Zakon o društvenoj brizi o deci stupio je na snagu 2.7.1992. godine. Od tog datuma su počele promene u funkcionisanju i radu predškolskih ustanova.

Radna 1992/93. godina je bila veoma teška, inflacija je bila velika, jedva se preživljavalo. Od Ministarstva za boračka i socijalna pitanja smo dobijali "polutke" za ishranu dece.

Roditelji nisu mogli da plate paketiće za Novu godinu, ali uz veliki trud i zalaganje deca su ipak dobila besplatne paketiće zahvaljujući nekim društvenim i privatnim firmama kao što su: "Novi Zenit", "Potisje", Diskont "Tisapromet", "Eko svet", "Keksara" i naravno Predškolska ustanova. Svi si bili zadovoljni, deca (783), roditelji, radnici. Grupa vaspitača je pripremila završnu pozorišnu predstavu, pa su išli iz objekta u objekat.

Radne 1993/94. godine objekat "Poletarac" bio je zatvoren, jer zbog sankcija "Polet" nije radio punim kapacitetom i nije bilo grejanja. "Poletarac" ostaje zatvoren 4 godine.

U ovoj radnoj godini veći akcenat smo stavili na ekološko vaspitanje sa decom predškolskog uzrasta. Prvi korak nam je bio da ulepšamo i očuvamo našu okolinu. Krenuli smo sa sadnjom ukrasnog šiblja, breze, jele. U toj akciji su učestvovali: deca, roditelji, mesne zajednice i radnici ustanove.

Radna 1994. godina je bila mnogo lakša, a za našu ustanovu, lepša i svi smo bili zadovoljni, razdragani što su se samo lepe stvari događale. Na kraju radne godine sa 6 autobusa smo organizovali jednodnevnu ekskurziju u ZOO na Paliću. Deca su bila zadovoljna i razdragana, sa lepim utiscima su se vratila kući.

Tog leta, se puno uradilo i na objektima: u "Leptiriću" je izvršena rekonstrukcija krova fiskulturne sale (pošto je bio ravan krov), a potreban crep je poklonio IGK "Polet".

Urađena je rekonstrukcija fasade na jaslenom delu objekta "Leptirić". Urađena je gasifikacija u objektima: "Leptirić" i "Kolibri" u Novom Bečeju. Izvršena je rekonstrukcija izolacije i okrečen objekat "Jovanka Dobrosaljev - Mica" u Novom Miloševu.

U objektu "Pčelica" u Novom Bečeju je izvršena potpuna adaptacija: nov krov, u učionici je postavljen parket, pločice u hodniku, i promenjana je elektro instalacija. Tako su deca radnu godinu počela u novim i lepšim uslovima.

U naseljenom mestu Bočar, mesna zajednica postavlja nove rekvizite na slobodnom prostoru u objektu "Snežana".

U objektu "Pinokio" u Novom Miloševu su izmenjeni prozori, rekonstruisana fasada i okrečen objekat.

Početkom 1995. godine ustanova je uspela da kupi svoje prvo vozilo "Skalu 55 Poli". Svi smo bili srećni, jer nam se ostvarila dugogodišnja želja. Na kraju radne godine je organizovana jednodnevna ekskurzija. 9 autobusa je krenulo za ZOO vrt u Beogradu i Muzej vazduhoplovstva.

Radne 1995/96. godine prvi put učestvujemo na "Stručnoj konferenciji medicinskih radnika Jugoslavije" na Zlatiboru sa video prikazom iz zdravstvenog vaspitanja "Zdrav život" i "Musa i fleka". Ustanova je dobila veliko priznanje i bila je jedini učesnik od predškolskih ustanova.

Bili smo učesnici i na "Metodičkim danima 96" u Kikindi iz oblasti jezika društvene sredine "Čuvari jezika" na temu: "Igrolike aktivnosti za početnike" - dvojezičnost.

Na sednici Skupštine opštine Novi Bečej (28.6.1996.) za direktora Predškolske ustanove "Pava Sudarski" ponovo je imenovana Marija Vrebalov, a za predsednika Upravnog odbora Dragan Banjac.

Radnu 1996/97. godinu počinjemo sa uvođenjem nove Osnove programa sa realizacijom po modelu "A" i "B" za uzrast od 3-7 godina.

Ove radne godine ponovo počinje sa radom objekat "Poletarac". Ceo kolektiv učestvuje u radnoj akciji da bi spremni dočekali decu u objekat.

