Nastanak Bohnove imperije u Novom Bečeju

Banatsku parnu ciglanu kao akcionarsko društvo je osnovao 1896. godine dr Ljubomir Pavlović lekar sreza novobečejskog i kasniji člana Mađarskog Parlamenta. Tokom regulacije i preseka Tise (kod Novog Bečeja) krajem XIX veka iskopana je ogromna količina ilovače u vidu sirovine pogodne za prizvodnju cigle i crepa. Ta glinska masa je bila odložena pored novo iskopanog toka Tise u dužini od četiri kilometara, a u visini  dvospratnice i poslužila je za osnivanje fabrike cigle i crepa. Početkom XX veka, tačnije 1909. godine dr Ljubomir Pavlović prodaje „rudnik” u Bereku, Kalmanu Brajtkopfu1 i njegovim saradnicima da bi od njih 1918. godine na temelju akcionarstva kupili; Jožef Vajnhart (Weinhardt), Ferenc Kleič, Mihalj Vagner (Wagner) i Jožef Martin2.

Nastanak Bohnove imperije u Novom Bečeju

Iz lista „Torontal”3 od aprila 1921. godine saznajemo da je Banatska parna ciglana A.D. jedna od najuspešnijih fabika na ovom području, pored već postojećih Bohnovih fabrika. Ona radi sa dve Hofmanove peći i zapošljava oko dvestotine radnika. Godišnje proizvodi deset miliona cigala, a kao specialnost je bila izrada falcovanog crepa. Fabrika radi sa parnom mašinom od 150 KS, sa dve prese za cigle, sa dve prese za falcovani crep i jednu presu za šolje to jest žljebnjak. Raspolaže sa uskotračnim industrijskim kolosekom od oko dvadesetak kilometara. Utovar gotovih proizvoda se vršio bukvalno sa natovarenih vagoneta u šlepove usidrene u luci na Tisi. No ipak, sudbina ove fabrike nije bila ni malo ružičasta, posebno kada su braća Stevan i Mihalj Bohn mlađi, 1922. godine kupili vranjevačku fabriku crepa i cigala od Andraša Wagnera4. Da li je to bio glavni razlog likvidacije Banatske parne ciglane u Bereku 1927. godine, ili iscrpljenost rudnika, ne možemo sa sigurnošću reći, no u svakom slučaju oba razloga su učinili svoje.

Tako je Bohnova imperija koja se prostirala celom srednjom Evropom od sredine dvadesetih godina XX veka, konačno zavladala i našim prostorima, Novog Bečeja i Vranjeva. Pored kvalitetne sirovine i obilne radne snage povećavao je proizvodnju iz godine u godinu, a sa tim naravno i svoj profit. Modernizacije što je činio u svojim fabrikama radio je samo ako su mu nove mašine garantovale veći profit od manuelne. Opšte je poznato da se proizvodnja cigle i crepa uglavnom zasnivala na korišćenje sirove fizičke snage ljudi, i koliko god da su braću Bohn smatrali izrabljivačima, ipak ostalo je zapisano da su Bohnove fabrike imale prve mašine za kopanje-vađenje gline iz rudnika (u Banatu i u Bačkoj) početkom dvadesetih godina XX veka. Bohnova fabrika opeka i crepa je zapošljavala mnoge fizički jake Novobečejce i Vranjevčane kako bi oni od dobijene novčane nadoknade prehranjivali svoje porodice.

Nastanak Bohnove imperije u Novom Bečeju

Stečen kapital gospodin Bohn i sinovi su uglavnom ulagali za proširenje fabrika, na osnivanje novih, kao što je Kikindska livnica i osnivanje brodarstva za rečni prevoz svojih proizvoda5. Sa parama nisu bili darežljivi, donacije su izuzetno retko davali ali su svoje finansijske obaveze redovno i na vreme podmirivali. Vredno je pomena jednospratni Internat za školovanje Banatske dece što je izgradio Mihalj Bohn stariji u Segedinu 1900. godine6.

Posle Drugog svetskog rata prilikom nacionalizacije 1946. godine, Stevanu Bohnu oduzimaju svu imovinu sa fabrikama zajedno. Tada je i Novobečejska – Vranjevačka Bohnova fabrika opeka i crepa postala državno vlasništvo „pod upravljanjem radnika”.  Gubitak svoje imperije Stevan Bohn nije preživeo, umro je 1946. godine u Austriji7.

Modernizacija procesa rada bivše Bohnove fabrike, a tadašnjeg Poleta počinje uglavnom početkom šezdesetih godina XX veka. Do povećanja kapaciteta, proširenje asortimana, a i poboljšanje uslova rada postignuto je sledećim ulaganjima8:

  • U gliništu iskop gline je počeo da se vrši bagerima a dovoz do mesta prerade trezinama
  • Parna lokomobila za pogon presa za crep zamenjena je elektromotornim razvodom
  • Rešeno je pitanje lokacije i kapaciteta proizvodnje sirove opeke
  • Postavljen je dekoviljski kolosek za manipulaciju gotovih proizvoda i repromterijala
  • Raznim HTZ merama poboljšani su uslovi rada ....

Po dosadašnjim istraživanjima naziv „Braća Bohn” parna tvornica opeka i crepova Novi Bečej ostaje sve do kraja 1946. godine da bi se na memorandum računu od 03. februara 1947. godine  pojavio naziv „Toza Marković” industrija cigle i crepa Novi Bečej – Vranjevo. Sledeća promena naziva fabrike je na memorandum računu od 28. februara 1948. Godine, na kojoj piše „Polet” industrija cigle i crepa Vološinovo, a usledila je nakon promenom naziva Novi Bečej u Vološinovo. Vraćanje naziva našeg mesta u Novi Bečej jasno se vidi na pečatu Poletovog memoranduma od 1. oktobra 1952. godine gde stoji, „Polet” industrija cigle i crepa Novi Bečej. Na jednom rešenju od 07. Marta 1959. godine na memorandumu možemo pročitati „Polet” industrija cigle i crepa, a na pečatu „Polet” Industrija građevinske keramike Novi Bečej. Naziv „Polet” će se zadržati sve do privatizacije 2003. godine kada fabrika dobija naziv Polet nexe grupa.


Naziv fabrike od 1909. do 1918 je bio; Prva potiska ciglana-, crepana i fabrika glinenih proizvoda Breitkopf i saradnici Turski Bečej

2 Od 1918. godine naziv fabrike se menja u; Banatska Parna ciglana kao aukcionarsko društvo

3 Istorijski Arhiv Zrenjanin

4 Vagnerovi su još krajem XIX veka imali fabriku  cigala i crepa u Vranjevu,  a fabrika Andraša Vagnera je utemeljena 1907. godine

5 Polet će takođe raspolagati i sa brodom sve do kraja pedesetih godina XX veka

6 Zoltan Kalapiš, Buza, dohćny, selyem - Forum 1998

7 Vladislav Vujin, Kraljevstvo cigle i crepa – Istorija porodice Bohn

8 Katalog povodom 60 godišnjice (1907 – 1967) Industrije Građevinske keramike „Polet” Novi Bečej

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak