Novi Bečej, 27. avgusta

Nebom iznad lepog gradića Novog Bečeja, čiji se barski tornjevi ogledaju kao u zejtinu u mirnoj vodi Tise, dan uoči Velike Gospojine leteo je beli aeroplan. Iz aeroplana u maglenoplavim visinama iskakali su u bezdan padobranci, hrabri letači, sledbenici sanjara Ikara i njegovog oca Dedala. Padobranci - lebdači izvodili su gore razne akrobacije i bravure, pa posle padali baš na obeleženu metu pored Tise.

Oni su najavili i otvorili ovdašnju priredbu - Reviju paradnih konja i kočija.

Velika Gospojina je zaštitnica Novog Bečeja. Ovde je to veliki svetac i blagdan. Tog dana niko nije radio: ni opština, ni dućani - samo kafane i poslastičarnice. Park pored blagodarne Tise, sa mnogobrojnim klupama u senkama starih krošnji, bio je prepun lepo opravljenog sveta, sa decom, balonima, lilihipom i sladoledom. Na dugačkoj i lepo uređenoj obali Tise, sa belim čamcima i čitavom jednom regatom, kuglama i lampionima na kitnjastim električnim stubovima - bila je jedna velika promenada i svetina sa suncobranima, šeširima šuškavom svilom, štiklama, cvikerima i ridiklama.

Jer, Revija paradnih konja i kočija je ovde nešto. Nije makar šta. A ima o svečarima i u drugim mestima lepih narodnih zabava sa konjima, fijakerima i karucama. U Surduku, Banovcima, Crepaji, Melencima, Novim Karlovcima, Kikindi, pa gore u Bačkoj, ali nigde to nije kao u Novom Bečeju. Ovde je to najsilnije i najmasovnije. Nigde toliko mnogo sveta na jednom mestu, toliko žutih karuca sa tkanim ćilimima, fijakera sa zejtin-osovinama iz doba rokokoa, dobro istimarenih konja čija dlaka se od obilja zobi sija kao sunce lepih uzdica, amova i oglava sa niklovanim alkama i pređicama nigde toliko kamdžija i uparađenih kočijaša... Kočijaša sa brkovima, velikim čizmama, u širokim belim gaćama koje samo landaraju na povetarcu, sa crnim prslucima, velikim šeširima i očima iz kojih vire bičevi... Sve to liči na velike, jako bogate i vesele svatove, koji se vozaju i jezde iznad Tise.

Diližansa i kolači

Novi Bečej je odavnina čuven po pšenici, crvenom crepu, posebno "mediteranu" sa amblemom lava, po vrednim ratarima i sjajnim konjima. Još u prošlom veku, dok su ravnicom tutnjale ergele, bio je žitarski centar ovog dela Evrope. Tu je bila najveća rečna luka za žito Austro-Ugarske monarhije! Na novobečejskom pristaništu bile su ukotvljene sve lađa do lađe. Argati su im punili utrobe zrnom iz banatske žitnice. Od brašna cenjene banatske pšenice su u najčuvenijim bečkim i peštanskim poslastičarnicama pravljena najluksuznija peciva i kolači za mondenski svet i gospoštinu.

U to vreme kroz Novi Bečej, na putu od Beča do Pešte, prolazila je diližansa, poštanska kočija. Tu su kočijaši menjali konje. Kao na divljem zapadu. Novi Bečej je još 1852. imao vršalicu koju je pogonila parna mašina. Pojavila se na Svetskoj izložbi u Parizu 1850, i stigla ovamo dve godine kasnije pravo iz Londona! Bila je to prva vršaća mašina na parni pogon u jugoistočnoj Evropi!...

A Bora Ćurčić iz Novog Bečeja kaže:

- Procvetala nam Tisa!... Mirovala dvadeset godina, pa krajem juna procvetala...

A cvetanje Tise je jedan fenomen na ovoj reci. Kao što se ovde, u ravnici, javlja i fatamorgana, pa se lepo vidi "kako baba tera kozliće"!

Na panou u elitnom restoranu "Tiski cvet" postoji čitava predstava o cvetanju reke. Naime, larve žive tri godine u rečnom mulju, tri godine se razvijaju, a onda, krajem juna, samo u jednom danu, od 17 do 20 časova, ovi stvorovi izlaze iz vode, pretvaraju se u leptiriće i tri sata lete u ljubavnom zanosu, oplođavaju se i - umiru! "Tri godine u mulju za tri sata ljubavi" - piše na panou...

