Konstantin Vukov (1875–1965)

Diplomski rad Geze Sakača 1952. godine: Konstantin Vukov. Iz zaostavštine Geze Sakača

Konstantin Vukov je rođen u Velikom Bečkereku (tadašnji naziv za Zrenjanin) 20. 9. 1875. godine, od oca Jovana Vukova, bačvara (pintera), i majke Ljubice, diplomirane učiteljice. Po završetku petog razreda osnovne škole upisuju ga u gimnaziju, koju prekida posle prve godine. Kod uglednog bečkerečkog fotografa Lajoša Orosija7 biva primljen za šegrta 15. jula 1888, a za kalfu je položio 15. jula 1891. godine. Posle toga je krenuo u svet radi usavršavanja fotografskog zanata. Prvo odredište mu je bio Beograd, kod majstora Vase Danilovića, a 1892. godine kod rođenog brata slikara Paje Jovanovića – Milana S. Jovanovića. I Danilović i Jovanović su uživali status dvorskih fotografa kraljevine Srbije8. Vukov je potom radio u Minhenu kod više majstora od 1893. do 1896. godine i paralelno se usavršavao u stručnoj školi Photografische Schule, pri institutu „Graphische Lehr- und Versuchsansalt”. Pored struke savladao je i tehniku litografije i bakroreza. Njegov povratak u rodni grad vezan je za odsluženje vojnog roka, posle čega se zapošljava u Trstu, te u rumunskom gradu Galati kod kraljevskog dvorskog fotografa Georgija Maksaija (Georga Maksaya).

Flajer iz 1911. godine. Iz zavičajne zbirke Narodne biblioteke Novi Bečej

Validan podatak Sekcije fotografskih majstora iz Beograda je da je Konstantin Vukov dobio obrtnicu 1907, a pretpostavku da je po dobijanju obrtnice otvorio fotografski atelje u Velikom Bečkereku potvrđuje razglednica banje Rusande iz 1907. godine, na kojoj piše „Cost. Wukow, Photogr-, Nagybecskerek”. Konstantin Vukov je često odlazio u banju Rusandu, o čemu svedoče mnogobrojne razglednice ove banje u njegovom izdanju. Tamo se upoznaje sa Ljubomirom Pavlovićem, lekarom iz Novog Bečeja. Po njegovom nagovoru dolazi u Novi Bečej oko 1910. godine da bi otvorio stalni atelje za fotografisanje u Maletićevoj kući, u kasnijem Zanatskom domu. Tačnije, njegov atelje se nalazio pored Maletićeve spratne kuće, na raskrsnici Deakove ulice (Deák utca), kasnije Kralja Petra Velikog, i Cara Lazara, odnosno, danas, na uglu ulica Maršala Tita i Vuka Karadžića, i to prema Vranjevu. Počev od tih godina pojavljuju se fotografije i razglednice sa signaturom „Wukow C. Törökbecse i Константин Вуков – Турски Бечеј”.

Posle skoro dve decenije rada kupuje levo krilo kuće u ulici Kralja Petra Velikog 15 (koja danas nosi naziv Maršala Tita), bivše kuće porodice Bizonj. Adaptacijom jednog dela tavana (tavana prema dvorištu) izgradio je atelje, savremen za tadašnje vreme, i opremio ga staklenim krovom i zidom, da bi prostorija primila što više dnevne svetlosti. Ne smemo ispustiti iz vida da se u XIX veku i početkom XX veka fotografisanje uglavnom vršilo pri dnevnoj svetlosti, bez elektičnih lampi i reflektora. I kasnije, posle elektrifikacije glavne ulice 1927. godine, Vukov je radije koristio prirodnu svetlost, pre svega zbog kvaliteta dobijenih fotografija.

Konstantin Vukov – fotografija. Svečanost posle godišnje skupštine Prvog saveznog lovačkog udruženja u Novom Bečeju. Snimak iz 1930. godine, iz kolekcije Karolja Andrea

Bilo je interesantno doći do ateljea, pošto se prvo prolazilo kroz ajnfort kapiju, da bi se pri kraju, sa leve strane, penjalo drvenim stepenicama na potkrovlje. Krov ateljea je do pola bio od stakla, kao i polovina zida koji je gledao na severoistočnu stranu. Naspram ulaznih vrata su bile okačene zavese u raznim bojama, a ispred njih nekoliko stolica, fotelja i mali sto. Pored tih ambijentalnih rekvizita nalazili su se i drveni konjić, drvene igračke, lutke i nekoliko suncobrana. U sredini ateljea stajala su dva drvena stalka, jedan veći, a drugi manji, za koje je bio pričvršćen harmonika foto-aparat sa ogromnim objektivom i prekriven crnom tkaninom. To su bili foto-aparati pločaši koji su koristili staklene negative9 veličine 8x10 inča, odnosno 20,5x25,4 cm, sa kojih se kontaktnim kopiranjem izrađivala fotografija. Foto-papir se sečenjem formirao u razne formate i lepio na karton podloge. U tom ateljeu punom svetlosti i nekog čudnog mirisa, sa velikom stručnošću, elegancijom i smeškom na licu, Konstantin Vukov je postavljao svoje mušterije za fotografisanje.

Konstantin Vukov – fotografija. Trgovina manufakturama Milana Vojnova i trgovina špeceraja Dušana Turinskog na glavnoj ulici Novog Bečeja. Snimak iz perioda između dva Svetska rata. Fotografija u vlasništvu porodice Vojnov

Fotograf Vukov koristio je više foto-aparata, a među boljima je bio i Linhofov, kupljen pre Drugog svetskog rata. Staklene ploče za snimanje je zamenio plan-filmom tek sredinom četrdesetih godina XX veka. Smatrao je da uski filmovi dimenzija 6x9, i kasniji, lajka formata, nisu podesni za izradu dobrih fotografija. Svoje fotografije je izrađivao ređe u crno-beloj tehnici. Većinom je koristio braon nijanse sa specijalnim hemikalijama, da bi fotografija bila što dugovečnija.

Svoje znanje i iskustvo je vrlo rado prenosio na mlade učenike, a i na ostale koji su pokazali interesovanje za foto-tehniku. Pored učenika Dobrivoja Nestorova, Šandora Nađa, Tibora Siča, Žive Micića, Jelisavete Švajcer, neretko je zapošljavao i pomoćnike kao što su bili Lajoš Čanji i Tereza Kerekeš10.

Konstantin Vukov je zabeležio sve važnije događaje koji su se zbivali u Novom Bečeju i Vranjevu između 1910. i 1961. godine, kao na primer: osvećenje spomenika grofa Karolja Leiningena – Vesterburga (Leiningen – Westerburg Károly) 1911. godine, postavljanje zvona na toranj katoličke crkve 1924. godine, proslavu 120. godišnjice osnivanja Harkovskog instituta 1932. godine, osvećenje spomenika kralja Petra Velikog 1926. i kralja Aleksandra 1937. godine. Poznati su njegovi snimci načinjeni prilikom visokog vodostaja Tise 1910, 1932. i 1942. godine, fotografije sa sreskog Sokolskog sleta 1938. godine, kao i fotografije sa raznih kulturnoumetničkih predstava. Svoje fotografije je izlagao na improvizovanom izlogu koji je bio pričvršćen na kuću, levo od ulaznih vrata.

Već od početka XX veka njegove fotografije se pojavljuju na razglednicama Novog Bečeja i Melenaca, bolje rečeno, banje Rusande11. U to vreme postaje i izdavač razglednica. Pored štampara Gige Jovanovića postao je najveći izdavač novobečejskih razglednica. Posle Prvog svetskog rata počinje sa izdavanjem razglednica na foto-papiru, što je bilo karakteristično za to vreme.

Čika Vukov, kako su ga zvali, živeo je u harmoničnom braku sa suprugom Emilijom Krajcberger (Kreuzberger), a imali su dvoje dece, Mariju i Kostu12. Bio je dobroćudan gospodin, druželjubiv, nasmejan i uvek spreman za šalu. Da bi oraspoložio decu, često je vadio iz svog džepa kartonsku kutijicu punu mentol bombona i delio ih. Građanima Novog Bečeja će ostati u sećanju kako šeta glavnom ulicom u svom sivom mantilu, sa štapom u ruci, i kako im sa smeškom na licu otpozdravlja.


7 Lajoš Orosi je u nekoliko navrata fotografisao predstolonaslednika Ferdinanda, prilikom lova u Ečki 1898. i 1899. godine (Németh Ferenc – Úri vilag Torontálban).

8 Podaci Vladimira Janoševa, Foto-muzej, Beograd.

9 Godine 1995. novi vlasnik kuće Konstantina Vukova Dragan Kiževski poklonio je zavičajnoj zbirci Narodne biblioteke Novi Bečej  veliku zaostavštinu staklenih negativa. Lično sam prisustvovao preuzimanju tog materijala, a većinu negativa sam pregledao još u samom ateljeu. Moja velika nadanja da ću naići na veliki broj staklenih negativa i fotografija sa snimcima našeg mesta nisu se ostvarila. Na negativima su bili uglavnom portreti i pokoja grupna fotografija. Te godine sam još jednom pregledao zaostavštinu u biblioteci, ali, nažalost, sa istim rezultatom.

10 Branislav Kiselički – „Konstantin Vukov, fotograf” 

11 Konstantin Vukov je i pre i posle svog dolaska u Turski Bečej često odlazio u banju Rusandu radi fotografisanja banjske klijentele. Poznate su njegove serije razglednica banje Rusande iz perioda 1905-1914. godine.

12 Kosta – dr Konstantin Vukov (1920-1991), profesor univerziteta u Mađarskoj, naučnik, doktor hemijskih nauka i svetski ekspert za tehnologiju šećera.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.