O Vranjevu još i ovo...

U Svesci Matice srpske (Građa i prilozi za kulturu i društvenu istoriju), broj 6/1987, mr Milana Bikicki, u tekstu Prvi koraci u muzičkom vaspitanju u Srba u Ugarskoj piše:

Godine 1838. Teodor Pavlović u Serbskim narodnim novinama objavlјuje tekst jednog anonimnog putnika koji je „u Franjevo (Vranjevo) ove jeseni putovao“ i u tom selu otkrio toliko novih i lepih stvari da zaslužuju da ih čitaoci upoznaju. Govoreći o lepoti crkve, vrednoći tri paroha i dva mlada učitelјa, pisac ovih redova posebno naglašava:

„No šta jošt u Franjevu ima, što krome u gradovim Aradu i Pešti u Srbstvu nigde nema – Pjenija i muzičke škole: tridesetoro proste dečice ni jedno starije od 10–12 godina, na njima kožušići, čiste ćerćelije gaće i opančići, a pred njima, njinom rukom pisane note, iz koje oni (takt, kao da su se s njim rodili, udarajući) celu liturgiju, udešeno, složno i tako blagosloveno poju, da čoveka, koji iole čovstva ima, čuvstvo umilјnija i udilјanija sasvim obuzeti mora. Jošt nije dosta: ta ista deca u gaća i opanci dečaci i muziku uče; svako ti flautu, hegedu, malu il veliku trubu svirati zna... Devojčice uče gitare i harfe...“

 

Izvod iz besede o Josifu Marinkoviću,

dr Bogdana Đakovića, na „Obzorju“ 2008.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.