16. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

28–29. maj 2008.

Dani Josifa Marinkovića organizovani su prvi put bez osnivača Zagorke Jegdić, koja je preminula nekoliko meseci ranije. Prerani odlazak utemelјivača i od početka alfe i omege ovog festivala, organizatorima je otvorio samo jedno pitanje: Kako dalјe? Zbog vremenskog ograničenja da nastave osnovnu zamisao o bijenalnom smenjivanju takmičenja pevača i kompozitora, odlučili su da 16. „Obzorja“ budu revijalnog karaktera i održe se 28. i 29. maja.

Beseda o muzici Josifa Marinkovića

Prvog dana festivala u galeriji „Selo“ otvorena je postavka eksponata iz Spomen-zbirke Josifa Marinkovića, a u galeriji Tiske akademije akvarela izložba slika novosadske umetnice Lile Bunjik. Potom je, u velikoj sali, besedu Šta nam danas govori muzika Josifa Marinkovića, kazivao muzikolog, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, Bogdan Đaković definišući neke aspekte umetnikovog doprinosa nacionalnoj kulturi:

Kada je kompozitor Josif Marinković u pitanju, reč je o specifičnoj poziciji u našoj istoriji muzike: onaj koji je „zajedno sa Stevanom Mokranjcem doveo po prvi put srpsku muziku do nivoa artizma“ (V. Peričić), odnosno onaj koji je po svemu sudeći, ostao jedini pravi srpski romantičar. Bivajući dakle, stvaralački jači od umetničkog zbira ideologije Kornelija Stankovića i tehničke spremnosti Davorina Jenka, Marinković je svoj kreativni lik postavio u tri elementarne koordinate: stremlјenje nacionalnom muzičkom jeziku, patriotska egzaltacija „omladinskog doba“ i senzibilnost rođenog liričara (Peričić).

Suštinski ne rešavajući problem koegzistencije raznolikih kulturnih modela i slojeva tradicije međuratnog vremena u kojem je živeo, Marinkovićevo delo nudi idealizovano-poetski odnos prema sopstvenom i internacionalnom muzičkom nasleđu. Iz današnjeg ugla interesantan je onaj segment njegovog stvaralaštva koji bez citatnosti i pisanja u duhu foklornom – takozvana originalna dela, snagom unutrašnje umetničke logike nedvosmisleno svedoči o kompozicijama jednog slovenskog i balkanskog autora.

Koncert ansambla „Oktoih“

Početak muzičkog dela programa pripao je vokalnom ansamblu „Oktoih“ iz Beograda, koji je 2000. godine osnovan na inicijativu dirigenta i operskog reditelјa Aleksandra Saše Spasića. Obimnom izboru duhovne muzike od 17 dela stilski najrazličitijih autora (ruskih, bugarskih, srpskih, italijanskih, francuskih, jevrejskih i drugih), na otvaranju „Obzorja“, može se zameriti da je, nažalost, sadržano samo jedno Josifa Marinkovića (Otče naš, istina najznačajni stav iz Božestvene liturgije sv. Jovana Zlatoustog). Svakako da je, s obzirom da je koncert pripremlјen za Dane Josifa Marinkovića, mogao imati još koje delo ovog autora. Dirigovao je Aleksandar Spasić, a solo numere pevala Jasmina Stojković, sopran, uz klavirsku saradnju Valentine Kostandinović. U odnosu na prethodne godine, kada je bila na zavidnom nivou, ovog puta veća posećenost je izostala.

Koncert srpske solo pesme

Finalno veče pripalo je vokalnim solistima, baritonu Predragu Milanoviću, basu Dragolјubu Bajiću, mecosopranu Ivi Mrvoš i sopranu Nataši Tasić, koji su uz vrsnu klavirsku pratnju Ljubice Grujić i učešće dramskog umetnika Nenada Gvozdenovića održali koncert srpske solo pesme.

U prvom delu programa pubika je mogla da čuje ostvarenja Josifa Marinkovića (Iz grad u grad, Ala je lep, Kakve curo oči imaš), potom i Petra Konjovića, Miloja Milojevića, Stevana Mokranjca, Milana Prebande, Božidara Joksimovića, Stanojla Rajičića i Stanislava Biničkog.

U drugom delu izvedene su solo pesme trojice autora koji su stalni, a ujedno i nagrađivani učesnici kompozitorskog konkursa „Obzorja“, Dejana Despića (Reformator i Zeleni vitez), Konstantina Babića (Subote mog detinjstva i U mom kraju) i Dimitrija O. Golemovića (Jesenji rastanak i Ale Vaso, čororeja).

Pišite nam...