U periodu posle Drugog svetskog rata u polјoprivredi Jugoslavije bilo je nekoliko zadružnih oblika, a njihova fizionomija bila je opredelјena političkim i privrednim sistemom, nivoom razvijenosti privrede i cilјevima razvoja polјoprivrede i sela. Tako su postojale i dalјe nabavno-prodajne zadruge, karakteristične za period neposredno posle rata, zbog opšte nestašice industrijskih i polјoprivrednih proizvoda. Roba se delila administrativnim putem, te su se industrijski proizvodi putem ovih zadruga na selu delili ravnomerno i pravično da bi se suzbijala nedopuštena trgovina.

Transformacijom ovih zadruga nastale su opšte zemlјoradničke zadruge koje su proširile svoju delatnost i na polјoprivrednu proizvodnju, trgovinu, doradu i preradu polјoprivrednih proizvoda. Posle tog perioda došlo je do njihove reorganizacije i do nastanka selјačkih radnih zadruga po uzoru na kolhoze u Sovjetskom Savezu. Svoju delatnost te selјačke radne zadruge zasnivale su na zajedničkom radu i korišćenju zajedničkih mašina, oruđa, stoke. SRZ su značajno materijalno ojačale i bilo je očekivano da će tako osnažene da unaprede polјoprivredu zemlјe, ali se desilo upravo suprotno, jer nisu nastale volјom zadrugara, niti na osnovu njihovog ekonomskog interesa za udruživanje, a nisu bili ispoštovani ni drugi osnovni zadrugarski principi. Zajednička imovina se neracionalno koristila, te je proizvodnja ekstenzivirana umesto intenzivirana. Već 1953. godine došlo je do reorganizovanja i rasformiranja selјačkih radnih zadruga.

Od 1957. godine izmenjen je koncept zadrugarstva socijalističkim preobražajem polјoprivrede. Zadrugari više nisu bili dobrovolјno učlanjeni selјaci-zadrugari, već stalno zaposleni radnici i zemlјoradnici—kooperanti. U periodu od 1957-1965. godine ove opšte zemlјoradničke zadruge imale su veoma važnu ulogu u razvoju sela, jer su intenzivirale polјoprivrednu proizvodnju na posedima zemlјoradnika, a putem kooperacije mnoge inovacije su dospele na posede zemlјoradnika.

U periodu od 1965. do 1974. godine, sa uvođenjem mera privredne i društvene reforme, zadruge su se našle u teškom ekonomskom položaju i integracijama sa drugim organizacijama ili njihovim međusobnim spajanjem opao je i njihov broj. Posle 1974. godine porastao je broj organizacija kooperanata, a u periodu 1978-1982. godine zadruga u Vojvodini uopšte više nije bilo. Posle 1989. godine dolazi do reafirmacije zadruga i osnovne i radne organizacije ponovo se reorganizuju u zadruge. Od 1989. godine organi upravlјanja u zadrugama postaju skupštine i upravni odbori. Veoma sličan razvojni put imalo je i zadrugarstvo u Novom Bečeju.

Novi Bečej i Vranjevo oslobođeni su od okupacije 5. oktobra 1944. godine. Obnavlјanje rada Zemlјoradničke zadruge usledilo je relativno brzo nakon toga, što se može utvrditi na osnovu Matične knjige zaposlenih koja se i danas čuva u Zemlјoradničkoj zadruzi Vranjevo. Prema podacima koji su upisani u postojeće rubrike Matične knjige vidi se da se u Zadruzi među prvima zaposlio Ljubomir Solarov. Nameštenje je dobio 2. februara 1945. godine. Po struci je bio ekonomski komercijalista, došao je od kuće, tj. posao u Zadruzi bio mu je prvi koji je dobio, imao je završena četiri razreda osnovne škole, a bio je rođen u Vološinovu (Vranjevu) 15. aprila 1902. godine. Zanimanje koje je obavlјao Ljubomir bilo je nazvano privredni pomoćnik, a osnovna plata bila mu je 3.300 dinara.

Pored ove najstarije Matične knjige br. I koja obuhvata period od 1945. godine do 10. aprila 1954. godine, postoji još nekoliko Matičnih knjiga na osnovu kojih se može pratiti broj zaposlenih u Zemlјoradničkoj zadruzi Vranjevo. Tako se čuvaju i ne pečaćena Matična knjiga vođena od 1. januara 1954. godine do 1. avgusta 1955. godine sa 176 imena zaposlenih, potom Matična knjiga II koja obuhvata period od 1. maja 1954. do 15. septembra 1959. godine, Posebna matična knjiga od 1. januara 1954. do 1. avgusta 1955. godine, Matična knjiga III koja je popunjavana od 1. oktobra 1959. do 27. juna 1960. godine, Matična knjiga IV koja je vođena od 1. januara 1961. godine do 22. septembra 1969. godine.

Pored toga, postoje i Matična knjiga Selјačke radničke zadruge „Vojvodina" Novi Bečej koja je vođena od 1. oktobra 1958. do 1. septembra 1960. godine u koju je ubeleženo 537 imena zaposlenih. Vođena je i Matična knjiga Selјačke radničke zadruge „Bora Glavaški“ od 1. januara 1955. godine do 13. oktobra 1960. godine sa 153 imena zaposlenih lica, a Matična knjiga pod naslovom »Mesara“ vođena je od 1. aprila 1958. godine do 30. juna 1973. godine i tu je ubeleženo 40 imena. Nakon reorganizacije zadruga i stvaranja udruženih organizacija vođena je Matična knjiga Osnovne organizacije udruženog rada »Kooperacija“ od 1. januara 1974. godine do 5. marta 1976. godine i tu postoji ubeleženo 127 imena zaposlenih radnika. O organizacionim pitanjima i promenama biće reči u dalјem tekstu.

Sačuvan je dokument u arhivi Zemlјoradničke zadruge u Vranjevu od 8. februara 1946. godine iz kojeg se vidi da je Prva srpska zemlјoradnička zadruga u Vranjevu promenila naziv i postala Radničko-nameštenička nabavlјačko-potrošačka zadruga s. o. j. Novi Bečej - Vranjevo (RNNP zadruga). Žarko Nikšić kao predsednik ove Zadruge primio je obaveštenje u kojem se zadrugarima javlјa da je 2. februara 1946. godine održana sednica Upravnog odbora (UO) i Nadzornog odbora (NO) RNNP zadruge i da je pokrenuto pitanje osnivanja Sreske zadruge sa sedištem u Novom Bečeju. Sreska konferencija je trebalo da se održi 10. februara 1946. godine i iz RNNP zadruge iz Vranjeva trebalo je da joj prisustvuju kao delegati: Žarko Nikšić, tekući predsednik Zadruge, Joca Kiselički, član UO, Tima Stanković, član NO, Mile Tomić, član UO, Sava Grujić, član UO, Jožef Bečeji, član UO, Dobrivoj Pajić, član NO; dok su članovi Radnog odbora ove zadruge koji će Sreskoj konferenciji podneti referat bili: Janoš Hajdu i Mile Tomić iz Novog Bečeja, a iz Vranjeva Branko Petrović i Dragolјub Sandin. Kako i sa koliko članova je poslovala RNNP zadruga Novi Bečej - Vranjevo nema podataka u arhivi.

Prema Zapisniku br. 1 iz 1948. godine vidi se da se Zadruga tada zvala Zemlјoradnička nabavno-prodajna zadruga za Novi Bečej i Vranjevo s. o. j. u Vološinovu i da je Vanredna glavna skupština održana 28. decembra 1947. godine. U Upravni odbor (UO) izabrani su članovi:

- Tima Stanković, predsednik UO,

- Ljubomir Tucakov,

- Bali Lajoš,

- Bečeji Jožef, potpredsednik UO,

- Pera Krompić,

- Miloš Josimović,

- Jovan Jovanov,

- Mile Glavaški,

- Maković Gabor.

Nadzorni odbor preimenovan je u Kontrolni odbor (KO) i tu su bili članovi:

- Milutin Nešić,

- Steva Bunjevački i

- Mile Marić.

Administrativno-tehnički rad Zadruge bio je organizovan na sledeći način:

1. Uprava,

2. Knjigovođstvo, tj. Knjigovodstvo,

3. Odelјenje otkupa i

4. Robno odelјenje.

Za upravnika Zadruge članovi oba odbora izabrali su dotadašnjeg upravnika „Ranapoza“ Slavka Popovića. Danas možemo uočiti značajnu promenu do koje je došlo nakon 1945. godine, a to je, da su u Zadrugu u Vranjevu tada ušli i predstavnici drugih nacionalnosti i ona je od tada do danas višenacionalna.

Prema zapisniku br. 2 iz 1948. godine vidi se da je još jedna sednica održana prethodne godine, tačnije 30. decembra 1947. godine. Predsednik UO saopštio je članovima UO da je došlo do spajanja dveju zadruga i da se mora sprovesti reorganizacija i to tako, da su postojala sledeća odelјenja:

1. Personalni referent, tj. Personalno odelјenje,

2. Odelјenje otkupa,

3. Robno odelјenje i

4. Knjigovodstvo.

Prema zapisniku br. 3 iz 1948. godine vidi se da je Vanredna sednica UO ZNPZ u Vološinovu održana 17. januara 1848. godine i tada se raspravlјalo o još nekim personalnim izmenama i ponovnom razvrstavanju svih nameštenika i donete su odluke o tekućim pitanjima. Vidi se da je od članova Zadruge naplaćivana članarina i upisnina i da su im izdavane članske knjižice.

Zapisnik br. 12 iz 1948. godine pokazuje da je doneto rešenje po pitanju razvrstavanja nameštenika i ono se nazivalo „Razvrstavanje u grupe i određivanje plate nameštenicima“. Navodi se i da je kod određivanja plate nameštenicima uzeto u obzir da sama Zadruga spada u drugu kategoriju, jer je godišnji robni promet prelazio 20 miliona dinara. Konstatovano je da su greškom umesto 9 izabrali 10 članova UO i zato je usvojena ostavka Konstantina Glavaškog zvanog Mile. Primlјeno je pet novih članova Zadruge. Krajem februara primlјeno je još osam novih članova.

Zapisnici br. 17 i 18 iz 1948. godine govore o pojavi koja, najverovatnije, nije bila usamlјena u ono vreme. UO Zadruge obavešten je da je Gliša Zelenbaba, trgovac gvožđarskom i drugom robom, izrazio želјu da svoju trgovinu likvidira i da se zaposli u zadruzi, s tim što bi celokupnu svoju robu ustupio zadruzi po ceni koštanja, ustupio bi sav svoj inventar i sve svoje prostorije u zakup po onoj ceni po kojoj se sporazume sa upravom, a kako Mesni odbor bude odredio. Primedba nekih članova UO odnosila se na to da se treba kloniti prijema bivših trgovaca u članstvo, ali pretegnula je činjenica da bi za samu Zadrugu bilo štetno da propusti tako dobru priliku da po relativno niskoj ceni dođe do prostorija za rad, jer ni Zadružni dom čija izgradnja je bila planirana neće moći da zadovolјi sve potrebe zadrugara, a ovde su se nudili i lokal i magacini na odličnom mestu u selu. Odlučeno je da se Gliša Zelenbaba primi u Zadrugu i da se sa njim pogodi kako je stajalo u njegovom predlogu. Pored ovog novog člana, primlјeno je još dvadesetoro novih lјudi.

U martu 1948. godine primlјen je raspis od Saveza zemlјoradničkih zadruga Srbije (Savez) prema kojoj je trebalo reorganizovati Zadrugu. Uz raspis stigla je i shema koju je trebalo poštovati, ali ZNPZ u Vološinovu nije donela odluku o reorganizaciji. Izabrani su zamenici predsednika i potpredsednika, primlјena su dva nova člana, a UO i KO obavešteni su da je jedan član dobrovolјno istupio iz Zadruge.

Iz Zapisnika od 27. marta 1948. godine vidi se da je od Saveza stigao akt kojim se odobravaju prethodna personalna rešenja i sistematizacija radnih mesta u Zadruzi. Bilo je reči i o tome da prodaja robe mora da ide preko Generalne direkcije savezne prehrambene industrije i Ispostave u Novom Sadu po pitanjima otkupa hrane.

Već početkom aprila postavilo se pitanje proširenja magacinskih kapaciteta. Stigla je drvna građa koju je Zadruga primila i smestila u dvorište Zelenbabine prodavnice, ali to nije moglo biti trajno rešenje. Najveći problem nastao je zbog otkupa polјoprivrednih proizvoda koje je trebalo dobro uskladištiti. Jedan odgovarajući magazin držala je pod zakup firma „Žitopromet", pa su planirali u Zadruzi da ga otkupe ukoliko budu ponuđeni dobri uslovi. Raspravlјalo se i o novom sistemu plaćanja koji je uveden Uredbom o međusobnom plaćanju u privredi čiju je primenu preporučio Savez radničko-službeničkih zadruga za Srbiju sa sedištem u Beogradu.

U aprilu je doneta odluka da se osnuje Odsek za štednju i kreditiranje zadrutara koji bi poslovao prema odredbama Pravilnika o štedno-kreditnom poslovanju zemlјoradničkih nabavno-prodajnih zadruga koje je izdao Komitet za zadrugarstvo Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije 9. aprila 1948. godine. Zanimlјivo je i da je na desetomesečni veterinarsko-bolničarski kurs poslat Branislav Bunjevački koji se obavezao da će nakon kursa ostati u Zadruzi naredne tri godine.

U maju 1948. godine stiglo je obaveštenje da je osnovan Savetodavni odbor za polјoprivredu koji će davati direktive i uputstva za rad u polјoprivredi u cilјu postizanja visokih doprinosa u polјoprivredi, a koji je očigledno trebalo da reši i aktuelna pitanja zadruga i zadrugarstva. Od Sreskog saveza zadruga u Zrenjaninu primlјen je raspis i trebalo je da se zadrugari u Vološinovu bolјe raspitaju o formiranju Sekcije za obradu zemlјišta. Od istog Sreskog saveza stigao je još jedan raspis pod brojem 4162 koji je izazvao burne reakcije u redovima zadrugara u Vološinovu. Naime, tim raspisom naređeno je da se u toku te nedelјe uništi korov! Raspis je stigao sa tri dana zakašnjenja, te je ostao rok od samo četiri dana, a rast žita je bio u poodmakloj fazi, te se zemlјa više nije mogla tretirati, kukuruz i druge bilјke se i inače prekopavaju, te je donet zaklјučak da Zadruga agituje kod svojih članova da unište korov.

Krajem maja predsednik Zadruge izvestio je UO i članove Zadruge da je Zadruga u Vološinovu na osnovu rasporeda Sreskog narodnog odbora u vezi sa izvršenjem Osnovnog zakona o privatnim obrtnim radnjama preuzela ukupno devet trgovinskih radnji. Radnje su preuzete po posebnim inventarima kako ne bi prekidale posao, a UO Zadruge doneo je odluku o tome koje trgovine će biti zatvorene, a koje će nastaviti s poslovanjem. Očigledno je da je vlast pokušavala da privatnu imovinu u potpunosti pretvori u državnu.

Koliko se socijalistička svest učvršćivala u ovom periodu i kako je funkcionisala vlast govori i Zapisnik br. 46 sa sednice UO ZNPZ u Vološinovu održane 11. juna 1948. godine. Vidi se da je u poseti Zadruzi bio predsednik Sreskog saveza zemlјoradničkih zadruga „Begeja iz Zrenjanina. Gost je govorio svim prisutnima „u širim potezima“ o cilјevima zadrugarstva, o koristi od zadrugarstva, kako „u opštenarodnom“ tako i u ekonomskom interesu celokupnog stanovništva, no „da bi zadrugarstvo postiglo želјene rezultate, potrebno je da se isto omasovi u tolikoj meri da niko ne ostane van zadruge“. Da bi ovaj cilј bio postignut, bilo je potrebno da sve masovne organizacije pristupe agitaciji i taj zadatak je pao u delokrug zadružnih činovnika.

U istom tom zapisniku iz juna 1948. godine prvi put se pominje kontrahiranje žita. To je značilo da se u zadruzi evidentira žito pre nego što ono sazri i daleko pre prodaje. Praktično, sa zadrugom se predugovaralo koliko će se žita predati u otkup. Po tom pitanju odobrena je nova organizacija rada na kontrahiranju žitarica, prema kojoj je ugovaranje organizovano na šest mesta i uzeto je još i pomoćno osoblјe za ovaj posao. Kontrahiranje sa Selјačkom radnom zadrugom trebalo je da se obavlјa u Otkupnom odelјenju zadruge.

Ma koliko bilo teško vreme o kojem je ovde reč, jasno je da nije bilo te vlasti koja bi uspela da uništi vedar duh Banaćana, te su odmah našli načina da se našale na račun nove mode po imenu kontrahiranje. Upravo iz tog vremena datira i ovaj bećarac:

„Ja sam moju ženu kontrahir’o,

Vidio sam, komšija je dir’o.“

Od ostalih poslova koje je obavlјala SZZ u Vranjevu, ponovo je došlo na red pitanje štednje i kreditiranja zadrugara, te je konstatovano da nije dovolјno što je osnovano odelјenje za tu svrhu, već da je potrebno masovno sprovoditi agitaciju među selјacima, zadrugarima, kako bi shvatili kolika je dobrobit i za njih i za zadrugu ukoliko se opredele da ulažu svoj novac u kredite. O tome je trebalo podneti izveštaj Sreskom savezu zadruga do 1. jula 1948. godine.

Od istog tog Saveza došao je i predlog da se što pre osnuju zadružne radionice za proizvodnju i opravku polјoprivrednih radila i alata - trebalo je da se osnuju kolarska, kovačka i bravarska radionica i takva odluka je i doneta. Istovremeno, zbog velikog uginuća živine, odlučeno je i da se osnuje zadružni živinarnik, kako zadrugari ne bi trpeli štetu. Povećao se bio i otkup voća i povrća, te se ukazala potreba da se otvori prodavnica ovim proizvodima umesto što se pilјarilo pojedinačno. Radno vreme prodavnica moralo je biti usklađeno sa propisima o radnom vremenu zaposlenih, a za zadružne prodavnice na periferiji radno vreme bi odredio predsednik Zadruge sa cilјem da proizvodi stignu do krajnjih potrošača onda kada oni mogu da dođu da ih kupuju.

Osim ovih organizacionih promena, u avgustu 1948. godine stigla su i nova Pravila zemlјoradničkih zadruga i Uputstva za reorganizaciju i rad zemlјoradničkih zadruga, tako da je na sednici Upravnog i Nadzornog odbora 6. avgusta 1948. odlučeno da se osnuju u Zemlјoradničko- prodajnoj zadruzi u Vološinovu sledeći odbori:

- Odbor ratarstva,

- Odbor vinogradarstva i voćarstva,

- Odbor stolarstva,

- Odbor trgovine i snabdevanja,

- Odbor lokalno-privredni,

- Odbor štednje,

- Odbor za kulturno-prosvetni rad i

- Odbor za zajedničko obrađivanje zemlјišta.

Preporuka je bila da se u ove odbore izaberu dobri frontovci koji bi bili primer drugima i oni bi išli na polugodišnju Skupštinu koja je trebalo da se organizuje u Radničkom domu.

Nekoliko dana kasnije održana je sledeća sednica UO na kojoj je predsednik Zadruge rekao da on smatra da bi svi predloženi odbori trebalo da se osnuju tu u Vološinovu. Kako je on morao da ode na dva meseca u Jugoslovensku armiju, umesto njega predsedničke obaveze trebalo je da preuzmu Tima Stanković koji bi potpisivao novčana dokumenta i Voja Blažin koji bi bio zadužen za organizaciona pitanja.

Sreski savez zemlјoradničkih zadruga „Begej“ poslao je ZNPZ u Vološinovu dopise u kojima su zadrugari pozvani na Konferenciju Saveza i na Izložbu polјoprivrednih proizvoda u Novom Sadu. Za tu priliku izabrani su članovi Odbora za odabiranje polјoprivrednih artikala i stoke za Izložbu. Time se, zapravo, počelo sa učešćem na jednoj od najvećih međunarodnih manifestacija koja i se još i danas održava pod nazivom Polјoprivredni sajam u Novom Sadu.

Iz zapisnika sa sednice UO i NO Zadruge u Vološinovu s kraja avgusta saznajemo da je stoka otkuplјivana po slobodnim i vezanim cenama, već kako je država propisala. Goveda, svinje i druga stoka koja se otkupi, bila bi smeštena na Markovićev salaš, ali je bilo neophodno izvršiti neke pripreme pre otkupa stoke. To je podrazumevalo iselјavanje tamošnjih stanara, kao i pronalaženje čoveka koji bi živeo na tom salašu i brinuo se o stočnom fondu koji bi tamo bio smešten nakon otkupa.

Podsetimo se, da je i u vreme otkupa bilo lјudi spremnih na šalu i smeh, pa je tako zapamćena priča o Lazi Kežaru. Selјačkim kolima nosili su se ranjenici, dobro uhranjene svinje, na otkup. U to vreme Laza Kežar bio je dežuran u Zadruzi. Za svinje koje su bile ispod mere on bi ponudio koji dinar više od Zadruge, te ih je tako nosio kući i klao. Dok su mladi bili na poslu, starci su ostajali kod kuće i obavlјali lakše poslove, te su tako stariji i donosili ranjenike na otkup. Desilo bi se da poneki ranjenik utekne. I onda bi započeo divan:

- Lazo, dođi, da pomognemo da u’vatimo svinju!

- Što ja?

- Pa, ti si jak!

- Ako sam jak, nisam lud! - odvratio bi Laza i gledao kako se svi muče da uhvate nesrećnog ranjenika.

Mesec dana kasnije, septembra 1948. godine, za rukovodioca Uprave za gradnju zadružnog doma izabran je Tima Stanković, a došlo je i do nekih kadrovskih promena u zadruzi u Vološinovu. Dve nedelјe kasnije ponovo se na sednici UO diskutovalo o kadrovskim promenama u Zadruzi, a iz zapisnika sa te sednice se vidi da je već tada postojala Zadružna ekonomija i Pastuvsko stanište.

U oktobru, tačnije 26. oktobra 1948. godine došlo je do konstituisanja novog Upravnog odbora u kojem je svaki član trebalo da bude zadužen da prati rad po jednog odbora Zadruge, a za predsednika Zadruge izabran je Sredoje Radišić, dok je za predsednika UO izabran Dejan Josimović. Kako bi se što efikasnije rešavala kadrovska pitanja kojih je, očigledno, bilo puno, formirana je Komisija za razvrstavanje nameštenika. Samo pet dana kasnije nameštenici su dobili novi raspored. Na osnovu spiska od 34 imena Jasno je da je u Zadruzi u Vološinovu tada bilo toliko lјudi i svakom od njih određeno je nameštenje, platni razred i odgovarajuća plata, potom je dodat spisak od 45 imena lјudi koji rade neposredno u prodaji, a posebno je određena plata vozača. To je ujedno bio i poslednji zapisnik iz 1948. godine.

Na prvoj sednici 1949. godine postavlјen je brigadir na Zadružnoj ekonomiji, kuplјene su dve kobile za priplod, kola i amovi. Kako su rešavana disciplinska pitanja u to vreme vidi se iz istog tog zapisnika od 15. januara 1949. godine gde se može pročitati i ovo:

„Drug pretsednik je izneo da se jedan nameštenik ogrešio u svom radu, s tim što je prodao u prodavnici 3 kg kvasca koje mu je otac doneo iz Beodre koji je kupio po određenoj ceni od 50 dinara, i to je drug Š* S*, privredni poslovođa prodavnice br.*, sem toga prodavao je u istoj prodavnici 3 litre petroleja po ceni od 11 dinara, a to je drug izjavio da je uradio iz razloga što je to bilo za vreme božićnih rimokatoličkih praznika. Za ovakvo delo drug Š* S* se kažnjava sa najvećom kaznom kojom uprava zadruga može da kazni, a to je sa 10% mesečnih prinadležnosti odnosno plate - i da se ova kazna iznese na konferenciji sindikata kao primer ostalima."

Od 25. januara 1949. godine govori se o investicijama koje je odobrio Sreski savez. Zadruga u Vološinovu dobila je odobrenje za prvi kvartal te godine, s tim što je svake dve nedelјe trebalo Savezu podnositi izveštaje, a sam novac utrošiti do 1. aprila 1949. godine. Novost je bila i Komisija za kupovinu ovaca i kobila, a predloženo je i da se osnuje mlekara koja bi otkuplјivala mleko iz Kumana, ali je i za otvaranje mlekare bila potrebna dozvola od Sreskog saveza. U februaru se govorilo o formiranju kolarske radionice, o deficitu smese za prskanje voća, a o svemu su morali da izveštavaju ili Sreski ili Mesni narodni odbor.

U februaru 1949. godine primlјen je čovek da radi na Zadružnoj ekonomiji na poslovima povrtarstva. Tražio je 5.000 dinara platu, nudili su mu 4.500, ali su odmah konstatovali da će, ukoliko ne pristane na taj iznos, ipak morati da mu plate koliko je tražio, jer se sa radom moralo početi odmah, s obzirom na činjenicu da zemlјa nije bila pripremlјena za prolećne radove. Kako se Zadruga nagodila sa ovim nameštenikom, nema dalјih podataka. Krajem meseca jedan od knjigovođa prešao je u Zrenjanin na mesto sekretara Zadružnog saveza, tako da su se svi ostali nameštenici pomerili kako mesto ne bi ostalo upražnjeno. Formirana je i Komisija koja je trebalo da nabavi 200 sadnica za Zadružni voćnjak. Trebalo je i sravniti stanje po Zadružnim prodavnicama, jer se nije slagalo knjigovodstveno i faktičko stanje, kod nekih prodavnica postojao je višak, a kod drugih manjak.

Od Sreskog saveza zemlјoradničkih zadruga stigao je dopis u kojem je traženo da se Godišnja skupština Zadruge u Vološinovu održi do 20. marta 1949. godine. To je značilo da su srezovi u ono vreme pratili rad svake zadruge na svojoj teritoriji, određivali šta će se i kada kupovati, kako će se rad organizovati, kada će se održavati skupštine zadrugara i slično.

Na sednici UO od 22. marta 1949. godine konstituisan je novi UO Zadruge u Vološinovu i novi članovi dobili su nova zaduženja i odbore čiji je rad trebalo da prate, dok je za novog predsednika Zadruge izabran Marko Žikić. Drugim rečima, prethodni UO obavlјao je ovu dužnost samo pet meseci i bio smenjen. Na prvom sledećem sastanku UO otpustio je nameštenike koji nisu dovolјno doprinosili radu Zadruge ili su joj na drugi način nanosili štetu. Ovo je, očigledno, bila jedna od mera kojom se želela uspostaviti bolјa radna disciplina među nameštenicima. Određena je cena po kojoj će se nameštenicima Zadruge prodavati trska, a po kojoj onima koji nisu u Zadruzi, potom da će se kolarima plaćati na sat za njihov rad, a ne po komadu kao do tada, a komplikovala se situacija sa isplatom nadnica radnika na polјskoj ciglani, jer im je trebalo plaćati po Uredbi o platnim razredimau ali i po učinku.

Više rukovodstvo, odnosno Sreski savez predložio je da se sa Zadružne ekonomije odvoji parcela obradive površine i preda drugoj zadruzi. To je u Zapisnik sa sednice UO Zadruge u Vološinovu održane 18. aprila 1949. godine upisano na sledeći način: „da se preda jedna količina zemlјe Seoskoj radnoj zadruzi u mestu koje oskudevaju u setvenim površinama, a tako isto i jednu količinu stoke, tj. svu stoku, sem priplodne da se podeli Seoskoj radnoj zadruzi, a tako isto da se istima podeli i inventar koji nije nama potreban posle odvajanja zemlјe i stoke sa naše ekonomije. U toj podeli zemlјe će učestvovati svi predsednici Seoskih radnih zadruga, predsednik naše Zadruge, sekretar Mesnog narodnog odbora, članovi Upravnog odbora Zadruge, a prisustvovaće i neko iz Sreskog saveza zemlјoradničkih zadruga." Na istoj sednici je doneta odluka o još nekim drugim pitanjima, ali i o tome da će se povodom 1. maja nagraditi neki od lјudi sa Zadružne ekonomije.

Sledećoj sednici prisustvovali su članovi UO Zadruge u Vološinovu i predsednici svih seoskih radnih zadruga, a diskutovano je o tome ko ima pravo da napasa stoku na kojem pašnjaku, a da im se ne naplaćuje pašarina. To je bilo važno utvrditi, jer su zadrugari plaćali upola manju cenu za to od onih koji nisu bili članovi Zadruge. Sve bunare u Vološinovu, a ukupno ih je bilo 38, trebalo je da zadrugari dovedu u ispravno stanje zbog napajanja stoke.

Sednici UO Zadruge od 28. aprila 1949. godine prisustvovao je drug Sava Kerkez, inspektor rada Podružnice. Konačno je doneta odluka o podeli Zadruge na Zadružnu ekonomiju i pet seoskih radnih zadruga koje su nosile sledeće nazive:

1. „Popov Milorad“,

2. „Žarko Zrenjanin“,

3. „Bora Glavaški“,

4. „Sonja Marinković“ i

5. „Salaji Đerđ“.

Na Zadružnoj ekonomiji ostalo je još nekoliko nepodelјenih stvari, a to su bili 1 konj, 1 mašina za sejanje kukuruza, 1 drveni valјak, 1 kantar, pa je sačinjena Komisija za procenu vrednosti preostalih stvari. Takođe, doneta je odluka da se pašnjaci Zadruge koji se zbog dalјine ne mogu dovolјno koristiti prodaju zainteresovanim licima.

Tokom maja 1949. godine, ponovo je diskutovano o napasanju krupne stoke, zaposleni su pastiri koji su čuvali stoku, a plata im je bila određena u naturi - žitaricama, a ukoliko ne bude dovolјno žitarica, platiće im se u novcu. Konstatovano je na jednoj od sednica i to da se iznajmlјivanje inventara po prodavnicama plaća mesečno, a postoji investicioni fond čija sredstva bi se mogla iskoristiti za otkup tog istog inventara. Selјaci nisu hteli da daju više slamu za ciglanu ukoliko im se ne plati u naturi - ciglama umesto u novcu. Stoga je nađeno kompromisno rešenje da im se plati polovina u naturi, a polovina u novcu, što govori o velikoj nestašici građevinskog materijala u ono vreme. Radnici u ciglani morali su da rade i danju i noću kad je bila sezona gradnje, tako da su im povećane nadnice. I radno vreme kolara u sezoni produženo je sa osam na deset sati, ali im je i plata povećana za 5% kao da rade prekovremeno. Državno imanje „Sokolac“ tražilo je tri nameštenika od Zemlјoradničke zadruge u Vološinovu za svoje potrebe. Zadruga je ustupila svoje ljude, a potom je u Zadruzi došlo do kadrovskih pomeranja.

U Zapisniku je sačuvana i priča o žitnom magacinu. Ladislav Šternahji bio je prethodni vlasnik tog magacina koji je nacionalizovan. Sa magacinom nacionalizovan je i magacinski inventar, tako da je to sve pripalo Zemlјoradničkoj zadruzi u Vološinovu. UO odredio je čoveka da na pravi spisak tih nacionalizovanih stvari i da se otkupi vaga od prethodnog vlasnika.

Na samom početku juna 1949. godine doneta je odluka da se piše svim dužnicima, bilo privatnim licima, bilo organizacijama i institucijama, da bi im vratili dugove, a da potom Zadruga tim novcem ispuni svoje obaveze. Istaknuto je da selјačke radne zadruge nemaju dovolјno sena, tako da je bilo više rešenja, od kojih je prihvaćeno ono da se svo seno ponese na jedan pašnjak, a da se potom odatle deli i da se o toj podeli izvesti UO. To nam pokazuje i činjenicu da iako su Seoske radničke zadruge odvojene od Zemlјoradničke zadruge, one su i dalјe bile srodne i poslovale su zajednički. Isto tako, doneta je odluka da se cigla u potpunosti prodaje za slamu, a ne za novac, jer drugačije nije mogla da radi ciglana, dok je kolar tražio da mu Zadruga isplati novac kojim je platio struju radeći prekovremeno za potrebe zadrugara.

Sledeći potez Zemlјoradničke zadruge u Vološinovu bio je da se svim seoskim radnim zadrugama isplati po 5 metara kukuruza, a da se kasnije vidi oko plaćanja za taj kukuruz. Sitan inventar i stoka u Zadruzi nisu bili popisani, ni procenjeni, tako da je formirana Komisija za popis u kojoj je morao uvek da bude po jedan član Upravnog odbora. Na Zadružnoj ekonomiji nisu imali priplodnu krmaču, pa su odlučili da pitaju Sreski savez zemlјoradničkih zadruga da li mogu da kupe krmaču. Interesantno je i da je Upravni odbor Zadruge određivao čak i cenu čokanjica sa Zadružne ekonomije koje će se prodavati zadrugarima po 400 dinara kola. To govori o činjenici da nije bilo dovolјno ogreva u selu kao ni drugih potrepština.

Krajem juna 1949. godine konstatovano je da je prethodne godine u Zadružnim prodavnicama pravlјen gubitak, jer je mali promet, a puno nameštenika. Stoga se na predlog Sreskog saveza morao smanjiti broj nameštenika, a preostalima dati manja plata. Na radu bi ostalo 52 zaposlena, a 20 bi izgubili nameštenje. Međutim, kako bi oni bili zbrinuti, radnički inspektor Sava Kerkez, tražio je od Upravnog odbora Zadruge u Vološinovu da u toku narednog meseca pronađu posao nameštenicima koji će biti pootpuštani. Predsednik Zadruge izjavio je za Zapisnik da je počeo da prima platu kao organizacioni sekretar Mesnog komiteta i da je više neće uzimati od Zadruge.

Krajem jula 1949 godine iz Zapisnika se vidi da je predsednik Zadruge u Vološinovu bio u Sreskom savezu u Zrenjaninu i da je planirao da se izgrade sledeći objekti za Zadrugu:

- štala za bikove,

- mlekara,

- radionica za kolara i kovača,

- šupa za sušenje drveta,

a da je potrebno nabaviti i sersan za tri para teglećih konja. Došlo je do novih kadrovskih pomeranja, čak su i neki od otpuštenih nameštenika vraćeni na posao. Svima je smanjena plata, a zbog konkurencije je zatvorena i jedna prodavnica.

Prema zapisniku od 22. avgusta 1949. godine vidi se da se ponovo diskutovalo o dužnicima. Dva najveća dužnika u odnosu na Zadrugu u Vološinovu bili su Pastuvsko stanište kao državna institucija osnovana još 1946. godine i Selјačka radna zadruga „Bora Glavaški". Doneta je odluka da sva roba mora ili da se vrati ili da se plati Zadruzi ili Zadružnoj ekonomiji.

Takođe, insistiralo se na tome da se napravi spisak dužnika koji zadruzi duguju novac, a taj bi se spisak poslao Sreskom savezu zemlјoradničkih zadruga „Begej“ u Zrenjaninu kako bi oni ili izmirili dugove ili bi ih predali sudu u Zrenjaninu. Ponovo je nastalo kadrovsko pomeranje.

Zadruge su se morale i nadalјe suprotstavlјati svim vrstama prodaje na crnom tržištu. Stoga je jedan od nameštenika u to vreme dobio je kaznu od 15 dana prinudnog rada zato što je iz prodavnice iznosio masnu sodu i prodavao je za novac, a trebalo je da je razmenjuje za mast, a o tome nije obavestio Upravni odbor Zadruge.

Dotadašnji rukovodilac izgradnje Zadružnog doma bio je povučen u Mesni narodni odbor, tako da je trebalo pronaći novo kadrovsko rešenje za rukovodioca i evidentičara izgradnje doma. Isto tako, trebalo je rešiti i pitanje rada ciglane time što će se napraviti još jedna peć za cigle, a umesto rukovodioca ciglane koji je otišao na bolovanje tamo je trebalo da se angažuje jedan od članova UO Zadruge. Upravniku Zadružne ekonomije dozvolјeno je da radnicima isplati životne namirnice.

Na sednici UO Zadruge u Vološinovu 10. septembra 1949. godine izabran je novi predsednik Zadruge Dejan Josimović. On je objasnio da je preopterećen kao predsednik Odbora za polјoprivredu, tako da bi bilo bolјe da se za predsednika izabere Branko Felbab, a za predsednika Zadružne ekonomije Ljubomir Budakov. Na istoj sednici rešavan je i niz aktuelnih pitanja, između ostalog kako da se kazne nameštenici u prodavnicama u kojima je nastao manjak, kao i onih u kojima je trebalo da se rashoduje inventar.

U oktobru je na sednici Upravnog i Kontrolnog odbora razmatrano pitanje zatvaranja nerentabilnih prodavnica. Postavilo se i pitanje likvidiranja marže sa organizacijom „Žitopromet". I pored toga, ostajao je izvestan broj lica koja su imala dugovanja prema Zadruzi u Vološinovu. To je objašnjeno na sledeći način: „Stočar“ je davao predujam privatnim licima za tov svinja i pojedini lјudi nisu izvršili obavezu. Postojale su menice tih lica koji su trebali da utove svinje, a to nisu učinili ili ako su učinili, to je bilo izvršeno samo delimično, tako da je trebalo knjigovodstvo Zadruge da sravni svoje račune sa računima „Stočaram i potom da se ti dužnici prebace „Stočaru“ kako bi se likvidirala ta dugovanja. Doneto je sledeće rešenje: „Da knjigovodstvo izvidi sve stvarne dužnike kako privatnika tako i ustanova i pozove iste radi regulisanja dugova, a u protivnom slučaju da se preda na nadležnost Arbitražnom sudu. Za ovaj posao zadužen je šef knjigovodstva...“

Kako se ova stvar rešila za dužnike, poznato je iz istorije našeg sela, ali u arhivi nije sačuvana dokumentacija o tome koji selјaci su predati Arbitražnom sudu u ono vreme.

Zadruga u Vološinovu bila je predata Javnom tužilaštvu zbog manjka koji je napravlјen. Tužilaštvu je odgovoreno 8. oktobra 1949. godine. Naime, radilo se o tome da je dotadašnji šef knjigovodstva penzionisan, pa nije ništa bilo knjiženo od jula do oktobra, te je penzionisani šef vraćen na posao uz naknadu, a Zadruga je jednu osobu poslala na knjigovodstveni kurs kako bi ubuduće predupredila ovakve probleme.

Problem je nastao i u vezi sa izgradnjom Zadružnog doma, jer je ciglana bila ispekla 60.000 cigala za ovu namenu, ali one su ostale neiskorišćene, jer nije bilo ostale neophodne građe - betonskog gvožđa, šlјunka, šodera, itd. I ova kratka diskusija oličava probleme sa kojima se Zadruga u Vološinovu susretala u posleratnom periodu.

Tokom 1950. i 1951. godine vođeno je daleko manje zapisnika, većina pitanja koja su rešavana bila su kadrovska, potom problemi oko izgradnje Zadružnog doma, funkcionisanja Zadružne ekonomije, uklјučivanja Zadruge u novi platni sistem i tako redom, sve do reforme koja je nastupila prvi put 1953, potom 1957. godine i tako dalјe - sve do danas. Zadruga u Vranjevu 29. juna 1955. godine upisana je u sudski registar pod imenom Zemlјoradnička zadruga Novi Bečej rešenjem Fi. 651/55.

Između dva rata u Srbiji su bila prisutna tri tipa zadruga, a to su bile kreditne zadruge, nabavno-prodajne i proizvođačko-potrošačke (vinogradarsko-vinarske, voćarske, mlekarske, stočarske, livadarsko-pašnjačke, pčelarske, reparske, mašinske, itd.) zadruge. Kreditne zadruge su se javile kao odgovor na potrebu za povolјnim polјoprivrednim kreditima kako bi se ubrzao prelazak sa naturalne na robnu polјoprivrednu proizvodnju. Nabavno-prodajne zadruge su se oformile u vreme velike svetske krize, koja je u Jugoslaviji kulminirala nakon 1932. godine, zbog povećanog pritiska trgovačkog kapitala i stalne oskudice sopstvenih sredstava, tako da su ove zadruge nastojale da zadovolјe rastuće potrebe seoskog domaćinstva, a tek potom polјoprivrednog gazdinstva. Videće se da je i Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču imala da se izbori sa sličnim problemima svojih zadrugara.

Članska knjižica Bože Stankovića, 1920. godina

Sačuvan je Posed zadrugara iz 31. januara 1914. godine na osnovu kojeg se može utvrditi kojom imovinom je raspolagala SZZ u Araču pred Prvi svetski rat, kao i ovlašćenje za Novu Pejinog na mađarskom jeziku izdato 29. aprila 1914. godine. Kada je izbio Prvi svetski rat, aktivnosti Srpske zemlјoradničke zadruge u Araču smanjile su se i prepiska je sačuvana u mnogo manjoj meri u odnosu na predratni period, što ne znači i da je svaka aktivnost prestala. Tako po Izvodu sa tekućeg računa SZZ u Araču imala je 30. juna 1914. godine potraživanje od 31,30 kruna, dok je po istovetnom Izvodu imala dugovanje od 18 kruna 30. juna 1918. godine, što bi bilo nemoguće da nije bilo neke aktivnosti na računu tokom te četiri godine.

Nešto ranije, odnosno 2. juna 1918. godine stigao je u SZZ u Araču dokument od Saveza iz Zagreba u kojem se kaže da zbog ratnog stanja nije moguće raditi normalno, niti zadruge mogu Savezu slati valožnice kako bi se tačno utvrdila visina poreza, te da će Ministarstvo finansija iz Budimpešte privremeno zadruge osloboditi obaveze da šalјu valožnice, ali da će zauzvrat svaka zadruga morati da uplati izvesnu svotu novca kod Kralјevskog poreznog ureda, a kasnije će joj se to obračunati kao poreska uplata. Ako ne može to da reši sama zadruga, nalaže se da se obrati Savezu koji će to obaviti za njih.

Još 18. novembra 1919. godine iz Saveza su molili zadrugare da ne šalјu novac u Savez po lјudima, nego da ga uplate preko Centralnog kreditnog zavoda sa sedištem u Novom Sadu kao Filijali Srpske banke, a 12. decembra 1919. godine da se u Zagreb ne šalјu lјudi lično, nego ako nastane problem, da se sve prvo pokuša rešiti prepiskom.

Pristupnica Števe Stankovića Srpskoj zemljoradničkoj zadruzi u Vranjevu 27. novembar 1921. godine

Te 1919. godine izašlo je u Beogradu Uputstvo za obnovu rada u Zemlјoradničkim Nabavlјačkim Zadrugama, iz kojeg se vidi da je sedište Saveza premešteno iz Zagreba u Beograd i daju se detalјna uputstva zadrugarima kako da obnove rad zadruga. U uvodu se kaže sledeće:

„Obnavlјanje Zadruga potrebno je naročito i radi snabdevanja Zadrugara: spravama, stokom, suknom, platnom, pamukom, koncem, obućom, sapunom i dr. najprečim namirnicama, jer će se ovo snabdevanje seoskog živlјa vršiti samo preko Zemlјoradničkih Zadruga. Glavna Zemlјoradnička Nabavlјačka Zadruga već je spremila sve da pomenute namirnice dobije od velikih zadružnih ustanova u Engleskoj i Americi, koje su svesrdno - zadrugarski - izišle u susret našem Zadrugarstvu. Sada, kada su se bezdušni spekulanti upeli da oplјačkaju Selo prevelikim cenama i rđavom robom, i da vežu selјaka svojim kapitalističkim mrežama i lancima za navek, jedino Zemlјoradničke Zadruge mogu pomoći i spasti Selo i Selјaka.

To je Zadrugarima dobro poznato.“

Ovaj odlomak danas deluje više kao politički pamflet, nego kao uputstvo za zadružni rad, ali je vreme u kojem je nastao opravdalo takav način komunikacije između Saveza i pojedinih zadruta. U nastavku teksta se konstatuje da Savez požuruje zadrugare da što pre obnove svoje zadruge kako bi se ravnopravno priklјučili zajedničkom savezu koji nosi ime Glavni Zadružni Savez u Kralјevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, sa sedištem u Beogradu, te se kaže:

„Sada ima u našoj Državi blizu 4.000 Zadruha, preko 600.000 Zadrugara, s novčanim sredstvima koja dostižu hilјadu milijuna kruna.“

Tekst su potpisali u ime Saveza Mih. Avramović i S. M. Lozanić na Preobraženje u Beogradu.

Fiskalni period Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču završila je sa 33 krune i 50 filera na tekućem računu prema Iskazu Kraljevskog poreznog ureda od 7. maja 1920. godine. U SZZ u Araču 8. juna 1920. godine stigao je dopis kojim se preporučuje zadrugama da se pretplate na knjigu Zemlјa zemlјoradniku! od Radoslava Markovića, dok se Zadruga pretplatila na četiri primerka kalendara Srpski zadrugar.

Pred kraj godine, tačnije 19. novembra 1920. godine, Velikobečkerečki sudbeni sto Kralјevine SHS izdao je rešenje u kojem se donose novi podaci o firmi Zemlјoradnička zadruga u Araču i o njenom rukovodstvu u kojem su tada bili Dragolјub Malešev, predsednik, Živko Pejin, potpredsednik, Miloš Isakov, poslovođa, Emil Dujin, Maksim Vlaškalin i Nova Glavaš, članovi Upravnog odbora bez prava potpisa.

Nova uprava SZZ Arač izabrana je 25. septembra 1921. godine na Redovnoj glavnoj skupštini, a mnogi lјudi su i između dva rata pokazivali interesovanje za pristupanje zadrugama, što pokazuje i pristupnica Ise Kneževića iz Vranjeva SZZ u Vranjevu od 6. novembra 1921, kao i Števe Stankovića od 27. novembra 1921. godine.

U to vreme su se na dokumenta potpisivali Marinko Perić kao predsednik Srpske vranjevačke zemlјoradničke zadruge, Ivan Popov kao blagajnik i perovođa, a Isak Tomašev kao član Upravnog odbora.

Slava Srpske zemljoradničke zadruge u Vranjevu

U februaru 1922. godine SZZ Arač-Vranjevo obratila se pismom SSZZ u Zagrebu sa molbom da im se usvoji Zapisnik sa Vanredne glavne skupštine, jer je sve u njemu bilo u skladu sa Pravilima, jedino je trebalo da se izostavi izbor blagajnika, jer njegov izbor zadružna Pravila ne predviđaju. Iz Saveza su im odmah postavili pitanje zašto je bilo neophodno da se bira nova uprava samo četiri meseca nakon izbora prethodne, jer gubitak od ovog novog izbora može da naraste i do nekoliko hilјada kruna. Juna 1922. godine Savez je SZZ u Vranjevu odobrio kredit od 100.000 kruna.

Iz 1923. godine sačuvano je veoma malo dokumenata. Savez je promenio ime u Glavni savez selјačkih zemlјoradničkih zadruga (GSSZZ) 18. januara 1923. godine sa sedištem u Beogradu i istovremeno je SZZ u Vranjevu obaveštena da su sve zadruge oslobođene te godine od plaćanja poreza i prireza. Te godine se slavila dvadeset peta godišnjica Saveza. U Izveštaju revizora Velimira Drakulića stoji da se iz Srpske zemlјoradničke zadruge u Vranjevu moraju isklјučiti neki zadrugari, a svi ostali da se pozovu da redovno pohađaju nedelјne sastanke, inače će i oni biti isklјučeni. Pokazalo se da je neophodno da se imenuje zamenik poslovođe, a Nadzorni odbor je pozvan da savesnije obavlјa svoju dužnost s obzirom na to da neke obveznice nisu bile u redu. Dat je nalog da članovi Agrarne zajednice budu isklјučeni, jer ne mogu biti istovremeno i članovi Srpske zemlјoradničke zadruge. Na kraju je naloženo i da se uredi arhiva.

Godine 1924. Filijala GSSZZ u Novom Sadu obavestila je SZZ u Vranjevu da nisu poslali Završni račun i Statistiku za 1923. godinu. Februara 1924. godine obaveštena je SZZ u Vranjevu da se stalna štednja ne isplaćuje zadrugarima, osim kada istupaju iz zadruge, jer se odobravanje kredita od strane GSSZZ radi na osnovu stalne štednje zadrugara, udela i rezervnog fonda. Stoga će, umesto stalne štednje, zadrugari moći da podižu kamatu na svoje uloge.

Ovaj mali broj dokumenata koja su sačuvana svedoči da se organizovani rad zadruga u mnogo manjoj meri poštovao i da je nastupilo vreme krize kada su lјudi morali da se staraju o sopstvenom preživlјavanju, a manje o formalnoj prepisci sa Savezom.

Proteklo je još nekoliko godina sličnih prethodnom periodu. Iz Zaklјučnog računa za 1928. godinu vidi se da je SZZ u Vranjevu napredovala, jer je početkom godine Zadruga imala 48, a krajem godine 64 člana, jer je istupilo dva člana, a priklјučilo se 18 novih zadrugara. Iz Zaklјučnog računa za 1929. godinu vidi se da je Zadruzi pristupilo 10 novih članova, da je istupilo četvoro, tako da je na kraju 1929. godine bilo 70 zadrugara.

U Vranjevu je otvorena Mlekarska zadruga 24. decembra 1929. godine i 11. marta 1930. godine Velikobečkerečki okružni kao trgovački sud doneo je Rešenje o uknjižbi Mlekarske zadruge u Vranjevu kao udruženju sa ograničenom odgovornošću na neodređeno vreme. Članovi Upravnog odbora Mlekarske zadruge bili su: Vlada Vrebalov, predsednik UO Mlekare, Milutin Tašin, Nića Vujackov, Ivan D. Glavaški i Živa Š. Marčićev. Ova Mlekarska zadruga je imala sledeći zadatak prema pomenutom Rešenju:

„Zadruzi je zadaća da unovčenjem mleka i mlečnih proizvoda zadrugara postigne, da njeni vlastiti članovi dođu do što većih dohodaka od naprednog stočarstva, te da unapređuju samo stočarstvo, naročito gojenjem goveda, svinja i živine, po matičnim knjigama i po selekciji najproduktivnijih grla.“

Šturim cirkularnim dopisom obavešteni su zadrugari u Vranjevu i drugim zadrugama kako je upravnik Saveza Škorić novembra 1930. godine podneo ostavku na to mesto i da će Vanredna skupština Saveza da se održi u Titelu 29. decembra 1930. godine, kako bi bilo izabrano novo rukovodstvo.

Značajna novost u vranjevačkom zadrugarstvu bila je da je Žarko Nikšić kao poslovođa SZZ u Vranjevu objavio članak pod naslovom „Prva Srpska Zemlјoradnička Zadruga u Vranjevu“.

U Vranjevačkom kalendaru za 1930. godinu u rečenom članku daje se pregled istorijskog razvoja Zadruge i imena njenog nekadašnjeg i tadašnjeg rukovodstva. Žarko Nikšić je pored mesta zadružnog poslovođe, bio i učitelј u Vranjevu, te je kao pismen i kulturan čovek imao potrebu da sačuva podatke i o sokolskom društvu u tom mestu, o ženskim udruženjima, o crkvi i o drugim institucijama, udruženjima i organizacijama u Vranjevu.

Na osnovu Zaklјučnog računa od 31. decembra 1930. godine može se videti da je Srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Vranjevu pristupilo dva zadrugara, a da je istupilo osmoro, tako da je ponovo brojala 64 člana. Krajem 1931. godine bilo ih je 56, jer je pristupio samo jedan član, a istupilo je 9 članova. Sledeće, 1932. godine, situacija je gotovo nepromenjena, jer je dvoje istupilo, a troje pristupilo, pa je Zadruga tada brojala 57 članova. Tendencija smanjenja boja članova nastavlјena je i sledećih godina, tako da je 1933. godine prišao Zadruzi samo 1 član, a istupilo je 5 članova, dok je 1934. godine ponovo istupilo 5 članova, a nije joj pristupio niko, te je Zadruga imala 48 članova.

Nešto dokumenata sačuvano je iz 1935. godine na osnovu kojih se vidi da se valuta u državi promenila i da je Savez zemlјoradničkih zadruga iz Novog Sada javio da je SZZ u Vranjevu zadužena na Tekućem računu za 1.189 dinara. Iz maja te godine postoji dopis kojim se zadrugari iz Vranjeva pozivaju da se prijave za zajedničku nabavku kanapa. U maju je stigao i poziv SZZ iz Vranjeva na Redovnu glavnu skupštinu Saveza koja je trebalo da se održi u sali palate „Habap“ u Novom Sadu, kao i obaveštenje da se do 31. jula te godine mora isplatiti 15% dugova - zadrugari zadrugama, a zadruge Savezu. Punomoć za Redovnu glavnu skupštinu dobio je Žarko Nikšić kao delegat, a kao zamenik delegata Isa Glavaški.

Savez je 4. januara 1936. godine prosledio svim zadrugama cirkularno pismo kojim se daju uputstva po raznim pitanjima, između ostalog za one koji poseduju domove i druga nepokretna imanja, za zaklјučivanje zadružnih knjiga, za zadružnu lutriju, za pretplatu na kalendare, za novi tečaj za poslovođe, za knjiženja u zadrugama koje su tražile zaštitu, za leplјenje maraka na pismo, čak i za potpisivanje pisama koja se šalјu u Savez. U avgustu je trebalo da se biraju delegati za Skupštinu Saveza, da se poruči nov zadružni zakon, da se održi redovna glavna skupština SZZ u Vranjevu, da se pređe na poslovanje sa Privilegovanom agrarnom bankom a. d. u Beogradu, da se pošalјu overeni potpisi novih zadružnih funkcionera i slično.

Na ovom mestu potrebno je reći nekoliko reči o Privilegovanoj agrarnoj banci (PAB). Nju je osnovala država posebnim zakonom 1929. godine sa kapitalom od 700 miliona dinara kako bi povoljnim i jeftinim kreditima ispomagala seljake i njihove zadruge. Centrala banke bila je u Beogradu, a imala je filijale u Zagrebu, Ljublјani i Sarajevu. Zajmove je do 1936. godine dobilo oko 140.000 seljačkih gazdinstava, a po Uredbi o likvidaciji zemlјoradničkih dugova od 26. septembra 1936. godine ova banka je preuzela i sve stare dugove seljaka kod banaka, štedionica, kreditnih zadruga i pomoćnih zaklada, tako da se u njoj centralizovao najveći deo selјačkih kredita. Banka se javlјala kao posrednik u ime države između seljaka-dužnika i njihovih ranijih poverilaca. Ono što bi uplatili selјaci u PAB, banka je davala poveriocima, s tim što je dodavan i doprinos države u iznosu od oko polovine selјačkog duga.

Tokom 1937. godine rad zadruga nastavlјen je po uhodanoj proceduri. Tek 4. januara 1938. godine u Srpsku zemlјoradničku zadrugu u Vranjevu stiglo je obaveštenje da je PAB pristupila naplati prvog anuiteta u smislu člana 14, stava 2 Uredbi o likvidaciji zemlјoradničkih dugova. U vezi sa tim svaka zadruga bila je obavezna da pošalje izjavu Savezu, o čemu je SZZ u Vranjevu obaveštena dve nedelјe kasnije.

Prva srpska zemlјoradnička zadruga Vranjevo, kako se tada zvanično zvala, uplatila je 12. februara 1938. godine 14.500 dinara Savezu u vidu 3% obveznica na ime likvidacije zemlјoradničkih dugova. Tačno 18. februara 1938. godine, cirkularom br. 4 od Saveza je u SZZ u Vranjevu stiglo obaveštenje o isplati anuiteta i obveznica, o lombardnom kreditu kod Poštanske štedionice Kralјevine Jugoslavije, o novim kreditima kod PAB i o slanju izjava ovoj banci. Sledećeg dana, 19. februara, potraživanja su predata PAB u smislu Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova, pa je Prva srpska zemljoradnička zadruga Vranjevo bila prisilјena da od ministra za trgovinu i industriju zatraži da im se odloži plaćanje, s tim što će dostaviti ministru izvod sa tekućeg računa i ostala neophodna dokumenta.

Od PAB a. d. u Beogradu stiglo je obaveštenje 21. februara 1938. godine da je sa računa SZZ Vranjevo na ime prvog anuiteta po predatom im portfelјu isplaćeno 5.487 dinara Savezu srpskih zemlјoradničkih zadruga, Filijali u Novom Sadu, a da je na račun Prve SZZ Vranjevo uplaćen interes od 3%. Početkom marta Savez je javio Prvoj SZZ Vranjevo da je od njih primio 14.500 dinara u 3% obveznicama, a u gotovini još 322 dinara. Žarko Nikić je dopisao crvenom olovkom na ovom dokumentu koji se čuva u zadružnoj arhivi da će i ostatak duga od 5.165 dinara biti poslat Savezu.

Interesantno je kako su zemlјoradnici zadrugari nabavlјali mašine i opremu u to vreme pred Drugi svetski rat. Tako je 27. juna 1938. godine od Privilegovanog izvoznog društva stiglo u Prvu SZZ Vranjevo obaveštenje da je ovo Društvo nabavilo veći broj trijera, selektora, za čišćenje žita. Od ukupnog broja nabavlјenih mašina, 56 komada trijera trebalo je da se preuzmu u severnom delu Dunavske banovine. Cena trijera je bila 5.500 dinara. Od toga Privilegovano izvozno društvo plaćalo bi 3.000 dinara, a zadrugar bi platio samo 2.500 dinara. Nabavka bi se izvršila preko Saveza i zemlјoradničke zadruge, a svaki kupac bio bi dužan da sledećih pet godina poštuje uslove koje bi postavilo Privilegovano izvozno društvo, a koji podrazumevaju da zadrugar ne sme trijeru otuđiti, niti je pomerati sa mesta na kojem bi bila montirana, niti bi zadrugar-kupac u tom periodu smeo da naplaćuje ušur veći od 1-3% od količine žita. Nakon pet godina zadrugar bi smeo da radi sa mašinom šta mu je volјa. Da li je neko od vranjevačkih zadrugara pod ovim uslovima nabavio trijer, ne možemo više utvrditi, jer u arhivi ne postoje podaci o tome.

Krajem 1938. godine za potrebe zadrugara Savez je organizovao tečajeve zadružne škole, radio na oslobađanju privrednih zadruga od plaćanja taksa na uverenja i slično. Savez je podsećao svoje članstvo i na obavezu da se 50% rezervnih fondova zadruga uloži u državne hartije od vrednosti, što je bilo određeno Uredbom o obrazovanju pospovnih rezervi i rezervnih fondova... koju je doneo Ministarski savet još 24. juna 1938. godine.

Početkom 1939. godine Srpska zemlјoradnička zadruga u Vranjevu pozvana je na Skupštinu Društva za podizanje sela i polјoprivrede „Agrarna misao“ čije sedište je bilo u Beogradu. Predsednik „Agrarne misli“ bio je u to vreme dr Milorad Nedelјković, generalni direktor Poštanske štedionice i istovremeno čovek koji je uspeo sopstvenim zalaganjem da Savez i mnoge pojedinačne zadruge obnove svoj rad, jer je zadružna dugovanja preneo na Poštansku štedionicu na osnovu 3% obveznica. Nešto kasnije u Vranjevačku zadrugu stiglo je i obaveštenje da je Filijala Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruta u Novom Sadu pristupila „Agrarnoj misli“, tako da je trebalo da SZZ u Vranjevu pošalјe svog delegata na Skupštinu „Agrarne misli“. Nema podatka o tome da li je neko od zadrugara iz Vranjeva prisustvovao ovoj Skupštini.

Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga Novi Sad tokom juna 1939. godine organizovao je Skupštinu Saveza i sačuvano je nekoliko cirkularnih pisama koja su stizala u SZZ Vranjevo u tom periodu. Prvi put je pomenuto da će pored povlastica za putovanje železnicom ili brodom, zadrugari imati i odobrenje od Ministarstva prosvete za učitelјe-zadrugare koji će odsustvovati sa posla zbog Skupštine Saveza.

Dopis od 21. septembra 1939. godine tiče se dve važne uredbe. Prva je bila Uredba o isplati uloga kod novčanih zavoda, a druga je bila Uredba o isporuci pšenice prodate Privilegovanom izvoznom društvu. Savez je dao obrazloženje da je Ministarski savet Kralјevine Jugoslavije uredbe propisao „s obzirom na izvanredne privredne i finansijske prilike“, podrazumevajući da zadrugari znaju odlično o kakvim prilikama je reč. Savez je SZZ u Vranjevu i drugim zadrugama poslao tekst ovih uredbi kako bi ih se zadrugari ubuduće pridržavali.

Da se rat približavao, moglo se pretpostaviti i prema novim uredbama koje su stizale iz Saveza. Tako je 7. oktobra 1939. godine SZZ u Vranjevu obaveštena od strane Prometne centrale Zemlјoradničkih zadruga Novi Sad da je posebnom uredbom pri Ministarstvu polјoprivrede formirana posebna Direkcija za proučavanje i svrhu ishrane koja je trebalo da se bavi prikuplјanjem rezervi hrane. Direkcija je smatrala da će taj posao najlakše biti obavlјen preko mreže zadruga koje su već postojale. Predviđeno je bilo da se iskoriste i mogućnosti Saveza u Novom Sadu i njegovih članica. SZZ u Vranjevu trebalo je da u roku od sedam dana pošalјe podatke o svojim organizacionim, kadrovskim i smeštajnim kapacitetima.

Krajem novembra 1939. godine stigao je dopis da je Privilegovana agrarna banka Prvoj srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Vranjevu uplatila novac na ime drutog anuiteta, a potom je račun ove zadruge zadužen za nešto manju svotu novca koji je prenet na račun Poštanske štedionice, opet na ime drugog anuiteta, a potom je 4. decembra stigao novac na ime 3% obveznica koje je uplatila Privredna agrarna banka, a potom je ista svota uplaćena Poštanskoj štedionici.

Na osnovu Zaklјučnih računa za 1936-1939. godinu vidi se da se broj zadrugara u Prvoj srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Vranjevu nije menjao, tako da ih je i dalјe bilo 48 članova. Ovaj Zaklјučni račun potpisali su Nedelјko Nešić kao predsednik Zadruge, Žarko Nikšić kao poslovođa, članovi Upravnog odbora: Avram Marčić, Dušan Garčev, Nova Kvaščev, Mladen Stojšin i Emil Vujackov, a kao članovi Nadzornog odbora potpisali su se: Boško Nešić, Ivan Stanković, Živa Vlaškalin, Rada Knežev i Emil Mišić.

Godina 1940. nije bila laka mnogim zadrugarima, pa ni vranjevačkim. Tako je 14. februara 1940. godine jedan od članova uprave SZZ u Vranjevu predao advokatu Dušanu L. Markoviću iz Novog Bečeja obveznice radi opomene dužnika koji očigledno nisu bili u stanju da izmire svoja dugovanja.

Početkom marta 1940. godine stiglo je cirkularno pismo od Polјoprivrednog odelјenja Saveza zemlјoradničkih zadruga u Novom Sadu. Nјime je Savez obaveštavao zadrugare u Vranjevu da je došlo do velikih problema nakon što je Ministarstvo polјoprivrede Kralјevine Jugoslavije donelo Pravilnik o veterinarstvu. Rejon za veterinare je po novom Pravilniku ograničen na jedan do dva sreza, pa veterinari više nisu mogli vršiti dužnost na celom području gde su postojale zadruge, te ih je Savez otpustio. Problem je komplikovala činjenica da zadrugari nisu mogli bez veterinarskog recepta da nabave serum za ceplјenje stoke, stoga je Savez dobio dozvolu da za potrebe zadrugara obavlјa centralizovanu nabavku seruma.

U decembru 1940. godine poslati su formulari na kojima je trebalo Prva srpska zemlјoradnička zadruga u Vranjevu da prijavi sve priloge radi oslobađanja od plaćanja društvenog poreza za poresku 1936, odnosno za 1935. poslovnu godinu. Istovremeno poslat je i dopis za poresku 1935, odnosno za 1934. poslovnu godinu.

I iz 1941. godine sačuvano je samo dva dopisa od Dunavske finansijske direkcije iz Odseka za neposredne poreze Kralјevine Jugoslavije. Tako su iz Direkcije poslali 26. februara 1941. godine rešenje da se Prva srpska zemlјoradnička zadruga u Vranjevu oslobađa plaćanja poreza za 1936. godinu, jer je ispunila sve propisane uslove za oslobađanje od društvenog poreza, a što je dokazala svojom prijavom od 6. februara 1941. godine. Iz Direkcije je stiglo još nekoliko formulara 12. marta 1941. godine, a od Odseka za trošarinu i takse stiglo je četiri dopisa u kojima se traže dokumenta radi oporezivanja Prve srpske zemlјoradničke zadruge u Vranjevu. Vrlo brzo nakon prijema ovih dopisa izbio je Drugi svetski rat i rad Zadruge u Vranjevu bio je onemogućen i prekinut do perioda nakon rata.

Osnovni zadrugarski principi kako ih je formulisala najstarija potrošačka zadruga osnovana u Engleskoj u gradu Rodždel 1844. godine glasili su ovako:

- princip dobrovolјnosti, slobode ulaska i izlaska iz zadruge,

- „princip otvorenih vrata“,

- princip demokratičnosti ili načelo jednakosti,

- ograničena kamata na kapital,

- pravična raspodela uštede,

- politička, nacionalna i verska neutralnost,

- plaćanje u gotovini i

- zadružno obrazovanje i vaspitanje.

Zanimlјivo je istaći činjenicu da je nakon osnivanja ove zadruge u Rodždelu, osnovana druga po redu zadruga u Sobotištu u Slovačkoj 1845. godine, a treća u svetu bila je osnovana u Bačkom Petrovcu 1846. godine. Osnovali su je Slovaci u Vojvodini pod uticajem prosvetitelјskih ideja iz Slovačke. Prva zemlјoradnička zadruga kod Srba takođe je osnovana u Vojvodini i to je bila Zemlјedelska zadruga u Titelu osnovana 1868. godine. Zadruge različitog tipa koje su se u sledećih nekoliko decenija organizovale na teritoriji Južne Ugarske bile su uporišta borbe srpskog naroda protiv mađarizacije i germanizacije, a cilј je svakako bio i ekonomska sigurnost i ekonomsko jačanje selјaka, zemlјoradnika.

Do danas nastajali su različiti oblici zadrugarstva, kao što su zemlјoradničko, stambeno, omladinsko i studentsko, zanatsko i štedno-kreditno, nabavlјačko-potrošačko i slično. Ipak, najznačajnije i najrazvijenije je zemlјoradničko zadrugarstvo. Kako bismo iz nekadašnje perspektive sagledali šta je zadrugarstvo značilo za srpskog selјaka, možemo pogledati zaglavlјe bilo kojeg dopisa Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga u kojem je istaknut sledeći moto:

Osmi kongres Srpskih Zemljoradničkih Zadruga... doneo je ovu rezoluciju

„Mi znamo, da se prilike srpskoga naroda mogu popraviti samo neprekidnim i istrajnim radom. Zato se i ne uzdamo ni u koga, nego smo gotovi i odlučni, da svršavamo sve svoje poslove sami.“

U Zagrebu je bio osnovan Savez srpskih zemlјoradničkih zadruta još 1897. godine. Isti taj Savez je 1898. godine preimenovan u Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga i bio je preselјen u Beograd. Kako bi osnovali zemlјoradničku zadrugu grupa zemlјoradnika iz Arača, obratila se Savezu srpskih zemlјoradničkih zadruga sa sedištem u Zagrebu (u dalјem tekstu: Savez), jer su teritorijalno i organizaciono pripadali njima.

Ovo je bilo uobičajeno, jer su ondašnji polјoprivrednici koji su živeli u Vojvodini, praktično bili pod austrougarskom upravom, te je jezik administracije bio mađarski. Iz tog razloga, Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga izdavao je uputstva i vodio prepisku sa novoosnovanim zadrugama, kako bi njihovo članstvo lakše i brže ostvarilo svoja prava. Prepisku u ime buduće Srpske zemlјoradničke zadruge u Araču (u dalјem tekstu: SZZ u Araču) vodio je Bogolјub Malešev. Ovaj čovek najverovatnije je bio i pokretač i inicijator udruživanja u zadrugu.

Koji je bio cilј osnivanja zadruga u ono vreme, vidi se i po člancima koji su objavlјivani u Privredniku, zadrugarskom listu ili kako je stajalo u njegovom podnaslovu Organu Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga. Tamo su, na primer, iz broja u broj prenosili tekst rezolucije Osmog Kongresa Saveza koji je održan 17. i 18. maja 1905. godine.

Najstariji sačuvan podatak o zadrugama u Araču datira od 23. avgusta 1909. godine. Radi se o pismu koje je Savez poslao Bogolјubu Maleševu.

U pismu se kaže da je Savez rataru Maleševu na adresu u Araču poslao knjigu Pavla Aršinova Ima li zlu leka? : razgovor Srba ratara o zemlјoradničkim zadrugama.

Pismo Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga Bogoljubu Maleševu, Zagreb, 23. avgust 1909. godine

Ova knjiga poslata je Maleševu kako bi je on pročitao svojim prijatelјima i istomišlјenicima s namerom da se ispita da li su svi oni zaista zainteresovani za osnivanje zemlјoradničke zadruge, da se proveri da li će zadruga u Araču moći da napreduje, kao i da li su ti zainteresovani lјudi svi od reda „čestiti, pošteni, trezveni, vredni, napredni, bez ikakvih poroka, jednom rečju u svemu i po svemu za zadrugu“. Ako se pokaže da jesu zainteresovani i ako sve bude išlo po uobičajenom redosledu, u dopisu iz Saveza kaže se da će poslati na Maleševa spise i uputstva kako da se zadruga osnuje.

Sama knjiga P. Aršinova napisana je u dijaloškoj formi kako bi se neukim lјudima, često nepismenim, što lakše i prijemčivije objasnilo o čemu se, zapravo, radi kada se predlaže osnivanje zadruge. Knjiga se završava rečima jednog od glavnih učesnika u razgovoru, a to je izvesni Maleša koji kaže:

„Čuli ste pravila, šta se traži, da se može sklopiti zadruga. Čestiti ste i odabrani svi, a to je najglavnije, što se traži. Volјu imate svi da osnujete zadrugu, i tako je ona time već začeta. Još je dobro, što vas je malo.

U početku i ne treba da je više od 10-15 zadrugara. Što je više, teže ih je uputiti i navići na zajednicu. A kad se manji broj dobro uputi u rad, postaje to zdrav kvasac za dalјi rad. Ni Hristos svoju nauku nije počeo da širi sa stotinom, nego samo sa dvanaest apostola. Kad se manji broj dobro složi i u radu uputi, postaje to čvrsta jezgra, koja ne da da se zadrugari rasipaju, ma koliko ih posle bilo, nego ih vuče sebi, te se oko nje zbijaju i utvrđuju. Pa onda dobro upućen manji broj učitelјuje onima, koji docnije pridolaze.

Sad ću ja još javiti u Zagreb Savezu Srpskih Zemlјoradničkih Zadruga, da smo volјni osnovati zadrugu, te da nam pošlјe sve što treba, da možemo učiniti i ono, što zakon propisuje, i što pravila zemlјoradničkih zadruga nalažu. Što dalјe treba učiniti, javiću vam, kad tome bude vreme.“

Pismo Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga Bogoljubu Maleševu, Zagreb 7. septembar 1909. godine

Pismo Bogolјuba Maleševa iz Arača Savezu nije sačuvano, ali zna se da je pisano 23. avgusta 1909. godine, a odgovor na ovo pismo stigao je iz Zagreba dva dana kasnije. Iz odgovora se vidi da su se selјaci raspitivali o proceduri koju je trebalo da ispune kako bi sve bilo obavlјeno po redu i kako bi zadruga koju su nameravali da osnuju postala punopravan član Saveza. Smisao i cilј učlanjenja u Savez bio je, između ostalog, dobijanje kredita pod povolјnim uslovima za članove zadruge.

Iz Saveza je stiglo uputstvo da je u SZZ u Araču potrebno da između svih učesnika Konstitutivne skupštine odabere predstavnike i formira sledeće upravne organe:

1. Upravni odbor koji bi brojao 5 članova i to: predsednika, zamenika predsednika i 3 člana;

2. Nadzorni odbor koji bi brojao 4 člana i koji ne bi imao predsednika imenovanog od strane konstitutivne skupštine zadruge, već bi se predsedavajući birao na prvoj sednici Nadzornog odbora;

3. Poslovođu zadruge.

Pismo Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga Bogoljubu Maleševu, Zagreb 15. septembar 1909. godine

Preporuka Saveza bila je da se časnici biraju iz redova ratara i po mogućstvu onih koji su najbolјi i koji su pismeni, kako bi bili i primer drugima, ali i sposobni da vode zadrugu.

Zemlјoradnici iz Arača već su bili poslali u Savez imena onih koji su prisustvovali Osnivačkoj skupštini SZZ u Araču i koje su planirali da postanu članovi Upravnog i Nadzornog odbora, ali im je iz Saveza rečeno da se pored svakog imena mora naznačiti i funkcija koju će taj član obavlјati u zadruzi. Takođe, Savez je tražio i da se pored svakog imena osnivača jasno označi koji su među njima pismeni, a koji nisu.

Iz Saveza je u Arač stiglo 15. septembra nekoliko dokumenata. To su prvo bili papiri o osnivanju Srpske zemlјoradničke zadrute u Araču na koje je trebalo svoje potpise da stave svi članovi Osnivačke skupštine, potom Uputstvo kako se zadruga osniva (u dalјem tekstu: Uputstvo) i drugo.

I zaista, četiri dana kasnije, 19. septembra 1909. godine, osnivači su potpisali dokument koji nosi naslov Alapszabályai (Statut) iz kojeg se vidi da je osnovana Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču kao udruženje sa neograničenom odgovornošću.

Svoje potpise stavili su na taj dokument sledeći zadrugari koji su bili pismeni i koji su prihvatali uslove koje im je postavio Savez:

- Vujackov Dušan, predsednik,

- Tomašev Isak,

- Popov Ivan,

- Isakov Miloš,

- Dujin Novak,

- Prčić Marin,

- Perić Marinko,

- Malešev Živa,

- Pejin Živko,

- Tomašev Nikola,

- Malešev Bogolјub, poslovođa,

- Vrebalov Jovan,

- Arkadije Miletić,

- Živa Pantelić.

Dokument su svojim potpisima overili Svetozar Jovanović i Marinko Perić u ime Zadruge, a u ime Suda isto su učinili Mila Vlaškalin i Miša Vasić.

U toku sledećih desetak dana spisi o osnivanju SZZ Arač popunjeni su i potpisani. Ovaj dokument poslat je u Zagreb, a odatle se vratio 25. septembra 1909. godine kako bi prema Uputstvu bio bilјegovan, odnosno pečaćen i overen. Ovaj akt poslat je bio nadležnim organima i SZZ u Araču bila je osnovana. SZZ u Araču dobila je potvrdu da je osnovana po postojećim pravilima aktom koji se zove Végzés (Naredba) kojim se dovršilo osnivanje SZZ u Araču od strane suda u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu.

Da bi javnost bila obaveštena o osnivanju zadruge i da bi njen rad postao regularan, pravno je trebalo sačekati još dve do tri nedelјe kako bi obaveštenje o osnivanju SZZ u Araču bilo objavlјeno u onovremenom listu na mađarskom jeziku Központi ertesitő, a Savez je zadrugarima u Araču napisao da „vlasti kod Vas te stvari zadržavaju jako“. U međuvremenu, trebalo je da osnivači SZZ u Araču vrbuju nove članove i da agituju po selu da se što više selјaka priklјuči radu novoosnovane organizacije.

Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga je u svojem glasilu najavio da će uz neke druge zadruge biti osnovana i Srpska selјačka zadruga u Araču. To je bilo u listu Zadrugarstvo, a naslov informacije glasio je „U osnutku su srpske zemlјoradničke zadruge u ovim mestima“.

Koja je još bila svrha osnivanja zadruge u selu, jasno se vidi i iz činjenice da je na pitanje zadrugara kako se pravi medno vino i rakija, stiglo na adresu SZZ u Araču šest brojeva Srpskog pčelara, specijalizovanog časopisa za lјubitelјe pčelarstva. Drugim rečima, Savez se trudio da višestruko obrazuje one selјake koji su se priklјučili zadrugama. On je slao obaveštenja o priručnicima i knjigama iz oblasti polјoprivrede, ali i iz oblasti zdravstva, narodne medicine, privrede uopšte, kao i poučne knjige o samom zadrugarstvu.

Kao što je u prethodnom pismu najavlјeno, iz Zagreba je 30. oktobra stigao dopis da je u rečenim mađarskim novinama u Központi ertesitő u broju 86, dana 26. oktobra 1909. godine, objavlјeno da je firma SZZ u Araču osnovana, ali da je iz naziva zadruge izostavlјena reč „Szerb", te se moralo čekati na pravosnažnu sudsku odluku o potvrdi firme Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču, kako bi se moglo od redakcije novina tražiti da štampaju ispravku naziva. Time se smatralo da bi osnivanje firme bilo javno obnarodovano.

Sledeći korak koji je trebalo da preduzmu zadrugari bila je nabavka evidencionog materijala i drugih kancelarijskih potrepština od Saveza. Tom prilikom nabavlјeni su:

1. Knjige

- Alfabetski imenik zadrugara (na srpskom i mađarskom koji se slao sudu svakog 31. decembra)

- Dnevnik primanja

- Dnevnik izdavanja

- Knjiga udela, uloga i zajmova

- Knjiga stalne štednje

- Knjiga sitne štednje

2. Tiskanice (formulari)

- Molba za prijem

- Pristupnica

- Molba za zajam

- Obveznica i spisak obveznica

- Obaveštenje o isklјučenju iz zadruge

- Zaklјučni račun (na srpskom i mađarskom)

- Posed zadrugara

- Tromesečni izveštaj o stanju članstva (na mađarskom koji se slao sudu svaka tri meseca)

- Izveštaj Upravnog odbora (na mađarskom)

- Izveštaj Nadzornog odbora (na mađarskom)

- Tromesečni izveštaj o radu i stanju u zadruzi (slao se Savezu)

- Formulari za zapisnike sa sednica skupštine, Upravnog odbora i Nadzornog odbora

- Članske knjižice

- Knjižice o dugovanju

- Knjižice stalne i sitne štednje i uložna knjižica

- Potvrde o prijemu novca

- Listići za štednju

- Kamatna tablica

3. Razno

- Hartija

- Koverte

- Knjige za zapisnike

- Revizorska kontrolna knjiga

- 3 štambilјa (1 na srpskom, 2 na mađarskom)

- Jastuče i mastilo

- Knjižica šekova (šekovi su listići kojima se novac slao poštom)

- Pravila Srpskih seljačkih zadruga.

Za to što su nabavili primili su račun od Saveza.

Ovo je bio materijal kojim su u ono vreme opremane sve novoosnovane zemlјoradničke zadruge i smatralo se da je dovolјno da se sve to nabavi kako bi se moglo poslovati u skladu sa zadrugarskim pravilima. Sledeće što je bilo neophodno je da zadruga bude primlјena u Savez gde bi joj bio otvoren račun i time omogućeno novčano poslovanje.

Početkom novembra stigao je dopis iz Zagreba u kojem se od SZZ u Araču traži da održi Vanrednu glavnu skupštinu na kojoj bi članstvo trebalo da donese rešenje o pristupanju Savezu. Potom bi se Zapisnik sa ove Skupštine poslao u Savez da ga tamo pregledaju i overe, konačno bi se sačinio prevod Zapisnika na mađarski i njega bi SZZ u Araču trebalo da pošalјe u sud u Velikom Bečkereku kako bi se odobrilo pristupanje Savezu.

Savez je SZZ u Araču poslao dopis koji je trebalo pečatiti i poslati u Központi ertesitő kako bi se ispravio naziv Zadruge, a originalnu odluku suda o upisu SZZ u Araču u Trgovački registar Savez je prepisao i sačuvao prepis radi učlanjenja zadruge u Savez. Ova ispravka naziva SZZ iz Arača izašla je u mađarskim novinama tek 25. novembra 1909. godine.

Sledeći zadatak koji je očekivao SZZ u Araču bilo je okuplјanje članstva na redovan sastanak. Sastanke zadrugara po pravilima trebalo je organizovati nedelјom kada nijedan zemlјoradnik nije u poslu, te se tom prilikom propagiralo zadrugarstvo i njegovi principi. Osnovni zadrugarski principi prema dopisu iz Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga u Zagrebu koje je trebalo širiti bili su:

1. Da zadrugari svake nedelјe uredno dolaze na sastanke, da čitaju novine Privrednik, časopis Zdravlјe, da diskutuju o onome što im je važno, onom što čuju na sastanku, kao i o drugim pitanjima.

2. Da svake nedelјe svaki zadrugar uredno donosi i uplaćuje svoju štednju, a ukoliko bi neko od zadrugara to izbegavao i, na primer, pred birtijom stajao, takvog bi trebalo iz zadruge isklјučiti, jer je nije dostojan.

3. Da zadrugari pozajmlјen novac ulažu u korisne stvari i da dug vraćaju što je tačnije moguće, jer je osnovno u zadrugarstvu da se poštuju rokovi otplate. Kada se jednom to prekrši, obije se o glavu i zadrugaru i zadruzi.

O ovom problemu se mora unapred razgovarati sa zadrugarima i moraju se navići na redovnu otplatu duga od prvog zajma koji dobiju.

4. Da u zadrugama odmah treba sve po redu i tačno ustrojiti, jer ako se jedna stvar ne obavi kako treba, za njom će stići i druga i treća, zadrugari će biti zatrpani poslovima, te više neće biti u stanju da ažuriraju sve poslove, a biće ih raznih kao što su uplate, otplate, štednja, molbe za zajam.

5. Uspešan rad zadruge uvek zavisi od Upravnog i Nadzornog odbora i rada poslovođe. Ovi lјudi će biti odgovorni za sve što se u zadruzi dešava, tako da treba da se odmah od početka najtačnije i najsavesnije pridržavaju svojih obaveza.

6. Od svega je najvažnije da svi zadrugari žive u bratskoj lјubavi i zadrugarskoj slozi, jer to je temelј svakog posla, naročito zadrugarskog, pa bez sloge i lјubavi ni zadruga ne može opstati.

7. Ako se bude ovako postupalo, neće biti nikakvih prepreka napretku zadruge, a ako se i pojavi problem zadrugari treba odmah da pristupe njegovom rešavanju. Ovde se daje preporuka da za svaki problem koji se pojavi zadruga treba da se obrati Savezu i da ne sluša nikakve druge savetodavce. Za sva pitanja iz delokruga zadrugarstva Savez im je stajao na raspolaganju.

Očigledno je da je ovakvo uputstvo slato kao cirkularni dopis svim zadrugama koje su bile članovi Saveza, te je od njih traženo da održe sastanak, da se zadrugarima dopis pročita, da se o pročitanom prodiskutuje, te da se odgovor zadrugara pošalјe Savezu. Svaki novi član zadruge trebalo je da se upozna sa sadržajem ovog dopisa, jer će iz njega spoznati suštinu organizacije kojoj pristupa, a dopis bi trebalo trajno da se čuva. Zadrugari SZZ u Araču to su ozbilјno prihvatili i sačuvali dopis do današnjeg dana. I članovima i potencijalnim članovima trebalo je da se deli propagandni materijal ili da im se prodaje sitnoštampani materijal po označenoj ceni. Za SZZ u Araču neke od stvari štampane su zasebno sa oznakom da je to njihovo izdanje.

Iz dopisa SZZ u Araču vidi se da ni 19. novembra 1909. godine ovoj Zadruzi nije bilo dozvolјeno pristupanje Savezu od strane nadležnih mađarskih vlasti - felsolgabirova. Na ovo im je iz Saveza odgovoreno da oni treba samo da pošalјu dokumenta vlastima i da sa radom odmah počnu, jer će dokumenta biti u proceduri.

Postavlјa se pitanje zašto je Srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Araču bilo neophodno da se sva dokumenta overe i da im se dozvoli legalan rad i zbog čega su bili toliko zainteresovani da se taj postupak što skorije okonča. Odgovor dobijamo iz dopisa koji je poslat Savezu i nije sačuvan, ali prema pismu iz Saveza od 23. novembra 1909. godine vidi se da su zadrugari SZZ u Araču želeli da saznaju koliki će biti iznos kredita koji će im biti odobren. O tome je odlučivao Upravni odbor Saveza, a principi po kojima se rukovodio Upravni odbor bili su sledeći:

„Zadruga daje svojima članovima zajmove zato da se oni ispomažu u njihovima najprečima potrebama, da im omogući rad, jer samo iz rada mogu da izbiju neku zaradu. Zadrugin novac, dakle, treba da se ulaže u rad, iz koga se može da povrati ne samo ono što je uloženo, nego nešto i preko toga, a tim viškom - zaradom - se onda namiruju razne potrebe među koje spada i otplaćivanje starih dugova.“

Savez je, dakle, bio protiv toga da se zadružni zajmovi koriste za refinansiranje starih dugovanja, već su propagirali investiranje novca u novu proizvodnju koja će zadrugarima donositi profit, a ovaj će biti dovolјan da se otplati i dug zadruzi, kao i stari dug.

S druge strane, zemlјoradnici iz Arača istakli su u prepisci sa Savezom da u njihovom mestu nema dovolјno zemlјe koja se izdaje u arendu, u zakup, te da neće moći time da povećaju svoju proizvodnju. Međutim, iz Saveza im je stigao odgovor u kojem se navodi da su i do tada članovi Zadruge u Araču imali svoju zemlјu, svoja imanja i da su od te zemlјe i od tog rada živeli, te da će i u budućnosti to činiti. Dobro je što su polјoprivrednici iz Arača osnovali Zadrugu, jer će od Saveza imati uvek uputstva za rad, potporu i savete, tako da se Savezu u svako doba mogu obratiti.

Krajem novembra podsećaju iz Saveza zadrugare u Araču da im više nijedan dopis neće prihvatiti ukoliko ne bude tačno pečaćen i potpisan od strane ovlašćenih lica prema Uputstvima koje su dobili. Takođe su u ovom periodu iz Saveza signalizirali zadrugarima i da originalna zadružna dokumenta ne šalјu više nikuda poštom, već da se šalјu overeni prepisi, a originali da se čuvaju u arhivi Zadruge.

Samo desetak dana kasnije, početkom decembra 1909. godine iz Saveza je javlјeno SZZ u Araču da je na sednici Upravnog odbora Saveza odlučeno da SZZ u Araču bude primlјena u članstvo Saveza i da im se za početak odobri kredit od 3.000 kruna. To je bila minimalna suma koja im je odobrena za početak, dok se ne pokažu „na radu, na redu, u porastu broja članova, kao i u poslovima od interesa za Savez. Na kredit koji je odobren plaćala se kamata i 10 kruna u ime upisnine.

U principu, Savez je dao do znanja SZZ u Araču da se za svaki zajam od po 2.000 kruna plaćalo po 105 kruna na ime udela i upisnine. Od 2-4.000 kruna plaćalo se 210 kruna, za 4-6.000 kruna plaćalo se 315 kruna, itd. Uplaćeni udeli se ukamaćuju svake godine i ostaju svojina Saveza.

Što se tiče kredita koji je SZZ u Araču dobila pravilo je bilo sledeće:

„Određeni kredit sme se iscrplјivati i davati u smislu Pravila samo članovima i to jedino u polјoprivredne svrhe t.j. take, koje su im za njihovo unapređenje i njihovog gospodarstva zaista nužna i preko potrebna, a uz to bezuvetno koristonosne. O tom ćete imati da polažete račun, naročito prilikom revizije (pregleda zadruge).“

Kako bi se na vreme uplaćivale rate i otplaćivao kredit, Savez je tražio od zadruta da pošalјu menice. Zadrugarima su poslali jednu popunjenu menicu koja je trebalo da služi kao primer. Ugledajući se na tu popunjenu menicu zadrugari su imali obavezu i da ispunjavaju svoje menice za Savez, ali i da se obuče kako se ispunjavaju menice uopšte. Popunjene menice trebalo je slati poštom. Kojom brzinom se u ovo vreme odvijalo poslovanje Saveza i Zadruge, vidi se i po tome što je SZZ u Araču tražila kredit 5. decembra, Savez je tražio menicu 7. decembra, SZZ je poslala menicu 8. istog meseca, a obračun je poslat dva dana kasnije. Svaki kredit morao je da odobri Upravni odbor Zadruge i o tome je trebalo da Savez obaveštava lično poslovođa SZZ u Araču.

Zadrugari iz SZZ u Araču imali su potrebu da krajem godine prime nove članove u svoju zadrugu i stoga su tražili od Saveza precizna uputstva o proceduri prijema. Na to pitanje dobili su odgovor 10. decembra 1909. godine. Novi članovi SZZ morali bi da ispune sledeće uslove:

1. da napišu molbu za prijem u članstvo,

2. da molbu pozitivno reši Upravni odbor zemlјoradničke zadruge,

3. da novi član potpiše pristupnicu i originalna Pravila koja su štampana za sve članove,

4. da položi 4 krune za upisninu.

Nakon ispunjenja ovih uslova, novi član bi stekao sva prava koja su imali i svi stari članovi.

Pred kraj godine stiglo je obaveštenje od Saveza koja dokumenta je potrebno pripremiti za reviziju. To su bili Zaklјučni račun, Spisak obveznica i Posed zadrugara sa stanjem na dan 31. decembra 1909. godine. Ukoliko ova dokumenta ne budu na vreme pripremlјena, trošak zadržavanja revizora ići će na račun Upravnog i Nadzornog odbora kao odgovornih za rad Zadruge. Olakšica za Srpsku zemlјoradničku zadrugu u Araču kao firmu koja je tek osnovana bila je da knjige ne moraju da zaklјuče „već neka samo za zaklјučak ostavi jednu celu praznu stranicu u Prvoj beležnici, u Dnevniku primanja i u Dnevniku izdavanja, pa će ih revizor zaklјučiti i naučiti“ kako se zaklјučak pravi, a da se Redovna glavna skupština ne održi dok ne prođe revizija. Istovremeno, zadrugari su obavešteni da do kraja marta 1910. godine moraju pripremiti Zaklјučni račun, Valovnicu i Izvod iz Zapisnika Redovne glavne skupštine. U skladu sa odredbama Trgovačkog zakona mora se odmah napraviti Izveštaj o stanju zadrugara u IV četvrti g. 1909. i Alfabetski imenik zadrugara po stanju 21. decembra 1909.

Iz te osnivačke godine sačuvan je u Zadružnoj arhivi i Posed zadrugara iz 1909. godine.

1. Tekući broj

2. Ime i prezime zadrugara

3. Zanimanje

4. Koliko mu kuća broji duša? (Ova se rubrika ispunjava samo krajem godine.)

5. Je li pismen ili nepismen? (Ova se rubrika ispunjava samo krajem godine.) P / NP

6. Koliko ima svoje zemlјe? Jutara / Hvati

7. Vrednost: Zemalјa, Kuća, Pokretnina, Ukupno. K / F

8. Dugovi: Uknjiženi, Neuknjiženi, Ukupno. K / F

Za svakog pojedinačnog zadrugara popunjavani su podaci, a u SZZ u Araču te godine bilo je 16 članova od kojih je:

- Bogolјub Malešev imao 34 jutra zemlјe (P),

- Dušan Vujackov je imao 4 jutra i 2 hvata (P),

- Isak Tomašev je imao 3 jutra zemlјe (P),

- Miloš Isakov nije imao zemlјu (P),

- Živa Malešev je imao 8 jutara zemlјe (P),

- Živko Pejin je imao 2 jutra (P),

- Nikola Tomašev nije imao zemlјe (P),

- Cveta Laušin imao je jedno jutro (P),

- Mladen Mirkov nije imao zemlјe (NP),

- Nova Garčev nije imao zemlјe (P),

- Živa Garčev nije imao zemlјe (P),

- Dušan Jerkov je imao 16 jutara zemlјe (P),

- Vlada Isakov nije imao zemlјe (NP),

- Laza Rankov nije imao zemlјe (P),

- Jovan Maušin nije imao zemlјe (NP),

- Đura Dologušin nije imao zemlјe (P).

Izveštaj o stanju na tekućem računu SZZ u Araču slala je na adresu Poreskog ureda u Turskom Bečeju, današnjem Novom Bečeju, radi utvrđivanja visine poreza. Time se ova godina i okončala.

Nešto kasnije, tačnije 4. marta 1910. godine, Savez je pisao SZZ u Araču da im preporučuju da Trgovačkoj komori u Temišvaru ne šalјu ništa od dokumenata koja im traže, niti da odgovaraju na njihove dopise, a posebno da im ne šalјu podatke o svom radu. Očigledno je da se ovde radilo o pitanjima nadležnosti u kojima se SZZ u Araču nije najbolјe snalazila. Pored redovnih poslova oko kredita, oko izveštavanja Saveza i ostalih nadležnih organa, SZZ u Araču je, prema podacima iz arhive, 20. marta 1910. godine uzela u arendu 6 lanaca zemlјe od Milice Pavlović i za tu zemlјu platila 470 kruna u gotovini, dok je 1. maja iste godine iznajmila jedno odelјenje u kući Milutina Pajića sebi za stan po ceni od 70 kruna godišnje na rok od tri godine. Krajem maja 1910. godine stigao je dopis od izvesnog Emina Čolića, trgovca mešovitom robom iz Bijelјine, koji je hteo da kupi korpe od SZZ u Araču koje su reklamirali u listu Privrednik.

Postavlјa se pitanje na koji način je Savez naplaćivao dugovanja od zadrugara. Odgovor se nalazi u cirkularnom dopisu SZZ u Araču u kojem se 3. jula 1910. godine traži od zadrugara da svoje proizvode prodaju i da se potrude da tim novcem otplate dugove prema zadruzi, a da zadruga tim novcem potom otplati svoje obaveze prema Savezu. Ovaj dopis trebalo je da se pročita zadrugarima i da zadruta o reakciji zadrugara obavesti Savez u roku od 3 nedelјe od tog momenta, a ukoliko se to ne ispuni, onda takva zadruga neće moći da podigne više kredit kod Saveza, a dug će morati da plati gotovinom.

Istog meseca Savez je javio svim zadrutama članicama da na kongrese Saveza šalјu samo izvod iz zapisnika, a ne ceo zapisnik prema kojem se daje rešenje o zastupanju zadruge na kongresu. Samo takav zadrugar imaće pravo glasa, dok su svi ostali kao gosti na kongresu dobrodošli.

Tek 30. avgusta 1910. godine Savez je doneo odluku da se ponovo odobri povišenje kredita za SZZ u Araču sa 3.000 na 5.000 kruna. U septembru je u SZZ u Araču stigao i dopis sa pitanjima o kojima je trebalo da se raspravlјa na Kongresu SSZZ u Zagrebu 1910. godine, ali je samo tri dana kasnije stigao nov dopis kojim je zadrugarima javlјeno da je Kongres odložen zbog rešenja tamošnje policije koja ga je odgodila na neodređeno vreme.

Da su vremena bila nesigurna i da je svakom novac bio preko potreban kazuje i opomena koja je stigla zadrugarima u vidu cirkularnog pisma koje je trebalo da im se čita na sastancima, a putem koje Savez podseća zadrugare da vreme prodaje agrarnih proizvoda postepeno prolazi i stoga se od zadrutara traži da pošalјu izveštaj o tome uz pitanje: „Kako otplate zajmova sada teku, te kakve su uopšte otplate obveznica sada kod Vas?“

Jedan od važnih stavova koje je Savez preneo svim zadrugarima, te je to stiglo i do SZZ u Araču je da se preporučuje da se zadruge ne mešaju u politiku, a zadrutarima se ostavlјa da postupe onako kako misle da je najbolјe u granicama zakona. Time je ispoštovano i jedno od osnovnih načela zadrutarstva da bude politički neutralno.

Sledećih nekoliko godina Srpska zemlјoradnička zadruta u Araču poslovala je na manje-više sličan način. Zadrugari su podizali kredit, otplaćivali ga, slali menice, sačinjavali neophodna dokumenta, a o mnogim poslovnim potezima sačuvana je ili prepiska sa Savezom srpskih zemlјoradničkih zadruga ili sama dokumenta. Zadruga u Araču je tih godina bila opominjana da urednije vodi dokumenta, da se uprava bolјe organizuje, a naročito je zanimlјivo što je pomenuto da se Nadzorni odbor mora sastati bar četiri puta godišnje i tom prilikom pregledati celokupno poslovanje zadruge, što ovde očigledno nije bio slučaj.

Same zadruge su osim rešavanja novčanih problema članstva imale u vidu da je neophodno i da prosvećuju svoje zadrugare, te su pored knjiga o predupređenju nekih bolesti, 1911. godine u SZZ u Araču stigle od Saveza i 4 slike o štetnosti alkoholizma koje je trebalo da stoje na vidnom mestu na kojem se okuplјaju zadrugari. Jasno je da je alkoholizam bio jedan od velikih problema u seoskim sredinama u kojima se do alkohola moglo doći lako i bez velikih izdataka, dok su socijalni problemi koje je ta opaka navika izazivala bili nesagledivi.

U arhivi SZZ u Araču sačuvan je i dopis od 29. novembra 1911. godine iz kojeg se vidi na koji način se prelazilo na novi kalendar. Savez je upozoravao da se na sve primlјene dopise odmah ispiše dan i mesec po novom kalendaru kada je spis zadruzi uručen, te da se istog momenta spis pošalјe na adresu Saveza kako se ne bi propuštali rokovi, što je samu zadrugu moglo materijalno znatno da ošteti.

I 1912. godine sledila je novčana kriza, tako da su sve zadruge morale strogo da vode računa o svom poslovanju i da ne zaostaju sa otplatama svojih dugova. No, i pored toga, stigao je SZZ u Araču dopis kojim se upozorava da Savez nikako nije zadovolјan radom ove zadruge, jer se članstvo smanjivalo umesto da se povećava. Ova organizacija smatrala je da će u tako bogatom mestu kao što je Arač sa velikim brojem Srba, ne samo ova Zadruga da opstane, već su očekivali da će i broj zadruga da se poveća. Zamerano je zadrugarima u Araču da ne znaju šta hoće, niti koji im je zadatak u zadrugama. Stoga, stoji u dopisu, u drugim većim mestima zadruge napreduju i umnožavaju se, a ova u Araču ili stagnira, ili opada.

Marta 1913. godine Savez je poslao SZZ u Araču dopis da se primedbe revizora Save Nikića u celosti moraju ispoštovati, a naročito su istakli potrebu da Zadruga pronađe poslovođu koji će vršiti svoje dužnosti tačno i kako treba, jer knjige do tada nisu uredno vođene, pa ni štednja nije redovno uplaćivana. Posledica takvog loše organizovanog rada bilo je opadanje broja članova u 1912. godini. To je imalo za posledicu odluku Upravnog odbora Saveza da zajam SZZ u Araču ponovo sa 5.000 kruna smanji na 3.000 kruna 31. marta 1913. godine.

SZZ u Araču je mesec dana kasnije održala Redovnu glavnu skupštinu na kojoj je izabran poslovođa, ali njegovo ime greškom nije uneto u Zapisnik. Zadrugari SZZ u Araču morali su naknadno da održe Vanrednu glavnu skupštinu i da dostave Zapisnik iz kojeg će se videti i da je novi poslovođa Zadruge u Araču Arkadije Miletić, učitelј. Upravni odbor trebalo je da imenuje i jednog zadrugara na mesto zamenika poslovođe koji bi se uz Miletića obučavao za rad na ovom mestu, ali ne bi u početku imao pravo da zastupa Zadrugu po sistemu po kojem je poslovođa mogao da je zastupa u novčanim pitanjima.

Umesto da Upravni odbor imenuje zamenika, to je u Araču učinila Vanredna glavna skupština, ali je Savez 31. maja 1913. godine zahtevao da se to ime izbriše iz Zapisnika Vanredne skupštine, jer Skupština po pravilima nije imala pravo da bira zamenika poslovođe.

O kriznim vremenima u SZZ u Araču postoji svedočanstvo i u prepisci koja je vođena sa Savezom tokom jeseni 1913. godine. U pismu iz Saveza od 6. septembra opominje se Srpska zemlјoradnička zadruga u Araču da Savez neće odgovoriti pozitivno na zahtev zadrugara da im se poveća kredit, jer nisu ništa učinili da se popravi stanje u Zadruzi na osnovu izveštaja revizora, nisu povećali ni broj zadrugara, a uzeta je i velika količina zemlјe u arendu bez konsultacija sa Savezom. Savez je po tom pitanju zauzeo sledeći stav: „Zato vam prepuštamo i sve posledice, koje bi mogle nastupiti u slučaju kakve nerodice ili ponovne novčane krize“. Vidi se, drugim rečima, da je Savez smatrao da bi zadrugari morali u takvim nesigurnim vremenima da se ponašaju mnogo opreznije.

U cirkularnom pismu povodom sazivanja XIV kongresa Saveza srpskih zemlјoradničkih zadruga koji je trebalo da se održi u Lipiku pozivali su se ovlašćeni predstavnici svih zadruga, pa i Zadruge u Araču, da se ponašaju zadrugarski i da govore „trezveno, smišlјeno, mudro, pravo zadrugarski“.

Da je SZZ u Araču imala i druge funkcije, a ne samo da deli kredite svojim članovima, vidi se i iz dopisa koji su cirkularno poslati na adrese svih zadruga. Tako se iz jednog dopisa vidi da Matica srpska iz Novog Sada poziva ratare koji imaju sinove sa završenom osnovnom školom da ih dalјe školuju uz pomoć Fonda Vase Jorgovića i žene mu Seranfilјe. Od iste institucije stigao je i poziv da se zadrugari pretplate na knjižicu Milana Jovanovića-Batuta pod naslovom Kolera.

Savez je za sve zadruge nabavio Matičino izdanje „Knjiga za narod“ i to 1. kolo trebalo je svaka zadruga da dobije poštom, da bi svi zadrugari mogli da vide o čemu se u knjigama piše, a potom da se i sami pretplate, dok bi zadružni primerak trebalo da se sačuva u zadružnoj biblioteci. Redovno su pozivani zadrugari da se pretplate i na kalendar Zdravlјak koji je ranije već pomenut.

Isto tako, preko Srpske zemlјoradničke zadruge u Araču zemlјoradnici su nabavlјali i semensku robu. Ona je preko Saveza kupovana po povolјnijim cenama, te se potom dopremala na adrese onih koji bi je poručili. Te 1913. godine ponuda je stigla da se preko Saveza sve do 15. decembra naruči seme crvene deteline (trećakinje), seme lucerke (sedmakinje), seme grahorice (vike), plavi kamen (galica) i rafija.

Dubina ekonomske krize u koju se ulazilo vidi se i iz dopisa od 4. decembra 1913. godine koji je Savez poslao SZZ u Araču i kojim ih upozoravaju da:

„...kriza traje neprestano i da ćemo ući s njom i u novu godinu, pa čuvajte zato kredit i ne zadužite ni filira bez potrebe, jer će naročito na proleće svakome novac trebati. Koja zadruga sačuva što više svoga neiscrplјenog kredita za proleće i koja bude pazila naročito sada, da se zajmovi što bolјe vraćaju, ta će moći svoje članove najlakše ispomagati i najlakše izaći iz krize.“

Da li su u Srpskoj zemlјoradničkoj zadruzi u Araču poštovani ovi principi i da li je Zadruga uspevala svojim članovima da pomogne mi danas ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo. Istorijska činjenica je da je 1914. godine izbio Prvi svetski rat koji je pogodiou većoj ili manjoj meri svako domaćinstvo i svaku instituciju, pa tako i svaku zadrugu i čitav sistem zadruga koji je postojao u južnim predelima Austro-Ugarske kao i Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga sa sedištem u Zagrebu. Posle rata SZZ u Araču doživeće mnoge promene koje se ogledaju i u izmenama rukovodstva i u načinu poslovanja i u nazivu same Zadruge.

Sto godina zadrugarstva u Novom Bečeju

Knjiga koja se nalazi pred vama objavlјena je povodom stogodišnjice Zemlјoradničke zadruge „Vranjevo“. Zadruga je osnovana u vreme kada su i mnoge druge zadruge osnivane sa jednim cilјem, a to je da se pobolјša ekonomski položaj sela i selјaka, da se unapredi i ratarska i stočarska proizvodnja, ali i da se uz pomoć zadruga olakša trgovina i pobolјša plasman agrarnih proizvoda, jer se spoznalo da usitnjeni posedi i pojedinačno nastupanje na tržištu ne doprinose bolјitku seoskog živlјa. U vreme razvijenog kapitalizma i ukrupnjavanja industrijske proizvodnje, samim tim i koncentracije moći i kapitala u rukama manjine, većina je bila prisilјena da potraži pravilan odgovor na takvo stanje stvari i da osmisli način samoorganizacije koja bi omogućila prosperitet i lagodniji život onima koji kapital ili nisu imali uopšte, ili ga nisu imali u dovolјnoj meri. Zadruge su bile i ostale jedan od odgovora samostalnih polјoprivrednih proizvođača na takve zahteve tržišta.

Sto godina zadrugarstva u Novom Bečeju

Vranjevo, odnosno Arača, potom Vološinovo, istorijski su nazivi naselјa koje danas čine deo naselјenog mesta Novi Bečej. Zemlјoradnička zadruga koja je osnovana pod nazivom Srpska selјačka zadruga u Araču tokom proteklih sto godina menjala je naziv, ali suština je uvek bila ista - pomoći selјaku da se udružen i sa zajedničkim interesom i cilјem lakše izbori sa tržišnom utakmicom u kojoj se hteo to ili ne nalazio od momenta kada je započinjao svoju samostalnu polјoprivrednu proizvodnju. Svako koga interesuje istorija Zemlјoradničke zadruge „Vranjeno" naći će na stranicama koje slede osnovne podatke o tome kako i kada je zadruga nastala, ko ju je osnonao, kako je funkcionisala pred rat, između dva rata, u posleratnom periodu i do danas.

Ono što je važno odmah reći je da su zadruga i zadrugarstvo u ovim krajevima imali tu sreću, ili nesreću, da su delile sudbinu ostalih privrednih grana i prolazile kroz različite mene i promene s obzirom na agrarnu politiku koja je vođena u različitim držanama sa različitim državnim i političkim uređenjem, a što je opet uticalo i na efikasnost, pojavni oblik i uređenje samih zadruga.

U svečanim prigodama kao što je ova, valјa se opomenuti prethodnika, valja odati počast najzaslužnijima, a svakako ćemo se osvrnuti i na najstarija dokumenta koja svedoče o imenima onih koji su videli najdalјe i najbolje. Iz njihovog pregnuća i iz njihove želјe da se ide napred nastala je i ova institucija koja ove godina s ponosom može da stane u red onih koji su preživeli prvih sto godina.

Svim zadrugarima koji su deo ove Zadruge, onima koji su to bili i onima koji će to tek postati, želimo dug, uspešan i plodotvoran rad i da sa ponosom proslave ovaj značajan jubilej.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak