Počeci organizovanog ribarenja u Turskom (Novom) Bečeju

Ribarenje kao vid preživljavanja datira još iz pradavnih vremena kada je homo sapiens pored sakupljanja plodova i lova, otkrio ribe u morima i rekama oko njega. Tehnika hvatanja riba je počela golim rukama da bi se u kasnijem periodu prešlo na korišćenje raznih alata kao što su; šilo, spatula, harpun, udice i mreže. Ali čoveku vremenom nije bilo dovoljno samo da se prehrani nego je počeo da gomila, da trguje sa hranom, tako i sa ribom. U XI i XII veku kraljevi su davali odobrenja za ribarenje da bi kasnije ta prava bila prenešena na zemljoposednike na čijim imanjima su se nalazile reke. Sa početkom komercijalnog ribarenje, koje počinje tek od XVII veka, vrlo brzo se nametnulo pitanje zakonskog regulisanja te oblasti zbog naglog osiromašivanja riba u morima i rekama.

Počeci organizovanog ribarenja u Turskom (Novom) Bečeju

U Austro-Ugarskoj je ovaj problem takođe prepoznat te je sredinom XIX veka počela javna debata o donošenju zakona kako bi se postojeći resursi ribljeg fonda održali u rekama. Posle teških prepreka na koje je nailazila, Mađarska je konačno 1888. godine donela zakon o ribarenju i o osnivanju ribarskih udruženja. Sprovođenje tog zakona je bilo prilično mukotrpno i problematično. Osnova funkcionisanja udruženja je bio operativni plan što je u skladu sa zakonom donosila Skupština udruženja, a ministarstvo za zemljoradnju je odobravalo. Na Dunavu je počelo masovno osnivanje udruženja od 1890. godine, dok je na Tisi tek od 1898. godine.

Ribari Turskog (Novog) Bečeja dogovorili su se sa ribarima okolnih mesta te su među prvima osnovali svoje udruženje 1898. godine koje se zvalo Donje-Tisko ribarsko udruženje i obuhvatalo je vodna područja Vranjeva, Petrovog sela, Titela i Rudolfsgnadiga (Švabsko naselje kod Titela, ali sa leve strane Tise. Mađari su ga zvali Rezsőháza, a danas se to mesto zove Knićanin) sa ukupno 5691 katasterskih jutara. Predsednik udruženja je bio Petar Urban, direktor dr Miloš Aurel, a sedište je bilo u Turskom (Novom) Bečeju. Naše udruženje, kao i sva druga ribarska udruženja trebala su de se pridržavaju propisanih zakona za ribolov, što je značilo da se ne koriste ne dozvoljenim načinom ribarenja, da poštuju zabranu ribarenja za vreme mreštenja riba (od 10 aprila do 15 juna) i da svoje pravo na ribarenje u određenim slučajevima upržnjavaju samo uz dogovor  i saradnju pojedinih vlasnika zemlje. Za sprovođenje ovog zakona nadležno je bilo ministarsvo za   zemljoradnju, koje je vodilo računa i o dopunjavanju riblje mlađi.

Počeci organizovanog ribarenja u Turskom (Novom) Bečeju

Uvidom u zapisnik sa godišnje Skupštine Donje-Tiskog ribarskog udruženja, održanoj 10. oktobra 1899. godine možemo steći delimičanu sliku o radu i problemima naših ribara. Od ukupno 69 člana udruženja, Skupštini su prisustvovali njih 51, a predsedavao je Peter Urban. Na dnevnom redu je bilo revidiranje završnog računa za proteklu godinu, predlog budžeta za 1900 godinu kao i određivanje godišnje članarine, a treća tačka je bila godišnji izveštaj podpredsednika dr Miloša Aurela o poslovnom stanju udruženja kao i o tekućim problemima.

Veoma interesantna diskusija se vodila upravo o tekućim problemima članova udruženja. Naime, na drugim delovima Tise gde još nisu oformljena udruženja, ribarenje teče po starom, to jest bez zakona. Vode, nad kojima nisu gazdovala udruženja, ministarstvo nije predvidelo za izdavanje u zakop registovanim udruženjima. Konkretno u gornjem delu Tise, iznad (Bačkog) Petrovog sela, u Senćanskoj oblasti još uvek nije osnovano ribarsko udruženje. Članovi našeg udruženja su isticali da je njihov rad i pridržavanje zakona obesmislen sve dok se na celom toku Tise ne oforme ribarska udruženja. Njihov zahtev je bio da se pod hitno oforme udruženja celim tokom Tise ili da se njihovo Dolnje-Tisko ribarsko udruženje ugasi. Pošto se kontrola ribarenja  ne sprovodi valjano predloženo je potiskim udruženjima za zaštitu od poplava (vodnim zajednicama) da uz odgovarajuću nadoknadu to rade njihovi radnici – čuvari dolma i to samo u periodu mreštenja riba. Skupština je zatražila od uprave udruženja da kontaktira opštinska rukovodstva kako bi se i oni ozbiljnije pozabavili o primeni zakona o ribarenju, a posebno kada je zabrana ribarenja. Na teritoriji Bačkog Gradišta se traži da se u sprovođenje kontrole uključe i poljočuvari. Rukovodstvo udruženja je obećalo da će sve ove zahteve razmotriti i proslediti odgovarajućim licima, a o tome će podneti izveštaj na jednoj od sledećih skupova.

Počeci organizovanog ribarenja u Turskom (Novom) Bečeju

Između Prvog i Drugog svetskog rata ribarima se izdavala Tisa u zakup na određenim pozicijama. Tako je Ilija Nešić-stariji, u nekom vremenu držao u zakup Tisu od Novog Bečeja pa do Ade. On je takođe imao pravo da za određenu nadoknadu dopusti drugim licima ribolov na svojoj teritoriji. Pored Nešića bilo je i drugih ribara, jedan od njih bio je ribar i Franja Sič iz Vranjeva, a najpoznatiji je bio Manojlo Marić ribarski majstor. Pedesetih i šezdesetih godine XX veka još uvek je bilo nekoliko porodica koji su se bavili profesininalnim ribolovom. Najpoznatije su porodica, Ernješi, Barna, kao i braća Ištvan i Janoš Rečo. Najveća ikad ulovljena riba kod Novog Bečeja je bila moruna od 600 kg, koju su mrežom ulovili Manojlo Marić i Ilija Nešić-stariji kod manastira 1932. godine. Pamti se ulov braće Rečo 1953. godine kada su uz pomoć Janoša Ernješija izvukli soma od oko 120 kg. Tibor Barna je pedesetih godina XX veka u vršku, postavljenu na metar ipo dubine ulovio soma kapitalca, dužine metar sedamdeset santimetara. U tom vremenu na početku pijaca, između nekadašnje Vojvođanske banke i Gimnazije, pored malog kioska za prodavanje semenki, ribari su prodavali svoj ulov, svežu ribu. U ponudi se uvek moglo naći, šaran, som, smuđ, kečiga, štuka, mrena i razne bele ribe.

Sportski ribolov

Sportski ribolov, ako se to tako može nazvati, beleži se tek (ili već) u rimsko doba, gde su pored onih koji su lovili ribu udicom radi prehranjivanja, bilo i onih koji su to radili radi zabave. Po oskudnim podacima, uopšte o početku sportskog ribolova, saznajemo da je u Engleskoj osnovan prvi Sprtski ribolovčki klub 1798. godine. Na kontinentu su se sportski ribolovci nešto kasnije udruživali. U Budimpešti je osnovan 1908. godine, a registrovan je 1910. prvo sportsko udruženje ribolovaca u Mađarskoj. Na Tisi se prvo udruženje sportskih ribolovaca osnovalo u Segedinu 1934. dok je u Senti tek 1948. godine.

Podaci o Novobečejskom udruženju sportskih ribolovaca ne dosežu u daleku prošlost. Po sećanju Ilije Nešića (unuka Ilije Nešića – starijeg) kod nas u Novom Bečeju udruženje sportskih ribolovaca je osnovano 21. marta 1949. godine pod nazivom Udruženje ribolovaca amatera „Grgeč” Vološinovo (tadašnji naziv za Novi Bečej), a registrovano je 1952. godine. Osnivačkom sastanku su prisustvovala 14 sportskih ribolovaca 1. Za predsednika je izabran Dimitrijević Milivoj – Bata, a za sekretara Ilija Nešić-mlađi. Početkom šezdesetih godina XX veka, za vreme predsednikovanja Mladena Nićina, udruženje menja ime „Grgeč” u Udruženje sportskih ribolovaca „Tisa” pod kojim imenom postoji i danas, čiji je aktuelni predsednik Obrad Žiković. Od početka XXI veka su se registrovala još dva udruženja za ribolov, jedan nosi naziv Udruženje ribolovaca „Smuđ” Staratisa, a drugi je pod imenom Klub ljubitelja reke Tisa „Tisa 63”.

Poznati sportski ribolovci u Novom Bečeju i Vranjevu:

Dimitrijević Milivoj – Bata, Karolj Farkaš (krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina XX veka izdavao je dozvole), Obrad Živković – Čoba (u više mandata je biran za predsednika udruženja), Marko Vukčević, Hajdu Lajoš (sekretar  1956.), Ilija Nešić-mlađi (u više navrata biran za predsednika i sekretara), Mladen Nićin (predsednik i sekretar u više navrata), Ištvan Šimon (izdavao dozvole sedamdesetih godina XX veka) Ištvan Čejtei, Evgen Katona-stariji, Bačkalić Todor – Tošica, Paja Zarić – Paja som, Ivan Zarić, Dušan Ivanić – Baca Dušan, Dušan Blažić – Buca, Šandor Ivan, Janoš Fabijan, Gojko Perić, Rada Avramov – Kempela, Radovan Nešić – Rača, Radivoj Josimović – Rače, Vladimir Pap, Svetozar Stojančev, Branko Abramović, Karolj Mikušćan – Njasa, Šandor Tapai, Borivoj Kiselički, ......

Neki od velikih ulova Novobečejskih sportskih ribolovaca

Evgen Katona-stariji ulovio je šarana od 12 kg. početkom šezdesetih godina XX veka, Baka-Ferika oko  1965. godine ulovio je soma od 68 kg. Dušan Ivanić je sredinom osamdesetih godina ulovio soma od 15 kg. Obrad Živković ulovio je soma od 40 kg. 27. juna 1990. godine kod brane, a 17. avgusta 1991. godine soma od 26 kg. Janoš Fabijan 20. 08. 1995. godine ulovio je soma od 35 kg. Karolj Mikušćan je (uz pomoć Čejtei Ištvana) kod grada, devedesetih godina XX veka ulovio soma od oko 100 kg. Kod brane na Tisi 2012. godine ulovljen je šaran neverovatne težine od 43 kg. Devedesetih godina XX veke i početkom XXI veka ne retko su ulovljeni kapitalci tolstolobika između 20 do 50 kilograma.

 

U istraživanju Novobečejskih ribara poslužio mi  je časopis „Priroda”, to jest njegov dodatak Ribarenje (Halászat) sa kraja XIX veka, sećanja čika Ilije Nešića-mlađeg kao i pripovadanja ostalih ribolovaca kojima se ovom prilikom zahvaljujem.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak