Realizovano je više značajnih projekata među kojima bi izdvojili projekat „Regionalnog resurs centra za izradu Nacionalne strategije za mlade u opštinama Bečej, Srbobran, Titel, Kikinda i Novi Bečej", potom projekat „Omladinskog kluba KućaKuća2" oba finansirana od strane novoformiranog Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije. Osim ovih, realizovali smo drugu za redom interkuturalnu posetu novobečejskih srednjoškolaca dečijem selu u Trogenu (Švajcarska), koju je podržao Pestalozzy Children's Foundation iz Švajcarske, a koji jeste produkt iliti nagrada za najbolje polaznike interkulturalnih radionica koje realizujemo u projektu „Multiplikacija živeti tolerantno" i otpočeli sa radom na izradi strateškog dokumenta Lokalnog akcionog plana politike za mlade opštine Novi Bečej, koji nam je podržao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu AP Vojvodine. Osnovali smo omladinski klub „KućaKuća" i preselili ga u stare postorije Kluba PAAD u Revolucije 1. Naši članovi su bili na brojnim simpozijumima, seminarima, edukacijama, čime smo dali značajan doprinos nadogradnji sopstvenih kadrova. Potpisali smo deklaraciju o zabrani bilo kakvog oblika nasilja nad decom i jedni smo od osnivača Prvog Klastera za decu na ovim prostorima u okviru implemetacije strategije za smanjenje siromaštva Republike Srbije. Realizovali smo treću po redu PAADomaniju, 2. A(nti s)MOR fest - festival ljubav i nade srednjoškolaca, 7. međunarodni festival ambijentalnih i uličnih scenskih ostvarenja FESTPo „Joca Savić", 1. Sajam omladinskih ideja, 3. STREET FEST kulturno leto za mlade i 5. međunarodni volonterski art kamp FESTPO 07.

Što se tiče naših pozorišnih aktivnosti premijerno smo „napokon" izveli Beketovog „Čekajući Godoa" i to kao svojevrsni ambijentalni hepening, iliti konceptualni eksperiment sobnog pozorišta. Režiju i scenografiju je potpisao, ko drugi, nego Jožef Nađ stariji. Istu predstavu smo igrali desetak puta, a osim nje izvodili smo „Crvenkapu i zbunjenog vuka" od Pavelkića sa kojom smo se pojavili i na rumskom TREMAFESTU, a najveće uspehe ipak pripisujemo gostovanjima performansa „Dobra zemlja" koji nas je predstavljalo na festivalu mladih u Srebrenici (BiH), na gostovanju u Trogenu (Švajcarska) kao i na BITEF-u doduše u pratećem, a ne takmičarskom delu programa, ali ipak, na ovom eminentnom međunarodnom pozorišnom festivalu. „Vic o Lali" smo igrali na iđoškim „Bubalicama" i bečejskom „Etnosfestu". Premijerno smo izveli tri performansa: „Poetika različitosti", „Mlad čovek u akciji" i „Hleba i igara". U prvoj polovini godine smo formirali omladinsku scenu koju je vodio Aleksandar Volić, dramski pedagog iz Beograda, a u drugom delu godine su Cecilija Dujin i Olivera Galetin Salzberger otpočele sa radom na konkretnoj predstavi omladinske scene „Probuđeni vampir" Borislava Pekića.

U gostima su nam bili Slovenci sa predstavom „Sobe" čime je nastavljena naša interkulturalna misija povezivanja našeg i pozorišta iz Slovenije.

Osnivanje Zavičajnog kluba u Novom Bečeju inicirala je grupa ljudi, koji su pre toga sakupljali građu o prošlosti Novog Bečeja. Novi Bečej i Vranjevo spadaju u ona naseljena mesta koja imaju bogatu prošlost, ali su njihovi građani bili o tome slabo obavešteni. Posle Drugog svetskog rata u listu „Politika ekspres" br.7 od 26. juna 1964. godine novinar Đorđe Berar objavio je razgovor koji je vodio sa Radoslavom Stojšinom, tada nastavnikom u OŠ „Josif Marinković" o postanku Bečejske tvrđave. Stojšin mu je rekao da je došao do podataka da su prvo utvrđenje na tom mestu podigli Rimljani u II veku, za vreme cara Hadrijana.

