Godine

U osvetljenoj prestonici, koja kipti od licemerja i zverja, da li bi te trebalo potražiti?

Tebe, koga sam upoznala u polumraku pozorišne sale, volšebnom promšlju ili Božjim duhom i teškom mukom, drhtavom rukom stavila masku raspoloženja inteligentnog klovna. Vrcale su zvezde, osmesi su padali na teme, a mi smo šaputali nebulozne teme. Kamere su bile usmerene ka sceni, ti ka meni, a ja ka nekoj grešnoj ljubavnoj komediji kao temi.

Još se pozorišna zavesa nije spustila, a nas još prevrtljiva strast nije napustila, te smo otišli na piće, s razlikom što sam ja znala da spadaš u mladiće, a ti nisi znao da sam vekovima daleko iz neke druge priče.

Na osvetljenom trgu malog grada, sa više htenja i poštenja, da li bismo se trebali sresti u neko veče, što teče u nevinosti i u grehove pred proleće?