Izvršena je adaptacija i postavljena lamperija u objektu "Snežana" u Bočaru tako da deca borave u lepšim i boljim uslovima.

Vaspitači ove godine učestvuju na edukativnim seminarima da bi počeli sa novinama u radu sa decom. Mnogo se radilo na unapređenju i inoviranju vaspitno-obrazovnog rada. Jedna od takvih mera su i psihološke radionice, koje su doprinele zadovoljstvu, opuštanju i slobodnom izražavanju osećanja u međusobnoj saradnji.

Uspešno se realizuju i razni oblici rada: dramska igraonica, gde se deca uvode u igru glume, razvija se pravilan govor, upoznali se sa scenskim lutkama. U toku takvih aktivnosti je vladalo vedro raspoloženje i želja za igrom.

Uspešno je radila i muzička igraonica, gde se razvija sposobnost za horsko i solo pevanje, sposobnost kretanja uz muziku, sviranje na dečjim instrumentima, osnovni elementi za izvođenje folklora, baleta.

Ekološke aktivnosti, koja kontinuirano i sistematski radi već nekoliko godina, a to je "Zeleni petak".

U toku godine je realizovan i Program socijalnog rada u okviru kojeg se stavljao akcenat "pomoć deci u nevolji", akciji "deca-deci", pomagalo se deci kojima je trebala pomoć u lečenju, a isto tako i radnicima.

U svim akcijama i aktivnostima učestvuju i roditelji. Aktivni učesnici su i u radionicama, a rezultat je da su zadovoljni, opušteni. Tako smo uspeli u izgradnji pozitivnih stavova i poverenja.

Mladi i kreativni vaspitači su pripremili predstavu - dramatizacija "Novogodišnje slikovnice". Sa predstavom su obišle sve naše objekte i tako ulepšali novogodišnji praznik.

Timskim radom vaspitača, medicinskih sestara i roditelja urađena je tema: "Posebno, a ipak zajedno", koja je prezentovana na II Stručnoj konferenciji medicinskih sestara Jugoslavije u Igalu.

Stigle su i dve nagrade iz Mađarske za likovne radove na temu: "Divimo se prirodi".

Zatim prvo mesto na "Strašijadi" u organizaciji Kulturno-istorijskog društva Vojvodine.

Nagrada iz Leskovca "Majski susret 97". Na kraju radne godine je organizovana ekskurzija za 460 dece u ZOO Palić.

Radna 1997/98. godina počinje sa postavljanjem lamperije u jaslenom delu objekta "Leptirić".

U okviru ekološke aktivnosti deca počinju sa radom "Bio-bašta zimi" koja je prikazana na "Novosadskom proleću".

Svetski dan ekologije je obeležen u zajedničkoj aktivnosti deca-roditelji.

Deca su napravila slikovnicu, koju su kasnije zajedno sa roditeljima dramatizovali.

Organizovana je jednodnevna ekskurzija, učestvuje 570 dece: Novi Sad, Beograd, Ada rekreacioni centar.

Radne 1998/99. godine u objektu "Kolibri" je postavljena lamperija. Urađena je rekonstrukcija grejanja u objektu "Jovanka Dobrosavljev-Mica" u Novom Miloševu. Menjani delovi prozora u objektu "Milenko Titin" u Kumanu.

Svake godine posebnim programom je obeležavana Dečja nedelja. Da deci bude lepše i veselije sa novim igračkama, materijalom za rad i slatkišima mališane su obradovali : Skupština opštine, Mesna zajednica, "Keksara", "Sokolac" i samostalne trgovine "Tisapromet" i "Bomiđo".

Sa 15 Međunarodnog likovnog konkursa "Železnica očima dece 98" je stiglo dve III nagrade.

Ponovo je objekat "Leptirić" učestvovao na Novosadskom proleću "Prozor u bio-baštu", profesora dr Branke Lazić.

U sredu 24.03.1999. godine dan koji ćemo pamtiti. Bombardovana je Jugoslavija. Agresor je napao našu zemlju!

Ustanova počinje sa radom u ratnim uslovima. Na teritoriji opštine organizovan je prihvat dece od 3-12 godina.

Ustanova je obezbedila zbrinjavanje dece čiji su roditelji bili angažovani, čak i dece koja nisu koristila, do tada, naše usluge.

Svi radnici su bili angažovani i u ratnim uslovima, odgovorno i savesno su izvršavali radne obaveze i zadatke. Radnici su se maksimalno trudili da organizuju vedro raspoloženje, psihičko opuštanje, oslobađanje od negativnih stresnih situacija kod dece i roditelja.

Od samog početka vaspitači su planirali psiho – socijalne programe iz projekata "Čuvari osmeha", "Učionica dobre volje", "Bukvar dečjih prava", "Dečje samopoštovanje", "Umeće odrastanja", "Igrom do spoznaje".

U ovaj oblik druženja su učestvovali: deca, roditelji i vaspitači.

Radionice su organizovane sa ciljem da se razvija izražavanje sopstvenog prihvatanja, prevazilaženja i otklanjanja strahova kod dece i odraslih, uočavanje i ispoljavanje emotivnih situacija. Razmena shvatanja i stavova u vezi sa ljubavlju, stvaranje vedrog raspoloženja.

Stvaranje mesta za mir, opuštanje, da deca postanu duhom jaka, vedra, raspoložena i srećna. Vaspitači su se trudili da na najadekvatniji način pomognu deci i roditeljima da prevaziđu dane strahote i da opet žive u miru i sreći.

U dramskim aktivnostima grupa roditelja se angažovala i pripremila pozorišnu predstavu, za kraj radne godine, koju su sa velikim uspehom prikazali deci.

U svim vaspitnim grupama je svečano obeležena nova 1999/2000. radna godina vaspitno-obrazovnog, socijalnog rada i preventivne zdravstvene zaštite. Ove radne godine je upisano 658 dece u 26 vaspitnih grupa.

Izvršena je rekonstrukcija kotla u kotlarnici za grejanje, koja je dotrajala posle 20 godina rada.

Od 4.10.1999. godine je kao i svake godine proslavljena Dečja nedelja.

U centru događanja su bila deca i svaka aktivnost koja je organizovana bila je sa decom i za decu. Tokom cele nedelje glavni akcent je stavljen na realizaciju i primenjivanje Konvencije o dečijim pravima, koja je u interesu dece, a posebno u duhu mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, jednakosti i solidarnosti. Za trajan mir u svetu, deca puštaju belog goluba.

Na Međunarodnom likovnom konkursu "Železnica očima dece 99" u konkurenciji 44 predškolske ustanove, Predškolska ustanova "Pava Sudarski" osvaja dve II nagrade i jednu utešnu nagradu.

Sa velikim uspehom učestvujemo na "Novosadskom proleću 2000" - "Bio-bašta zimi".

06.04.2000. godine je počela zvanična saradnja sa Predškolskom ustanovom "Radmila Nikolić" iz Knjaževca (Novi Bečej i Knjaževac su bratske opštine).

Saradnja između dve ustanove je krenula sa stručnim radom i sa razmenom iskustava u radu sa decom. Održan je seminar "Matematički pojmovi i muzika, radost dece" koju su realizovali profesori Stanka Kakašić i Ana Hrnčar Miljuš.

U poseti iz Knjaževca su bili direktor Slavica Ranđelović sa vaspitačima.

Predškolska ustanova učestvuje na svim manifestacijama koje se održavaju u našoj opštini i u obeležavanju svih značajnijih datuma kao vid afirmacije Ustanove u društvenoj sredini.

Posebna pažnja se posvećuje socijalnoj zaštiti dece, nezi i zdravstvenoj zaštiti dece.

Uloženo je mnogo truda da budemo sve bolji i bolji. Od nekadašnjeg zabavišta, sa puno rada, zalaganja, kreativni vaspitači, tolerantne medicinske sestre, savesni i vredni pomoćni radnici i ostali u proteklom periodu stvorili su jednu savremenu predškolsku Ustanovu na koju smo ponosni, jer je ona poznata u opštini Novi Bečej, u Vojvodini, u Srbiji, u Jugoslaviji, a i van naše granice. Hvala svima koji su svojim radom unapredili Predškolsku ustanovu "Pava Sudarski".

Da bi se uspešno realizovali ciljevi i zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja bio je potreban školovan kadar. Nekadašnji vaspitači sa petogodišnjom srednjom školom u vremenu od 1975 - 1979. godine diplomirali su uz rad na Pedagoškoj akademiji za vaspitače i bili ponosni jer od 21 vaspitača 19 je diplomiralo na Akademiji.

Svake godine u periodu od 1970 -1980. izdvajana su sredstva za novi nameštaj, koji je bio moderniji od predhodnog i prilagođen uzrastu dece.

Učionice su se opremale sa rekvizitima iz fizičkog vaspitanja, sa muzičkim instrumentima, a uz pomoć roditelja su kupljeni tepisi, zavese za radne sobe, didaktički materijal. Vaspitači su se puno angažovali oko izrade očiglednih sredstava i oko estetskog uređenja objekta.

