Previous Next

Vranјevo - Mesto rođenja Josifa Marinkovića

Vranjevo, Franjevo, ili šanac Vranjevo je naselјe u Banatu, koje su sredinom XVIII veka, posle razvojačenja Potisko-pomoriške granice, naselјavali Srbi graničari iz Bačke. Vranjevo je od 1774. do 1876. bilo u sastavu Velikokikindskog dištrikta1, autonomne teritorijalne oblasti u okviru Habzburškog carstva i imalo je povlašćen položaj. Vranjevo je 1806. dobilo status varošice i pravo da organizuje dva vašara godišnje. Posle ukidanja Dištrikta (1876) pripalo je Torontalskoj županiji, odnosno novobečejskom srezu.

Danas mesto pod imenom Vranjevo ne postoji, pošto je 1946. godine spojeno sa Novim Bečejom, pod imenom Vološinovo, po maršalu sovjetske Crvene armije koji je poginuo 1944. pri oslobađanju Novog Bečeja. Od 1952. mesto se ponovo zove Novi Bečej, a Vranjevo je njegov sastavni deo.

Vranjevo u Velikokikindskom dištriktu

U vreme rođenja i godina detinjstva i mladosti Josifa Marinkovića, Vranjevo, bilo je najrazvijenije i najbogatije naselјe Velikokikindskog dištrikta.

Nalazeći se na plovnom rukavcu reke Tise, ono je bilo mesto žive trgovinske razmene. Tu se nalazio veliki sabirni magacin za izvoz žitarica, pa su proizvođači susednih sela tu dovozili i prodavali svoje proizvode, a isto tako i obavlјali svoje poslove. Kao relativno novije naselјe, svojim širokim, pravim i lepim ulicama na uzvišenom terenu, Vranjevo je takođe privlačilo nove stanovnike, te se broj stanovnika u mestu kretao između 6 – 6,5 hilјada.

Svojom dinamikom razvoja Vranjevo je, ubrzo posle osnivanja Dištrikta, postalo drugo mesto po veličini u njemu, odmah posle Kikinde i po mnogim znacima se isticalo. Tako je još 1758. godine zabeleženo da je srpska osnovna škola u Vranjevu imala isti broj đaka kao i kikindska. Posebno je zapaženo veliko interesovanje vranjevačkih porodica za školovanje dece, naročito u XIX veku, kada se školovanje u srednjim školama ustalilo, a počelo i na visokim školama.

Najistaknutija srednja škola vojvođanskih Srba, somborska Preparandija, u vreme kada ju je Marinković pohađao imala je više đaka iz Vranjeva.

Iz podataka datih u upisnici, u periodu između 1860. i 1874. poznata su imena sledećih učenika iz Vranjeva: Sava Rajković, Lazar Josimović, Stevan i Dušan Knežević, Mladen Belić, Josif Marinković, Arkadije Popović i Dušan Knežević. U to doba Vranjevčani su studirali i na visokim školama, učeći pre svega pravne nauke u Požunu, najpoznatiji su dr Vladimir Glavaš, Mladen Mađarević i Mija Vlaškalin.

Školovanje lјudi i omladine Vranjeva doprinosili su veoma bogatoj kulturnoj atmosferi, što je produkovalo snažnu pozorišnu delatnost. Iz nje je proisteklo stvaranje amaterskih pozorišnih družina, a kasnije i profesionalnih pojedinaca, čak i putujućih pozorišta. Takvo je bilo profesionalno putujuće pozorište Jovana Kneževića, koje će se preobraziti u novosadsko Srpsko narodno pozorište, a iz putujućeg pozorišta Aleksandra Popovića iz Vranjeva nastalo je somborsko Narodno pozorište.

Vredno je podsetiti se imena glumaca koji su obeležili srpsku pozorišnu scenu: Jovan Knežević – Caca, Aleksandar Popović, Stevan Đekić, znamenita porodica sveštenika Luke Popovića koja je srpskom pozorištu dalo glumice Draginju, Ljubicu, Jelisavetu – Jecu, Sofiju i Katarinu i glumce Paju i Lazu, zatim Nikola Zorić, Teodora – Toda Boberić, udata Arsenović, Vojislav Turinski i Aleksandar Nešić – Tucaković.

U ovom živom i veoma aktivnom mestu, sa bogatom polјoprivredom, zanatima i trgovinom, tokom XIX veka je bilo moguće izgraditi novu pravoslavnu crkvu, Opštinsku kuću i sedam novih školskih zgrada. To i takvo Vranjevo proglašeno je varošicom i dobilo pravo na dva vašara godišnje.

Ovo je opšta slika Vranjeva u kojem je živela porodica Josifa Marinkovića, bez obzira na to što je imala veliko imanje u Kikindi. Interesantna je činjenica da se boravak ove porodice u Vranjevu može povezati za postojanje Dištrikta, jer se još deda Josifa Marinkovića doselio u Vranjevo, a odlazak iz Vranjeva se poklapa sa ukidanjem Dištrikta. Josifov otac Jovan, bio je jedan od dvadeset pet opštinskih poglavara. Vezanost porodice za Vranjevo, a to će biti očigledno i u životu mladog Josifa u vreme školovanja. Naime on je sve raspuste provodio u Vranjevu i kada je završio gimnaziju, živo je učestvovao u kulturnom životu mesta sa svojim „besedama“ – muzičko-literarinim priredbama, kao i svojim horom sugrađana koji je pevao u crkvi. Dakle, u takvoj sredini, na najprometnijem delu glavne vranjevačke ulice nalazila se kuća Josifove porodice, te je on od malih nogu posmatrao sve javne i kulturne događaje i oni su ga snažno privlačili.

 

Izvod iz referata Branislava Kiseličkog,

koji je podnet na naučnom skupu Muzika na raskršću dva veka,

u Matici srpskoj u Novom Sadu, 28. 9. 2001.

 


1 Velikokikindski dištrikt je obuhvatao naselјa Velika Kikinda (sedište Dištrikta), Bašaid, Vranjevo (deo Novog Bečeja), Jozefovo (Novi Kneževac), Karlovo (deo Novog Miloševa), Kumane, Melenci, Mokrin, Srpski Krstur i Taraš.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.