Rozalija Lerik – Rozina

Lőrik Rozalia – Rozina (1928 – 2016)

U knjigu utisaka muzeja „Glavaševa kućaˮ upisalo se preko stotinak posetilaca, a među njima i gospođa Rozina Lerik, jedna od najvećih donatora naše nove kulturne ustanove. Veoma čudna, samoobrazovana, istrajna i tvrdoglava ženica sa mrkim pogledom ali sa dušom pitome banatske ravnice.

Rozalija Lerik – Rozina

Rozina Lerik rođena je 19. februara 1928. godine u delu Novog Bečeja zvanom Šušanj. Njen otac Jožef i majka Rozalija su se bavili poljoprivredom. Pored vrednog i napornog rada ipak su živeli u vrlo slabašnim meterijalnim uslovima. Posle završetka VI razreda Osnovne škole roditelji nisu imali mogućnosti da je školuju dalje nego je tako mlada i krhka morala da ide u nadnicu kako bi njen brat i sestra stekle isto obrazovanje kao ona. Već u osnovnoj školi je pokazala izuzetan dar za ručne radove, a imala je veliko interesovanje za istorijom i umetnosti ali njen otac je bio nemilosrdan. Dalje se nije moglo na školovanje. Po povratku sa rada na njivi, to malo preostalog slobodnog vremena je provela radeći ručne radove i u čitanju knjiga. Kao i većina devojaka u to vreme udaje se sa 18 godina i odlazi da živi u Beograd. Posle nekoliko godina bračnog života suprug sa sinom Jožefom je napušta i odlazi u Zapadnu Nemačku. Rozina ostaje u Beogradu i tek početkom šezdesetih godina XX veka je uspela da se domogne Švajcarske kako bi što bliže bila svom sinu. U međuvremenu njena porodica se raspada, suprug sa detetom ide za Australiju, a ona počinje svoj život ispočetka.

Prvo zaposlenje nalazi u Ženevi kao garderoberka u noćnom baru „Molen ružˮ. Pored iscrpnog noćnog rada brzo je naučila Francuski i Nemački jezik. Marljivo je radila i stvorila je dovoljnu ušteđevinu da bi krenula u sopstveni posao. Počela je sa kupo-prodajom kuća starijih osoba i to sa celukupnim inventarom. U kratkom vremenu su joj se nagomilale stare stvari, među kojima i razni umetnički predmeti i stilski nameštaj. Njen sledeći korak je bio otvaranje antikvarnice u Ženevi. Tokom godina mnogo toga vrednog je prošlo kroz ruke naše Rozine ali je nešto ipak zadržala i za sebe. Posebno joj je bila draga kolekcija izvanrednih gramafonskih ploča od preko 500 komada long plejki, kolekcija razglednica od preko 1000 komada i vredna biblioteka starih knjiga. U međuvremenu tri puta je putovala u Australiju da poseti sina, proputovala je Kinu, Indiju, Braziliju i nekoliko Evropskih država. To što je čitala u knjigama htela je i da vidi. Pa ipak, celo vreme boravka u Švajcarskoj, miris Tise i banatska prašina ostala je duboko u njenom sećanju. Kako su se godine nizale, nostalgija za zavičajem ju je sve više obuzimala.

Kada je saznala da se u Glavaševevoj kući sprema muzej, odmah je ponudila i poklonila svoju zbirku porculanskih šoljica, tanjira, tacnica, vredne čipkaste stolnjake i umetničke slike, ulja na platnu od Františeka Čermaka. Drugom prilikom, oktobra meseca 2009. godine, posle susreta sa predsednikom opštine Milivojem Vrebalovim i Tomislavom Ratkovićem, kome je i pisac ove biografije prisustvovao, izrazila je želju o ponovnom darivanju. Od značajnijih stvari vredno je pomena, stilski sekreter, barokna komoda, kaminski sat u mermeru, sto, stolice i knjige sa kraja XIX i početka XX veka. Ti i ostali eksponati su zapisnički preuzeti, a već posle nekoliko dana uz prisustvo Karolja Andre i Janoša Koso kao predstavnika Zavičajnog kluba razmešteni su u Glavaševoj kući.

Pre nego što je otputovala u Švajcarsku, gospođa Lerik je rekla da je mnogo sretna što su ti predmeti smešteni na pravo mesto, a da će na proleće kada se vrati, ponovo naći nešto da pokloni svom rodnom gradu. Kao što nam je i rekla, tako je i učinila, u proleće 2010. godine poklonila je muzeju „Glavaševa kućaˮ zbirku od oko 26 crteža akademskog slikara Františeka Čermaka kao i još podosta raznih eksponata.

Te godine u jesen se vratila u Švajcarsku sa nadom da će i sledeće godine doći u svoj rodni grad kako bi i svoju rodnu kuću poklonila. Međutim, sudbina je umešala svoje ruke. Prvo je dobila šlog, a kasnije je jedva preživela saobraćajni udes. Bez obzira što joj je pruženo najbolje lečenje i rehabilitacija u švajcarskoj bolnici, njeno plemenito srce koje je neprestano žudelo za svoj zavičaj nije izdržalo, prestalo je da kuca 6. jula 2016. godine.

Nama, Novobečejcima i Vranjevčanima, a i svim posetiocima muzeja „Glavaševa kućaˮ legat Rozine Lerik će uvek izazivati divljenje ali ne samo prema eksponatima nego i prema njoj, gospođi iz predzadnje ulice Šušanja.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak