Novobečejski bioskopi

Dugogodišnji direktor bioskopa Vojvodina, Radovan Svilengaćin

Za prve bioskopske projekcije u našem mestu, koje su nam znane, prikazivane su u dvorišnoj zgradi hotel Royal, u samom centru Novog Bečeja. Inače, spratna zgrada hotel Royal postoji i danas, a nalazi se na uglu kod parka, dok je zgrada sa bioskopskom dvoranom izgorela tridesetih godina XX veka. Predpostavlja se da su se pokretne slike u Novom Bečeju pojavile u drugoj deceniji XX veka, verovatno za vreme Velikog rata. O redovnim bioskopskim predstavama saznajemo sa plakata od 1919. do 1931. godine. One su štampane u štampariji Gige Jovanovića, a sada se čuvaju u zavičajnoj zbirci1 Narodne biblioteke Novi Bečej.

Fodok i Vujadinov

Pažljivim posmatranjem plakata uočava se sledeća promena u nazivu bioskopa. Godine 1919. na dvojezičnim plakatama (ćirilica/mađarski) stoji natpis РОЈАЛ МОЗИ i ROYAL MOZGÓ. Početkom 1923. i 1924. godine naziv se menja u КОРЗО МОЗИ, isto tako i na mađarskom KORZÓ MOZI. Sredinom 1924. godine naziv bioskopa je РОЈАЛ БИОСКОП dok u mađarskom tekstu je isti naziv samo na latiničnom pismu ROYAL BIOSKOP. U kasnijim godinama, tako i 1927. godine naziv bioskopa je ispisan ROYAL KINO, a obaveštenje o nazivu i vremenu prikazivanja filma je ostalo i dalje ćirilicom i na mađarskom jeziku.

Nađ i Fodok

U jednom svedočenju nastavniku Branislavu Kiseličkom, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Šandor Andre, st. je kao početnu stanicu bavljenja svog oca Jožefa, naveo da je njegov otac Jožef bio kino operater u bioskopu Royal. Bioskop ili kako je na plakatama pisalo kino Royal i Royal mozi, tokom godina menjao je svoje vlasnike. Recimo, na plakatama sa kraja tridesetih godina XX veka, pored reklamiranja filma stoji da će se prikazivanje održati u Knefelijevom2 bioskopu Royal. Dvorana bioskopa Royal pored prikazivanja filmskih predstava služila je i za održavanje raznih svečanosti.

Nađ Joška sa saradnicima

Drugi bioskop u Novom Bečeju se nalazio na glavnoj ulici na sadašnjem mestu tržnog centra i autobuske stanice. Vlasnik te zgrade i dvorane bio je Slavko Majin – zvani Lala Krka. Bioskop Krka je radio od početka dvadesetih godina XX veka, pa sve do 1952. godine, a po nekima i koju godinu duže. Dvorana je imala nagib prema platnu i bila je opremljena lepim drvenim inventarom, na pojedinim mestima i dekorativnom rezbarijom. U parteru je imala lože, a dvorana je raspolagala i sa balkonom. Jedan od njegovih kinooperatera, krajem dvadesetih godina XX veka, bio je i Jožef Andre. U kasnijem periodu, od sredine tridesetih godina XX veka, rad na projektoru preuzeo je Šandor Kasaš, o čemu svedoči uredno vođena trgovočka knjiga od 1937. do 1940. godine.

Pomen Radovanu Svilengaćinu

Posle 1945. godine za upravnika bioskopa, sada nazvane Državni Bioskop Vojvodina M.N.O. Vološinovo, postavljen je Milosav Ćurčić da bi posle dve tri godine imenovali Radovana Svilengaćina za novog direktora. Još 1950. godine Šandor Kasaš je radio u bioskopu Krka, a do izgradnje Zadružnog doma 1952. godine zamenio ga je njegov sin Imre Kasaš. Dvospratna zgrada Zadružnog doma izgrađena je 1952. godine pored same dolme u čijem je sastavu bila i bisokopska dvorana3. Tada, bioskop Krka prestaje ili počinje sa ne redovnim prikazivanjem filmova, a bioskop Vojvodina pod nazivom: Preduzeće za prikazivanje filmova Vojvodina Novi Bečej, odpočinje svoj rad u novim uslovima. Radni kolektiv su činili Radovan Svilengaćin – direktor, Radojka Svilengaćin – blagajnik, Emil Ilisin – kinooperater, Mileva Stepančev – kontrolor karata, Vilma Pecarski rođena Voh – kontrolor karata i Anđelka Ilisin – spremačica. Od kraja pedesetih godina XX veka knjigovodstvo je vodila Etelka Konc sve do 1967. godine. Posle nje je na radno mesto knjigovođe bioskopa Vojvodina primljen Kosta Živković – Keca. Pored Emila zanat kinooperatera je izučio i Ivan Vujadinov koji je kada je Emil preuzeo direktorsku funkciju počeo samostalno da pušta filmove.  U kasnijem period u bioskop su još radili, Slavko Fodok – ekspediter filmova i Snežana Nikolić – organizator pripreme. Aranžiranje plakata i najavu filmova u za to predviđeno mesto, vršio je poznati slikar Dragiša Bunjevački. Bioskop Vojvodina je prestao sa radom krajem osamdesetih godina XX veka zbog zastarele aparature, loših sedišta, a možda je najveći krivac pojavljivanje video rekordera. Filmske projekcije su se još po nekad prikazivale ali nije bilo redovnih projekcija. Bilo je pokušaja da se bioskopska dvorana izda u zakup privatnim licima. Jožef Nađ – mlađi i Zoltan Palinkaš su od 1995. godine iznajmili bioskopsku dvoranu od uprave Radničkog doma, a ugovor je potpisala Zagorka Jegdić direktor doma. Po tom ugovoru partneri nisu plaćali fiksnu mesečnu kiriju nego određeni procenat od prodatih karata. Nađ i Palinkaš su uz pomoć svojih prijatelja (Dore, Petlik) osposobili radijatore kako bi se mogli priključiti na zajedničko grejanje sa Radničkim domom i hotelom Tiski cvet. Sredili su klupe, pod i okrečili prostorije. Šandor Šari  – Dore je oslikavao plakate velikog formata za reklamu koja je stajala u centru grada. Organizovali su i školske posete đaka za filmove namenjene za njihov uzrast. Delili su nagradne ulaznice preko radia Novi Bečej. Posle godinu dana, uz maksimalnu angažovanost i zahvaljujući aktuelnim filmovima, publika je polako počela da puni bioskopsku dvoranu. 1998. godine imali su 16 hiljada posetilaca, i dobro im je išlo. U to vreme u Vojvodini je radilo samo nekoliko bioskopa, a vredno je pomena da je naš bioskop Vojvodina imao najveće zakrivljeno platno (od 11 metara) u našoj severnoj pokrajini. Međutim, ništa to nije vredelo jer je kod potpisivanja novog ugovora, uprava Radničkog doma tražila enormno povećanje procenta, što partneri naravno nisu mogli ispoštovati. I tako posle pet godina, može se reći koliko-toliko uspešnog rada, bioskop Vojvodina je prestala sa prikazivanjem filmova. Pojavom video-rekordera i video klubova sa ogromnim izborom filmova, bioskopske dvorane su ostale bez gledalaca, tako da prikazivanje bioskopskih predstava više nije bilo uopšte rentabilno. Ova dva momka su definitivno bili ti koji su poslednji stavili ključ u bravu za prikazivanje filmova u bioskopu Vojvodina. U tom period kinooperater je bio Emilov zet, Sima.

Zgrada bioskopa Vojvodina

Izgradnjom Radničkog doma (sadašnjeg Doma kulture) 1976. godine, sa modernom pozorišnom salom koja je bila ujedno namenjena i za bioskopske predstave, stekli su se  idealni uslovi za kvalitetnu projekciju filmova. Nažalost zbog ne rentabilnosti vrlo retko se koristila iz već navedenih razloga kao kod bioskopa Vojvodina. Tek posle opšte  reinkarnacije bioskopa, u 2000-tim godinam ponovo se počelo sa projekcijama filmova da bi od 2010. godine to postalo učestalije.

Po dosadašnjim saznanjima u Vranjevu posebna bioskopska dvorana nije postojala. Međutim, u kafani Balkan čiji je vlasnik bio Arsen Pecarski4 nalazila se velika prostoriji za svečanosti i pozorišne predstave. U toj prostoriji su se održavale filmske projekcije krajem dvadesetih godina XX veka. Ona se nalazila na glavnoj vranjevačkoj ulici, na mestu rodne kuće Josifa Marinkovića u kojoj se sada nalazi kafana Kum.

O tom bioskopu jedini pisani podaci su nam sa preostalih plakata o najavi filmova koji se nalaze se u Zavičajnoj zbirci Narodne biblioteke opštine Novi Bečej.


1 Plakate o najavi prikazivanja filmova od 1919. do 1931. je prikupio i poklonio Zavičajnom klubu Uroš Veskov krajem osamdesetih godina XX veka. Plakate je Zavičajni klub 1998. godine, prilikom svečanog otvaranja renovirane biblioteke sa prostorijom predviđenu za zavičajnu zbirku, predao Narodnoj biblioteci Novi Bečej.

2 Peter Knefeli, novobečejski trgovac gvožđarskom robom i radio aparatima. Kao pripadnik Nemačkog naroda nije napustio Novi Bečej do oktobra 1944. godine, te je među prvima bio streljan, mada je za vreme okupacije materijalno i novčano pomagao borce-komuniste.

3 Zgrada sa demoliranom bioskopskom dvoranom i praznom prostorijom  iz koje se vršilo prikazivanje filmova i danas postoji.

4 Arsen Pecarski - vrlo značajna ličnost u kulturnom životu Vranjeva od početka XX veka.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.