1. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

14–15. maj 1993.

Posle višemesečnih priprema i traganja za koncepcijom i sadržajem, prvi Dani Josifa Marinkovića – „Obzorja na Tisi“, održani su 14. i 15. maja 1993. godine, u Radničkom domu „Jovan Veselinov Žarko“ u Novom Bečeju.

Put od ideje do njene realizacije bio je dug i neizvestan, mada su organizatori imali svesrdnu stručnu podršku eminentnih imena iz sveta muzičke umetnosti, poput kompozitora Konstantina Babića i Save Vukosavlјeva, etno-muzikologa dr Dragoslava Devića i mr Dimitrija O. Golemovića, primadona svetskog ugleda Biserke Cvejić i Radmile Bakočević, dirigenta Slobodana Bursaća, prve dame starogradske pesme Dubravke Nešović i profesora mr Milovana Miškova, kao i logističku i materijalnu pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije i lokalne samouprave.

Agilna direktorka novobečejske ustanove kulture Zagorka Jegdić, sa saradnicima i lјubitelјima muzike, ponudila je na premijeri novoustanovlјene manifestacije revijalni dvodnevni program, sa težištem na solo pesmi i stvaralaštvu ove, u nas pomalo zaboravlјene forme.

Ministar kulture otvorio manifestaciju

Dani Josifa Marinkovića otvoreni su u galeriji „Selo“ izložbom akvarela, pod nazivom „Tisa“, akademskog slikara Zdravka Mandića. Poznati zrenjaninski umetnik obezbedio je da postavku, a time i manifestaciju, otvori aktuelni ministar kulture Republike Srbije, Đoko Stojičić:

Pripala mi je izuzetna čast da otvorim „Obzorja na Tisi“, dozvolite mi da kažem nekoliko naznaka o manifestaciji posvećenoj kompozitoru Josifu Marinkoviću. Kako je Marinković bio Mokranjčev savremenik, rekao bih da su dve sredine, Novi Bečej i Negotin, iz bogatog nasleđa duhovne visprenosti porodile dvojicu značajnih kompozitora, rekao bih velikana naše muzičke tradicije. Ima neke dirlјive topline u tome da je Negotin, a sa njime i Novi Bečej, za svoj znak raspoznavanja uzeo upravo svoje muzičke stvaraoce. To svedoči o našoj zamisli da je umetnik i njegovo delo trajno znamenje našeg vremena i naših staništa. Bez umetnosti mi ne bismo bili što jesmo, duhovni narod dobro ugrađen u riznice kulture Evrope i sveta, nezavisno što nam se na istorijskoj ravni događaju surove stvari i što smo suočeni da se borimo za postojanje. Tim pre, tim razložnije nas logika opstanka upućuje na naše velikane duha. Tamo se i samo tamo nalaze novi izvori nade i nova priticanja snage. Tako shvatam i dobro zamišlјenu manifestaciju „Obzorja na Tisi“, koju sa zadovolјstvom otvaram.

Dolazak ministra u Novi Bečej dao je celom događaju dodatni značaj i naravno, privukao odgovarajuću medijsku pažnju, što je bilo od velikog značaja za afirmaciju i dalјi razvoj festivala.

Koncert solo pesama

Da bi se opravdala osnovna zamisao i naziv događaja, centralno mesto u programu „Obzorja na Tisi“ dato je koncertu solo pesama, održanom iste večeri u velikoj sali Radničkog doma. Nastupili su soprani Ana Rupčić i Ivana Radivojević, mecosopran Jelena Ćirić i bariton Dimitrije O. Golemović, koji su uz klavirsku pratnju Vesne Šouc i Branislave Pejčić izveli Marinkovićeve solo pesme: Čežnja, Ala je lep ovaj svet, Pod prozorom, Oj meseče, Molitva, Uspavanka, Gde si dušo, Stojanke, Šano dušo i Iz grad u grad.

Ovo vokalno veče je bilo pravo osveženje za novobečejsku publiku, a ujedno je načinjen i prvi korak koji je udahnuo život manifestaciji, sa cilјem da se ne zaboravi ime i delo najpoznatijeg i najznačajnijeg Novobečejca, velikana srpskog romantizma, kompozitora Josifa Marinkovića (1851–1931).

Okrugli sto

Drugog dana, festivalski gosti su u Osnovnoj školi „Josif Marinković“ obišli Spomen sobu Josifa Marinkovića, a potom učestvovali na okruglom stolu pod nazivom: Koncepcija manifestacije „Obzorja na Tisi“.

Skupu su prisustvovali: Đoko Stojičić, ministar kulture Republike Srbije, kompozitori Konstantin Babić i Sava Vukosavlјev, etnomuzikolozi dr Dragoslav Dević i mr Dimitrije O. Golemović, dirigent Slobodan Bursać, profesor mr Milovan Miškov, slavna operska umetnica Biserka Cvejić, intepretatorka starogradskih pesama Dubravka Nešović, profesor dr Spasoje Grahovac, književnik Vladimir Milankov iz Srpske Crnje, Marta Tišma, predstavnik Matice srpske iz Novog Sada, a u ime domaćina, Stevan Davidović, načelnik društvenih delatnosti Opštinske uprave Novi Bečej, zadužen za kulturu, Svetislav Nićetin, Zagorka Jegdić, Tibor Nađ, Slavica Kovačev, Slavica Mučalov i Radovan Popov.

Posle više predloga i ideja, moderator razgovora, kompozitor Konstantin Babić, dao je osnovne smernice u kom bi pravcu trebalo da se razvijaju Dani Josifa Marinkovića:

Josif Marinković je dao veliki doprinos solo glasu i zato ovaj festival treba da bude posvećen solo pesmi Josifa Marinkovića, kao pandan negotinskom festivalu, ali po dužini trajanja kraći od Mokranjčevih dana.

Pošto je Josif Marinković bio kompozitor i horske muzike, treba obuhvatiti i taj deo njegovog stvaralaštva, kao i nova naučna saznanja u našoj muzici i muzičkim zbivanjima u našoj zemlјi.

Zaštitni znak festivala mora da bude solo pesma, pri čemu ne mislim samo na solo pesme Josifa Marinkovića. Ovo treba da preraste u međunarodno takmičenje pevača, pri čemu bi solo pesma ovog kompozitora bila obavezna. Prilikom otvaranja izvoditi njegove horske kompozicije uz angažovanje nekog poznatog hora i voditi računa o mladim umetnicima koji se tek upoznaju sa delima Josifa Marinkovića i posvetiti dužnu pažnju mladim talentima. Tokom održavanja manifestacije organizovati naučne skupove, koji bi tretirali aktuelna pitanja značajna za istoriju i tradiciju naše muzičke kulture.

Podršku je dao i ministar kulture Đoko Stojičić, koji je vizionarski istakao:

Neka ovo ne bude nulti, nego prvi festival solo pesme u Novom Bečeju.

Okosnica ovog festivala je solo pesma kojoj nema konkurencije, ako od početka budemo znali šta hoćemo – opstaćemo.

Vožnja brodom po Tisi

Da bi boravak gostiju bio što sadržajniji i zanimlјiviji, u subotu 15. maja organizovana je za sve učesnike vožnja brodom po Tisi i obilazak ostataka tvrđave i starog grada, kao i obližnjeg ostrva. Razgledanje je u idealnim vremenskim uslovima proteklo u prijatnoj atmosferi i doprinelo da gosti ponesu najlepše utiske iz Novog Bečeja.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.