Sportsku 1997. godinu u Novom Bečeju obeležili su svojim veoma dobrim igrama košarkaši Jedinstva. U Drugoj srpskoj ligi Novobečejci su pružali zapažene partije, pa su na kraju takmičarske sezone osvojili prvo mesto, a time i plasman u plej-of za ulazak u Prvu srpsku ligu.

U konkurenciji Mirijeva iz Beograda, Smedereva i Mionice Novobečejci su na kraju mini lige sa 4 pobede zauzeli prvo mesto i tako ostvarili svoj najveći uspeh plasman u Prvu srpsku ligu.

Novobečejci su na startu plej-ofa poraženi u Beogradu od Mirijeva 89:85, da bi potom savladali Mionicu u Valjevu 92:87, potom slede tri uzastopne pobede. U izuzetno kvalitetnoj utakmici pobeđeno je (Smederevo 97:86, zatim Mirijevo 90:86, dok ekipa Mionice nije doputovala u Novi Bečej pa je susret registrovan službenim rezultatom 20:0.

Odluka o prvaku pala je u Smederevu gde su Novobečejci poraženi 98:90, ali zahvaljujući ubedljivijoj pobedi pred svojim navijačima (11 razlike) osvojili su prvo mesto.

U analima novobečejske košarke ostaće zapisano da je ovaj uspeh ostvarila ekipa u sastavu: Mića Radunović, Saša Vukas, Zdravko Šešlija, Branislav Kuzmanović, Igor Konrad, Miša Petrović, Nenad Blažin, Stojan Vrtikapa (kapiten), Radenko Toroman, Marko Vujović, Dragan Mirčić i Radovan Božić. Trener ekipe je Tomislav Ratković, a njegov pomoćnik Aleksandar Nićetin.

Dizači tegova novobečejskog Jedinstva nisu uspeli da odbrane titulu prvaka države koju su osvojili 1996. godine. Na 41. ekipnom prvenstvu države, koje je ponovo održano u Novom Bečeju, Novobečejci su osvojili drugo mesto, sa 1326. bodova iza ekipe zrenjaninskog Banata koja je prva sa 1403. boda.

Jedinstvo: Pavlović 190 (90,100), Ćurčić 225 (100,125), Kinčeš 230 (105,125), Radu 272,5 (120,152,5), Farkaš 255 (115,140), Radonić 145 (0,145).

Đura Radu nastavio je sa dobrim rezultatima i u ovoj godini. Kapiten Jedinstva je na 50. pojedinačnom prvenstvu države koje je održano u Novom Bečeju osvojio titulu prvaka države u kategoriji takmičara do 83 kg. težine. Na ovom takmičenju Đura Radu je podigao 272,5 (127,5 i 145) kilograma. Treće mesto na pojedinačnom prvenstvu države osvojili su Mihalj Farkaš, Predrag Radonić i Oto Budai.

Da dizači tegova imaju perspektivni sastav potvrđeno je i na kadetskom prvenstvu države koje je održano u Inđiji. U kategoriji do 50 kg. Slobodan Marković je osvojio prvo mesto. Drugo mesto na ovom prvenstvu osvojio je Atila Mesaroš, dok je Šandor Nađ bio treći.

Prvenstvo države u dizanju tegova za osnovne škole održano je u Baču, a ekipa O.Š. "Miloje Čiplić" je zauzela drugo mesto.

U niski uspeha kuglašice Jedinstva zauzimaju posebno mesto. Na mnogobrojnim takmičenjima, kao po pravilu, su se vraćale sa medeljama. Najveći uspeh ostvarila je ženska omladinska ekipa u sastavu Monika Kiš, Mira Štefkić, Julijana Bata i Ivana Eremić, u veoma jakoj konkurenciji osvojile su titule državnog prvaka. Velike zasluge za ovaj uspeh imaju svakako trener Bogomir Momirov i šef stručnog štaba Laslo Makra.

Titulu prvaka države u omladinskoj konkurenciji osvojio je i par Julijana Bata i Ivana Eremić, one su na prvenstvu u Kuli oborile 420 čunjeva (Bata 420, Eremić 387) što im je donelo zlatnu medalju.

Seriji uspeha kuglašica pridružila se i Andrea Vašu koja je na pionirskom prvenstvu države u Subotici osvojila zlatnu medalju a time i titulu prvaka države. Zanimljivo je istaći da su sva tri prva mesta pripala Novobečejkama, druga je bila Mira Dudavljev, a Ildiko Kormanjoš treća. Omladinka Ivana Eremić je na pojedinačnom prvenstvu države osvojila drugo mesto.

Rezultati omladinki nisu ostali nezapaženi Ivana Eremić i Julijana Bata su izborile dres državne reprezenatacije i na Svetskom prvenstvu od 11-15. maja u Slovačkoj (Trebič) su osvojile srebrnu medalju. Selektor omladinske selekcije je Novobečejac Laslo Makra.

U ekipnoj konkurenciji kuglaši Jedinstva su u Prvoj "B" ligi zauzeli osmo mesto, dok su kuglašice, posle jedne sezone takmičenja u Prvoj "A" ligi zauzele deveto mesto, pa su ispale iz elitnog takmičenja.

Fudbaleri Jedinstva su još jednom razočarali. Takmičarsku sezonu 1996/97 u zrenjaninskoj Područnoj ligi završili su na sedmom mestu sa 50 bodova i bilansom 16 pobeda, dva remija i 16 poraza. Gol razlika 90:60. U jesenjem delu (sezona 1997/98) Novobečejci su doživeli pravi debakl, zimsku pauzu su dočekali na 13. mestu sa samo 19 bodova uz bilans 6 pobeda, jednom nerešenom i 10 poraza uz gol razliku 36:33.

Rukometaši Jedinstva su u promenljivoj formi odigrali prvenstvo u Vojvođanskoj ligi. Na kraju sezone zauzeli su šesto mesto sa 34 boda (15 pobeda, 4 remija i 11 poraza) gol razlika 667:642.

Međutim posle istupanja nekoliko klubova iz Prve savezne lige, ostalo je upražnjeno mesto u Drugoj saveznoj ligi. Najveće interesovanje da takmičenje nastave u drugoligaškoj konkurenciji pokazali su Novobečejci. Došlo je do fuzionisanja sa ekipom Radnički Fidelinka iz Bajmoka i Jedinstvo je sezonu 1997/98 zaigralo u Drugoj saveznoj ligi.

Početak godine, tačnije 1. februar, bio je u znaku šaha. Gosti Novog Bečeja bili su šahisti aktuelnog prvaka države "Agrouniverzala" iz Zemuna.

U sportskoj hali veliki broj ljubitelja drevne igre prisustvovalo je usmenim novinama VM Alise i Mirjane Marić i Boška Abramovića. Velemajstori su odigrali i simultanku na 60 tabli. Alisa Marić je zabeležila 16 pobeda, uz 4 remija, Mirjana Marić 15 pobeda i 4 remija, a Boško Abramović 14 pobeda i 5 remija. Internacionalni majstor Branko Filipović je pobednik 15 Međunarodnog otvorenog šahovskog turnira "Novi Bečej 97". On je u devet kola osvojio 7,5 poena isto koliko i ukrajinski internacionalac Andrej Zontah. Treće mesto pripalo je IM Nikoli Ostojiću, dok je najbolje plasirani velemajstor (učestvovalo ih je osam) bio Miloš Pavlović koji je četvrti, dok je peti MK Zoran Runić, što je ujedno bilo i najprijatnije iznenađenje ovog turnira na kojem je učestvovalo 164 igrača.

U tradicionalnoj anketi Sportskog društva "Jedinstvo" za najboljeg sportistu u 1997. godini proglašena je Marija Rigo članica Karate kluba "Jedinstvo", učesnica Svetskog omladinskog Kupa u Milanu. Na drugom mestu je državni rekorder i reprezentativac u dizanju tegova Đura Radu, dok je na trećem mestu omladinska reprezenativka u kuglanju Ivana Eremić.

Zatim slede Julijana Bata (kuglanje), Radenko Toroman (košarka), Saša Vukas (košarka), Vladimir Lukić (rukomet), Mihalj Farkaš (dizanje tegova), Oto Ili (karate), Aleksandar Đokić (fudbal).

Privreda i društvene delatnosti okom statistike

Privreda Opštine Novi Bečej po godišnjem računu za 1997. godinu iskazalo je finansijske rezultate koji ukazuju da su ukupni rashodi za 0.5% veći od ukupnih prihoda, zatim, da je iskazani gubitak za 52,0% veći od iskazanog dobitka. Broj zaposlenih, mereno na bazi časova rada, je u padu prema 1996. godini za 7,2%, dok obaveze i potraživanja beleže rast koji je brži od rasta cena.

Iskazni ukupni prihodi za 1997. godinu iznose 423.153 hiljade dinara, i manji su od iskaznih ukupnih rashoda za 2.115 hiljada dinara, jer su rashodi dostigli nivo od 425.268 hiljada dinara.

Poslovni prihodi i poslovni rashodi kroz svoju međuzavisnost određuju uspešnost poslovanja privrede. Na 100 dinara poslovnih rahoda privreda ostvaruje samo 95 dinara poslovnih prihoda, znači tržište ne prihvata sve nastale poslovne troškove kod određenog broja preduzeća, usled čega nastaje gubitak.

Ukupni poslovni rashodi iznose 401.976 hiljada dinara i veći su od poslovnih prihoda za 5,1%.

Naime, poslovni prihodi koji iznose 382.452 hiljade dinara mogu se u celini pokriti rashodi direktnog materijala i robe koji iznoss 207.549 hiljada dinara i dobar deo drugih poslovnih rashoda koji iznose 194.427 hiljada dinara, ali deo od 19.524 hiljade dinara ostaje nepokriven.

Ukupni prihodi i ukupni rashodi za nivo privrede Opštine Novi Bečej, najvećim delom (preko 59%) se ostvaruje u industriji, zatim u poljoprivredi (preko 24,0%), te u trgovini (preko 10,0%), dok se na sve ostale oblasti odnosi oko 7,0%.

Industrija i poljoprivreda kao nosioci privredne aktivnosti imaju veće ukupne rashode od ukupnih prihoda, a ista pojava prisutna je u oblasti saobraćaja. Preduzeća i zadruge po godišnjem računu za 1997. godinu iskazala su dobitak u iznosu od 4.064 hiljade dinara, koji je manji od iskazanog gubitka za 34,2%.

Dobitak iskazan u industriji iznosi 2.293 hiljade dinara (proizvodnja hemijskih proizvoda 579 hiljada dinara i proizvodnja građevinskog materijala 1.567 hiljada dinara), zatim u poljoprivredi 165 hiljada dinara u trgovini 1.166 hiljada dinara, a u stambeno komunalnoj delatnosti 174 hiljade dinara.

Najveći iznos dobiti od 1.567 hiljada dinara, što prestavlja 38,6% ukupne dobiti, ima jedno pravno lice iz grane proizvodnja građevinskog materijala.

Po godišnjem računu za 1997. godinu na nivou preduzeća i zadruga Opštine Novi Bečej iskazan je gubitak u iznosu od 6.179 hiljada dinara. Ovaj gubitak u ukupnim rashodima privrede opštine učestvuje, sa 1,5%, a veći je od iskazane dobiti za 52,0%.

Gubitke, odnosno veće prihode od rashoda iskazala su 22 pravna lica ili 23,9% ukupnog broja pravnih lica, u njima je zaposleno 1.004 radnika ili 28,3% ukupno zaposlenih u privredi Opštine.

Posmatrano po privrednim oblastima najveći gubici su u industriji 4.758 hiljada dinara (u mašinogradnji 2.610 hiljada dinara, u proizvodnji prehrambenih proizvoda 1.722 hiljade dinara), u poljoprivredi 521 hiljada dinara, a u trgovini 610 hiljada dinara, što pokazuje sledeći pregled.

Na nivou privrede Opštine Novi Bečej tokom 1997. godine, mereno na bazi časova rada, bilo je zaposleno 3.547 radnika, što je za 7,2% manje u odnosu na 1996. godinu ili manje za 276 radnika.

Zaposlenima je na ime bruto zarada obračunato 52.960 hiljada dinara, što predstavlja 13,2% poslovnih rashoda, odnosno 12,5% ukupnih rashoda privrede.

Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom za 1997. godinu na nivou privrede iznosi 726 dinara, za šest meseci 1997. godine bila je 682 dinara, a po godišnjem računu za 1996. godinu iznosila je 592 dinara.

Povećanje prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u 1997. godini prema 1996. godini iznosi 22,6%, što uz rast troškova života od 22,0% upućuje na ocenu da realne zarade stagniraju odnosno beleže rast od 0,5%.

Društvene delatnosti i državni organi

U grupu društvenih delatnosti i državnih organa, 29 je iz obrazovanja i kulture, 5 iz zdravstvene i socijalne zaštite i 50 iz društvenih organizacija, sva pravna lica u celini ili delimično prihode za finansiranje svoje delatnosti ostvaruju iz javnih prihoda (poreza, doprinosa ili indirektno preko fondova za socijalnu zaštitu) ili iz članarina.

Ukupno 84. pravna lica iz ove grupe po godišnjem računu za 1997. godinu iskazala su sledeće finansijske rezultate poslovanja:

- Ukupne prihode 47.959 hilj. dinara
- Ukupne rashode 48.566 hilj. dinara
- Višak prihoda – dobitak 492 hilj. dinara
- Gubitak 1.099 hilj. dinara
- Prosečan broj zaposlenih (na bazi časova rada) 727 (apsolutan broj)
- Prosečna mesečna neto zarada po 1. zaposlenom 1.078 dinara

Višak prihoda - dobitak ostvaren je u obrazovanju sa 151 hiljadom dinara, u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti sa 73 hiljade dinara, a u društvenim organizacijama sa 268 hiljada dinara.

U okviru ove grupacije u opštini Novi Bečej gubitke je iskazalo 6. pravnih lica u ukupnom iznosu od 1.099 hiljada dinara, a zapošljavaju 165 radnika. To su 1 pravno lice iz zdravstvene zaštite - Dom zdravlja Novi Bečej čiji gubitak iznosi 1.051 hiljadu dinara, a koji zapošljava 163 radnika, čiji prosek neto zarade po zaposlenom iznosi 1.344 dinara, zatim 4. pravna lica iz grane fizička kultura i sport čiji gubitak iznosi 47. hiljada dinara, od kojih jedan ima 2. zaposlena sa prosečnom mesečnom neto zaradom od 292 dinara i jedno pravno lice, odnosno sindikalna podružnica jednog pravnog lica sa gubitkom od 1. hiljade dinara.

Tokom 1997. godine, mereno na bazi časova rada, bilo je u proseku zaposleno 727 radnika, što je za 2,8% više u odnosu na 1996. godinu ili za 20 radnika. Povećanje broja radnika zabeleženo je u sve tri grupe pravnih lica: obrazovanju i kulturi za 2,3%, u zdravstvu i socijalnoj zaštiti za 3,2%, a u društvenim organizacijama za 3,3%.

Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom na nivou ove grupacije iznosi 1.078 dinara i to u: obrazovanju i kulturi 1.007 dinara u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti 1.194 dinara, a u društvenim organizacijama 972 dinara.

Godina 1997. ostaće u analima Novog Bečeja upamćena po jednom izuzetnom događaju na informativnom planu. U prizemlju zgrade Mesne zajednice 20. septembra u večernjim satima počelo je emitovanje eksperimentalnog programa "Radio Novog Bečeja".

Nova informativna kuća formirala je Skupštine opštine Novi Bečej kao Javno preduzeće radio difuzne delatnosti.

Novobečejski radio predajnika jačine 1 KW emituje program na frenkvenciji 106,1 MHz FM stereo. U prvih nekoliko meseci novobečejski radio je emitovao muzički eksperimentalni program u vremenu od 7 do 24 sata.

Radio nije imao zaposlene, a pet ton majstora je angažovano preko omladinske zadruge, VD direktora bio je Stevan Davidović. Krajem godine, po raspisanom konkursu, za direktora je imenovan Ninoslav Stanisavljev, a početkom 1998. godine počeo je i redovan radio program na srpskom i mađarskom jeziku.

90 godina IGK "Poleta"

IGK "Polet" danas predstavlja modernu poslovnu kuću sa preko 1000 zaposlenih, koji sve svoje proizvode izrađuju po najvišim svetskim standardima kvaliteta. A priča o ovom kolektivu, koji se danas citira kao reper kvaliteta kada je reč o branši proizvođača crepa, cigli i keramičkih pločica počinje još davne 1869. godine, kada je Vagner Andraš u Vranjevu podigao prvu ciglanu u ovom kraju.

Međutim, današnja moderna fabrika izrasla je na temeljima one koju je 1907. godine podigao Vagner Ištvan, i u kojoj su, po prvi put u Novom Bečeju proradile prve prese na parni pogon za proizvodnju crepa, dok su se cigle i dalje pravile ručno. Te godine prvih 30 radnika počelo je da stvara Polet, radeći često i u nemogućim uslovima, iskopavajući glinu ručno i sa dubine od 9 metara. Taj embrion današnjeg giganta u to vreme proizvodio je 2 miliona komada cigle i crepa. S rastom i razvojem fabrike i sam Novi Bečej polako je počinjao da menja svoje lice.

Petnaest godina kasnije fabriku otkupljuju tada čuvana braća Bon, vlasnici više fabrika cigle i crepa u Srednjoj Evropi. Značajno modernizuju pogon i transport gline dodajući još šest parnih presa uz postojeće dve, produžuju kružnu peć i podižu džinovski dimnjak od 47 metara. Proizvodnja je povećana na 7 miliona komada cigle i crepa. U tadašnjoj fabrici radilo je gotovo sveukupno radno sposobno stanovništvo Novog Bečeja. Međutim, nadolazeći Drugi svetski rat nije mimoišao ni ovaj gradić sa svojom tek stasalom fabrikom. Braća Bon su uhapšena i deportovana u Nemačku, a Nemci za direktora postavljaju izvesnog Hajma.

Nakon dugo čekaonog oslobođenja, 3. novembra 1946. godine na osnovu Odluke Ministrarstva privrede Republike Srbije, poput feniksa iz pepela, iznikao je Polet, Industrija cigle i crepa iz Novog Bečeja. Ubrzani razvoj fabrike i ogromni samoprekor i rezultati Poletovih radnika u potpuno su opravdali ime svoje firme, prave velike porodice vrednih ljudi.

Pamti Polet i zavodljivi period samoupravnog poslovanja, a naročito prelomnu 1963. godinu, kada je puštena u promet prva savremena fabrika za proizvodnju glinenih blokova za međuspratne konstrukcije, tipa monta, tzv. lingl, kapaciteta 2,5 miliona komada monte, zaposlivši novih 80 radnika. Slede datumi obeleženi daljim rastom pogona 1966. počinje sa radom keramzit, novi pogon za proizvodnju izolacionog materijala; 1971. i 1975. godine otvaraju se novi pogoni crepane, koji donose novih 40 miliona komada crepa, među kojima i novi čuveni M 222; 1980. godine Polet otvara Fabriku keramičkih pločica, osvaja domaće tržište i na velika vrata se uključuje u međunarodni promet finog građevinskog materijala. To je period kada je Poletom rukovodio tim na čelu sa direktorom Ilijom Koledinom.

Poslednjih 15 godina obeleženi su brojnim značajnim inovacijama proizvodnog procesa, uvođenjem elektronske industrijske automatike i dr. Treba posebno istaći da su crepovi Poleta rađeni po jedinstvenoj tehnologiji gipsanih kalupa, i zato su i bolji i lepši od drugih. Danas Polet proizvodi 55 miliona komada raznih proizvoda godišnje. Sa svojih 90 leta Polet nije oronuli starac već mladić u najboljim godinama koji još ni izbliza nije rekao svoju poslednju reč. A to će se tek čuti i videti. Na radost i zadovoljstvo i njegovih vrednih radnika, i pitomog Novog Bečeja i cele naše lepe zemlje.

Jubilej svečano proslavljen

IGK "Polet" je 30. oktobra obeležio 90 godina postojanja i uspešnog rada. U prisustvu brojnih gostiju privrednog i društvenog političkog života, predsednik Skupštine AP Vojvodine Živorad Smiljanić pustio je svečano u rad novu liniju za proizvodnju savremenog crepa M-555. Svečanosti je prisustvovao i zamenik republičkog ministra građevine Slobodan Pavlović.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak