Miloje Čiplić

novobečejski sanjar i revolucionar

Sledeće, 2008. godine novobečejska Osnovna škola «Miloje Čiplić» obeležiće vek postojanja. Malo ko od današnjih đaka, a i starijih, uopšte zna ko je bio čovek po kojem se naša škola zove i zvala posle Drugog svetskog rata.

Miloje Čiplić

M. Čiplić, bio je jedan od trojice sinova učitelja novobečejskog Žarka i žene mu učiteljice Sare, koji su ostavili ne malog traga, u kulturnom i prosvetnom životu našeg grada u periodu između dva svetska rata. Imali su tri sina. Pored Miloja, imali su i rano umrlog, učitelja Jovana, koji je sahranjen na novobečejskom groblju, preko puta grobnice čuvenog Gige Jovanovića, te poznatog književnika Bogdana. Miloje se rodio 25. februara 1912. godine u N. Bečeju gde je završio osnovnu školu, a gimnaziju pohađao u rodnom mestu, Srbobranu i današnjem Zrenjaninu. Jedno vreme je pohađao i učiteljsku školu u Somboru kao i slikarsku školu.

Po završetku srednje škole upisuje se na psihološku grupu Filozofskog fakulteta u Beogradu, ali je ubrzo prešao da studira prava, koja nije završio. Veoma rano bavio se glumom, bio dopisnik raznih novina, činovnik i blagajnik mesnog pozorišta, ali mu je glavna preokupacija bila književnost.

Kao mlad intelektualac veoma rano je prihvatio revolucionarne ideje socijalne pravde, kao i mnogi drugi tadanji intelektualci iz «dobro stojećih kuća». Zbog takvih shvatanja, dva puta je hapšen u N. Bečeju 1929. i 1934. godine. Veoma mnogo je čitao, a oduševljavao se delima Dostojevskog, Tolstoja, Turgenjeva, Gorkog i drugih. Rano se upoznao sa Jovanom Popovićem iz Kikinde koji je na njega mnogo uticao u književnom i revolucionarnom smislu, a koji je već tada pisao tzv. socijalnu poeziju. Miloje je kao veliki intelektualac i dopisnik mnogih listova, posebno novosadskog Dana mnogo pisao i beležio puno toga što se dešavalo u Novom Bečeju i Vranjevu.

Posebno su zanimljivi njegovi komentari predstava o gostovanjima Srpskog narodnog pozorišta iz N. Sada. Godine 1935. odlazi u Cerovu, selo blizu Ivanjice, ali i tamo, nadalje mnogo piše, posebno za Letopis Matice srpske. Godine 1938. prelazi u N. Sad i sarađujući puno sa Vasom Stajićem i Mladenom Leskovcem postaje činovnik Turističkog društva Fruška gora koje je okupljalo tada tzv. «revolucionarnu omladinu». Novembra 1939. odlazi na služenje vojnog roka u Banja Luku, gde je bio pisar u štabu puka. Raspad prve jugoslovenske države 1941. dočekao je u Beogradu gde se uključio u revolucionarni komunistički pokret, ali i tada mnogo piše posebno roman Tamnice. U tadašnjim ratnim okolnostima, nove okupacione vlasti bile su upoznate sa Milojevom komunističkom revolucionarnom aktivnošću i 2. oktobra 1941. godine ga hapse, a 17. oktobra ga i streljaju u Jajincima kod Beograda.

 

(Tekst je napisan na osnovu knjige M. Čiplić, San o revoluciji i na osnovu istraživanja autora ovog teksta)

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.