Novobečejska pesnička škola

Otvorene beleške

Novi Bečej je malo mesto, do oslobođenja računao se u varošicu koja je imala oko 7000 stanovnika. A kada se zna da se mnogo njegovih stanovnika u vremenskom razmaku samo od oko 30 godina bavilo književnošću, a najviše njih pisanjem stihova, onda se smelo može reći da je u Novom Bečeju postojala prava pesnička škola. Pogotovo kad se uzme da je jedna grupa tadašnje novobečejske omladine, deo njene mlade inteligencije, pisala stihove kao po nekom zajedničkom dogovoru, a neki od njih i po dogovoru — tako da su skoro bukvalno sačinjavali izistinsku pesničku školu.

Ti mladi ljudi su u to vreme čitali jedap drugom svoje stihove, diskutovali o njima, priređivali i javne književne večeri (sa publikom) a neki (kao i potpisani) u to vreme i štampali svoje knjige u novobečejskoj staroj ručnoj štampariji (čiji je vlasnik bio Giga Jovanović, poznati bankar).

Neće biti (možda) na odmet, a verujem ni dosadno, nego da će pobuditi interesovanje: ko su bili oni koji su, po mom računu, sačinjavali novobečejsku pesničku školu? Najstarija među njima bila je Darinka Nerandžić Brašovanova, učiteljica. Ona je oko 1910. godine štampala nekoliko knjiga u novobečejskoj štampariji izmeću ostalih i „Seju iz Bečeja", koja je bila prošarana stihovima.

Po starešinstvu, iza nje dolazio je dr Jovan Pivnički, obrazovani i književno visoko uzdignuti novobečejski kraljevski javni beležnik, koji je, doduše krišom, pisao stihove: po onome što znam, ti stihovi bi se i danas mogli smatrati kao moderni i vrlo osobeni.

U isto vreme kad i dr Pivnički živeo je u Novom Bečeju, negde oko 1930. godine, advokat — Dalmatinac dr Šime Čipčić, koji je samo meni poverio da piše stihove. I to zbog toga, što me je zatekao nekoliko puta (u vreme kad sam kao student radio kod njega kao pisar) gde pišem stihove na njegovoj kancelarijskoj pisaćoj mašini; pa mi je prebacio, to pitajući me da li sam ja njega nekad zatekao za vreme radnog vremena da piše stihove — iako ih i on piše, ali ne u vreme kada treba i on i ja da zaradimo svoj nasuši hleb. Dok su stihovi pravnika dr Pivničkog bili lirske prirode, stihovi pravnika dr Čipčića, koliko se sećam, čini mi se da su bili satirično-političke prirode.

Sledeći Novobečejac koji bi došao na red da se pomene kao član novobečejske pesničke škole bio bi Božidar K. Jovanović, nastavnik građanske škole. On je bio moj prvi nastavnik srpskohrvatskog jezika u životu. Uvek nam je govorio o pesnicima i citirao ih, i ja sam bio uveren da i on piše pesme. Nije se nikad otkrio u tom smislu. O jednom jubileju Vase Stajića, čiji je verni sledbenik bio, izdao je knjižicu maksima i misli ovog značajnog prosvetitelja i naprednog vaspitača.

Mnogo više povezana i zajednički orijentisana u literaturi, poglavito u poeziji, bila je grupa čiji je glavni pokretač i ideolog, moglo bi se reći, bio moj mlađi brat Miloje. On je, inače, stajao na stanovištu da svako može da piše pesme, i da treba da ih piše, da pesnička osećanja ima svaki čovek, samo da treba da se ljudi naviknu da se izražavaju stihovima. Svoje najbliže drugove stalno je potstrekavao da pišu stihove. Bogdanka Malešev, Fedor Kiselički, pa i ja, pisali smo pod neposrednim njegovim literarnim i poetskim uticajem. A ja sam priveo novobečejskom literarnom poetskom krugu i pesnika Jeftu Mendebabu, koji je živeo u Srpskom Elemiru, i Radivoja M. Jerinkića iz Kikinde. Miloje je priveo tom novobečejskom pesničkom krugu Vladimira M. Kolarova Koču, sa kojim je išao zajedno u gimnaziju u Velikom Bečkereku.

Da su i ta tri mlada pesnika van Novog Bečeja pripadali novobečejskoj pesničkoj školi najbolje pokazuje to što kad sam, u Temišvaru, 1935, godine, pokrenuo književni časopis „Život" i, po predlogu moga brata Milivoja, išao nasredu sa gotovom pesničkom grupom. U „Životu" su se tada, u prva dva (i jedina) njegova broja, pojavili svi ti pesnici zajedno. Inače su svi bili povezani ili zajednički provedenim detinjstvom, ili drugarstvom, ili političkom orijentacijom, ili svim tim zajedno. Toj generaciji novobečejske književne škole pripadao je i Živojin Boškov, koji je svoje interesovanje u literaturi usmerio u pravcu istorije književnosti.

U Novom Bečeju su rođeni i živeli, ili samo živeli, i pesnikinja Marija Glavaški, romansijer Stojan Piroški, i pesnik Vojislav B. Pecarski.

Oni nisu neposredno pripadali pomenutoj novoj generaciji po književnom i poetskom, odnosno političko-društvenom usmerenju, ali mislim da je to što su neki način pripadali ovom Bečeju (odnosno susednom nerazdvojenom selu Vranjevu) u kome je postojala tako jaka grupa mladih pisaca i pesnika, uticala na njih da pišu i da se razvijaju književno u toj poetskoj klimi.

Pomenuću još jednog prozaistu iz Novog Bečeja iz vremena najveće aktivnosti novobečejske književne škole — to je bio moj školski drug Voja Avramov. On je pisao prozu koju sam ja rado čitao.

Najindiskretniji (i najskromniji) od svih bečejskih pesnika. Pored dr Jovana Pivničkog, bio je moj stariji brat Jovan, učitelj, koji je rano umro. Iza njega je ostala poveća rukopisna zbirka lirskih pesama, koje — sem meni — nije nikada nikome čitao.

Naravno da mnogi pripadnici novobečejske „škole" koji su pisali stihove i prozu nisu postali pisci, ali su zato za ceo život uzeli na sebe „igo“ tog lepog, teškog zanimanja.

 

Bogdan Čiplić, 16. maj 1976. Dnevnik

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak