Dubravka Nešović

Dubravka Nešović

Dubravka Nešović, vrhunski interpretator starogradskih pesama i romansi, rođena je 31. avgusta 1932. u Novom Bečeju.

Dubravkini roditelji, majka Beograđanka Nataša Nešović i otac Novobečejac Milorad Majin, bili su glumci Novosadsko-banovinskog putujućeg pozorišta. Kako su u skladu sa svojim zanimanjem često putovali, slučaj je hteo da Dubravka bude rođena na jednom od njihovih gostovanja, zamalo na samoj pozornici.

„Na pozornici sam se rodila, majka je odigrala I čin, u II činu joj je pozlilo, u III  činu sam ja došla na svet!“

Prema Dubravkinim rečima kolega njenih roditelja, glumac Viktor Starčić, ju je kao novorođenče doneo kod bake i deke u Novi Bečej, sa porukom daputujuća pozorišna trupa nije u stanju da se stara o tek rođenoj bebi. A ime je dobila na krajnje zanimljiv način- tako što su njen deda, Bogdan Čiplić i sam Viktor Starčić baš to ime izvukli među papirićima u šeširu.

Dubravka Nešović na snimamanju emisije Zujte strune

Nataša i Milorad su bili uspešni pozorišni glumci, upamćene su i njihove uloge u filmovima jugoslovenske kinematografije. Nataša je glumila u filmovima Mirisi, zlato i tamjan (1971) i Sarajevski atentat (1968), a Milorad u filmovima Kozara, Zaseda, Uzrok smrti ne pominjati, i mnogim drugim, dok je za ulogu u filmu Četiri kilometra na sat (1958) nagrađen Zlatnom arenom u Puli.

Dubravka Nešović u TV emisiji Romanse 1966. godine

U uglednoj kafani i bioskopskoj sali Dubravkinog dede Slavka Majina Krke dešavale su se najrazličitije priredbe, tako da je Dubravka praktično od svoje četvrte godine nastupala pred publikom, pevajući. Kad sam sinoć ovde bila je prva pesma koju je javno izvela.

„Svi su mi u tom trenutku govorili da je ta pesma zahtevna za dete od samo četiri godine, ali ja sam insistirala da otpevam baš nju“.

Takođe, u Novom Bečeju je imala klavir, pevala u horu i naučila prve note. Nakon završene male mature odlazi u Niš, gde su joj roditelji tih godina glumili, tj. majka je došla na upražnjeno mesto slavne Mire Stupice, koja je iz niškog pozorišta otišla trajno za Beograd.

Dubravka Nešović u TV emisiji Zujte strune

„Gledajući kako se moji roditelji muče i stalno putuju, poziv glumice me nikada nije privlačio. Ali od malih nogu sam nastupala pred publikom, pevala ispred bine dok se scenografija menjala, i valjda zbog toga nikada nisam imala tremu“.

U Nišu je upisala muzičku školu u nameri da usavrši sviranje klavira, međutim kada su je tamošnji profesori, kao i dramaturg niškog pozorišta Velimir Živojinović Massuka, čuli kako peva, na opšte insistiranje Dubravki je pripala uloga Koštane koju će i nakon tri godine provedene u Nišu nastaviti da igra na scenama širom bivše Jugoslavije.

Dubravka Nešović u TV emisiji Zujte strune

Na nagovor svojih profesora ubrzo nastavlja školovanje glasa u Beogradu, prvo u Muzičkoj školi Stanković, zatim i na Muzičkoj akademiji, u klasi Zlate Đunđenac. Kako je na akademiji bila najbolji student, sa svim desetkama, iako su joj koleginice u klasi bile izuzetne Biserka Cvejić i Radmila Bakočević, i kako ju je odlikovao neverovatan i veoma redak glas (kontra-alt), Dubravka je nakon diplomiranja dobila državnu stipendiju za nastavak studija u Belgiji, gde je u Brižu dve godine usavršavala srednjevekovno crkveno pevanje, nakon čega je dobila titulu magistra pevanja. Samim tim postaje prvi magistar pevanja u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Po povratku u Beograd nastavlja svoju karijeru kao solista dva istaknuta hora, to su bili hor Radio Beograda, i nadasve poznat i priznat hor Branko Krsmanović - Krsmanac, sa kojim je proputovala svet, nastupajući u Milanskoj skali, Sali Gavo u Parizu, itd.

Kritičar čuvenog pariskog lista Figaro je za njeno izvođenje Svadbe od Stravinskog rekao: „Najjači piano koji se ikada čuo u Sali Gavo!“.

Pored pevanja sa horovima, Dubravka gradi karijeru kao uspešan izvođač starogradskih pesama i romansi, kako na srpskom, tako i na ruskom i mađarskom jeziku. Natupa sa brojnim orkestrima, na mnogim festivalima, redovan je učesnik u emisijama i programima Jugoslovenske radio-televizije, snima za arhiv Radio Beograda, otvara čuvena Skadarlijska leta, glumi u Pozorištu na Terazijama.

Dubravka Nešović u TV emisiji Zujte strune 1966. godine

„Uprkos mom temeljnom obrazovanju i pripremama da budem operska pevačica, ja operu nikada nisam volela. I kada sam se jednom odlučila za repertoar starogradskih pesama, nikada ga nisam menjala, iako sam mogla da pevam šta sam htela. Naročito sam volela ruske romanse i pesme iz poznatih komada sa pevanjem“.

Posebno je zanimljiv njen nastup kada je ruski predsednik Nikita Hruščov prvi put došao u posetu Titu, a Dubravki je dodeljena odgovornost i čast da za Hruščova otpeva jednu rusku romansu. Ona je to toliko uverljivo izvela, da joj je nakon izvedbe prišao Tito i obratio joj se na ruskom jeziku.

„Nakon nastupa mi prilazi Tito i obraća mi se na ruskom jeziku, jer je bio uveren da sam Ruskinja. Kada sam mu rekla da ipak nisam, mnogo su se iznenadili i on i Jovanka“.

Takođe je zanimljiva činjenica da je za deset godina koliko se gradila hidroelektrana Đerdap Dubravka bila muzički urednik koji je uređivao dešavanja organizovana za radnike, te joj je na dan otvaranja hidroelektrane, pred Čaušeskom i Titom uručena zlatna plaketa sa natpisom: „Dok smo mi branu gradili betonom, Dubravka je glasom“.

U beogradskoj Skadarliji, u kući Đure Jakšića, je nekoliko godina vodila svoju Školu lepog pevanja, gde je mnoge mlade pevače, poput Braće Teofilović, podučavala pevanju i ponašanju na sceni. Kod učenika je na prvom mestu tražila da imaju dobar sluh, jer se kako kaže glas može unaprediti, ali sluh je presudan.

Za arhiv Radio Beograda snimila na stotine starogradskih pesama. PGP je bila njena izdavačka kuća. Izdala je 18 singl ploča, 5 LP-a, 2 CD-a.

Takođe, izvela je više od 3.500 humanitarnih nastupa, član je Beogradske estrade i Udruženja džez muzičara Beogarada. U penziju je otišla sa statusom istaknutog estradnog umetnika, koji su dugo godina uživali samo Dubravka i Cune Gojković. Ipak, nacionalna penzija joj nije pripala. Mada, najviše žali što nije izvela ni jedan veći solistički koncert.

Lola Novaković i Dubravka Nešović u TV emisiji Romanse 1966. godine

Dubravka uvek rado ističe da su joj dani detinjstva u Novom Bečeju najlepši dani života. U to ime je i svoj prvi album izdat 1958. godine pod nazivom Kad bi ove ruže male posvetila Novom Bečeju. Danas živi u blizini Dunava, i kako kaže, uživa u toj činjenici zbog sećanja na njenu omiljenu reku, Tisu.

Za svoje pesme kaže: „Nemam omiljenu pesmu. Volim svaku koju u trenutku izvodim, a pevam sa velikom koncentracijom i posvećenošću, svakoj se pesmi cela predajem“. Najpoznatije pesme koje je izvodila su Kad bi ove ruže male, Bolujem ja, Ima dana, Crveni šal, Tišina nema vlada svud, Oči čornije, Crveni sarafan, Rastanak...

Zahvaljujući našoj Dubravki Nešović i njenom životnom revnosnom radu mnoge stare i lepe pesme su trajno sačuvane od zaborava, a time je svakako oplemenjeno muzičko nasleđe našeg naroda.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.