Kako je počelo?

Ime kompozitora Josifa Marinkovića, Novobečejci, a posebno žitelјi dela naselјa Vranjevo, sa pijetetom izgovaraju, kako i ne bi kada se radi o najznamenitijoj ličnosti koja je rođena u ovom gradu.

Sećanje na kompozitora, posebno je bilo prisutno, prilikom obeležavanja 100-godišnjice njegovog rođenja 1951. godine, koju je organizovalo Udruženje kompozitora Srbije i Udruženje muzičkih umetnika Srbije i sadržalo je niz aktivnosti.

U Beogradu je, početkom oktobra, na Kolarčevom univerzitetu održan koncert Marinkovićevih dela, a u Muzeju grada Beograda organizovana izložba posvećena Josifu Marinkoviću. Pre otvaranja postavke, stari članovi Pevačkog društva „Obilić“, čiji je kompozitor bio horovođa, otpevali su njegovu kompoziciju Hej, trubaču, a o značaju njegovih dela govorio je kompozitor, akademik Petar Konjović.

Na otkrivanju spomen – ploče na njegovoj kući u Beogradu, gde je živeo i stvarao svoja najznačajnija dela, govorio je Milenko Živković, predsednik Udruženja kompozitora Srbije.

Svečanost u Marinkovićevom rodnom Vranjevu (tada Vološinovo), upriličena je, 7. oktobra, sa veoma bogatim programom. Najpre je otkrivena spomen – ploča, na zgradi gde se nalazila rodna kuća Josifa Marinkovića, da bi u večernjem terminu, hor Radio Beograda, pod upravom dirigenta Svetolika Pašćana, održao koncert u sali Mađarskog kulturno-prosvetnog društva. O liku kompozitora govorio je Predrag Milošević, profesor Muzičke akademije u Beogradu, a beogradski hor izveo Marinkovićeve kompozicije, Zadovolјna reka, XI kolo (srpske narodne pesme iz Vojvodine), Na Veliki petak i dve koje su pronađene u njegovim rukopisima Kaži meni i Moj druže, u interpretaciji baritona Dušana Popovića. Na kraju programa izvedena je kompozitorova Potočara, dirigovao je Borivoje Simić, a klavirsku podršku pružio Andrija Preger.

Stogodišnjica rođenja je obeležena i u Somboru gde je otkrivena spomen-ploča, na nakadašnjoj zgradi učitelјske škole (Preparandija), koju je Marinković pohađao.

Posle obeležavanja ovog jubileja trebalo je da prođe blizu dve decenije, da se Novobečejci ponovo sete znamenitog umetnika. To se dogodilo 1968. kada Osnovna škola „Vranjevo“ menja ime u OŠ „Josif Marinković“, a najznačajnije je svakako osnivanje, na inicijativu Branislava Kiseličkog, Spomen zbirke Josifa Marinkovića (1971) kada je i novobečejsko Društvo za horsku muziku ponelo kompozitorovo ime.

Nedostajala je samo manifestacija koja bi, u dužem vremenskom periodu,

čuvala sećanje na znamenitog umetnika i njegova mnogobrojna dela. Da bi se to ostvarilo trebalo je da prođe, ni manje ni više, još dve decenije.

Sve je počelo u Bočaru, najmanjem selu novobečejske opštine, gde je Zagorka Jegdić, direktorka OŠ „Dositej Obradović“, istovremeno i nastavnica muzike, sa malim horom škole krenula stazom uspeha. Najpre je 1992. godine, na Muzičkom festivalu dece Vojvodine u Novom Bečeju, osvojila Zlatnu plaketu da bi potom, na III Republičkom festivalu osnovnih škola Srbije u Vršcu, zadivila sve. Program prožet izvornim melosom zavredneo je, do tada nedostižnih 100 bodova i Zlatnu plaketu, za ponos. Bila je to ujedno i pozivnica da sa malim horom, te iste godine, 14. septembra, nastupi na koncertu dečijih horova u Negotinu, u okviru XXVII Mokranjčevih dana. U Negotinu je Slobodan Bursać, dirigent Hora „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, zadivlјen uspehom malog hora i umećem Zagorke Jegdić, predložio da Novobečejci, poput žitelјa Negotina, pokrenu manifestaciju Josifu Marinkoviću u čast. Ideju su podržale i eminentne muzičke ličnosti naše zemlјe, koje su bile na Mokranjčevim danima. Ponesena i sama uspehom svog hora i ponuđenom podrškom, Zagorka Jegdić, koja je u međuvremenu imenovana za direktorku ustanove kulture u Novom Bečeju, uz svesrdnu podršku lokalne samouprave, 1993. godine pokreće Dane Josifa Marinkovića.

Manifestaciji je samo nedostajalo zvučno ime, za to se pobrinuo veliki prijatelј Novog Bečeja, profesor književnosti na Pedagoškoj akademiji u Kikindi, dr Spasoje Grahovac, koji je predložio da Dani Josifa Marinkovića u Novom Bečeju, varošici na levoj obali Tise, ponesu poetično i zvučno ime „Obzorja na Tisi“.

Time su zaokružene dugotrajne pripreme, ideja je postala realnost i igre su mogle da počnu.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.