4. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

23 – 25. maj 1996.

Pozivni kompozitorski konkurs

Vredni kulturni poslenici iz grada na Tisi, posle više nego uspešnog prvog tamičenja solo pevača, s nesmanjenim elanom organizovali su 4. „Obzorja na Tisi“ koja su održana od 23. do 25. maja, kao prvi pozivni kompozitorski konkurs za solo pesmu.

Koncert Hora Radio – televizije Beograd

Ceneći ulogu Josifa Marinkovića u oblasti horskog stvaralaštva i njegovo višegodišnje angažovanje kao horovođe, u želјi negovanja i ovog muzičkog žanra, organizator je ukazao posebnu čast Horu RTV Beograd, pod dirigentskim vođstvom Bojana Suđića, da otvori festival. Program koji je pripremio naš najeminentniji vokalni ansambl, realizovan je u dve celine. U prvoj su izvedene kompozicije Josifa Marinkovića Carju nebesni i odlomci iz Liturgije.

Druga je bila posvećena Stevanu Mokranjcu i njegovim Rukovetima (II, V, VIII, X i XI) uz zapažene solističke partije baritona Dragolјuba Đorđevića, tenora Karolјa Kolara i soprana Ivane Radivojević.

Pre početka koncerta, prigodnu besedu posvećenu Josifu Marinkoviću, održao je etnomuzikolog dr Dragoslav Dević, koji je istakao značaj njegovog stvaralaštva u oblasti svetovne i duhovne muzike, posebno apostrofirajući da je kompozitor prvi u srpsku muziku uveo horove uz pratnju klavira. U veoma sadržajnom govoru, poseban segment se odnosio na Marinkovićev doprinos solističkom vokalnom žanru:

Želim da istaknem još jedan oblik koji je u srpskoj umetničkoj muzici vezan za ime i stvaralaštvo Josifa Marinkovića, a to je solo pesma uz pratnju klavira.

Apstrahujući obrade narodnih melodija za glas i klavir, ostaju nam dve vrste njegovih solo pesama: s jedne strane to su pesme na tekstove bliske duhu narodnog stvaralaštva (stihovi pesnika Dragutina Ilića Šano dušo i Stojanke), a drugu grupu čine pesme na stihove iz umetničke poezije. Tu se Marinkovićev romantičarski lirizam ogleda u poniranju u psihološki karakter teksta, s naročitom brigom za dikciju i klavirski razrađenu pratnju, po čemu se i zbog čega, Josif Marinković u našoj muzičkoj istorigrafiji smatra osnivačem srpske umetničke solo pesme.

Kompozitorski konkurs za solo pesmu

U želјi da pokrenu stvaralaštvo i kreativnost i podstaknu kompozitore na pisanje novih solo pesama, organizatori su uputili pozivno pismo na adrese 20 domaćih autora, da na temu Hleb, žito, žetva pošalјu originalno delo u pratnji klavira, koje do konkursa nije izvođeno.

Odazvalo se 14 kompozitora čije su solo pesme premijerno predstavlјene, drugog dana manifestacije, po sledećem redosledu:

1.Nikola Petin: Molitva

Tekst: Miroslav Antić

Interpretacija: Predrag Simić, bariton

Klavirska pratnja: Olivera Đurđević

2. Vladimir Tošić: Sweet song

Interpretacija:

Jadranka Petrović, sopran

Klavirska pratnja: Olivera Đurđević

3. Zoran Hristić: Blagdanski hleb

Tekst: Pero Zubac

Interpretacija:

Vladimir Andrić, bariton

Klavirska pratnja: Ljubica Grujić

4. Zlatan Vauda: Majko moja

Tekst: S. Dragićević

Interpretacija:

Vladimir Andrić, bariton

Klavirska pratnja: Ljubica Grujić

5. Vojin Komadina: Bojana đevojko

Narodna

Interpretacija:

Aleksandra Ivanović, mecosopran

Klavirska pratnja: Olivera Đurđević

6. Konstantin Babić: Subote mog detinjstva

Tekst: Dobrica Erić

Interpretacija:

Jelena Vlahović, mecosopran

Klavirska pratnja: Ljubica Grujić

7 Dimitrije O. Golemović: Jesenji rastanak

Tekst: Hamza Humo

Interpretacija: Želјko Lučić, bariton

Klavirska pratnja: Ljubica Grujić

8. Dušan Radić: Hleb

Tekst: Dragana Filipović

Interpretacija: Želјko Lučić, bariton

Klavirska pratnja: Ljubica Grujić

9. Svetozar Saša Kovačević: Uspavanka

Tekst: Jadranka Nanić

Interpretacija:

Tanja Obrenović, mecosopran

Klavirska pratnja:

Svetozar Saša Kovačević

10. Vera Milanković: Tajna mesta

Tekst: Miloš Komadina

Interpretacija:

Jelena Vlahović, mecosopran

Klavirska pratnja: Ljubica Grujić

11. Dejan Despić: Dve pesme

Tekst: Momčilo Nastasijević

Interpretacija Želјko Lučić, bariton

Klavirska pratnja: Ljubica Grujić

12. Zoran Jovanović: Molitva

Tekst: Miroslav Antić

Interpretacija:

Tanja Obrenović, mecosopran

Klavirska pratnja:

Svetozar Saša Kovačević

13. Dušan Kostić: Hleb gospodnji

Tekst: Krstivoje Ilić

Interpretacija:

Jadranka Petrović, sopran

Klavirska pratnja: Olivera Đurđević

14. Borivoje Simić: Cipele za ples

Tekst: B. Krstić

Interpretacija:

Aleksandra Ivanović, mecosopren

Klavirska pratnja: Olivera Đurđević

Prva nagrada Konstantinu Babiću

Žiri u sastavu Rajko Maksimović (predsednik), Biserka Cvejić, Ivan Jevtić, Miroslav Štatkić i Zagorka Jegdić je odlučio da nagradi četiri autora.

Prva nagrada i novčani iznos od 2.000 dinara, pripala je Konstantinu Babiću za kompoziciju Subote mog detinjstva koju je izvela Jelena Vlahović, a druga, uz sumu od 1.500 dinara, Dejanu Despiću za Dve pesme u interpretaciji Želјka Lučića.

Dve treće nagrade (u novčanom iznosu od po 700 dinara) dodelјene su Vojinu Komadini za pesmu Bojana đevojko u tumačenju Aleksandre Ivanović i Zoranu Hristiću za pesmu Blagdanski hleb koju je otpevao Vladimir Andrić.

Pobednik prvog pozivnog kompozitorskog konkursa, Konstantin Babić je, pored novčane nagrade, dobio i sliku Slobodana Jeremića Jeremije za najbolјu solo pesmu na temu Hleb, žito, žetva.

Nagrada publike dodelјena je Dimitriju O. Golemoviću za Jesenji rastanak u izvođenju Želјka Lučića i pijanistkinje Ljubice Grujić.

Nagrade:

  1. Konstantin Babić (1927) – Subote mog detinjstva
  2. Dejan Despić (1930) – Dve pesme
  3. Vojin Komadina (1938) – Bojana đevojko
  4. Zoran Hristić (1933) – Blagdanski hleb

Nagrada publike:

Dimitrije O. Golemović (1954) – Jesenji rastanak

„Obzorja“ u Negotinu

Da je pozivni kompozitorski konkurs za solo pesmu ispunio očekivanja i da je ostvaren osnovni cilј, da se podstakne stvaranje i oživi ovaj pomalo zaboravlјeni muzički oblik, dobio je potvrdu i od organizatora XXXI Mokranjčevih dana u Negotinu.

U negotinskom Domu kulture, 28. septembra 1996. održan je Vokalni koncert nove srpske solo pesme, na kojem je izvedeno osam kompozicija sa prvog pozivnog konkursa „Obzorja“.

Nastupili su Vladimir Andrić, bariton (Nikola Petin Molitva, Zoran Hristić Blagdanski hleb), Jelena Vlahović, mecosopran (Vera Milanković Tajna mesta, Konstantin Babić Subote mog detinjstva), Želјko Lučić, bariton (Dušan Radić Hleb, Dimitrije O. Golemović Jesenji rastanak) i Violeta Srećković, mecosopran (Svetozar Saša Kovačević Uspavanka, Vojin Komadina Bojana đevojko). Koncert je realizovan uz klavirsku pratnju Ljubice Grujić, a u programu je učestvovao i dramski umetnik Mirko Petković.

Izložba o Teodori Boberić – Arsenović

U okviru pratećeg programa, u galeriji „Selo“, u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije, upriličena je izložba Teodora Boberić – Arsenović, koju je pripremila kustos Mirjana Odavić.

Mnogobrojni gosti mogli su da vide plakate, fotografije, diplome, programe i kostime operske dive i filmske glumice, pionira naše operske umetnosti i prvakinje Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.

Teodora Boberić – Arsenović rođena je 22. decembra 1885. u Vranjevu, gde je završila osnovnu i dva razreda građanske škole, a pevala je i u horu crkvenog Pevačkog društva, kao i u diletantskoj družini, gde je bio zapažen njen lep, melodičan i izvanredno obojeni glas.

Tadašnji dramaturg beogradskog Narodnog pozorišta Branislav Nušić, prilikom gostovanja sa trupom u Vranjevu, zapazio je njen lepi glas i pojavu i uputio joj poziv za angažman u Beogradu. U beogradski ansambl stupila je 1906. kao privremeni, da bi već 1909. postala njegov redovni član. Radila je sve do 1951. godine kada je otišla u penziju.

Za pedeset godina koje je provela na „daskama koje život znače“ odigrala je 16 uloga u operama i operetama, preko 200 rola u dramskom repertoaru, od osnivanja Radio Beograda bila omilјeni interpretator narodnih pesama, a glumila je i u četiri filma. Premijernu filmsku ulogu, Karađorđevu ženu Jelenu, ostvarila je 1911. u prvom srpskom filmu Život i delo besmrtnog vožda Karađorđa, reditelјa Ilije Stanojevića. Pred kraj života, 1959. godine, igrala je baku Evgeniju u filmu Vrata ostaju otvorena, u kojem je njenu unuku tumačila Milena Dravić.

Teodora Arsenović umrla je u Beogradu, 18. oktobra 1960. godine.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.