Arača

Srednjovekovno naselјe Arača je na južnoj obali Crne bare, vodotoka koji pripada aluvijalnoj ravni Tise. Naselјe je oko 13 kilometara istočno od njenog korita. Ime ovog naselјa, u izvorima pominjano i kao Potiska Arača, vezuje se za ruševine bazilike i manastira.

Prva naselјa na obali Crne bare formiraju se već u periodu neolita. Istraživanja, najpre preko pokretnih arheoloških nalaza, keramike, potvrđuju naselјa iz svih perioda praistorije. Keramika, ali i nalazi novca, potvrđuju naselјe iz perioda kasne antike.

Površinski nalazi i fotografije iz vazduha ukazuju na ušorene nizove kuća koji prate obalu Crne bare. Kuće ove srednjovekovne varoši su na njenoj zapadnoj obali, posle blage okuke, kojom se ovaj vodotok usmerava ka Tisi. Na ovaj način vidlјivo, ovo je naselјe iz 15. i sa početka 16. veka. Ono je stradalo i zapustelo istovremeno sa manastirskim kompleksom. Južna obala i zaleđe je sa nekoliko zidanih objekata. I ovaj deo srednjovekovnog naselјa narasta istovremeno sa sakralnim kompleksom. Iskopavanja su usmerena i na ovu lokaciju. Povod za istraživanje bili su dislocirani fragmenti poda, profilisane cigle kao i terakot plastika i kamena plastika. Za ovo srednjovekovno naselјe svi ovi nalazi su ukazivali na nekoliko značajnih građevina. Srednjovekovni arheološki materijal u ovoj zoni čini i keramika. Za datovanje objekata na osnovu dosadašnjih početnih radova uputni su i nalazi novca. Oni ukazuju na raspon od prve četvrtine 13. do sredine 16. veka.

Arača

Ostaci temelјnih zona jedne od istraženih građevina, kao i pokretni materijal upućuju na značajan i izuzetno važan horizont u razvoju i oblikovanju srednjovekovnog naselјa Arača. Radi se o kuli/kapiji koja je na istočnom zidu ograđenog kompleksa.

Nađeni novac je iz prve polovine 13. veka. Požar u građevini je uništio i deformisao i značajan broj metalnih predmeta.

U ispuni rovova koji su opasivali ovu kulu, nalazi se kamena plastika i blokovi zidova. Rovovi su prokopani, i palisade sagrađene, u nameri da se odbrani sama kula/kapija. Ovi objekti odbrane urađeni su neposredno pred osvajanje i rušenje ove kule. Ona je sudeći prema nalazima služila i za stanovanje, skromna ali ipak možemo reći palata.

Ostaci nekoliko, pretpostavlјamo sličnih građevina, konstatuju se u neposrednom okruženju bazilike i manastira. One nam, moguće je, ukazuju na relativno imućan sloj stanovnika Arače. Takođe je moguće da je upravo on bio jedan od najvažnijih pokretača i finansijera u izgradnji bazilike kao parohijske crkve, kasnije i manastira.

Delovi zidova konstatovani su severno i južno uz zidove kule/kapije. Nјihovi pravci i konstrukcija ukazuju na to da su zatvarali jasno definisan urbani prostor. Praćenjem ovih zidova zaokružila bi se uža značajnija zona srednjovekovnog naselјa. Zapadno od bazilike površinskim opservacijama konstatuje se zona koja ukazuje na građevinu koja, moguće je, obezbeđuje ulaz u deo naselјa i pristup bazilici i manastiru sa zapadne strane. Ostaci ovih zidanih objekata mogli bi da budu deo prezentacije koja govori o srednjovekovnom naselјu Arača. Prezentacija bi podrazumevala delimičnu rekonstrukciju temelјnih zona i nadzemnih partija ovih građevina.

U naselјu je dokumentovan veći broj silosa, ukopanih, oblikovanih u lesu. Kruškolikog oblika, služili su najpre za smeštaj i čuvanje žitarica. U jednom, još u srednjem veku zarušenog, nađen je skelet, i uz skelet 34 srebrna denara iz sredine 16. veka.

Nekropola srednjovekovnog naselјa se formirala na spolјnjoj obali okuke Crne bare. Na ovoj lokaciji, na srednjovekovnom groblјu narasta sakralni kompleks. Sve je počelo sa relativno malom, ali pokazalo se značajnom parohijskom crkvom. Ona je odredila lokaciju, patrona i orijentaciju, pa i značaj, nama vidlјive, sada harizmatične ostatke, nekadašnje bazilike, sklopa i vizure kasne romanike, tada već viđene na prostoru srednje Evrope i ugarske Panonije.

Iskopavanja sa kraja prošlog veka organizovana su u nameri da se dublјe pronikne u prošlost ostataka bazilike. Ipak, značaj ovih iskopavanja i njihov doprinos prošlosti Arače odredio je nalaz koji će u velikoj meri upotpuniti znanja o Arači i istovremeno postati zaštitni znak ovog svetog mesta. Arački kamen ubrzo postaje predmet interesovanja i rasprava, nagađanja, ali i analiza koje se u najvećoj meri odnose na razmatranja i tumačenja likova na jednoj od širih strana ploče.

Na bočnim stranama ploče uklesani su motivi sa tročlanim odnosno dvočlanim prepletom koji uokviruju predstavu ptice i osedlanog konja. Na kraćoj strani je predstava crkve.

Analiza motiva, predstava, način klesanja, kao i same proporcije kamena, iako fragmentarne, ukazuju na sledeće. Na ploči razlikujemo hronološki i prostorno dva klesanja. Ona su rezultat namene, funkcije kamena u celini. Na osnovu očuvanih proporcija i motiva, moguće je da se radi o nadvratniku sa primarnim klesanjem. Sa jedne strane motiv pletera, sa druge, takođe vizantijskim motivima pletera, ptice i konja. Sekundarno klesanje je obavlјeno tek kada nadvratnik nije u funkciji i kada postaje ploča ex voto (ili nadgrobna). Tada je uklesana predstava verovatno đakona, pleter i mogući donatori, kao i bočno, na kraćoj strani, predstava crkve.

Nadvratnik je, moguće, nosio timpanon sa predstavom krsta, deizisa ili nekog drugog motiva.

Unutrašnje lice ovog nadvratnika ukrašava tročlana traka koja uokviruje u pravougaonim polјima predstavu ptice, odnosno osedlanog konja. Dvočlana traka je fragmentarno vidlјiva uz gornju ivicu nadvratnika. Ova traka preko voluta prelazi u paralelnu traku koja obrazuje dva četvorougaona/pravougaona polјa. U desnom polјu je predstava ptice raširenih krila, glave okrenute na levu stranu. Krila su naglašena vertikalnim urezima i kraćim kosim paralelnim urezima. Telo je sa plitko urezanim paralelnim linijama koje obrazuju rombove. Voluta je vidlјiva i sa desne strane ptice. Sudeći prema završnom motivu, na suprotnom licu nadvratnika, i ova voluta sa desne strane ptice je završni motiv, i ne nadovezuje se u još jedno polјe. Donji deo ptice (rep, noge), nije očuvan.

Arača

Takođe fragmentarno očuvano polјe, drugo je polјe sa fragmentarno očuvanom predstavom konja. Nedostaju glava, prednje noge i donji delovi zadnjih nogu. Fragmentarno je očuvan i delom tordiran rep. Konj je osedlan sa naglašenim ukrasnim kaiševima i preko zadnjih nogu. Pod sedlom je takođe ukrasna prostirka. Jasno je vidlјiva i približno trougaona uzengija. Ovaj konj, sa svečanijom opremom vizantijskih detalјa, može se upoređivati sa predstavom konja na kapitelu iz Bačkog Monoštora. U slobodna polјa uklesani su motivi sa đakonom, donatorima i tekstom. Odnosno predstavom crkve.

Očuvani deo predstave ex voto je sa, sveštenim licem/đakonom i urezanim tekstom, isklesanim u plitkom relјefu u gornjem delu ploče. U ovom delu ploče predstava je gotovo u celosti očuvana, dok je ona u donjem delu ploče očuvana fragmentarno. Vidlјivi su gornji delovi glava dve osobe za koje se gotovo svi istraživači slažu da se radi o donatorima. One su u nešto krupnijoj izvedbi i verovatno se radi o poprsjima. Urezan je takođe tekst. Levo je tordirani stub, verovatno se nalazio i desno. Između ove dve scene je horizontalni tročlani preplet, rađen od četiri trake.

Svešteno lice - đakon, u gornjem delu ploče, u naboranoj je lisnici sa jasno isklesanom štolom. Nejasno je šta na grudima pritiska šaka leve ruke. Moguće je da se radi o nekoj crkvenoj knjizi. Desna ruka je savijena u laktu i podignuta. Svešteno lice blagosilјa prstima složenim na katolički način. Lice je izduženo, zaoblјeno. Kosa je naglašena vergikalnim urezima. Uši elipsaste, oči bademaste. Kosmata brada je naglašena plitkim paralelnim urezima. Usta i nos su nenaglašeni, ali i naknadno oštećeni. Poprsje je neposredno naslonjeno na horizontalni preplet, i pokriva približno 2/3 leve strane ploče. Desnu stranu pokriva vertikalno urezan tekst.

Donja površina je očuvana samo fragmentarno i zatvaraju je preplet sa gornje, tordirani stub izvučen iz prepleta sa leve, sudeći po prepletu verovatno i sa desne strane. Fragmentarno su očuvani gornji delovi glava dve figure klesane u nešto većoj razmeri nego svešteno lice u gornjem delu ploče. Kod figure sa leve strane uočava se horizontalnim urezima naglašena kosa na razdelјak. Fragmentarno očuvani oči i uši klesani su na način kao i kod gornje figure.

Arača

Deo odeće koji pokriva glavu je sa tri horizontalne trake koje obavijaju/pokrivaju gornji deo čela i potilјka. Trake su naglašene sa dve horizontalne i paralelne urezane linije. Gornji deo čini zaoblјena kupa čija je površina sa urezima koji se zrakasto šire od vrha kupe do donjih traka i koji treba da naglase strukturu i nabore ovog dela odeće koji pokriva glavu.

Na kraćoj bočnoj strani je predstava crkve koja se može upoređivati sa arheološki dokumentovanim ostacima. Na tornju i brodu crkve vidlјivi su lučno oblikovani prozori. Dve vertikalne plastične trake na severnom zidu jesu pilastri.

Ploča je dakle ukazivala na postojanje starije crkve ili nekog drugog sakralnog objekta u blizini bazilike. U obzir je uzimana i mogućnost da je ona doneta sa ruševine crkve nekog drugog naselјa.

Povezivanjem i dopunjavanjem podataka dobijenih iskopavanjima i onih elemenata na koje ukazuje predstava crkve na aračkoj ploči možemo konstatovati sledeće. Velika je verovatnoća da je crkva na aračkoj ploči predstava crkve čiji su temelјi potvrđeni i dokumentovani u srednjem brodu bazilike. Uzimajući u obzir i pravougaono svetilište na koje ukazuje arački kamen, moguća je u osnovnim elementima i na zadovolјavajući način predložena teoretska rekonstrukcija prethodne crkve.

Prihvatimo li ponuđeno obrazloženje da je arački kamen nadvratnik u prvobitnom klesanju pleter-ptica, konj, možemo ga povezati sa crkvom druge polovine 11. veka.

Druga faza crkve, odnosno dogradnja zvonika i njena predstava na kamenu, zajedno sa sveštenikom i donatorima, pripadala bi kraju 12. i početku 13. veka.

Crkva sa aračkog kamena može se pozitivno upoređivati u osnovnim elementima arhitekture sa crkvom konstatovanom u srednjem brodu bazilike. Dakle, kombinovanjem elemenata enterijera, koji su dobijeni iskopavanjima (širina broda, empora), kao i elementima eksterijera sa predstave, može se na zadovolјavajući način uraditi teoretska rekonstrukcija crkve. Treba napomenuti da proporcije crkve na predstavi, u poređenju sa proporcijama koje pokazuju temelјi, iskazuju zadovolјavajuću podudarnost.

Izgradnjom monumentalne trobrodne bazilike, ostaci, tačnije temelјi ove crkve, našli su se neposredno ispod poda, a u srednjem brodu bazilike. Bazilika je sagrađena u prvoj polovini 13. veka, iz vremena je Bele IV.

Crkve i manastir su relativno dobro istražni i dokumentovani, i o njima znamo dosta. Osim same parohije, nepoznanica su i dalјe glavni donator, patron ili patroni ovog svetog mesta.

Arača

Nije nam poznat status bazilike, a zatim i manastira, u crkvenoj organizaciji južne Ugarske. Takođe, u domenu argumentovanih pretpostavki su i određeni monaški redovi koji se mogu povezati sa nastankom crkvi i osnivanjem manastira.

Bazilika je trobrodna sa tri apside na istočnoj strani. Brodove dele tri para stubaca, od kojih su prva dva, istočna, profilisana. Naredna dva para su osmougaone osnove. Stupce povezuju luci po dužini brodova, u kojima su vidlјivi ostaci krstastih svodova. Spolјa su vidlјivi nizovi slepih arkada. Lica apsida su sa prislonjenim kolonetama, u donjoj zoni je naglašen sokl.

Zapadni zid je sa rozetom, a unutrašnjost je sa bogatom dekorativnom kamenom plastikom. Očuvane su kamene konzole i kapiteli sa bilјnim i figuralnim motivima. Unutrašnjost je podelјena na traveje.

Nad severoistočnim travejom u drugoj polovini 13. veka, dograđena je kula/kapela. Centralna apsida i travej nad kojim je kula najbolјe su sačuvani. Konzervatorsko restauratorskim radovima ovi delovi bazilike, preko lukova i stubaca, povezani su sa stojećim zapadnim zidom. Na taj način učvršćeni su još uvek stojeći elementi bazilike.

Kao što je rečeno dosta je nepoznanica oko donatora, patrona.

Sa druge strane sasvim je izvesno ime i lokacija ove značajne srednjovekovne varoši. Značajna je zbog položaja, veličine i zbog svetog mesta koje je narastalo u njenom okruženju.

Upravo zbog navedenih razloga, zaštitna sistematska iskopavanja imaju za cilј istraživanje i dokumentovanje i srednjovekovnog naselјa i uspostavlјanje hronoloških i prostornih odnosa sa manastirskim kompleksom. Iskopavanja dokumentuju sve horizonte naselјa od praistorijskih do kasnog srednjeg veka. Evidentiraju se promene u koncepciji kuća i naselјa, a naročito one promene koje nastaju narastanjem sakralnog kompleksa. Analize se obavlјaju i u nameri da se utvrdi u kom delu naselјa, ili iz kog dela, a zatim i sa njim zajedno, nastaje i narasta sakralni kompleks. Krajnji cilј je rekonstrukcija života u naselјu uopšte, i posebno u onom koji je istovremen sa crkvama i manastirom i neposredno je uz njih.

Ovako definisane celine treba prezentovati uklјučivanjem u kulturno, obrazovne i turističke programe. Značajan deo projekta i inicijativa bila je izgradnja puta, dovolјno prohodnog, da omogući pristup zainteresovanim, te opravda uloženo i sačuva već obnovlјeno. Prohodan, ali bez nagoveštaja da se ugrozi sadašnje okruženje, put je sasvim zadovolјavajući i stigao je ove, 2012. godine. Tu je i odgovarajuće proširenje, parking, za one koji dolaze različitim prevoznim sredstvima. Sledi uređenje okoline i uvek problematično održavanje.

Različita obeležja koja su postavlјena u neposrednoj blizini bazilike moraju da uklone oni koji su ih i postavlјali. Nјihovo uklanjanje moraju da kontrolišu i odgovarajuće državne institucije. Propisi su jasni, a i oku, i fotografiji, dovolјan je sasvim izuzetan susret sa bazilikom u ravnici.

Arheološka istraživanja su bila usmerena na prostor uz baziliku i manastir, a imala su za cilј i dobijanje podataka za delimičnu rekonstrukciju i revitalizaciju ovog kompleksa.

Istovremeno je dokumentovan deo nekropole koja se formirala uz parohijske crkve, a zatim i manjim delom uz manastir. Sahranjivalo se i u zidanim grobnicama. Nalazi iz nekropole su dobrim delom dislocirani, dislociranjem prethodno sahranjenih novim ukopavanjima. Nalaze koji potiču iz nekropole čini najvećim delom prstenje, naušnice kao i aplikacije.

Crkve i manastir se utvrđuju, kompleks i varoš dobijaju nove vizure.

Manastir je osnovan i građen u poslednjoj četvrtini 15. veka. Najvećim delom su sačuvane samo temelјne zone. Građen je opekama koje su pravlјene na rubnim delovima naselјa. Samo poneki arhitektonski detalјi su rađeni od kamena najvećim delom u peščaru. U ostacima manastira vidlјive su nesigurne godine obeležene upadima Turaka. Dokumentovana su rušenja, a zatim i obnavlјanja pojedinih delova manastirskog kompleksa.

Sam manastir je trajao relativno kratko, Turci ga zauzimaju 1551. godine. Poslednja istraživanja ukazuju na to da su u cilјu efikasne odbrane kompleksa zapadno, neposredno uz zapadni portal, sagrađene dve kule sa kapijom. Deo odbrane činio je i rov koji je iskopan takođe u vreme neposredne opasnosti. Rov, a moguće i dva koncentična, okruživala su kompleks. Sam kompleks je na obali Crne bare tako da je voda iz ove tada zabarene depresije svakako ulazila u rov ili rovove koji su bili deo odbrane. U jednom od napada, razrušene su ove dve odbrambene kule. Na istoj poziciji, na ruševinama prethodne sagrađena je manja, kula kapija. Mogućnosti ove kule da izdrži i manje napade bile su skromne. Ona je bila tek simbolični pokušaj da se zaustave promene, čiji će krajnji ishod biti postepeno nestajanje ovog sakralnog kompleksa.

Pokretan arheološki materijal iz manastira čini najvećim delom keramika, staklo. Nalazi novca u prostorijama doprineli su da se vreme nastanka i trajanje manastira sigurnije utvrdi. Novac je nađen i u grobovima, zajedno sa nakitom, koji je najvećim delom od srebra. Ovaj pokretni arheološki materijal pouzdano ukazuje na to da su konaci manastira sagrađeni tek u drugoj polovini 15. veka, iz vremena Matije Korvina. Zvona, delovi svećnjaka, krstionica, kamena plastika i drugi nalazi omogućavaju da se, uz ostatke zidova crkava sagleda duboka religioznost srednjeg veka, ali i manastir kao prethodnica u širenju moralnih, kulturnih i obrazovnih vrednosti i u ovim krajevima.

Naselјe Arača je u prvoj polovini 15. veka bilo u posedu despota Stefana Lazarevića, a zatim i u posedu despota Đurđa Brankovića. Iako se naselјe pominje i u 17. veku, nikada više neće doživeti ovaj obim i značaj.

Relativno veliki broj posetilaca do sada je polјskim putem obilazio ovu lokaciju. Zahvalјujući lokalnoj samoupravi Novi Bečej, urađen je put sa čvrstom podlogom, koji će približiti ovo sveto mesto većem broju zainteresovanih. Planirani istraživački radovi biće znatno efikasniji, a u okviru IPA programa nastaviće se sa akcijama koje će doprineti bolјoj prezentaciji ovog jedinstvenog kompleksa. Lokalitet je višeslojan sa horizontima od neolita do kasnog srednjeg veka, što otvara mogućnost raznovrsnosti u prezentaciji. U okviru IPA programa prekogranične saradnje sa Republikom Mađarskom sprovode se različite aktivnosti. U već obavlјene i planirane aktivnosti uklјučeni su Muzej Vojvodine, muzej u Kečkemetu, Turistička organizacija Vojvodine.

Istraživanja u zajedničkoj organizaciji obavlјaji Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Muzej Vojvodine. Sav pokretan arheološki materijal deponovan je u Muzeju Vojvodine.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak