kulturnog nasleđa među mladima i društveno ugroženim grupama radi razvijanja svesti o vrednostima i značaju kulturnog nasleđa i dobrobitima koje ono donosi. Dostupnost je moguće ostvariti uklјučivanjem znanja o kulturnom nasleđu u nastavne programe, a kroz celokupni obrazovani sistem treba formirati čvrste veze između opšteg obrazovanja i stručnog osposoblјavanja. Razmena znanja i veština u obrazovnom sistemu i van njega je način negovanja svesti o značaju kulturnog nasleđa za razvoj društva.

Stoga je potrebno u oblasti upravlјanja kulturnim nasleđem stvoriti dobro obaveštenu javnu upravu koja primenjuje integrisani pristup, razvija i donosi zakonske, finansijske i stručne okvire za usaglašeno i na zakonima zasnovano delovanje svih aktera, te razvija inovativne načine za saradnju javnog i privatnog sektora.

Održivost kulturnog nasleđa može se postići razvojem svesti kod svih društvenih aktera i to: da odluke o izmenama na nasleđu mogu biti zasnovane samo na razumevanju njemu svojstvenih kulturnih vrednosti; očuvanje se mora bazirati na primeni tehničkih standarda koji vode računa o specifičnostima očuvanja nasleđa i podrazumevaju primenu materijala, tehnika i veština proisteklih iz tradicije, na visokokvalitetnom radu do kojeg se dolazi stručnim osposoblјavanjem, izdavanjem licenci i dozvola pojedincima, preduzećima i institucijama.

Organizacija ovogodišnje centralne manifestacije obeležavanja Dana Evropske baštine poverena je Opštini Novi Bečej, na osnovu procene Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije da je ova mala sredina dobar primer kako se zalaganjima pojedinaca i ličnim angažmanom mogu postići značajni rezultati. Tema koja je i moto ovogodišnje manifestacije „Kulturno nasleđe i zajednica - živeti sa nasleđem" veoma plastično i uverlјivo može biti prikazana i osvetlјena kroz delovanje pojedinaca iz ove sredine koji su pravi baštinici Faro konvencije.

Dvojica prijatelјa, Dragan Rauški i Saša Vojnović, kojima se kasnije pridružio i Đorđe Popov, približno istih godina, iz istog mesta - Novog Miloševa, komšije i istomišlјenici, započeli su svoju brigu o nasleđu i očuvanju identiteta još kao vrlo mladi, pre dvadesetak godina.

Svoj entuzijazam, energiju i elan usmerili su na identifikaciju, valorizaciju, zaštitu i prezentaciju nasleđa pre svega svog zavičaja, da bi vremenom proširili interes i delovanje i na nasleđe šire lokalne zajednice, Opštine Novi Bečej, koja obuhvata još i sela Kumane i Bočar, te na osnovu svog volonterskog rada i rezultata vremenom postali deo nosilaca prava odlučivanja u organima Opštine Novi Bečej, preuzimajući javna ovlašćenja i odgovornosti.

Sav elan bio je zasnovan na svesti o bogatstvu nasleđa koje se sadrži u tipičnim vojvođanskim, paorskim kućama sa zabatima, dvorištima i baštama, alatima za obradu zemlјe, predmetima u domaćinstvu, pokućstvu, dvorcima i ekonomskim objektima, nošnjama, običajima, veštinama, zanatima. Takođe, usmerili su svoj trud i na negovanje ponosa na ostavštinu značajnih istorijskih ličnosti koje su doprinosile razvoju društva uprkos raznolikosti vera, jezika, kultura.

Inicijalni pokretač njihovog volonterskog angažovanja bila je institucionalna aktivnost na izradi studije zaštite kulturnog nasleđa Opštine Novi Bečej koju je 1994. godine radio stručni tim Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i koji je dobio podršku tada mladih funkcionera Mesne zajednice Novo Miloševo u prikuplјanju podataka na terenu o bogatstvu fonda kulturnog nasleđa. Zauzvrat, Zavod je probudio interes i svet o vrednosti nasleđa i potrebi zajedničkog zalaganja za očuvanje i prezentaciju nasleđa kod ovih „mladih lavova" koji su u narednim godinama i decenijama od volonterskog pa do institucionalnog učešća u organima lokalne samouprave osmišlјavali i realizovali mnogobrojne projekte.

Najznačajniji projekti, koji su rađeni u saradnji sa nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture, Pokrajinskim i zrenjaninskim, su vezani za nasleđe Novog Miloševa i porodice Karačonji - projekat izmeštanja hemijske industrije iz dvorca Karačonji, projekat sanacije i rekonstrukcije dvorca, projekti sanacije i adaptacije ekonomskih objekata iz kompleksa Karačonji: žitnog magacina i kotarke u višenamenske prostore, publikovanje rezultata rekognosciranja i valorizacije spomeničkog nasleđa, stavlјanje pod zaštitu objekata i prostornih celina na teritoriji Opštine do podrške i saradnje na realizaciji razvojnog projekta delimične rekonstrukcije, restauracije, konzervacije i prezentacije ostataka srednjovekovne bazilike Arača, kulturnog dobra od izuzetnog značaja, koje ima veliki razvojni potencijal za Opštinu Novi Bečej.

Mladi funkcioneri podstaknuti svešću o bogatstvu kulturnog nasleđa i razvojnim potencijalima osmislili su, i doveli do pripremlјenosti za izvođenje, projekat SPA centra u Novom Miloševu, u blizini dvorca Karačonji. Turistički potencijal ovog kompleksa je veliki. Opština Novi Bečej je izradila master plan i sveobuhvatnu studiju izvodlјivosti za Novo Miloševo gde se nalaze značajni resursi termalnih voda, što je prepoznato kao interes regiona. Projekat razmatra mogućnosti uklјučivanja dvorca u kompleks SPA centra, čime bi se obezbedila sredstva za obnovu, pronalaženje adekvatne namene i obezbeđenja održivog razvoja dvorca. Složenost projekta zahteva podršku ne samo lokalne samouprave, koja je obezbeđena, nego i Vlade Republike Srbije jer projekat ima strateški karakter.

Posebnu priču predstavlјaju Muzej Žeravica i članovi ove porodice, otac Milorad i sin Čedomir, neverovatni zalјublјenici u traktore i polјoprivredne mašine koji su uložili ogroman trud i isklјučivo svoja sredstva u nabavku, popravku i redovno održavanje začudno bogate zbirke koja broji preko 140 traktora, od kojih su pojedini raritetni po svojoj starosti i tehničkim karakteristikama, a pojedini primerci predstavlјaju deo malog broja sačuvanih u celom svetu. Iako ovi skromni kolekcionari ne traže pomoć od društva, značaj i jedinstvenost ove zbirke trebalo bi da privuku svu pažnju nadležnih institucija u cilјu evidentiranja, valorizacije i zaštite zbirke tehničkog nasleđa.

Tiska akademija akvarela nastala je spontano iz želјe arhitekte Milorada Berbakova da okupi svoje prijatelјe umetnike u zajedničkom druženju i beleženju impresija o Tisi, prirodnom i stvorenom okruženju. Akademija se održala preko dve decenije zahvalјujući volјi i entuzijazmu pojedinaca, na čemu počiva i većina kulturnih dešavanja u Opštini Novi Bečej. Prvobitne ideje potekle od pojedinaca bivaju prihvaćene od manje ili veće grupe sledbenika, a potom i zajednice razvijajući ih u manifestacije, muzejske zbirke, umetničke kolonije.

Akvarelisti okuplјeni oko Miše Berbakova činili su zatvorenu grupu koja je, pored slikanja vodenim bojama gde se greška ne priznaje i ne ispravlјa, organizovala nezaboravna druženja na Tisi i oko Tise. Grupa se menjala, širila, podmlađivala i upotpunjavala stvarajući zavidan broj slika koje danas čine zbirku Tiske akademije akvarela.

Dom kulture Novi Bečej i Opština i dalјe prate i pomažu umetnike tokom trajanja likovne kolonije. Umetnici se i dalјe druže, obilaze Novi Bečej i okolinu beležeći svoje utiske na slikama koje postaju sastavni deo kulturnog nasleđa.

Porodica Vlahović u Novom Miloševu izuzetnu posvećenost ukazuje umetničkom i kulturnom stvaralaštvu, kao i izdavačkoj delatnosti zahvalјujući kojoj je objavila oko 300 naslova. Neguju tradiciju i koncept istorijskog multikulturalnog Banata kroz očuvanje nematerijalne baštine oličene u specifičnostima jezika, običaja, načina mišlјenja i života lјudi u Banatu.

Turistička organizacija Novi Bečej organizuje brojne manifestacije iz oblasti kulture od kojih je najznačajnija trodnevna „Gospojina" koja krajem avgusta privuče veliki broj mladih iz šire regije.

Privatna turistička agencija Arač turizmu koju vode dvoje mladih lјudi, bračni par Link, po struci informatičari, koji su izabrali da ostanu u svom gradu umesto da potraže šansu u Budimpešti ili nekom drugom evropskom gradu, turistima iz Srbije i Mađarske prezentuje kulturno nasleđe AP Vojvodine, a civilno udruženje „Arač 95" svojim volonterskim aktivnostima na istraživanju, čuvanju, obnovi i prezentaciji kulturnog nasleđa značajno pomaže profesionalnim ustanovama zaštite i doprinose obogaćivanju fonda kulturnog nasleđa.

Svake godine Opština Novi Bečej odvaja određena sredstva za potrebe kulture i, posebno, zaštite kulturnog i prirodnog nasleđa, te može poslužiti kao uzorna lokalna samouprava koja ima moderan i svestran pristup svom nasleđu, a da istovremeno i u potpunosti sarađuje i usvaja predloge stručne službe zaštite.

Strana 1 od 8

Prijavite se za novosti

Prijavite se ako želite da dobijate novosti sa sajta na vaš e-mail.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak