Prva Srpska Zemljoradnička Zadruga u Vranjevu

Prva Srpska Zemljoradnička Zadruga osnovana je u Vranjevu mesecu novembra 1909. godine. Osnivači zadruge bili su: Dušan Vujackov, Bogoljub Malešev, Miloš Isakov, Ivan Popov, Nova Dujin, Živa Malešev, Živko Pejin, Nikola Tomašev, Marinko Perić, Arkadije Miletić, Živa Pantelić, Joca Vrebalov i Isa Tomašev. Za pretsednika zadruge izabran je Dušan Vujackov, a za poslovođu Bogoljub Malešev, koji su i najviše zasluga stekli oko osnivanja zadruge.

Zadruga je odmah po osnivanju izabrala upravni i nadzorni odbor i otpočela rad. Najviše se obrađivala zakupljena zemlja, a koju su zemlju zajednički obrađivali. Bilo je godina, kada su obrađivali i preko 100 kat. jutara. Zadruga je lepo napredovala, sve do svetskog rata, kada je morala rad prekinuti i nastavila ga je tek po Oslobođenju.Posle Oslobođenje povećao se broj zadrugara, tako isto i zadružna imovina, zadrugari su počeli ulagati novac na štednju, stvorili su podzadruge i tako svaka podzadruga je sa svojim članovima zajednički posao obavljala.

Posle 1923. godine osetio se u zadruzi još bolji napredak, jer se stvorio pri zadruzi rezervni fond, a to je čista imovina zadruge. Od 1923. godine krajem svake godine unašeo se prihod u rezervni fond, tako da danas zadruga ima do 30 hiljada dinara rezervnog fonda. Da bi se imovina zadruge još bolje osnažila, glavne skupštine su donašale i korisne odluke. Donošena su rešenja da svaki član mora uneti obavezan ulog od 50 dinara, udeo od 100 dinara i nedeljnu štednju od 2 dinara. To je sve važilo i za novog člana, koji je hteo postati članom zadruge.

Na sve te pomenute uloge članovi dobijaju lepu godišnju kamatu. Članovima se daje i zajam pod povoljnim uslovima tako, da je kamata na zajam smanjivana od 18 procenata na 10. Na svoje uloge ulagači primaju od 6 do 10 procenata kamate. Članovi su obavezni da posećuju zadrugu svake nedelje gde im se daju pouke i tako isto i poučna predavanja.

Prema zadružnim pravilima za njen rad je odgovoran na prvom mestu upravni i nadzorni odbor. Isto tako je odgovoran i svaki član zadruge. Za uloge i izdate zajmove jamči na prvom mestu rezervni fond. Ako nedostaje rezervnog fonda, onda imovina upravnog i nadzornog odbora i na posletku imovina i svih članova.Današnje imovina svih članova zadruge jeste u vrednosti / zemlja, kuća, pokretnina / preko 7 milijona dinara. Zemlje pojedini članovi skupa imaju 470 katasteskih jutara. Ove godine su osnovali članovi zadruge mlekarsku zadrugu, koja će otpočeti svoj rad iduće godine, a koja do danas u mestu nije postojala.

Gore pomenute cifre pokazuju da Prva Srpska Zemljorednička Zadruga u Vranjevu lepo napreduje, a da bi još bolje napredovala, a napredak zadruge je i napredak njenih članova, potrebno je, da se upisuje što više valjani zemljorednika u zadrugu, te bi time osnažili zadrugu i sebe, a donekle i izbegli sadašnju krizu, koju oni najviše osećaju. Naročito je danas potrebno, da se svi zemljoradnici udružujete, jer će se i zajam od Privredne Agrarne Banke davati preko zadružnih saveza.

Ovo je ukratko izloženo stanje i rad Prve Zemljoradničke Zadruge u Vranjevu, a koga još više interesuje može se informisati svake nedelje od pola dva do pola četiri po podne u školi potpisanog.

 

U Vranjevu (Banat) 18. okt. 1929. godine

Poslovođa Prve Srpske Zemljoradničke Zadruge u Vranjevu Žarko Nikšić

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.