15. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

24–25. maj 2007. godine

Pod budnim i brižljivim nadzorom velikog kulturnog pregaoca Zagorke Jegdić i sjajne, beskrajno posvećene ekipe njenih saradnika, jubilarna 15. „Obzorja na Tisi“, održana 24. i 25. maja 2007. godine, ostaće zabeležena po jedinstvenom programskom iskoraku, realizacijom opere za decu i odrasle.

Omaž Josifu Marinkoviću

Dani Josifa Marinkovića otvoreni su buketom od deset odabranih cvetova, njegovih najlepših solo pesama s klavirom, forme koju je on uveo u srpsku muziku, rascvetanim u galeriji Tiske akademije akvarela. Omaž kompozitoru predstavili su mladi pevači naše koncertne scene, od kojih su dvojica bili pobednici vokalnog takmičenja „Obzorja“, a ostali studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu i učenici muzičkih škola u Bečeju i Zrenjaninu.

Najmlađi Filip Slavković, potekao iz malog školskog hora Sofije Jegdić, podsetio je na romantičarski lirizam Zmajevih stihova Ala je lep ovaj svet.

Zrenjaninac Tibor Heveši, zvonkim tenorom i sigurnim visinama, izvanredno je „izgovorio“ obradu narodne pesme Kakve cura oči ima, a odličnom dikcijom, pridružio mu se u psihološkom slikanju teksta dueta Gospodar i sluga Avram, đak zrenjaninske Muzičke škole „Josif Marinković“, snažni bas-bariton Ivan Dajić.

Folklorno obojenom pesmom Iz grad u grad, s bogatim melizmima u orijentalizovanoj melodici, predstavila se novosadska studentkinja Jovana Rogulja, a bariton Vasa Stajkić, solista Novosadske opere, umetnički oplemenjenom sevdalinkom Stojanke, na tekst Dragutina Ilića. Sopran Marija Džakula se opredelila za melodijski široko raspevanu pesmu Čežnja, a Sara Vujošević za diskretno tonski oslikanu, Oj meseče.

Nekadašnja učesnica takmičenja Izabela Gužvanj, profesorka u Muzičkoj školi „Petar Konjović“ u Bečeju, vođena smislom za psihološko nijansiranje teksta, odabrala je lirsku kompoziciju Potok žubori i jednu od najuspelijih Marinkovićevih ostvarenja, dramatičnu Molitvu.

Izvođenjem folklorom inspirisane, a po tekstu takođe narodne pesme Gradinom zlato hodilo, tenor Vojislav Spasić potvrdio je da mu je nagrada za najbolje tumačenje Marinkovićeve solo pesme, 2002. godine, s pravom dodeljena.

Koncert solo pesama, realizovan uz klavirsku saradnju Tamare Jovičević, Dragoljuba Jovanovića, Viktorije Balaž i Dobrile Kovačević, bio je i prava pozivnica za glavni događaj festivala, pretpremijeru, a potom i praizvođenje opere za decu i odrasle Dečak koji se ničeg nije bojao, Dimitrija O. Golemovića.

„Dečak koji se ničeg nije bojao“

U produkciji Doma kulture opštine Novi Bečej i stalnog sponzora manifestacije IGK „Polet“ (sada AD NEXE Grupa), uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i obrazovanje AP Vojvodine, umesto pozivnog kompozitorskog konkursa za solo pesmu, načinjen je programski iskorak – realizacija opere za decu Dečak koji se ničeg nije bojao, što je jedinstven primer ovakve stvaralačke saradnje i umetničkog okupljanja u nas. Zadatak da napiše muzičko-scensko delo na sopstveni bajkoviti libreto, poveren je etnomuzikologu i kompozitoru Dimitriju O. Golemoviću.

Rađen prema motivima narodne priče, ispunjene toplinom i ljubavlju za decu, kompozitor ga otkriva i kao prostor za maštanje i dopunjavanje, s režijom Radoslava Zlatana Dorića, scenskim pokretom Olivere Vasić i koreografijom Snežane Vesković Zablaćanski.

Najpoetičniji i najlepši deo ovog svojevrsnog „kolaža“ vedrine, humora i čak ironije, predstavlja metaforična minimalistička scenografija Tibora Nađa, zasnovana (sklapanjem i rasklapanjem delova) na višenamenskom korišćenju prostora, čije se brzo smenjive slike listaju poput slikovnice, postižući tako i veću dinamičnost izvođenja.

Muzički jezik Dimitrija O. Golemovića tokom sedam povezanih, muzikalno i živopisno oblikovanih slika, otvoren za različite stilove, pokazuje da oni ne moraju da budu nužno komplementarni. Tako kompozitor, u skladu s postmodernizmom, eklektički, ali i bez negativne konotacije tog pojma, spaja materijal različitog porekla.

„Dečak koji se ničeg nije bojao“

Opera sa prologom i sedam slika

Libreto i muzika: Dimitrije O. Golemović

Dirigent: Vesna Šouc

Reditelj: Radoslav Zlatan Dorić

Scenograf: Tibor Nađ

Scenski pokret: dr Olivera Vasić

Koreograf: Snežana Vesković – Zablaćanski

Kostim i maske: Monika Jovanov

Rekviziter: Milivoje Novaković

Organizator: Zagorka Jegdić

Orkestar: Kraljevski gudači sv. Đorđa

ULOGE:

Melampus

Nevena Pavlović / Marin Silni

Dečak

Marija Joković / Milica Gajić

Dečakova majka

Sanja Radišić/ Višnja Radosav

Pop

Pavle Panin / Vladimir Bulatović

Kostur

Ivan Petrović / Bojan Spasić

Đavo

Pavle Živkov / Boris Bogdanović

Devojčica

Tijana Nikolić / Ines Popović

Čarobna košulja

Snežana Vesković Zablaćanski

Đavoli, građani

Studenti FMU iz Beograda

Uprkos, stilskoj eklektičnosti, kompozitor je ostvario autentičnu muzičko-scensku formu, služeći se preovlađujućim rečitativnim izrazom, parlandom, pa i arijama, osvajajući pre svega oživljenim etno-zvukom, ali i nepretencioznošću, nevinošću i čistotom duha, kojima nadasve zrače mladi solisti i ansambl.

Sastavljen od studenata Akademije lepih umetnosti i FMU u Beogradu (s horom sa etnomuzikološkog odseka), u rešavanju složenih vokalno-scenskih zadataka najostvareniji su bili Pavle Žarkov u ulozi đavola, Sanja Radišić (majka) i Tijana Nikolić (devojčica).

Neobično instrumentirano orkestarsko tkivo (koje često oponaša i narodne instrumente), s velikom, veoma dobro pripremljenom ulogom sintisajzera, realizovali su Kraljevski gudači sv. Đorđa (u proširenom sastavu s duvačima i perkusijama).

Pokazalo se i ovog puta, da uprkos posvećenom radu dirigentkinje Vesne Šouc, koja je s dužnom koncentracijom i usredsređenim podsticanjem svih učesnika, pažljivo vodila izvođenje, da pripreme kompleksnog dela i neiskusnih mladih interpretatora, zahtevaju više vremena.

U svakom slučaju, namera produkcijskog tima okupljenog oko ovog projekta da obogati, relativno skroman opus muzičko-scenskih dela pisanih za decu, zaslužuje sve pohvale, što znači da bi se ovo ostvarenje moglo uvrstiti u repertoar namenjen najmlađoj publici, ali i svima onima koji nose u sebi tragove detinjstva i dobrote.

IN MEMORIAM Zagorka Jegdić (1951–2007)

Neočekivano za sve, dvadesetosme novembarske noći 2007. godine ugasila se zvezda Zagorke Jegdić, koja je na novobečejskom kulturnom nebu poput komete ostavila neizbrisiv trag. Zavesa na životnoj sceni neumornog kulturnog poslenika, spuštena je, potvrdivši još jednom – da je u banatskoj ravnici jesen još tužnija kad nam neko drag ode zauvek.

Ali, ta vest deluje nekako nestvarno, jer se iza tih maglenih zavesa, što prekrivaju tek uzorana banatska polja i tiske obale, očekuje njeno pojavljivanje, kao toliko puta pre toga, na sceni Doma kulture, koga je kao dugogodišnji direktor sa slavom svoje varoši na daleko pronela.

Njen životni put iz rodnog Novog Miloševa bio je popločan stvaralačkim nadahnućem i uspesima. Svoju radnu biografiju počinje kao nastavnik muzike u Krsturu, potom Bočaru, Novom Miloševu, Novom Bečeju. Kao direktor Doma kulture 1993. godine, u želji da se oduži imenu i delu kompozitora Josifa Marinkovića, pokreće manifestaciju „Obzorja na Tisi“ i tako, pomalo zaboravljenoj srpskoj solo pesmi, vraća život.

Da je u tome uspela, potvrđuju dosadašnjih 15 nezaboravnih susretanja, 66 novih solo pesama, čija je kruna, izvođenje opere za decu Dimitrija O. Golemovića Dečak koji se ničega nije bojao. Aktivirala je Gradski dečiji hor, oživela lutkarsku scenu, osnovala likovnu koloniju Tiska akademija akvarela i bila pokretač i organizator mnogobrojnih kulturnih sadržaja. Ime Zagorke Jegdić krase mnogobrojna priznanja od kojih izdvajamo Zlatnu značku KPZ Srbije i Plaketu „Josif Marinković“, a u njeno vreme i Dom kulture je zavredneo visoko pokrajinsko priznanje, Statuetu i Plaketu Iskra kulture koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine.

O Zagorki Jegdić najsadržajnije govore reči na poslednjem oproštaju:

„Uz njeno ime stoji pesma i slika, oko prepuno obzorja, tiske vode i duša široka i ravna kao Banat. Vrata otvorena za svakog i ruke raširene za prijatelja. Za samo pola veka obišla je stoleća i ostavila svoj trag na svemu što je dodirnula. Ostavila nam je u amanet da čuvamo pesmu, da čekam „Obzorja na Tisi“, da dočekujemo prijatelje sa svih strana i svoju iskru kulture da nam svetli zauvek“.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.