Dr Vladimir Glavaš

Dr Vladimir Glavaš
Rođen je 1834. godine u bogatoj vranjevačkoj porodici, od oca Pavla (Pavela) i majke Perside rođene Čorbakov, čiji su preci bili, srpski graničari Potisko-pomoriške vojne granice a nisu otišli u carsku Rusiju posle njenog razvojačenja 1751. godine, već osnovali Franjevo, koje je preko vek i po bilo u sastavu Velikokikindskog dištrikta sa posebnim carskim privilegijama. Vranjevo je postalo jedano od glavnih centara izvoza banatskog žita, a mnogi Vranjevčani veoma brzo su se obogatili među kojima su bili i Glavaševi. Jedan od njih bio je i Vladimirov otac koji je trgovao u Požunu (Bratislavi) gde je svog sina dao na škole gde je licej pohađao 1851. godine, a gimnaziju sledeće dve godine. Prava je studirao u istom gradu, a doktorirao je 30. oktobra u Pragu 1862. godine. U vreme svog školovanja družio se najčešće sa kasnije čuvenim Jovanom Jovanovićem Zmajem. Posle doktoriranja vraća se u svoje Vranjevo gde pokušava da se bavi advokaturom, ali od nje ubrzo odustaje jer se taj posao nije uklapao u njegova moralna načela i posvetio se staranju o svom velikom imanju. Visoko moralan, čestit i human ne malim prihodima i hranom pomagao je vranjevačku sirotinju, ali i nacionalnu borbu Srba u Austro-Ugraskoj i Srba na balkanskom prostoru. Politikom se nije posebno bavio, ali su u ovu njegovu kuću rado dolazili Svetozar Miletić, Đura Jakšić, slikari Aleksići i drugi. Kao bogati okoreli neženja svoj novac ulagao je u najstariju kulturnu instituciju Srba Maticu srpsku čiji je bio jedan od velikih dobrotvora i počasni član. U istoriji ove ustanove zabeleženo je da je on 1901. godine za njen rad i izdavačku delatnost priložio hiljadu kruna, a primera radi, mladi dr Gedeon Dunđerski, sin Lazarev, budući predsednik Matice "svega" 400. Od 1906. godine bio je jedan od 99 priložnika među kojima je bio i Stevan Sremac. Kao prenumerant na sva Matična izdanja dobijao je obavezni primerak, a 1907. godine, teško bolestan, obavestio je knjigovođu Starobečejske banke Mladena Narandžića da i te godine pošalje Matici 1000 kruna i zamolio ga da ona njemu više nešalje obavezni primerak već Učiteljskom zboru vranjevačke škole. Umro je u Vranjevu 3 februara 1909. godine po starom kalendaru, kako je zabeleženo u protokolu umrlih od srčane bolesti. Sahranjen je sledećeg dana uz velike počasti koje mu je odao ne samo Crkveni odbor Vranjevački na čelu sa predsednikom Obradom Bunjevačkim u kojem su bili gotovo svi najviđeniji domaćini vranjevački: Miloš Lalić, Miloš Vlaškalin, Vita Veselinov, Luka Glavaški, Omer Stanković, Stevan Bočarski, Vasa Vujackov, Toša Blažin, Mladen Mišić, Nenad Petrović, Manojlo Popović, Rada Dujin-Nešić, Jova i Ljuba Boberić, Neca Tašin, Stevan Petrović, Paja Glavaški, Živko Ivančev, Milutin Pajić, Rada Vaščić, Milić Nešić, Miloš Koledin i Isa Garčev. Pogreb je obavio vranjevački protojerej paroh Miloš Gojković i paroh Mladen Boberić uz crkvenu pevačku družinu na čelu sa horovođom Mitom Vasićem.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.