Ovaj podatak je važan jer je kasnije, naš sugrađanin, Šandor Nađ, pričao autoru ovih redova, da je on, jedne godine, pri niskom vodostaju Tise, našao u temelju tvrđave rimske opeke. To je bilo pre izgradnje Brane na Tisi.

U listu „Naše novine" (lokalne) Radoslav Stojšin i novinar Dragan Mladenović objavljuju nekoliko članaka o prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva: 15.10.1974. godine u rubrici „Tragovi prošlosti" objavljuju članak Bogatstvo Matejskog broda, sa fotografijom tog arheološkog lokaliteta, 16.10.1974. godine članak Arača znameniti spomenik, 28.10.1974. godine članak Novi Bečej u putopisima, naslov članka je Grad vrtova i vinograda, to je deo iz putopisa turskog pisca Evlije Čelebije, koji se odnosi na njegove utiske iz grada Bečeja (Novog Bečeja), zatim deo iz putopisa Kuniča iz 1825. godine. Taj njegov članak odnosi se na trgovinu žitom u 1779. godini.

Interesovanje za prošlost Novog Bečeja i Vranjeva počinje izdavanjem dve knjige: prva je bila Vojvodina znamenitosti i lepote, u kojoj su dati prikazi o većini opština u Vojvodini, a druga je bila knjiga Lazara Mečkića, Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju, objavljena 1989. godine. U prvoj knjizi o Vojvodini, nije bilo podataka o Novom Bečeju, ali je bilo podataka o Bečeju. U toj knjizi, gde se govori o Bečeju (u Bačkoj), piše se dosta o prošlosti N. Bečeja, kao da je to prošlost Bečeja (nekadašnji Stari Bečej).

Taj članak i namera da se 1988. godine obeleži 750 godina Novog Bečeja (tada se pošlo od 1238. godine, a kasnije je pronađen podatak iz 1091. godine), bili su povod da se spontano okupi grupa ljudi, koji će se sastajati u Radničkom domu i baviti sakupljanjem građe i podataka o Novom Bečeju. Da bi se legalizovali počeli su da deluju kao sekcija, pri tadašnjem Socijalističkom savezu radnog naroda Novi Bečej. Grupu su sačinjavali građani:

  • Radovan Popov, predsednik sekcije
  • Branislav Bata Kiselički, sekretarsekcije
  • Bordaš Đerđ, član, tada upravnik Radničkog doma
  • Imre Levai, član, tada direktor OŠ „Miloje Ciplić"
  • Geza Sakač, član, fotograf
  • Branislav Josimović, član, tada radnik SO-e Novi Bečej
  • Karolj Andre, član
  • Radoslav Stojšin, član, tada nastavnik OŠ „Josif Marinković"

Sekcija je održavala sastanke jednom mesečno u Radničkom domu. Iz sačuvanih materijala Karolja Andrea, vidi se daje sekcija održala svoju godišnju konferenciju 4. marta 1985. godine u Radničkom domu sa dnevnim redom:

  • Izveštaj o dosadašnjem radu
  • Donošenje programa rada za 1985. godinu
  • Izbor sekretarijata, predsednika, zamenika predsednika i sekretara

Početkom 1985. godine u Novom Miloševu je osnovan Zavičajni klub, te se došlo na ideju da se takav klub osnuje i u Novom Bečeju. Članovi dotadašnje sekcije su formirali osnivački odbor koji se sastao 5. juna 1985. godine i formirao Zavičajni klub „4. oktobar" Novi Bečej. Osnivačka skupština Zavičajnog kluba „4. oktobar" Novi Bečej održana je u subotu, 22. juna 1985. godine. Na toj sednici za prvog predsednika kluba izabran je Vojislav Lazić, diplomirani ekonomista, tada direktor ekspoziture Vojvođanske banke u Novom Bečeju. Klub je putem plakata pozivao građane na prvi susret, u subotu, 31. avgusta 1985. godine.

Kada se u narednim godinama raspravljalo šta treba da radi Zavičajni klub, bilo je dosta lutanja, na kraju se to svelo na jedan godišnji sastanak, 27. avgusta, kada je dosta ljudi dolazilo u Novi Bečej. Poznato je da se te večeri odlazilo u Manastir.

Kasnije su počele da se održavaju priredbe, prepodne, sa gostovanjem glumca Slavka Sirnica. Potom dolazi do tradicionalne Revije paradnih konja, što doprinosi još masovnijem dolasku Novobečejaca, koji žive van Novog Bečeja. Uvek je odziv ljudi na Zavičajni dan bio veći od strane zavičajaca koji žive na strani, nego od onih koji žive u Novom Bečeju.

Opera za decu i odrasle koji nisu zaboravili da su i sami nekada bili deca, kako stoji u podnaslovu opere „Dečak koji se ničega nije bojao", za koju je libreto i muziku napisao Dimitrije O. Golemović, doživela je svoju praizvedbu na 15. Danima Josifa Marinkovića „Obzorjima na Tisi", 25. maja 2007. godine.

Dom kulture opštine Novi Bečej je, kao naručilac i producent ovog dela, tako želeo da, na sasvim izuzetan i jedinstven način, obeleži jubilej manifestacije posvećene Josifu Marinkoviću, ali i da podseti na podatak da su iz novobečejske sredine potekli osnivači opere u Beogradu.

Opera „Dečak koji se ničega nije bojao" sastoji se od prologa i sedam slika, a bazirana je na narodnoj priči o dečaku Nebojši koji se ničega nije bojao, a trebalo ga je, zarad njegove sigurnosti, naučiti strahu i njegovom prevazilaženju.

Reditelj opere je Radoslav Zlatan Dorić, a orkestrom Kraljevskih gudača svetog Đorđa, čiji je patron princ Filip Karađorđević, dirigovala je Vesna Šouc. Maštovitu scenografiju je postavio Novobečejac Tibor Nađ, a kostime i maske je pripremila, takođe Novobečejka, Monika Jovanov. Uloge su poverene studentima Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda, od kojih se većina prvi put predstavila publici, koja je oduševljeno pozdravila ceo ansambl, a posebno Mariju Joković, mecosoprana, u ulozi dečaka.

Organizaciju ove manifestaciju pomogli su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu Vojvodine, Skupština opštine Novi Bečej i AD Polet IGK Novi Bečej, članica Nexe grupe, koji ove godine proslavlja stogodišnjicu postojanja.

Dr Janoš Kiš (Vranjevo 1921- 2005 Budimpeša)

Rođen je od oca Kiš Ferenca i Stanković Katalin u ulici Svetozara Markovića br.2. Otac mu je bio stolar i pčelar. Umro je kad je imao svega 54 godine, a Janoš samo 14. Imao je brata i sestru.

Četiri razreda osnovne škole je završio u svom rodnom mestu na mađarskom i još dva razreda građanske škole na srpskom jeziku. Gimnaziju je završio na mađarskom jeziku u Subotici.

1942. godine postao je avijatičar u mađarskoj armiji. Službovao je u Sovjetskom Savezu, gde je bio i zarobljen. Nakon demobilisanja ostao je u Budimpešti i živeo u vrlo teškim materijalnim uslovima, pa je prihvatao i najteže radove. Prvo je upisao hemiju, a kad je otvorena struka geologije na fakultetu, promenio je struku. 1951. godine je stekao doktorsku titulu sa oznakom "summ cumlaude".

Zaposlio se na Prirodno-matematičkom fakultetu, odsek geologije gde je radio 40 godina. Bio je asistent, a nakon toga i prodekan. Imao je vrlo pozitivne ljudske karakteristike: izuzetan, vredan, istrajan u svom radu i veoma cenjen među studentima.

Često je radio, još kao student na terenu, a posle je vršio geološka istraživanja u Francuskoj, Kanadi, Maroku, Alžiru i u Mongoliji. Pošto je znao srpski jezik često je držao predavanja u Beogradu i u Sarajevu.

Napisao je 9 fakultetskih udžbenika, koji su još i danas u primeni. Objavio je više od I00 članaka u Mađarskoj i inostranstvu. Na sahranisu ga ispratili mnogobrojni poštovaoci, supruga, 3 dece i 8 unučadi.

Milorad Miša Berbakov (1936-2006)

Milorad Miša Berbakov rođenje u Vojvoda Stepi, a detinjstvo i mladost proveo je u Novom Bečeju. Posle završene Gimnazije u Zrenjaninu, nastavlja svoje školovanje na Beogradskom Arhitektonskom fakultetu gde diplomira 1960. Godine.

Radni vek je proveo u Zrenjaninu ali se Tisi i gradiću svoje mladosti definitivno vraća posle penzionisanja. Svu svoju intelektualnu snagu usmerava na poboljšanju kulturno-umetničkog života Novog Bečeja. Jedan je od osnivača Tiske Akademije Akvarela čiji je i sam bio učesnik.

Godinama je organizovao skupove za arhitekte Srbije i Vojvodine pod nazivom ,,U traganju za idealnim gradom". Kao predsednik Zavičajnog kluba umnogome je pomagao u pisanju i izdavanju Letopisa za naše mesto. Proglašen je za prvog Tiskog kapetana.

Dr Laslo Pataki (1926-2006)

Napunivši svoj 79. rođendan, preminuo je januara 2006. godine, primarius dr Laslo Pataki dečji lekar, čovek koji je uživao duboko poštovanje i ugled svih građana naše opštine. On je pripadao pravim, ali nažalost takvih je sve manje, narodnim lekarima, koji nije gledao na svoju profesiju kao zvanje, nego je svoj lekarski poziv smatrao misionarskim. Rodio se 31. decembra 1926. Godine u Novom Bečeju, u Zrenjaninu je završio gimnaziju, da bi posle završetka Medicinskog fakulteta u Zagrebu stažirao u Beogradu. Izuzimajući period od 1978. do 1979, kada se nalazio u Libiji u stručnom timu lekara Ujedinjenih nacija, živeo je i radio u gradiću kraj Tise. U novobečejskom društvenom životu takođe je zauzimao značajno mesto. Svoju lekarsku misiju, prvenstveno kao specijalista dečjih bolesti, ni minutu nije prekidao, čak ni kada je nekoliko godina vršio dužnost direktora Doma zdravlja. Bio je Republički i opštinski poslanik. Bio je član lekara specijalista UNICEF-A sa sedištem u Bonu.

Slavko Simić (1924-2007)

Pozorišni, filmski i televizijski glumac. Rođen u Novom Bečeju. Bio je član, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a potom Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Obnovio i restaurirao roditeljsku kuću na Miloševačkom putu u koju je rado dolazio i uživao. Nekoliko godina bio je vrlo aktivan na zavičajnom danu i učestvovao u programu glumeći neke poznate role iz svog bogatog repertoara.

Zagorka Zaga Jegdić (1951-2007)

Zagorka Jegdić Zaga, nastavnica muzike i kulturni poslanik, koja je na novobečejskom kulturnom nebu, poput komete, ostavila neizbrisiv trag, umrla je 28. novembra 2007. godine. Svoju radnu biografiju počinje kao nastavnik muzike u Krsturu, potom Bočaru, Novom Miloševu, Novom Bečeju. Sa malim horom OŠ „Dositej Obradović" iz Bočara, početkom devedesetih godina prošlog veka, postigla je neponovljiv uspeh, posle osvajanja Zlatne plakete na Muzičkom festivalu dece Vojvodine, na Republičkom festivalu horova osnovnih škola Srbije u Vršcu, zadivila je sve, osvojivši sto bodova i Zlatnu plaketu za ponos, ali i ulaznicu za učešće na Mokranjčevim danima u Negotinu. Kao direktor Doma kulture 1993. godine, u želji da se oduži imenu i delu kompozitora Josifa Marinkovića, pokreće muzičku manifestaciju „Obzorja na Tisi" i tako pomalo zaboravljenoj srpskoj solo pesmi vraća život. Da je u tome uspela, potvrđuju petnaest nezaboravnih susretanja, 66 novokomponovanih solo kompozicija, čija je kruna, ovogodišnje izvođenje opere za decu Dimitrija O. Golemovića „Dečak koji se ničega nije bojao". Aktivirala je gradski dečiji hor, oživela lutkarsku scenu, osnovala likovnu koloniju Tiska akdemija akvarela i bila sudionik, pokretač i organizator mnogobrojnih kulturnih sadržaja. Ime neumornog pregaoca krase mnogobrojna priznanja od kojih izdvajamo Zlatnu značku KPZ Srbije, Iskre kulture AP Vojvodine i Plaketu Josif Marinković.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak