Da se ne zaboravi

Pedeset je godina prošlo od dana kada je zauvek - sa obale Tise kod Novog Bečeja - nestapo sedam stotina severnobanatskih Jevreja, a među njima stotinu šezdeset naših sugrađana... Sve njih odnele su crne lađe smrti u nepovrat - u pakao uništenja...

Oni koji pamte to doba, sećaju se ponižavajućih mučenja kojima je satirano telo, slaman duh i uništavan ljudski ponos nesrećnika, čija je jedina krivica bila pripadnost jednom narodu.

Niko do danas nije napisao spisak svih uništenih!

Nikada se neće moći saznati precizno brojno stanje tih mučeničkih žrtava!

Setimo se zato, ovom prilikom, nekih činjenica o životu i delu tih naših nesrećnih sugrađana.

Živela je tu, s nama, čitav vek i po novobečejska jevrejska zajednica.

Bila je to grupacija ljudi čiji su se daleki preci, posle proterivanja Turaka, doselili iz severnih oblasti Austrougarske carevine, u banatske gradove i sela, da tu stvore svoj krov nad glavom i otpočnu nov život.

Mučeni teškim sumnjičenjima i nepravednim optužbama, ometani zakonskim propisima i nosiocima vlasti toga doba, obezbeđivali su sebi i svojoj porodici minimum egzistencije svojim neumornim radom i velikim odricanjima.

Došli su kao sitni, putujući trgovci, ili zakupci regalnih prava na ribolov i točenje pića, a sticali su pravu građansku ravnopravnost tek onda, kada su se, posle više godina, dokazali kao ispravni, vredni i pošteni građani. To za pripadnike drugih naroda nije uvek bilo obaveza.

Tako je počeo da teče dugi period prilagođavanja novom životu i novoj okolini.

Vezani uglavnom za poslovni uspeh, menjali su mesto boravka i selili se prema tolerentnijim i privredno dinamičnijim sredinama. Zato se broj Jevreja u Novom Bečeju i Vranjevu stalno menjao, a relativno mali broj porodica je ostao u našem gradu kao starosedelačko stanovništvo.

Čvrsta i relativno zatvorena verska opština bila je, u to doba, osovina svih zajedničkih poduhvata, a solidarnost i uzajamno ispomaganje omogućili su porodicama da se stabilizuju i da napreduju.

Još daleke 1825. godine Jevreji su utemeljili svoje groblje, a 1865. godine izgradili su sami svoju bogomolju - sinagogu. To je bio ujedno i dom njihovog okupljanja.

Krajem XIX veka osnovali su svoju školu čiji je zadatak bio da im pruži što više praktičnih znanja za privrećivanje.

Tada je zajednica bila najmnogobrojnija i najpoletnija: rađalo se godišnje prosečno više od sedmoro dece; u osnovnoj školi bilo je svake školske godine, prosečno, više

od četrdeset đaka; u Novom Bečeju i Vranjevu bilo je oko četrdeset jevrejskih privrednih firmi; u bankama, osnovanim 1868. i 1882. godine, značajnu ulogu igrali su privrednici Jevreji; najveće privredno preduzeće toga vremena, veliku pilanu, s mlinom, osnovao je Jevrejin Milko Vilmoš, iz Sente; u gradu su živeli i radili Jevreji: lekar Štern dr Šalamon, advokat Mitelman dr Nandor, učitelj Kraus Bernat, direktor pilane Gabor Polgar, činovnik željeznice Lebl Ignac, poštanski činovnik Pipersberg Šandor, rabin Polak Filip i dr.

Tada je započela integracija Jevreja u sve tokove društva.

Od početka XX veka Jevreji su postali pravi i ravnopravni stanovnici Novog Bečeja i Vranjeva, čvrsto povezani poslovnim i prijateljskim vezama s ostalim sugrađanima.

Rasla je njihova ekonomska moć, povišavao se nivo njihove obrazovanosti, a njihovo učešće u javnom životu osećalo se sve više.

Jevrejska zajednica u Novom Bečeju imala je svoj ugledni sloj građana koji su se isticali poslovnim uspesima i ekonomskim blagostanjem, svojom obrazovanošću i visokom stručnošću, svojim društvenim ugledom i uticajem. Bogati žitarski trgovci i grosisti: Šlezinger Izidor, Šlezinger Geza, Šlezinger Adolf, Cigler Maks, Vajs Geza, Brandajz Jožef. Lekari: Grin dr Mor, Hubai dr Imre i Goldman dr Bela. Advokati: Samek dr Gustav, Kanic dr Deže i Patai dr Bela. Dentisti: Hajdu Mikša i Fekete Elemer. Apotekar Hercler mr Bernhard. Veterinar Oler Karolj. Ekonomista Deri Imre, direktor pilane. U javnim službama se sreću imena: Bihari Bela, činovnik poreske uprave, Boroš Daniel, opštinski pisar i vlasnik sirćetane, poštanski činovnik Laslo Samuel, šef parobrodske stanice Vajs Adolf, Pancel Zoltan, sudski pisar.

