Zaboravljeni-umirući ulični arteski bunari

Zaboravljeni-umirući ulični arteski bunari

Od davnina se Tiska voda i voda iz ručno kopanih bunara upotrebljavala za piće, kuvanje i   pranje. Zaraze su se najčešće i najlakše širile upravo vodom iz tih bunara. Početkom XIX veka zebeležene su dve epidemije kolere da bi tek posle velike epidemije, 1893. godine Novi Bečej dobio svoje prve arteske bunare, zahvaljujući dr Ljubomiru Pavloviću. Masovno bušenje arteskih bunara u našem mestu vršeno je dvadesetih i tridesetih godina XX veka. Oni su se nalazili isključivo na uglovima ili raskrsnicama ulica. Smatra se da je takvih bunara u Novom Bečeju i Vranjevu bilo oko tridesetak. Na našem području arteska voda se nalazila na dubini između 70–110 metara. Ti bunari su uglavnom bili od livenog gvožđa sa točkom, pomoću koga se okretanjem ispumpavala voda. Bili su to pravi ukrasi ulica. Arteski bunari su se redovno održavali, voda se periodično kontrolisala i dezinfikovala. Pojedine imućnije porodice i zanatlije, da li zbog komocije ili potrebe, bušili su arteske bunare u svom dvorištu.

Zaboravljeni-umirući ulični arteski bunari

Početkom šezdesetih godina XX veka, uvođenjem gradskog vodovoda, ovi bunari polako gube na značaju. Takođe, u to vreme više porodica se znalo udružiti da bi bušili arteski bunar i preko jednog hidrofora snabdevali se vodom. Takvih, takozvanih mini vodovoda, bilo je veoma mnogo i oni su funkcionisali sve do početka osamdesetih godina XX veka. Jadan od razloga gašenja tih mini vodovoda možemo tražiti u povećanju nivoa podzemnih voda i to posle izgradnje hidroelktrane Đerdap I, 1970. godine, a kasnije brane na Tisi 1977. godine. Pošto su se hidroformi nalazili u specijalnim šahtovima pod zemljom, a samim tim su bili izloženi velikim podzemnim vodama koja je naravno ugrožavalo nesmetano funkcionisanje sistema, vlasnici su odlućili prestati koristiti ih. Drugi razlog može biti, što se u to vreme smatralo veoma čudnim, da se nivo arteske vode povukao na dole, te je zbog toga sistem ostajao bez vode.

Danas su verovatno sva domaćinstva povezana na gradski vodovod što znači da ceo grad korist vodu iz centralnih bunara, a šta bi sa uličnim bunarima? U zadnjih 3-4 decenije ti arteski bunari po ćoškovima i raskrsnicama su zanemareni, prepušteni propadanju, a na kraju su neki čak i demontirani. U nekom vremenu, možda sredinom devedesetih godina XX veka, izvršena je sanacija nekih od tih bunara. Nažalost, većina njih je i dalje neupotrebljiva i svojim jadnim izgledom, kao siročad stoje po ćoškovima. Za sada im preostaje jedino da sanjaju o davnim vremenima kada su pored njih, vrle domaćice, prenosile najnovije vesti o događajima iz čaršije, a noću su prisustvovali tajnim sastancima mladih parova. A nama, žiteljima Novog Bečeja i Vranjeva ipak, ostaje nada da će ti bunari možda jednog dana vaskrsnuti-proraditi i da će ponovo svojom nekadašnjom lepotom ukrašavati neše ulice.

Tags:

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.