Kulturna baština, a što to beše?

Dana 31. 08. 2020. godine u kasnim prepodnevnim časovima ispred Osnovne škole Miloje Čiplić, kod ulaza pored Turističke organizacije, vršio se utovar rashodovanog inventara, što je nekada služilo za vizuelni prikaz prilikom nastave. Uglavnom su to bile stare, uramljene kolor slike insekata i životinja formata oko 70x50 cm. Pored toga bilo je tu mnoštvo u rolnama namotane, verovatno geografske karte na desetine komada. Po mojoj proceni starost rashodovanog inventara je mogla biti između 50 i 100 godina. Cela ta ogromna količina sa još mnogo papirnatih stvari bila je natovarena na pomanji  špediter, tako da se prevoznik već bojao da će pola pogubiti usput.

Kod školskih vrata stajali su poslužitelji, koji su završili sa izdavanjem tih učila, te ih upitam šta se tu događa. Bojažljivo i sa sleganjem ramenima, kao da su krivi, odgovorili su da oni samo izvršavaju naređenje. Shvatio sam situaciju ali mi nije bilo jasno zašto osoba koja je izdala to naređenje nije prvo ponudila sav taj materijal Narodnoj biblioteci za zavičajnu zbirku, ili  muzeju Glavaševa kuća koja poseduje malu arhivu za skladištenje vrednih dokumenata, slika i fotografija iz prošlosti Novog Bečeja. Ukoliko ni tim institucijama eksponati ne bi bili potrebni u krajnjem slučaju sve se to moglo razdeliti zainteresovanim đacima, a možda i kolekcionarima Novog Bečeja. Oni bi bili sretni, a eksponati bi bili sačuvani i ostali u Novom Bečeju. No ništa od toga.

Tužno i sa gorčinom krenem kući, kada me posle kratkog vremena neko potapše po ramenu. Okrenem se i ugledah prevoznika. Brate jel te interesuje nešto od ove robe? Samo sam ga nemo pogledao, a deo materijala sam u mislima već video na bašaidskom vašaru, na novosadskoj buvljoj pijaci i na aukcijskim sajtovima.

Tags:

Sadržaj

Da li ste znali...

da je Laza Popović, sin pop-Luke iz Vranjeva je bio prvi reditelj novoosnovanog Narodnog pozorišta u Beogradu 1868. godine.

O gradu