Od samog početka rada organizacija je razvila raznovrsne oblike saradnje sa roditeljima. Roditelji aktivno učestvuju u vaspitanju i obrazovanju što je osiguralo jedinstvo vaspitnih uticaja na dete. U saradnji se težilo da deca budu svestrano razvijene ličnosti. Vaspitači su pružali stručnu pomoć kako bi vaspitni uticaji bili pravilni i jedinstveni.

Počeo je period kada se veliki broj žena zapošljavao. Deca su bila nedovoljno zbrinuta u vreme dok su roditelji na poslu. Počela su prva razmišljanja o izgradnji obdaništa, jer samo tako bi se kroz organizovano predškolsko vaspitanje ostvarila šira društvena funkcija, nega, ishrana, zdravstvena i socijalna zaštita dece.

Udruživanjem sredstva OOUR i drugih samoupravnih organizacija u Novom Bečeju čine se prvi koraci u razrešavanju smeštaja najmlađih. U finansiranju su učestvovali: SIZ za zaštitu dece Vojvodine, SIZ za socijalnu zaštitu, SIZ za dečju zaštitu opštine, Mesne zajednice Novog Bečeja i Skupština opštine.

Na Dan oslobođenja Novog Bečeja 04.10.1978. godine svečano je započeta gradnja prve faze obdaništa, prvog objekat ovakve vrste. U prisustvu mnogobrojnih gostiju položen je kamen temeljac i tako je označen početak radova. Godinu dana su tekli radovi na gradilištu. Sledeće školske godina 1979/80. počela je priprema za otvaranje novog obdaništa. Kompletno osoblje je učestvovalo u sređivanju zgrade, dvorišta, radnih soba i ostalih prostorija.

Na Dan oslobođenja Novog Bečeja 04.10.1979. godine u 11,45 časova svečano je presečena vrpca. Pošto kotlarnica još nije radila i nije bila kompletna oprema, poludnevni boravak iz ulice Maršala Tita br. 22 se preselio tek 01.12.1979. godine.

Intenzivno se pripremalo i radilo na prikupljanju dece za početak rada obdaništa. Rad je počeo sa petoro dece bili su to Jelena Budić, Jovanaovan Kovačev, Vladimir Zarić, Igor Ibrajter i Smiljana Solarov, a do kraja godine bilo ih je 27.

U jesen školske 1980/81. godine je počela priprema II faze oko otvaranja jaslica.

Jaslice su otvorene 01.04.1981. godine i u početku je bilo 4 dece od 2 godine i 7 dece od 1 godine.

Korak po korak svake godine se povećavao broj dece u jaslicama I obdaništu, tako da je 1982/83. godine na listi čekanja bilo 25 dece.

Te godine je bio veliki pritisak i u vrtićima nisu primljena sva deca. Veliki interes je vladao kod roditelja da im deca 2 godine pohađaju vrtić.

Školske 1984/85. godine pripremne grupe su bile velike sa 36-37 dece, a deca uzrasta od 5-6 godina nisu mogla biti primljena, ostalo je 52 dece ne upisano.

Roditelji I Mesne zajednice iz Novog Bečeja insistiraju da se otvori još jedna vaspitna grupa uzrasta od 5-6 godina. A takođe je vršen pritisak i na formiranje jedne grupe obdaništa jer je na listi čekanja bilo 46 dece.

Na osnovu analize procenat obuhvaćenosti dece od 6-7 godina je sledeći: Novi Bećej 96,79 %, Novo Miloševo 93,90 %, Kumane 92,31 %, Bočar 100 % - ukupno 95,76 %.

Septembra 1984. godine Mesna zajednica u Novom Miloševu se zainteresovala za izgradnju novog vrtića u cilju boljeg rešenja, jer postojeći objekat je veoma star i dotrajao (oko 80 godina).

Početkom avgusta 1985. godine započeta je izgradnja novog objekta u Novom Miloševu. Ovo je bio najradosniji momenat za decu, vaspitače i žitelje tog dela sela (Karlovo). Najzad će se izaći iz starog, nefunkcionalnog objekta.

Godine 1985 je počela izgradnja prvog fabričkog obdaništa, ne samo u Novom Bečeju već i Vojvodini u krugu Industrije građevinske keramike "Polet".

Ideju i inicijativu za gradnju obdaništa dao je fabrički sindikat, da bi radnici "Poleta" bili u prvenstvu da smeste svoju decu u obdanište, dok su roditelji na radnom mestu.

Sredstva su obezbedili Pokrajinski SIZ za dečju zaštitu, SIZ za dečju zaštitu opštine, I Mesna zajednica, a najviše Industrija građevinskog materijala "Polet". Obdanište se gradilo od Poletovog materijala (770 m²).

Godine 1985. je na svečan način obeležen jubilej OVOO "Pava Sudarski", 30 godina postojanja i rada. Tim povodom za afirmisanje i unapređenje vaspitno-obrazovnog rada sa najmlađima, zasluženim radnicima kolektiva su uručena priznanja: za afirmaciju samoupravnih odnosa u kolektivu direktoru Snežani Dudaš, za unapređenje vaspitno-obrazovnog rada Smiljani Vuksanović, Draginji Ostojić i Zagorki Miloradović. Za izuzetne rezultate u likovnom vaspitanju i mnogobrojnim nagradama u ovoj oblasti priznanje je dobila Marija Vrebalov. Za izuzetne rezultate u saobraćajnom vaspitanju Milka Martinov, Jelena Josimović i Viktorija Pap, a za održavanje higijenskih i estetskih uslova Milanka Kovačev.

Od pomoćnih radnika Feješ Valerija, Jelena Pauljev i Ljubica Šijački.

Priznanje su dobili i radnici za 25 godina neprekidnog rada (9), radne organizacije i pojedinci.

Godine 1986. je svečano otvoren objekat "Poletarac" u okviru fabrike "Polet". Objekat je opremljen najsavremenijom opremom, audiovizuelnim sredstvima i ostalim didaktičkim materijalom.

Odmah na početku je bilo upisano 96 dece, 2 jaslene grupe i I 2 obdanišne grupe.

U jesen te iste godine svečano je otvoren novi objekat u Novom Miloševu koji dobija ime "Jovanka Dobrosavljev-Mica" (430m²). Radnici Ustanove zajedno sa roditeljima prave generalno spremanje novoizgrađenog objekta. Tako je objekat bio spreman da dobije nov nameštaj i da prihvati mališane iz Novog Miloševa (Karlova).

Godine 1988. je otvoren novoadaptirani objekat u školskoj zgradi u Kumanu.

Na insistiranje Mesne zajednice objekat dobija naziv "Milenko Titin". Objekat je pun svetlosti, topline i svega onoga što u starom objektu nije bilo (300m²).

Te godine je završena adaptacija i dogradnja objekta u Bočaru i dve vaspitne grupe su se preselile iz škole. Objekat dobija novu opremu.

Može se videti da se poslednjih 10 godina ulagalo u izgradnju novih objekata sa savremenim nameštajem. Poboljšali su se uslovi vaspitno-obrazovnog rada sa decom.

Polako se stizalo do cilja da svaka mesna zajednica i naseljeno mesto u Opštini dobiju nov ili adaptirani objekat.

U delu naselja "Vranjevo" u Novom Bečeju 1989. godine, je izgrađen objekat (450m²) gde je smešteno 4 vaspitne grupe iz dotadašnja dva dotrajala objekta koji nisu pružali ni minimum higijenskih uslova.

Novi objekat "Kolibri" je otvoren na Dan oslobođenja Novog Bečeja.

Posle završetka objekta "Kolibri" počinje izgradnja III faze objekta "Leptirić" da bi se iz dva dotrajala vrtića deca preselila u savremene uslove.

Predškolskoj ustanovi "Pava Sudarski", za objekat "Poletarac" dodeljena je 1990. godine prva nagrada u Vojvodini za estetsko uređenje objekta.

U zasluženu penziju dugogodišnji direktor ustanove Snežana Dudaš je ispraćena 30.05.1991. godine. Punih 30 godina je provela u Dečjem vrtiću "Pava Sudarski", a od toga punih 26 godina je bila na čelu ustanove. Posle njenog odlaska, postavljena je za VD direktora pedagog Sofija Kuprešanin.

III faza u objektu "Leptirić" završena je 04.10.1991. godine pa deca iz starih dotrajalih objekata "Sunčica" i "Suncokret" prelaze prostrane, svetle radne sobe, gde su odgovarajući uslovi za učenje savremenog vaspitno-obrazovnog rada.

Na Zboru radnih ljudi ustanove 24.12.1991. godine za VD direktora imenovana je Marija Vrebalov vaspitač, koja istovremeno nastavlja da radi u svojoj vaspitnoj grupi sve do kraja radne godine.

Na sednici Skupštine opštine Novi Bečej (10.07.1992.) imenovana je za direktora Predškolske ustanove "Pava Sudarski" Marija Vrebalov.

U radu sa decom (28 god.) je postizala značajne rezultate, a posebno se isticala u oblasti likovnog vaspitanja. Mališani iz njene grupe su bili učesnici i nosioci mnogobrojnih nagrada na jugoslovenskim i međunarodnim likovnim konkursima:

Centar za likovno vaspitanje Vojvodine (1965,1972,1973,1977.),

Nagrada za kolekciju radova "Đura Jakšić" (1983,1989.),

Vazduhoplovni savez Vojvodine (1980, 1981, 1982, 1983, 1984.),

Jugoslovenski festival deteta-Šibenik (1981,1982,1983,1984,1985.),

Pedagoški fakultet Rijeka za uspešnu saradnju u realizaciji znanstvenog, projekta (1982),

Četvrta Sojuzna detska likovna kolonija "Bitola 85" (1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990.),

Priznanje Saveza likovnih pedagoga Jugoslavije 1989,

"Dan željezničara" - Put putujem I. mesto 1990,

"Novi Sad (1989, 1990, 1991.),

New Delhi srebrne medalje (1990, 1991.),

Prijatelji dece Srbije nagrada za kolekciju radova (1992.),

Priznanje za dugogodišnju saradnju i podržavanje likovne kulturu "Bitola" Makedonija,

Zmajeve dečje igre, Sterijino pozorje i još drugih nagrada, diploma.

Poslednje putovanje lađice koja je prevozila putnike između Novog i starog Bečeja

Tisa – nekadašnja panonska lepotica, koja i danas pored sve zagađenosti njene vode, ipak ima svoju draž, često je u prošlosti pokazivala svoju ćud, posebno u «saradnji» sa Eolom bogom vetrova. Kraj leta znao je u Potisju biti završen raznim nepogodama, ali je 12. septembar 1931. zabeležen kao jedan od najtragičnijih događaja na reci u blizini naše varoši.

Toga dana lađica, pod imenom «Stari Bečej», krenula je u četrnaest časova iz starobečejskog pristaništa sa 28 putnika, među kojima je bilo i đaka Novobečejaca.

Brodom je upravljao (čuveni i legendarni, sada već pokojni, čika Mlađa). Negde četiri kilometara nizvodno, crni olujni oblaci nadvili su se nad Tisom i otpočelo je nezapamćeno nevreme praćeno kišom i gradom.

Odjednom lađica duga 22, a široka 3 metra, koja je mogla da primi 122 putnika, izgledala je u nevremenu kao orahova ljuska koju su bočni vetar i veliki talasi nagnuli na desnu stranu. Voda je počela da nadire u unutrašnjost broda, motor je prestao sa radom, a putnici su počeli da ga napuštaju. Neplivači su pokušavali da se spasu pomoćnim čamcem, ali se on od preopterećenja i velikih talasa prevrnuo.

Prema priči Žike Kugina, koju je zabeležio učitelj Žarko Čiplić u Jugoslovenskom dnevniku «talasi su bili preko dva metra, a spasavanje je otpočelo tek kada je lađica bila nekih 15 santimetara pod vodom. Ubrzo lađica je potonula, a za trinaest putnika bilo je to poslednje putovanje. Bili su to: Milosava Marčić, načelnica sokolskog društva N.Bečej – Vranjevo, sestre Branković Marija i Vukosava iz Vranjeva, torbari iz Imotskog, Josif Ledić i Mijo Đaja, piljarice iz Vranjeva Julija Palašti, ruska emigrantkinja Natalija Polovceva, majka troje dece, trgovački putnik Aleksandar Tanasijević, brodski momak Đura Žarković, bračni par Molnar Jožef i Klara iz Novog Bečeja, te Mariška Tot i Marko Smiljkić.

Mada je Mladen Krstonošić ispoljio veliko umeće i hrabrost, spasivši troje dece, bio je zajedno sa mašinistom Vinkom Virtom i vlasnicima broda Lajošem Ačom i Ivanom Molnarem optužen za ovu veliku tragediju». Zahvaljujući advokatu Milanu Matiću i svedočenju, pre svega trgovca Leopolda Veljače, koji je bio na brodu i koji je tvrdio da su brodari učinili sve što je bilo u njihovoj moći, svi pa i Mlađa bili su oslobođeni optužbe. Vlasnike je vađenje potonulog broda stajalo 47.500 dinara, a u međuvremenu putnički saobraćaj između dva Bečeja obavljala je «Minerva», u koju su putnici sa nepoverenjem i strahom ulazili što je nagnalo Rečnu plovidbu da u saobraćaj pusti veliki i moderni parobrod «Cetinje», koji je samo kraće vreme, iz finansijskih i drugih razloga, saobraćao između ova dva naselja.

Veoma teško je ukratko izložiti bogatu političku, kulturnu, pre svega multietničku i multikonfensionalnu istoriju naše varoši, rizikujući da Vam kažem puno toga poznatog, ali ću pokušati da kažem, po meni ono što je za naše mesto u istorijskom smislu najvažnije.

Na obali Tise, na ovim prostorima, bilo je izazovno i najverovatnije lepo živeti i tri milenijuma pre nove ere, o čemu svedoče arheološki neolitski ostaci, od pre tri hiljade godina pre nove ere na Matejskom brodu, ali i kasniji iz vremena bronzanog doba na Borđošu, Šimuđu i drugi. Prvi pisani izvori potiču iz XI veka, tačnije iz 1091. godine, mada se najpouzdanije ne može ustvrditi da se u toj povelji radi baš o našem Bečeju kada je, vandalsko plene Kumana, pod vođstvom izvesnog Kapolča, Tisu prešlo najverovatnije baš tu nekih kilometar uzvodno.

Prvi pouzdaniji podaci o našem Bečeju pominju se u jednoj povelji ugarskog kralja Bele IV iz 1238. godine.

Nemirna srednjevekovna vremena, naročito propraćena krstaškim ratovima pojačala su značaj, posebno strateške i privredne kontrole prelaska Tise na ovim prostorima, ali ni verski značaj nije bio nevažan, kada se gradi velelepna crkva Arača čiji su ostaci i danas pod zaštitom UNESCA.

U cilju kontrole prelaska Tise kod Novog Bečeja, gde je trgovina i plasman, posebno žita, na Zapad, bila razvijena još u srednjem veku, gradi se i utvrđeni grad u XIV veku, koji su ugarski kraljevi često darivali svojoj vlasteli, a jedno vreme ovu tvrđavu držao je i despot Stevan Lazarević, a tu je provodio svoje staračke dane i srpski despot Đurađ Branković, uživajući u Tisi i lovu.

Moćna turska vojska, u svom evropskom pohodu, osvojila je bečejsku tvrđavu, 19. septembra 1551, kada je spaljena i Arača, a kasnije pretvorena u džamiju. I sami Turci svatili su značaj utvrđenog grada i njegove uloge u kontroli plovidbe Tisom i prelaska baš tu, gde su se mogli ostvariti ne mali prihodi. Poznati turski putopisac Evlija Čelebija obilazeći ove krajeve u XVII veku zapisaće da je „grad na Tisi divan, četvorouglast, a obuhvata površinu od 500 koračaji“. On hvali stanovništvo kao veoma gostoljubivo, a varoš kao ugodnu i krasnu s mnogo vrtova i vinograda.

Posle velikog bečkog rata, a odlukama mira u Sremskim Karlovcima 1699. i ovo utvrđenje imalo se razrušiti, što je nažalost veoma savesno i učinjeno 1701. godine.

Od polovine XVIII veka počinje razvoj dva naselja koja su nastala u blizini tvrđave - Vranjeva i Novog Bečeja. Razvojačenjem Potisko-pomoriške granice 1751 Srbi graničari koji nisu otišli u carsku Rusiju osnovali su novo naselje Vranjevo koje će ući u sastav Velikokikindskog dištrikta. Oni su sada postali važni izvoznici banatskog žita, dok je novobečejsko naselje bilo naseljeno, uglavnom mađarskom sirotinjom koje je radilo na spahiluku Sisanjia.

U XIX veku oba naselja doživela su određeni civilizacijski procvat, naročito kada je izgrađena pruga 1884. Novi Bečej i Vranjevo dobijaju i na značaju, u privrednom smislu, kada se gradi i putničko brodsko pristanište gde je u ove krajeve 1872. pristao i brod koji je dovezao cara Franju Josifa koji se posebno oduševio vinom krokanj sa Bisernog ostrva i kasnije ga često i rado pio.

Za industrijski razvoj Novog Bečeja biće važno u narenim decenijama, ne samo izgradnja mlina, već i 1907. fabrike za proizvodnju cigle i crepa koju su osnovali braća Bon.

Za istoriju Novog Bečeja vredno je pomenuti da je u našem mestu prisutna i značajna kulturna tradicija. Primera radi pomenuću samo činjenicu da je u njemu, tj. Vranjevu, postojala diletantska pozorišna družina pre osnivanja Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 1861.

U Novom Bečeju rodile su se i živele mnoge značajne ličnosti. Pored suviše poznatih, pre svega kompozitora Josifa Marinkovića, teatrologa Joce Savića, ruskog konstruktora aviona Ognjeslava Kostovića, sveštenika i akademika Jenea Sentklaraia (tj. Eugena Nedića); ovom prilikom pomenuo bih samo neka imena i to: grofa Karolja Leiningena, novobečejskog zeta, koji je streljan u Aradu posle revolucije 1848., Damaskina, iliti Dimitrija Brankovića, arhimandrita Krušedolskog manastira i rektora Karlovačke bogoslovije, zatim episkopa bačkog Nikanora Iličića, Ljubomira Pavlovića, lekara i poslanika u Ugarskom saboru, pravnika i velikog dobrotvora Vladimira Glavaša, advokata Vladimira Majinskog, glumicu Draginju Ružić, poslednjeg bana Dunavske banovine Milorada Vlaškalina, učitelja Žarka Čiplića, bankara i štampara Gigu Jovanovića, lekara Oskara Sauera, fotografa Konstantina Vukova, javnog beležnika Jovana Pivničkog, apotekara Lasla Guloviča i mnogih, mnogih drugih.

Između dva svetska rata značajnu civilizacijsku tekovinu u mestu ostavili su i ruski emigranti, kada je odlukom prosvetnih vlasti Kraljevine SHS baš u Novom Bečeju obnovljen ženski Harkovski institut koji je osnovan u carskoj Rusiji 1812.

U periodu između dva svetska rata 1929. godine postojala je ideja da se ova dva naselja administrativno spoje, ali Vranjevčani to nisu želeli. Ipak do spajanja će doći posle Drugog svetskog rata 1946. kada će naselje dobiti novi naziv Vološinovo, a tek 1952. ono će poneti ime koje i danas nosi.

Jevreji su se u Novi Bečej naselili početkom XIX veka. Već 1845. godine imali su svoju Jevrejsku opštinu, što svedoči o njihovom ekonomskom jačanju. Najvećim delom bavili su se trgovinom. U istorijskim dokumentima zabeleženo je da je 1850. godine u mestu bilo 154 Jevreja.

Kolika je bila njihova ekonomska snaga svedoči podatak da su već 1865. mogli da otpočnu sa gradnjom sinagoge, da bi se konačna rekonstrukcija i uređenje obavila do 1871. godine. Svoju bogomolju izgradili su , ne slučjno, na putu za Vranjevo iz N. Bečeja koja su u to vreme bile dve administrativne opštine. Mada je u to vreme u Vranjevu živela samo jedna jevrejska porodica, zasigurno su novobečejski Jevreji planirali da u većem broju nasele ovo gotovo čisto srpsko naselje.

Sinagoga je imala četiri stuba sa završecima u vidu metalnih lopti obložene bakarnim limom. Zidana je sa elementima romanskog stila koji je bio svojstven nekim sličnim manjim sinagogama u Banatu. Mikve – obredno kupatilo je sagrađeno 1887. godine, a 1911. zgrada Jevrejske opštine i manja zimska sinagoga (najveća soba u okviru opštine).

Tada je u N. Bečeju već bilo 220 Jevreja, a predsednik Jevrejske zajednice bio je Izidor Šlezinger. Sinagoga je bila u dubini porte, ograđena metalnom ogradom sa zidanim stubovima.

Izbijanjem Drugog svetskog rata sinagoga je poslužila kao sabirni centar, ne samo za novobečejske Jevreje i već i okoline: Sprovodeći antisemitsku politiku domaće Švabe deportovali su ih šlepom u Beograd i Pančevo i gotovo do jednog pobili. Poslednji novobečejski rabin bio je Filip M. Polak.

S obzirom da u mestu nije ostao ni jedan Jevrejin, da je u toku rata sinagoga veoma oronula opštinske vlasti su odlučile da je 1947. godine sruše. Danas se na tom mestu nalazi privatna kuća u ulici Žarka Zrenjanina br. 16, kao svedočanstvo da je tu nekada bila jevrejska sinagoga ostala je samo Davidova zvezda na donjem delu metalne kapije.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak