Srednjovekovni (antički?) tuneli u centra Novog Bečeja

Važeći Generalni urbanistički plan za Novi Bečej koji je usvojen 1984. godine, vremenom je gubio svoju aktuelnost tako da je Skupština opštine Novi Bečej na sednici održanoj 06.06.2005. godine doneo nov Generalni plan naselja Novi Bečej. Sledećeg mesaca, tačnije 25.07.2005. godine to je i objavljeno u 12 broju Službenog lista Opštine Novi Bečej.

Za nas lokalpatriote, a posebno za sve one kojima prošlost Novog Bečeja leži na srcu vredno je istaći poglavlje pod 4.2. Zone nepokretnih kulturnih dobara i pravila i uslovi njihove zaštite, strana 183 do 197. Ovo poglavlje je izrađeno zahvaljujući „Studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Opštine Novi Bečej” iz 1995. godine i ostalih materijala koje je izradio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada.

Za ovu priču o novobečejskim tunelima, veoma je važna strana 190-191, gde se u podnaslovu Arheološki lokaliteti, kao lokacija 6 navodi; prostor gde su nađeni srednjovekovni tuneli i kamena plastika. Konačno, a verovatno prvi put u jednom zvaničnom dokumentu se spominju tuneli ispod Novog Bečeja i to ne zbog priča koje još od davnina kolaju međ našim meštanima nego zbog nepobitnih činjenica. Neki od nas su imali sreće da vide delove tunela i da se uvere da tuneli stvarno postoje. Bilo je to prilikom završnih radova oko Radničkog doma (sadašnjeg Doma kulture) 1976. godine, kasnije 1983. godine kada je otpočela gradnja Doma zdravlja i 1984. godine prilikom kopanja temelja za Hotel „Tiski cvet”. Naravno i lokalna vlast je bila upoznata sa tim slučajnim nalazima-otkrićima ali nažalost nije odreagovala na valjan način, iz samo za njih znanih razloga, nego su brže bolje zatrpali te ogromne prolaze do tunela. Zbog propusta što nisu obavestili arheologe Vojvođanskog muzeja iz Novog Sada, ostali smo do dan danas uskraćeni odgovora na mnoga pitanja u vezi novobečejskih tunela.

Neka ovih nekoliko redova o evidentiranju mesta i vremena pronalaženja tunela bude pokušaj da se ponovo skrene požnja opštinskim vlastima ne bi li ispravili propuštenu priliku iz prošlosti i prionuli arheološkim istraživanjima radi osvetljavanja tajni novobečejskih tunela.

Krajem šezdesetih godina XX veka, tačnije 1968. godine primećeno je ulegnuće trotoara sa hladne strane ulice P. Drapšine između kućnih brojeva 3 i 5. Lokacija te jame je bila više prema broju 3 i na metar do 1.5 metara od zida kuće. Neki momci su se u to vrema hvalila kako su se spustili kroz rupu i našli se u velikom tunelu. Jedan od njih je bio i Jožef Šimon nekadašnji opštinski šofer, koji o tom događaju priča sledeće. „Igrajući se ispred bivšeg Lovačkog doma (pored kuće Mladena Krstonošića - Mlađe) primetili smo ulegnuće na trotoaru, kada smo prišli bliže ukazala nam se rupa koja je vodila ispod nekih cigala. Provukli smo se kroz nju i posle 2-3 metara klizanja našli smo se na dnu nečega. Kada smo upalili šibice videli smo tunel ozidan ciglama mnogo višlji od nas i širine oko dva metara, koji je vodio prema Tisi. Napravili smo nekoliko koraka napred ali smo se plašeći mraka brzo vratili do izlaza iz kojeg smo se jedva izvukli”.

Nagoveštaj o eventualnom tunelu uočio je početkom sedamdesetih godina XX veka novinar Milorad Kiselički u svom dvorištu gde su godinama svi stanari bacali smeće u jednu duboku jamu u koju se ulivala i kišnica. Krajem devedesetih godina jama je delovala popunjeno, u što su se uverili Ištvan Sekereš i pisac ovog teksta kada ih je Kiselički odveo do tog mesta. Lokacija jame se nalazila u neposrednoj blizini zapadne strane zida katoličke parohije. Kao iskusni novinar Milorad Kiselički je tu jamu od samog otkrivanja u nekoliko navrata slikao ali je slike ljubomorno čuvao.

Godine 1976 u leto, kada se završavala izgradnja Radničkog doma, vršeni su grubi radovi u delu ulice P. Drapšine, od ulice Ive Lole Ribara do budućeg doma. Stara turska kaldrma je uklonjena i počeli su sa koponjem trase za postavljanje vodovodnih i kanalizacionih cevi, posle čega bi se izvršilo asfaltiranje tog dela. Između kuće Milorada Azuckog u ulici P. Drapšina broj 2 i kapije zgrade Fabrike cipela „Pobeda” (na kojem mestu je sada ulaz na parking hotela „Tiski cvet”), negde u blizini trotoara sa hladne strane, prilikom kopanja, pojavila se ogromna jama. Na dnu jame se video tunel sa pravcem jug – sever, čiji su zidovi bili obloženi od cigala velikog formata. Tunel je bio visine otprilike 2 metra, a zemlja koja ju je pokrivala barem isto tolika. Pored Milorada Azuckog tunel su videli Radovan Popov direktor PD „Sokolac”, Mihajlo Peskar tadašnji predsednik mesne zajednice, Ištvan Sekereš i još dosta ljudi koji su i u kasnijem razgovoru potvrdili ovde iznete parametre. Naša očekivanja da će se tada početi sa arheološkim istraživanjem tunela nisu se obistinila jer smo već posle 2-3 dana naišli na zatrpani otvor koji je vodio do tunela.

Sledećem otkriću tunela svedočenja su pribavljena od dr Mileta Teofanovskog i inženjera Radovana Popova. Po njihovom kazivanju radnici građevinskog preduzeća „Zidar” iz Bečeja, prilikom izgradnje Doma zdravlja 1983. godine su naišli na tunel koji se nalazio na uglu južne strane zgrade. Tada su  konstatatovali da je pravac  tunela jugozapad – sveroistok.

Nekako i isto vreme, prilikom kopanja temelja za Hotel „Tiski cvet” 1984. godine od Milorada Aćimova, građevinskog tehničara smo doznali za novo otkruće tunela. Lokacija otvora koji je vodio do tunela je bila sa zapadne strane budućeg hotela i to otprilike na sredini današnje terase. Za razliku od ostalih tunela koji su bili vrlo brzo zatrpani ovaj je bio otvoren punih dve nedelje. Tunel je bio visine 1.5 metara sa polu lučnim svodom od cigala, a na njemu se nalazio sloj zemlje od 1 metra. Tunel je vodio prema delu zgrade u kojoj su bile smeštene kancelarije PD „Sokolac”.

Najnovije otkriće se desilo krajem leta 2014. godine kada su postavljeni podzemni kablovi za kandelabre u porti katoličke crkve. Radove su izvodili Jožef Šimon i Laslo Sabo.  Po njihovom kazivanju kopajući temelje za drugi kandelaber, gledano od ulice M.Tita, iznenada im je ašov bukvalno propao. Kad su malo razgrnuli zemlju ukazala im se rupa od jednog kvadratnog metara, dubine 1.5 metara, čiji su zidovi bili izidani ciglama velikikog formata. Po Jožefu Šimonu verovatno se radi o nekom starom zakopanom bunaru, dok je Laslo Sabo sklon verovanju da se radi o ventilacionom otvoru tunela.

Ovo istraživanje se temelji na pisanom svedočenju Ištvana Sekereša, na kazivanju ljudi koji su videli tunele; Milorad Azucki, Radovan Popov, Mihajlo Peskar, Milorad Aćimov, Mile Teofanovski i Jožef Šimon.

Tags:

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.