Foto-amateri

Na osnovu nekoliko desetina fotografija s početka XX veka, u formatu tadašnjih razglednica, 9x14 cm, na tankom papiru i bez ikakve signature fotografa, s razlogom pretpostavljamo da su to radovi pionira novobečejskih foto-amatera. Oni su pripadali imućnijem sloju građanstva i bili su u mogućnosti da odvoje značajna sredstva za kupovinu prenosnih foto-kamera, a fotografije su, naravno, izrađivali kod lokalnih profesionalnih fotografa. Neke od tih fotografija su ispisane, adresirane i korištene umesto razglednica.

Jedan od prvih naših foto-amatera je verovatno bio Ladislav Laslo Kostović (1855-1942), brat naučnika i pronalazača Ognjeslava Kostovića, konzul Mađarske u Holandiji i Srbiji, koji je proputovao Evropu i deo sveta već krajem XIX veka, sa svojom prenosnom foto-kamerom. Poslednje godine svog života proveo je u porodičnoj kući u Novom Bečeju prelistavajući i pokazujući znatiželjnim sugrađanima foto-albume sa svojim fotografijama.

Od potomaka naših imućnijih meštana poznate su nam fotografije Isaka Garaija, direktora Turskobečejske štedionice. On nam je ostavio nekoliko dragocenih fotografija članova svoje porodice na teniskom igralištu u Gradištu, iz prve decenije XX veka. Takođe u to vreme, 1907.  godine, jednom fotografijom-razglednicom izvesni Dušan šalje svoju amatersku fotografiju iz Turskog Bečeja za Mitrovicu.

Iz razgovora sa Natalijom Marić, rođenom Nićin (1911-2004), doznali smo da su njeni roditelji iz Amerike nabavili foto-aparat početkom druge decenije XX veka i ovekovečili  interesantne momente iz vremena u kojem su živeli. Albumi puni fotografija, koji se nalaze kod naslednika porodice Marić, svedoče nam o raznim događajima iz prošlosti ugledne novobečejske advokatske porodice.

Giga Jovanović (1875-1944), bankar i štampar, takođe je pratio savremene tokove i modne trendove sveta, te je bilo nezamislivo da on izostane u nečemu. Sudeći po pregledanim fotografijama iz Gigine zaostavštine, sa sigurnošću možemo konstatovati da je posedovao foto-aparat od dvadesetih godina XX veka.

Na osnovu pronađenih fotografija trgovca Makse Ciglera (oko 1870-1941), na kojima su uglavnom članovi porodice i dešavanja sa raznih putovanja, zaključujemo da se koristio foto-aparatom od kraja druge decenije XX veka.

Branislav Bata Kiselički (1919 – 2008), učitelj i direktor OŠ „Josif Marinković”, družeći se sa sinom fotografa Konstantina Vukova, imao je priliku da vrlo rano upozna tehniku fotografisanja. Primetivši Branislavljevo interesovanje prema toj umetnosti otac Jovan mu kupuje foto-aparat krajem treće decenije XX veka. Od tada, pa tokom celog života, ostaće veran svom hobiju beležeći hrastovu šumu i kućicu u Gradištu, pristanište na Tisi, a posebno Tisu. Na njegovim ranim radovima se primećuje umetničko oko i dobro kadriranje objekta za fotografisanje. Pedesetih godina XX veka bio je član foto-sekcije pri Narodnoj tehnici. Branislav Bata Kiselički je osnovao i vodio foto-sekciju u vranjevačkoj OŠ „Josif Marinković”, koja je izgrađena zahvaljujući njegovom velikom zalaganju. Neretko je priređivao izložbe fotografija učenika  članova foto-sekcije, ali uglavnom u okviru škole. Prelistavajući foto-albume Branislava Bate Kiseličkog vidimo da su pored porodičnih fotografija u velikom broju  zastupljene fotografije članova školskog kolektiva, njegovih prijatelja i ličnosti iz kulturnog života Novog Bečeja i Vranjeva.

Branislav Josimović (1924-2002) nekako je u isto vreme kad i Kiselički počeo da se bavi fotografisanjem, s tim da je on pedesetih godina XX veka imao svoju laboratoriju za izradu fotografija. Po profesiji je bio građevinski inspektor, radio je u Opštini Novi Bečej te je i zbog opisa radnih zadataka često bio u prilici da fotografiše razne pozicije na terenu. Vremenom mu je fotografisanje postalo opsesija, ali je uvek sa brižljivom pažnjom birao na šta će uperiti objektiv foto-aparata i iz koje perspektive. U nekoliko navrata je priređivao tematske izložbe sa interesantnim komentarima, ne bi li svojim sugrađanima skrenuo pažnju na izgled našeg grada.

Dušan Aćimov (1911-1996) bio je zaposlen u Vodnoj zadruzi Novi Bečej, imao je foto-aparat još od vremena okupacije tokom Drugog svetskog rata. Da li ga je više koristio za službene potrebe ili u privatnom životu, nije nam poznato, ali u svakom slučaju, ostavio je popriličan broj fotografija Tise i raznih događaja koji su se zbivali od sredine četrdesetih godina pa do sredine šezdesetih godina XX veka. U arhivi Novobečejske vodne zajednice (sadašnjeg naziva: Vodoprivredna organizacija „Osnovna kanalska mreža” Novi Sad, radna jedinica Novi Bečej) nalaze se mnoge fotografije Dušana Aćimova.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.