Milorad dr Vlaškalin

Poslednji ban Dunavske banovine koji je umro u N. Bečeju

Rođen je 26 maja 1890. u Međi u svešteničkoj porodici. Gimnaziju je završio 1907. u Novom Sadu, a prava u Budimpešti 1911. Prvi svetski rat proveo je u Temišvaru kao veliki beležnik Eparhijske konzistorije. Posle rata 1918. postao je generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih dela – Odeljenja za Banat, Bačku i Baranju.

Milorad dr Vlaškalin

Kao, već tada, vrsni pravnik, učestvovao je u državnoj komisiji za razgraničenje sa Mađarskom i Rumunijom. U Vranjevu mu se 1.oktobra 1919. godine rodio sin Aleksandar, koji je posle Drugog svetskog rata, takođe bio doktor prava, ali stručnjak za pomorsko pravo. Dr Milorad je 1927. napisao Pravilnik Ministarstva unutrašnjih dela o opštinskim i gradskim izborima u Banatu, Bačkoj i Baranji sa komentarom na 96 stranica. U Kraljevini Jugoslaviji od 1939. u vreme najvećeg progona komunista i skojevaca bio je pomomoćnik ministra unutrašnjih poslova Antona Korošca.

Posle Dvadesetsedmomartovskih događaja 1941. vlada Milana Simovića imenovala ga je za bana Dunavske banovine 1. aprila. Ban je bio svega nekoliko dana, do ulaska mađarske vojske u Novi Sad 14. aprila 1941. Zabeležen je kao zadnji od jedanaest banova Dunavske banovine, od kojih su samo prvi Daka Popović i on bili Vojvođani. Kraće vreme bio je u kućnom pritvoru i prebačen u Beograd u Nedićevu Srbiju gde je odmah kao britanski čovek zatvoren u Banjički logor.

Posle rata živeo je kao penzioner u Beogradu. Poslednje dane proveo je u svojoj kući u centru N. Bečeja. Svakog lepog dana, posebno kada su cvetale lipe, sedeo je na istoj klupi u 10,30 i čitao novine. Na toj klupi imao sam zadovoljstvo da kao mladi istoričar sa njim vodim višesatne razgovore.

Jednog lepog septembarskog dana 1976. na moje pitanje: kako je moguće da ga komunisti 1944. nisu ubili kao pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i bana? - odgovorio mi je da je za njega lično intervenisao i spasao sigurne smrti dr Ivan Ribar u znak zahvalnosti jer je na svoju ličnu odgovornost uspeo da izvuče Ivu Lolu Ribara iz Bilećkog logora, kao skojevca 1940. Umro je u Novom Bečeju 27. decembra 1984. godine.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.