Mladi Jevreji se druže sve više sa svojim vršnjacima drugih nacionalnosti, a zajedno s njima učestvuju u radu sportskih društava, koja upravo počinju da se stvaraju.

Poznate su zasluge Jevreja u nastanku i razvoju fudbalskog sporta u Novom Bečeju. Izvrsni igrači: Braća Vig, Jakobovič Eden, Kraus Erne i Arpad Hauzer i vredni funkcioneri: trgovac Kenig Andor, vlasnik stovarišta piva Gerber Ferdinand, kao i činovnik Hauzer Lipot, bili su veoma značajni u radu klubova: TSE, „Građanski" i „Jedinstvo".

Kada je u Novom Bečeju osnovan plivački klub, u njemu je bilo nekoliko Jevreja, od kojih pamtimo Deneš Đerđa „Tzuriku" i Kanic Magdu, a kada je klub posle četiri godine obnovljen, u njemu su učestvovali: Bergl Herman, Đerđ - „Đurika" Šlezinger i njegov brat Andraš - „Bucika". Posebno vredi istaći da je Bergl Herman, septembra 1940. godine, završio trenerski kurs u Aranđelovcu i na taj način postao prvi stručni trener plivačkog sporta u Novom Bečeju.

Mladalačka organizacija „Skauta" bila je takođe interesantna za mlade Jevreje. Bilo je u njoj puno dečaka, a kao jednog od rukovodilaca sećamo se opet „Đurike" Šlezingera, koji je inače bio veoma druželjubiv i popularan među vršnjacima.

U organizaciji „Sokola" Jevreja nije bilo, jer je ona imala nacionalni karakter. Kao njen aktivan vežbač na spravama bio je od Jevreja poznat jedino Bergl Jožef - „Jožika".

Jevreji se uopšte nisu bavili politikom, ali su se neki mladi ljudi opredeljivali kao aktivni protivnici rasizma i nacizma.

Bili su to: Šlezinger Đerđ - „Đurika", pripadnik SKOJ-a, Bergl Herman, cionista i veliki protivnik Hitlera i Musolinija, što je često i u mnogim ličnim kontaktima glasno i javno ispoljavao. Njima su se na neki načič pridruživali Šlezinger Ištvan - „Pišta" i Huven Margita - „Dunda". Njih su novobečejski nacisti zapazili i obeležili kao opasne protivnike, pa su pre svih svojih sunarodnika, zajedno s još pet Novobečejaca, streljani u prvoj grupi talaca, na dan 31. jula 1941. godine, na Bagljašu, kod Velikog Bečkereka.

...Oni su bili prve žrtve pogrona koji će se posle kratkog vremena sručiti i na sve ostale njihove sunarodnike...

Stradali su svi. Do današnjeg dana nismo čuli da je bilo ko od zatočenika novobečejskog logora preživeo...

To su sažete činjenice o događajima i ličnostima za poslednjih šezdeset godina života Jevrejske zajednice u Novom Bečeju i Vranjevu.

Mlađe generacije nisu mogle zapamtiti, niti uopšte saznati onaj deo našeg lokalnog života u kome je među nama bilo Jevreja. Dužni smo zato mi, koji smo to vreme zapamtili, da im o tome kažemo prave reči, jer je iz te prošlosti proistekla i njihova sadašnjost.

Nema više materijalnih znakova jevrejskog bitisanja u Novom Bečeju.

Njihova sinagoga je prodata 1947. godine, a njen građevinski materijal je upotrebljen za izgradnju privatnih kuća. Jedino obeležje toga mesta jeste „Davidova zvezda", zaostala na kapiji bivše jevrejske porte, a sada privatnog dvorišta.

Njihovo je groblje takođe rasprodato 1976. godine, pa danas predstavlja prazan plac, na kome postoji malo spomen-obeležje na kome piše da je tu bilo sahranjeno 239 pripadnika novobečejske verske zajednice.

Postoji još nekoliko lepih kuća koje su nekada izgradili Jevreji... I to je sve!...

Učinićemo zato nešto, čime bi se od konačnog zaborava i brisanja sačuvala imena ljudi i događaja koji su bili deo naše istorije.

U izradi je MALA MONOGRAFIJA JEVREJSKE ZAJEDNICE U NOVOM BEČEJU, na osnovu podataka iz zvaničnih matičnih evidencija opština Novi Bečej i Vranjevo, kao i osnovnih škola i građanske škole, u vremenu od 1888. do 1941. godine.

U njenom prilogu će biti preko hiljadu ličnih i preko tri stotine porodičnih imena onih Jevreja koji su se u tom vremenu rađali, venčavali, umirali i pohađali pomenute škole u našem gradu.

Original ove knjige i celokupne dokumentacije nalaziće se u Zavičajnoj zbirci u Novom Bečeju, a duplikati materijala u Jevrejskom muzeju u Beogradu.

Na velikom žitnom magazinu na kraju glavne ulice N. Bečeja, poslednjem staništu sedam stotina severnobanatskih Jevreja, odakle su oni otišli u smrt, biće postavljena spomen-ploča.

Neka i ova mala PROMEMORIJA bude doprinos našim nastojanjima da se tragični događaji stradanja nevinih ljudi nikada ne zaborave!

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.