U međuvremenu na bentu su se već pripremali dvoprezi i četvoroprezi, petoprezi. Pristizali su kamioni sa karucama i gikovima, zelencima i frktavim doratima - sve je vrilo - kao u loncu! Među prvima je bio pristigao Ferenc Galčik iz Kikinde. Sa svojim Sokolom i čezama. Feri kaže da je Soko polutanac. Otac araber, majka štajerka. Od oca je nasledio svu lepotu i pamet arabera, od majke snagu. I zaista. Soko liči na carskog konja. Široke nozdrve, pametne vatrene oči, sjajna dlaka, utegnute mišice i tetive. Griva mu je kao u lava! Na takvim konjima umetnici su slikali slavne španske i francuske kraljeve.

Tu je pet prelepih vranih kobila rase nonius iz štale Bogomira Vujackova iz Novog Bečeja, Jovice Đurića i Brane Nosonjin iz Kumana. To su najlepše kobile noniusa koje postoje u našoj zemlji! Crne kao mrkla noć, i jednake kao sestre. A imena: Dama, Zverka, Putka, Cica, Lasta!

Pa Radica Dronjak iz Surduka sa petopregom lipicanera i svitom kočijaša, pomoćnika i štalskih momaka. Neša Tomić iz Kikinde, pa Mile Petković iz Pećinaca, Igor Dujin iz Novog Bečeja, proslavljeni kočijaši sa ergele Kelebija. Tu je i Sima Gajić iz Bečeja s onu stranu Tise, sa minijaturnim fijakerom i dva ponija - kulašom Munjom i doratom Rijanom. Kad bi od Munje napravili ćevapčiće, šestorica ješnih bi ga za večeru pojeli! - kaže u šali Sima.

- Kupuj, narode, tombolu!... Na tomboli ždrebe, tele, pule (mladunče magarca), srna, jagnje, prase, francuski prozor i još stotinu kerefeka! - vikao je prodavac tombola šireći banatske gaće kao da će da poleti.

Kako su samo vozili svoje četvoroprege Miroslav Alasev iz Kikinde, pa Milan Nosonjin iz Kumana, Žarko Golušin. Konji Vojislava Graora Braše iz Zrenjanina kao da plivaju u šestopregu i sedmopregu. Dobar je bio i šestopreg Jovana Belića iz Novog Miloševa. Beli konji kao labudovi, a kočijaši okreću fijakere kao lepeze! Tako se nisu vozili ni imperatori...

A onda se pojavio kočijaš Branko Vlaškalin. On je terao dvanaestopreg, sastavljen od jedanaest kobila i jednog pastuva, iz deset različitih štala! Četiri reda konja: napred četiri, pa tri, pa tri i dva! Branko je upravljao kajasima, a više glasom. Kao najslavniji vozači iz doba Kaligule i Nerona! Kao da je bio u dosluhu sa dvanaest božanskih bića. Konji su se pokoravali gospodaru... kao da je čarobnjak. I na kraju, Branko nije profesionalni kočijaš, on vozi kamion!...

Sjajan hepening na obali Tise.

Košarka u godini svog velikog jubileja, 50 godina postojanja, preuzima primat u porodici Sportskog društva "Jedinstvo".

Posle velikog uspeha i plasmana u Prvu srpsku ligu košarkaši Jedinstva su u 1998. godini nastavili sa dobrim rezultatima.

U novom društvu Novobečejci pružaju zapažene partije, pa su na kraju sezone 1997/98 zauzeli četvrto mesto (9. pobeda, 5. poraza), a time obezbedili učešće u Super ligi Srbije.

U Super ligi ekipa trenera Tomislava Ratkovića je zauzela 5. mesto.

Najbolji strelac je Zoran Bajin sa 485 postignutih koševa, drugi je Saša Vukas sa 337, a treći Radenko Toroman sa 306.

U 1998. godini košarkaši Jedinstva su osvojili i Kup Vojvodine, pošto su u finalu pred svojim navijačima, pobedili članove Prve "B" lige Hercegovac iz Gajdobre 84:76.

U četvrtfinalu Kupa na teritoriji Srbije Novobečejci su u dve utakmice bili slabiji od prvoligaša Zdravlja iz Leskovca.

U Leskovcu je Zdravlje pobedilo 106:85, dok je u Novom Bečeju Jedinstvo bilo uspešnije 85:80.

Pet decenija postojanja košarkaši su obeležili gostovanjem beogradskog Partizana Cepter. Pred više od 1000 gledalaca pobeda je pripala Beograđanima 106:69.

Fudbaleri su i u ovoj godini nastavili svoje posrtanje u zrenjaninskoj Porodičnoj ligi. Kraj takmičarske sezone 1997/98 su završili na 12 mestu sa 43 bodova, a 13 pobeda, 4 remija i 17 poraza uz gol razliku 74:60.

Neuspesi su bili razlog da na kraju sezone trener Slavko Parabucki podnese ostavku. Njegovo mesto zauzeo je Boško Felbab koji je posle slabog starta u sezoni 98/99 podneo ostavku, da bi ga opet za kratko zamenuo Dragan Vukajlović.

Uprava kluba, na čelu sa predsednikom Draganom Kiževskim, je želela viši rang pa je ubrzo ekipu preuzeo Nedeljko Mićić iz Zrenjanina. Na kraju prvog dela prvenstva Jedinstvo je treće sa 29. bodova (9 pobeda, dva remija i 4 poraza) uz gol razliku 40:17.

Rukometaši Jedinstva su zaigrali u Drugoj saveznoj ligi sa promenjivim rezultatima, imali su istina i nekoliko zapaženih igara, ali su povrede igrača bile osnovni razlog što se ekipa trenera Radovana Vujovića borila za opstanak. U tome su Novobečejci uspeli, pa su prvu sezonu u drugoligaškoj konkurenciji okončali na 11 mestu (13 pobeda, 1 nerešena igra i 16 poraza). Isti plasman rukometaši su ostvarili i u prvom delu prvenstva sezone 1998/99.

Posle višegodišnjeg zatišja ponovo je počela sa radom ženska ekipa. Za trenera ekipe je postavljen Dragan Vijatov koji je, posle dve decenije, prestao sa aktivnim igranjem, a rukometašice su startovale u Banatskoj ligi.

Kuglaši Jedinstva su u 1998. godini zabeležili nekoliko pojedinačnih rezultata koji zaslužuju da se istaknu.

Kuglašice Jedinstva su u Kikindi na omladinskom ekipnom prvenstvu države odbranile titulu. Prvo mesto u konkurenciji 15. ekipa su osvojile Julijana Bata 422, Ivana Eremić 428, Andrea Vaš 388 i Monika Kiš 398.

Juliana Bata je i u pojedinačnoj konkurenciji blistala, osvojila je drugo mesto na omladinskom državnom prvenstvu u Beogradu, a u igri parova zajedno sa Ivanom Eremić, ali u seniorskoj konkurenciji, osvojila je još jednu srebrnu medalju.

Žolti Kiš je nagovestio svaoj raskošni talenat osvajanjem drugog mesta na omladinskom državnom prvenstvu, a na Prvom "Trofeju Novi Bečej 98" on je zauzeo prvo mesto, dok je na istom takmičenju Ivana Eremić bila treća.

Da kuglaši ne treba da brinu za svoju budućnost potvrdilo se i na državnom prvenstvu za pionirke.

Novobečejke su osvojile tri prva mesta. Prvak države postala je Monika Kiš, druga je Hermina Rajber, a treća Ildiko Ilija.

Kuglaši su u 1998. godini pobednici Kupa Vojvodine u disciplini borbena partija sa 10 igrača ("narodni način"), a za ekipu su nastupli Držajić, Kiš, Bečei, Pajić, L. Jager, Mesaroš, Palašti, Santo, Ivan, Ernješi i I. Jager. U prvenstvu Prve "B" lige kuglaši su zauzeli osmo mesto, dok su kuglašice u Prvoj "B" ligi bile druge.

U organizaciji Mesne zajednice Novi Bečej održan je Prolećni kros u kojem su učešće uzeli mališani Predškolske ustanove "Pava Sudarski". Osnovne škole "Josif Marinković" i "Miloje Čiplić" i Tehnička škola "Ivo Lola Ribar".

Pobednici su:

  • Predškolski uzrast - (100 m) Jelena Tomić i Dejan Sudarski.

Osnovne škole:

  • razred (200 m.) Jelena Vorgučin (OŠ "Josif Marinković") i Vladimir Mirkov (OŠ "Miloje Čiplić")
  • razred (200 m.) Bojana Štefkić (MČ) Đorđe Maksimović (MČ).
  • razred (300 m.) Karolina Dulka (MČ) Zoltan Šari (MČ).
  • razred (300 m.) Nora Bečei (MČ), Darko Živa (JM)
  • razred (400 m.) Aniko Babo (MČ) Bojan Parabucki (MČ)
  • razred (500 m.) Željka Pajić (MČ0, Atila Rigo (MČ)
  • razred (600 m.) Monika Sakač, (MČ) Jožef Čikoš (MČ)
  • razred (700 m.) Kristina Sakač (JM) Jovan Fodok (JM)

Srednje škole: (800 m.) - Jelena Velisavljev, (1000 m.) Darko Vukelja (1-2 razred) i Bojan Vlajkov (3-4 razred).

Posle više od 50 godina u Novom Bečeju je ponovo osnovan bokserski klub koji je pedesetih godina u gradu kraj Tise uživao veliku popularnost.

Rad kluba pokrenuo je legenda ovog sporta Branislav Davidović, osvajač bronzane medalje u teškoj kategoriji 1957 godine na Evropskom prvenstvu u Pragu i državni prvak u poluteškoj kategoriji 1958. godine.

Dizači tegova su u samom vrhu ovog sporta. U ekipnoj konkurenciji na finalnom turniru 42 prvenstva države koje je održano u Novom Bečeju Jedinstvo je osvojilo drugo mesto, a za ekipu su nastupili Pap 165, Pavlović 190, Ćurčić 227,5, Kinčeš 225, Farkaš 220 i Radu 260.

Ekipa Osnovne škole "Miloje Čiplić" iz Novog Bečeja, u sastavu Slobodan Marković, Zoltan Pakai, Edvard Fogaroši, Viktor Bečei, Čaba Nađ, Laslo Palinkaš i Roland Šili je u Baču osvojila titulu državnog prvaka.

Od pojedinačnih rezultata izdvaja se Đura Radu sa titulom državnog prvaka, a na istom prvenstvu Zoran Ćurčić i Mihalj Farkaš su osvojili drugo mesto.

Slobodan Marković je na prvenstvu države za starije juniore potvrdio svoj talenat osvajanjem prvog mesta.

Na prvenstvu države za mlađe juniore Novobečejci su osvojili 6 medalja (5 srebrnih i 1 bronzanu). Srebro su osvojili Predrag Pavlov, Slobodan Marković, Robert Pap, Viktor Bečei i Čaba Nađ, a bronzu Laslo Palinkaš.

Pobednik 16 Međunarodnog šahovskog turnira OPEN "Novi Bečej 98" je internacionalni majstor iz Čačka Miroslav Marković koji je igrao u velikoj formi. Aktuelni državni prvak je osvojio 7,5 poena u 9. kola (6 pobeda, tri remija).

Drugi je FM Zvonko Stojanovski sa 7, koliko imaju treći Predrag Bodiroga i četvrti Dušan Rajković. Peto mesto pripalo je velemajstoru Miroljubu Laziću sa 6,5 poena.

Na turniru je učestvovalo 139 šahista od kojih 91 sa rejtingom.

Tradicionalni letnji turnir u malom fudbalu "Novi Bečej 98" protekao je u znaku "Elektrovojvodine" iz Zrenjanina koja je u finalu savladala "Bladi Meri" 4:1.

Treće mesto pripalo je ekipi "Komšije" koja je posle boljeg izvođenja penala savladala Kafe bar "Točak". Za najboljeg igrača proglašen je Dragan Dupor iz pobedničkog tima.

U tradicionalnoj anketi Sportskog društva "Jedinstvo" i JP „Radio Novi Bečej” za najboljeg sportistu u 1998. godini je proglašen dizač tegova Đura Radu, drugi je Saša Vukas (košarka), a treći Oto Ili (karate). Zatim slede Dragan Popov (rukomet), Julijana Bata (kuglanje) Marija Rigo (karate), Žolt Kiš (kuglanje), Goran Buričin (fudbal Bojan Isakov (fudbal) i Zoran Ćurčić (dizanje tegova).

Za trenera godine proglašeni su Laslo Makra selektor ženske kuglaške reprezentacije i Aleksandar Nićetin trener omladinske košarkaške ekipe Jedinstva.

Epitet najboljeg sportskog kolektiva pripao je Košarkaškom klubu Jedinstvo.

U Novom Bečeju, na obali Tise, 28. avgusta 1998. godine

Do pre četiri godine u Jugoslaviji, Evropi i šire Novi Bečej je bio poznat kao velika žitnica, čuven po crvenom crepu "mediteranu" sa amblemom lava što se pravi u "Poletu" i vinu "Krokan" koje se pravi od sorte grožđa koja u Evropi jedino uspeva na Bisernom ostrvu. Od 1994. godine Novi Bečej je poznat i po reviji paradnih konja i karuca (fijakera) - jednoj od najvećih ovakvih smotri kod nas.

Sve je počelo kada je grupa entuzijasta na čelu sa Georgijem Dujinim osnovala Konjički klub "Vranjevo". Tradicija prezanja konja u fijakere i paradiranje sokacima Vranjeva (dela Novog Bečeja) veoma je duga, ali su ti lepi običaji vremenom zamrli. U vremenima kada se u mnogim oblastima vraćamo tradiciji Georgije Dujin, Bogomir Vujackov, Branislav Vlaškalin i nedavno tragično nastradali Milorad Mile Rajić i drugi rešili su da u Novom Bečeju ponovo organizuju reviju paradnih konja. Za održavanje ove manifestacije odabran je crkveni praznik Velika Gospojina. Od ponovnog rađanja, revija paradnih konja je četiri puta održavana dan uoči Velike Gospojine, ove godine, peti put, svetkovina atova i karuca održana je na sam crkveni praznik. Ovaj dan 28. avgust nije slučajno odabran za smotru najlepših konja i fijakera Velika Gospojina je zaštitnica Novog Bečeja. Ovde je to veliki svetac i blagdan. Tog dana niko ne radi: ni opština, ni dućani, ni seljaci u poljima. samo kafane i poslastičarnice, jer revija paradnih konja je ovde nešto.

Od Uskrsa pa do sredine jeseni širom Vojvodine, u mnogim selima i gradovima održavaju se revije paradnih konja. Najčuvenije su u Crepaji, Surduku, Banovcima, Melencima, Novim Karlovcima (Sasama). Tradiciju stiču i smotre u Novom Miloševu (2.avgust) i Zrenjaninu (polovina avgusta). Međutim, smotra paradnih atova u Novom Bečeju je najveća ne samo u Banatu, već i u celoj Vojvodini. Nigde toliko speta na jednom mestu, toliko karuca sa tkanim ćilimima, dobro istimarenih konja, brkatih kočijaša sa crnim šeširima, velikim i širokim belim gaćama... Sve to liči na velike vesele i bogate svatove koji se vozaju i jezde iznad Tise.

Predivni Tiski kej u Novom Bečeju je bogom dan za ovakvu smotru. To je pravi amfiteatar u kome su glavni "glumci" četvoronožni lepotani: lipicaneri, noniusi, čilaši, dorati, mrkovi, riđani. Sa ozidanog nasipa Keja, onako s visine, sve se bolje vidi. Odatle puca pogled na Tisu i lepo uređenu marinu. Da uživa u lepoti ovde zato dođe po nekoliko hiljada ljudi i od podneva do večeri se divi konjima, kočijašima, fijakerima i lepoti Tise.

Na ovogodišnjoj, petoj po redu reviji paradnih konja u Novom Bečeju učestvovalo je 140 zaprega, tridesetak manje nego lane. Nije u pitanju opadanje popularnosti novobečejske smotre, već se, kaže organizator, veća pažnja posvećuje kvalitetu. Najviše je, po tradicijm. bilo dvoprega čak 60 i jednoprega 30. Brojnu publiku na Tiskom keju najviše su, međutim, oduševljavali fijakeri sa više konja. Tu je pet prelepih vranih kobila rase nonius koje je upregao Bogomir Vujackov iz Novog Bečeja. Dama, Zverka, Putka, Lasta i Cura su najlepše kobile noniusa u našoj zemlji. Crne kao mrkla noć i jednake kao sestre. Kas im isti, pa iako nisu sve iz iste štale, vidi se da ih je Vujackov dobro upario. Petopreg je zaštitni znak Novog Bečeja. O njemu se zna još od 1872. godine. kada je Novi Bečej posetio car Franja Josif I i u petopregu se provozao glavnom varoškom ulicom. Posle Drugog svetskog rata Rada Vlaškalin je među prvima u Novom Bečeju vozio petopreg. Na ovogodišnjoj smotri Vlaškalin je vozio dvopreg - njegove kobile Selka i Donka izmamile su veliki aplauz.

Kupuj narode tombolu. Vredne su nagrade - viče Žika Dragić i drugi što su prodavali srećke. A na tomboli ždrebe, tele, pule, prase, građevinski materijal, roba razna što je organizator uspeo da dobije od brojnih sponzora. Okolo šatre u kojima se pije pivo i peku pljeskavice. Negde 12, negde deset dinara. U improvizovanoj šatri čuveni kelner Duško Žigić iz Kumana, poznatiji pod nadimkom Zmajac, prodaje čak tri kobasice u hlebu za banku. Tu su još i premazi od senfa, kečapa. Narod navalio, pa je Zmajac sve kobasice prodao. Pljeskavica je jedva bilo dosta.

Kad dama drži kajase

Kajase prelepih atova nisu držali samo brkati kočijaši - bilo je i dama. Najviše je oduševila Nataša Graor, student iz Zrenjanina, kći čuvenog Vojislava Graora Braše. Ona je veoma spretno komandovala Curom i Fifom koje su vukle fijaker u kome je sedela i Natašina sestra Ivana. Kada je sa ove dve kobile polovinom avgusta nastupila na reviji u Zrenjaninu. Nataša Graor je bila prva u Novom Bečeju, međutim, žiri joj je dodelio drugo mesto. Divljenje publike je izazvao i Radivoj Dronjak iz Surduka sa petopregom lipicanera: Sajka 1, Lipica, Monteaura, Montenegra i Sajka. Po tradiciji i ove godine u Novom Bečeju je bio i Sima Gajić iz Bečeja s onu stranu Tise sa minijaturnim fijakerom i dva ponija - kulašem Munjom i doratom Rijanom. Raša Popov iz Novog Bečeja vozio je - magarce. Pravi heroj ovogodišnje parade u Novom Bečeju je Vojislav Graor, Braša iz Zrenjanina. On je vozio četvoropreg, šestopreg a na kraju i osmopreg, što je rekord ovogodišnje smotre.

Dvanaestopreg, kojeg je prethodne dve godine veoma uspešno vozio Branislav Vlaškalin je izostao.

Mi znamo šta i koliko možemo konja da upregnemo u fijaker. Ovoga puta hteli smo da gostima prepustimo da oni dođu do punog izražaja, za nas ima vremena - objasnio je izostanak najveće atrakcije Georgije Dujin.

Uveče su se svi učesnici parade i njihovi gosti, njih oko 400 okupili ispod šatre koja je bila razapeta pored Tise i uz pesmu, jagnjeće i praseće pečenje, pričali i veselili se do zore.

Pobednici

U kategoriji jednoprega prvo mesto pripalo je Milu Petkoviću iz Pećinaca, drugo njegovom sinu Vladimiru, a treće Milošu Šibulu iz Kikinde.

Kod dvoprega najbolji je bio Veselin Blažin iz Novog Bečeja, druga je Nataša Graor iz Zrenjanina, a treći Petar Golušin iz Novog Bečeja.

Mile Petković iz Pećinaca osvojio je prvo mesto i u tropregu, drugo je pripalo Zlatku Šibulu iz Kikinde, a dva ravnopravna treća mesta osvojili su Radivoj Dronjak iz Surduka i Nedeljko Tomić iz Kikinde.

Kobile Kapriola, Cura, Fifa i Avala donele su Vojislavu Graoru iz Zrenjanina prvo mesto u kategoriji četvoroprega, dok su drugo i treće mesto osvojili Novobečejci Voja Blažin i Nebojša Ostojić.

Kobile Bogomira Vujackova iz Novog Bečeja pobedile su u kategoriji petoprega gde je drugo mesto pripalo Radivoju Dronjku iz Surduka, a treće Slobodanu Adamovu iz Novog Bečeja, Graor i Dronjak su prvi i drugi u šestopregu, dok je treće mesto pripalo Ivanu Grujinu iz Novog Miloševa.

Osnovna škola "Miloje Čiplić"

U školskoj 1997/98. godini OŠ "Miloje Čiplić" u Novom Bečeju je pohađalo 886 učenika koji su nastavu slušali na srpskom i mađarskom jeziku.

U razrednoj nastavi, od prvog do četvrtog razreda, ukupno je bilo 419 učenika u 16 odeljenja, nastavu na srpskom jeziku slušalo je 282 a 137 učenika nastavu je pohađalo na mađarskom jeziku.

U predmetnoj nastavi, od petog do osmog razreda na srpskom jeziku nastavu je pohađalo 257 učenika, a na mađarskom 177 učenika.

U kupno u školi je radilo 35 redovnih i 2 specijalna odeljenja (33) za lako mentalno - retardiranu decu.

U ovoj školskoj godini je prvi razred završilo 109 učenika razvrstanih u 5 odeljenja, što je znatno više u odnosu na predhodnu godinu.

U 1998. godini Osnovna škola "Miloje Čiplić" je obeležila veliki jubilej 240 godina osnovnog obrazovanja u Novom Bečeju.

Školske 1998/99. godine u prvi razred se upisalo 108 učenika (64 na srpskom i 44 na mađarskom jeziku).

Učiteljice prvog razreda su Rozalija Petraškov, Manja Bugarski. Agneš Želi i Zoltan Farago.

Škola je sa uspehom realizovala nastavni program i plan na mnogobrojnim takmičenjima ostvarila značajne rezultate i osvojila više priznanja i nagrada.

U školi je radilo 16 nastavnika razredne nastave, 33 nastavnika predmetne nastave, 2 nastavnika specijalnih odeljenja, direktor (Sava Glavaški). 1 pedagog i 1 psiholog, 1 biblotekar, 1 mediotekar, 2 administrativna radnika, ložač, domar i 7 pomoćnih radnika.

Na kraju školske godine proglašeni su i učenici generacije, a ovo priznanje pripalo je Jovani Petrović i Laslu Palinkaš.

Osmogodišnje školovanje 13 učenika je završilo kao nosioci Diplome "Vuk Karadžić" to su: Jovana Petrović, Olivera Vančik, Slađana Vukanović, Danijela Vujackov, Ivana Dimitrijević, Višnja Dimić, Monika Jorgin, Nebojša Konstantinović, Dunja Stančić, Sanja Tašin, Kristina Kereši, Laslo Palinkaš i Ilona Palašti.

Od pojedinačnih rezultata učenika izdvaja se plasman Lasla Palinkaša na Republičkom takmičenju iz fizike, za koje ga je pripremao nastavnik Jožef Polak.

Osnovna škola „Josif Marinković”

U školskoj 1997/98. godini OŠ "Josif Marinković" u Novom Bečeju radila je sa 25 redovnih i 3 specijalna odeljenja za lako mentalno - retardiranu decu. Školu je pohađalo 655 učenika (632 u redovnim i 23 u specijalnim odeljenjima).

U 1998. godini u OŠ "Josif Marinković" obeleženo je 230 godina osnovnog obrazovanja u Vranjevu, 40 godina potpune osmogodišnje škole i 30 godina pod imenom "Josif Marinković". U prvi razred se upisalo 85 učenika, a učiteljice su bile: Olivera Delić, Mirjana Pecarski i Stanislava Saravolac.

U školi je bilo ukupno 40 zaposlenih 13 u razrednoj, 22 u predmetnoj nastavi i 3 nastavnika specijalnog odeljenja, direktor (Slavica Mučalov) i pedagog, 2 administrativna radnika, ložač, kuvar i 5 pomoćnih radnika.

Za đaka generacije proglašen je Nikola Milošević.

Dobitnici Diplome "Vuk Karadžić" u ovoj školi bili su: Vera Varga, Dalibor Dobožanov, Maja Vujackov, Nikola Milošević, Velimir Ivančev, Olja Marčić, Valentina Milošević i Zorica Cvejin.

Od pojednačnih rezultata izdvaja se uspeh učenika Milorada Ivančeva koji je uspeo da se plasira na Savezno takmičenje "Šta znaš o saobraćaju" pod stručnim nadzorom nastavnika Pauline Pecarski.

Posebno zapažene rezultate imali su članovi likovne sekcije koji su na mnogobrojnim takmičenjima u zemlji i inostranstvu kao po pravilu osvajali najviša priznanja.

Učenici ove škole imali su zapažene nastupe na mnogobrojnim takmičenjima. Folklorna sekcija ove škole koju vodi ZoraTomašev je na 38. Muzičkom festivalu dece Vojvodine koji je održan u Novom Bečeju osvojila najviše priznanje, Zlatnu plaketu. Hor ove škole (dirigent Zagorka Jegdić, spoljni saradnik) je na istom festivalu osvojilo Srebrnu plaketu, a Srebrna plaketa pripala je i orkestru škole kojeg je pripremao nastavnik razredne nastave Slobodan Blažin.

Tehnička škola "Ivo Lola Ribar"

Tehnička škola "Ivo Lola Ribar" u Novom Bečeju rešenjem Ministarstva prosvete Republike Srbije u potpunosti je ispunila uslove za obrazovanje učenika za mašinske tehničare (četvrti stepen), metalostrugare, bravare, automehaničare, mehaničare privredne mehanizacije i radnih mašina kao i za područje tekstilstva, obrazovni profil konfekcionar - krojač (treći stepen).

U školi radi po jedno odeljenje od prvog do četvrtog razreda Gimnazije iz Bečeja (36 u prvom, 35 u drugom, 39 u trećem i 15 u četvrtom razredu). Školske 1997/98. školu je pohađalo 552 učenika od kojih je 125 učenika Gimnazije, mašinskih tehničara 115, u trećem stepenu mašinstva 214 i tekstilstva 98 učenika.

Šest učenika Gimnazije na kraju četvorogodišnjeg školovanja nosioci su Diplome "Vuk Karadžić" i to: Marijana Glavaški, Marijana Kovačević, Dragana Konstantinović, Ivan Popović, Jadranka Srdač i Jadrapka Useinović.

Predškolska ustanova „Pava Sudarski”

Vaspitno - obrazovni rad PU "Pava Sudarski" realizuje se u sva četiri mesta u opštini, a u školskoj 1997/98. godini delatnost se obavljala u 8 objekata od kojih su 4 namenski građena, a 4 su adaptirane za potrebe delatnosti koju obavlja ustanova.

U Ustanovi je ove nastavne godine bilo 693 dece, 611 (24 grupe) vaspitno obrazovni rad je pratilo na srpskom, a 82 (4 grupe) na mađarskom jeziku. Od toga 412 mališana je bilo u Novom Bečeju i to u objektu "Leptirić" 209 u 9 grupa (dve grupe sa 28 dece u jaslenom uzrastu, četiri grupe sa 103 mališana u celodnevnom boravku i tri grupe sa 78 dece u poludnevnom boravku).

U objektu "Poletarac" bilo je obuhvaćeno 94 deteta (Jedna grupa sa 10 dece u jaslicama, jedna grupa sa 39 u celodnevnom i dve grupe sa 45 deteta u poludnevnom boravku). Objekat "Kolibri" (Vranjevo) u tri grupe obuhvatio je 83 mališana. U delu naselja Novo selo, u objektu "Pčelica" formirana je jedna grupa poludnevnog boravka sa 26 dece.

Svetski Dan ekologije 5. jun obeležen je na poseban način predstavom "Eko patuljci protiv kampera". Mališani ove ustanove učestvovali su na mnogobrojnim konkursima, a na 15 međunarodnom likovnom konkursu "Železnica očima dece 98", dva rada su osvojila treću nagradu.

U ustanovi je 1998. godine radilo 55 radnika, od toga 28 vaspitača, 4 medicinske sestre, direktor (Marija Vrebalov), negovateljica, kuvar, 2 servirke, ložač-ekonom, 12 pomoćnih radnika, majstor i 4 administrativna radnika.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak