San starog pecaroša

UNIJA

Zadnji dani proleća 2013. godine subota, Tisom se pronela vest da je upravljač vode DOO Ribolovački savez Vojvodine doneo odluku o merama štednje na sastanku radnog kolektiva Privredne organizacije DOO Za ribarstvo i iskorišćavanje voda iz Novog Sada.

Jedna od mera koja je doneta bila je i smanjenje radnog vremena ribočuvara na rečnim tokovima Vojvodine kojima je upravljao DOO RSV, smanjenje radnog vremena je uvedeno na 4 sata dnevno. Komentar pecaroša na Tisi povodom ove odluke bilo je pitanje koliko je ribokradicama ostalo sati kad se četiri sata čuva a 20 ne čuva.

Ilija Nešić

Stari pecaroš koji je zašao u 9-tu deceniju života kada je čuo ovu vest bio je u društvu pecaroša toliko revoltiran da je rekao da na tu odluku nema komentara. Posle neprospavane noći uzeo je pribor za ribolov došao u marinu u svoj čamac, u malo mesto na desnoj obali Tise, namontirao udice, na jednom štapu bila su dva kedera, na drugom štapu dve ruže od zelenih glista i na trećem dva malena čikova, posle postavljanja udica stari pecaroš naduvao je dušek za sunčanje i postavio ga na dno čamca. Jutarnje sunce oko 9 sati obasjavalo je vrhove vrba i topola na desnoj obali Tise a stari pecaroš posle izvesnog vremena i loše prospavane predhodne noći uhvati ga dremež. Popusti kalem na mašinicama pa se opruđi na dušeku, namesti glavu ispod klupe od čamca i utone u san.

A san starog pecaroša bio je zapravo neostvarena želja da ribolovci Vojvodine i ribolovci Srbije deluju kao jedinstvena organizacija za zaštitu interesa ribolovaca i njihovih udruženja i zaštitu voda i ribljeg fonda od zagađivanja voda i organizovane ribokrađe.

U 2013. godini u Srbji su postojala 3. Ribolovačka saveza. Ribolovački savez Srbije koji je predstavljao Srbiju u međunarodnoj organizaciji sportskih ribolovaca CIPS. Postojao je Ribolovački savez Vojvodine, koji je obnovljen krajem 90-tih godina prošlog veka a osnovan je daleke 1952. godine. Postojao je, i danas postoji, Sportsko Ribolovni Sasvez Vojvodine koji je nastao izdvajanjem 16 udruženja iz Ribolovačkog saveza Vojvodine koji su bili nezadovoljni statusom i tretmanom u obnovljenom RSV.

Sanjao je stari pecaroš san da 10 pasioniranih ribolovaca plovkaroša, šarandžija, varaličara, ljubitelja prirode i ribolova uhvati ribu pa pusti, ribolovaca bućkaroša i drugih ljubitelja prirode njih 10-ca rešili da pokrenu inicijativu za ujedinjenje svih ribolovaca u jedan savez. Na sastanku njih 10-ca na jednoj dunavskoj adi održaše radni sastanak u jednom ribljem restoranu gde im se priključio vlasnik kome se svidela ova ideja i nakon kraćeg razgovora rešiše da okupe ribolovce u nov savez kome dadoše ime Unija sportskih ribolovaca Srbije. Neko od prisutnih predloži da se preko fejsbuka ili interneta pozovu 10-tak ribolovaca starijih od 75. godina radi savetovanja kako da se organizuje upravljanje Unijom kako da se napiše Statut kako da se obaveste Ribolovačka društva i gde da se održi skup zainteresovanih.

Poslaše poruku starim ribolovcima, odrediše datum gde će se sastati sa starim ribolovcima a sastanak je određen da bude na Autobuskoj stanici u Beogradu u 10 časova prve subote jula. Starim ribolovcima je poručeno da će znak raspoznavanja na autobuskoj stanici biti bilo koji ribolovački časopis koji stari ribolovac treba da drži u ruci. Prve subote jula pojaviše se na autobuskoj stanici 8-orica starih ribolovaca, sa debelim naočarima, poneki sa slušnim aparatom u uhu i poneko sa palicom stajali su ispred autobuske stanice. Priđoše im 10-ca organizatora pokupiše ih i odvedoše na sastanak u restoran na dunavskoj adi. Posle 2 sata razgovora, pošto su saslušali mišljenja starih pecaroša donesoše Odluku kako da organizuju i ostvare ideju o stvaranju jedinstvene organizacije ribolovaca.

Doneli su Odluku da se napiše Statut Unije koji će biti dostavljen svim udruženjima ribolovaca u Srbiji sa pozivom za učešće na Skupštini na kojoj treba da bude usvojen Statut, dogovoreno je da Statut Unije bude tako napisan da svako udruženje može da postane član Unije, da iz Unije ne može biti isključeno ni jedno udruženje član Unije ako se nije ogrešio o Zakon. Odlučeno je da se u Statutu unese odredba da Unijom upravlja Savet od 12 članova koji bi imao kao 13-tog člana izabranog kao sekretara Unije. Savetom bi predsedavao jedan član od 12-ce i to tako da bi na početku godine svih 12 članova Saveta bili izvlačeni žrebom u kom mesecu će predsedavati Unijom.

Odlučeno je takođe da se u Statutu koji mora biti u skladu sa Zakonom o udruženju građana formirana Nadzorna komisija koja bi na kraju svake godine pregledala poslovanje i sve odluke Saveta i o tome podnosila izveštaj Skupštini koja bi se održavala svake godine do 28. februara naredne godine za predhodnu godinu. U Statutu Unije bio bi upisan kao organ Skupštine Unije Odbor za čuvanje i tumačenje odredaba Statuta Unije sastavljen od 5 članova uglavnom od starih aktivista i pravnika ribolovaca.

Posle napisanog Statuta poslaše udruženjima poziv, održaše u toku jula Skupštinu, usvojiše Statut i izabraše članove Saveta, sekretara i članove Odbora za tumačenje Statuta.

Obratiše se nadležnom ministarstvu za pitanje ribarstva i ribolovnih voda sa molbom i predlogom da se u Zakonu (Propisu) o ribarstvu odredi da ribolovnim vodama u Srbiji upravlja akcionarsko društvo u kome bi država Srbija bila vlasnik jedne polovine akcija pomenutog preduzeća a drugu polovinu akcija po predlogu Unije uplatile bi organizacije ribolovaca, koji bi svojim akcijama garantovali Akcionarskom društvu finansijsku disciplinu kod distribucije dozvola. Predloženo je da sva udruženja za distribuciju dozvola dobiju jednaku proviziju, da prihod od prodatih dozvola koje ostvaruje Akcionarsko društvo po predlogu Unije bude raspoređen tako da država Srbija od svake ribolovne dozvole dobije određeni iznos u budžet od Akcionarskog društva, ostatak prihoda koje ostvaruje akcionarsko društvo od prodatih dozvola Zakonom bi bio regulisan da se mora upotrebiti za organizaciju ribočuvarske službe, za osposobljavanje i revitalizaciju prirodnih mresilišta duž rečnih vodotokova.

U Zakonu o ribolovu i ribolovnim vodama predloženo je nadležnom državnom organu da se ribolovcima članovima udruženja učlanjenih u Uniju propiše obaveza da udruženja moraju ubirati članarinu od svojih članova radi finansiranja aktivnosti udruženja i Unije, vratiti pravo ribolovcima da učestvuju u akcijama čuvanja voda kao pomoćnici čuvarima i obavezu svih udruženja da na svojoj teritoriji obavezno rade na spašavanju riblje mlađi posle povlačenja reka sa plavnih područja. Unija je predložila da se vrati u Zakon zabrana sportskim ribolovcima i članovima ribolovačkih udruženja da prodaju ulovljenu ribu. Unija je predložila da se u Zakon unese obaveza da svako udruženje član Unije treba da obezbedi jedan broj članova kao dobrovoljnih pomoćnika čuvarskih službi akcionarskog društva.

Nadležno ministarstvo i Skupština Srbije prihvatiše predlog Unije i donesoše propise o osnivanju pomenutog preduzeća i načina izdavanja dozvola uz skupštinsku dopunu da sva udruženja koja imaju članstvo koje se bavi bilo sportskim bilo rekreativnim ribolovom da imaju obavezu - dobrovoljne čuvare (eko skauti) čiji bi zadatak bio ne samo čuvanje ribolovnih voda nego i prirode.

Na usnulom licu starog pecaroša pojavi se osmeh sreće i zadovoljstva, međutim pošto je san starog pecaroša malo duže potrajao začu se sirena jednog velikog putničkog broda koji je prevozio turiste pa je signalom obaveštavao brodsku prevodnicu o svom dolasku a taj signal i veliki talas, koji je podigao čamac pa ga naglo spustio, probudiše starog pecaroša koji tog momenta shvati da je to bio samo lep san. Proguta jednu veliku knedlu tuge, kanuše mu suze iz očiju i pokupi pribor. Gliste su bile pojedene, kedere su rakovi poglabali, mali čikovi koji su bili mamci dobili su pomilovanje i vraćeni su u vodu a stari pecaroš izduvao je svoj jastuk, spakovao pribor, ubrisao suze, izneo pribor iz čamca, obesio ga o bicikl i krenuo tužan kući.

Po dolasku sa pecanja stari pecaroš je pozvao jednog mlađeg drugara pravnika, koga je tranzicija ostavila bez posla, da u nedelju ujutru krenu u Novi Sad na najlon pijacu gde je stari pecaroš rešio da nabavi neke ribolovačke rekvizite. U nedelju ujutru u 9 sati šetali su najlon pijacom stari pecaroš i njegov mlađi drugar i razgledali svakovrsnu robu iznetu na prodaju a pažnju starog pecaroša privukao je jedan prodavač koji je glasno reklamirao svoju robu, bio je crnomanjast sa šeširom velikog oboda i likom na pokojnog glumca Pedra Armedarisa. Glasno je reklamirao: „Imam robe koju niko nema legalne i ilegalne sa porezom i bez poreza, primam funte, jene, dolare, evriće i dinarčiće, može za svaki novac a ne može na kredit i veresiju". Stari pecaroš ga pozva u stranu, podignu mu šešir, pa mu šapnu na uvo nešto što niko nije čuo samo prodavač koji reče: “Može stari, to su prave stvari, robu ti prodajem, upotrebi je za dobro, nemoj nikom zlo činiti, spakova u limenu kutiju robu dade je pecarošu, ovaj mu dade 3 hiljadarke i rastadoše se srdačno se rukujući. Dugar starog pecaroša, pravnik, zapita uz put: “Deda šta si to kupio?” Stari pecaroš, onako usput, odgovori da mu je to deo ribolovačkog pribora koji bi da ugradi u sopstveni čamac. Vratiše se kući pre 12 sati da bi stigli na nedeljni ručak, da se žuta supa ne oladi. ldućeg dana stari pecaroš dođe u marinu noseći mali zamotuljak sa sobom i jednu kovertu. Kovertu pričvrsti rajsklinčićem za topolu koju je posadio 2007. godine i za koju je vezivao čamac, odveza čamac i izvesla na sredinu reke. Kad je matica reke ponela čamac a čamac došao naspram Keja, gde su bili povezani splavovi i čamci, odjeknula je eksplozija. Zeleni čamac starog pecaroša prepolovio se i nestao u talasima Tise.

Eksplozija je potresla okolinu, jer to je bila eksplozija bombe kašikare, neko je sa splava mobilnim telefonom javio policiji šta se desilo. Kad je policija izašla na kej, neko je od prolaznika rekao da je u eksploziji nestao jedan zeleni čamac i tu u društvu neko je rekao da je zeleni čamac bio vezan u marini kod velike topole. Kad je policija stigla do topole našla je kovertu na kojoj je pisalo "OPROSTITE". lstražni sudija našao je u koverti pismo u kome je stari pecaroš napisao: “Ovo sam učinio da zamolim reku Tisu da oprosti ljudima duž cele Tise njeno zagađivanje i njeno uništavanje i da to ostane uspomena na nekog koje svoj život poklonio Njoj. A Tisa, lepotica Panonske nizije izgubila je ono što je bilo najlepše na svetu a to je cvetanje Tise, kog više nema. U toku istrage potomci starog pecaroša doneli su istražnom sudiji još jedno pismo. To pismo je ostalo njima kao zavet, da priznanje koje je stari pecaroš dobio za dugogodišnji amaterski rad u Ribolovačkom savezu Vojvodine, Ribolovačkom savezu Srbije i matičnom udruženju u mestu rođenja, sa obavezom da to priznanje predaju onom savezu koji stvarno sprovede ujedinjenje ribolovaca Srbije.

Tags: ,

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.