Novobečejski i Vranjevački svetlopisci

Konstantin Vukov Snimak kupališta na Tisi, vlasnika Lajoša Rože, u neposrednoj blizini skele. Snimak iz tridesetih godina XX veka. Iz kolekcije Karolja Andrea

„Fotografska delatnost kao takva spada u kategoriju primenjene umetnosti, a fotografi su, shodno tome, i zvanično sve do 1902. godine smatrani umetnicima, a ne zanatlijama, pa ih dotle i ne nalazimo u spiskovima registrovanih zanatlija”4. Iz tih razloga je mnogo teže ustanoviti koliko je fotografa radilo pre 1902. godine i ko su oni bili, a pogotovu u kom periodu su obavljali svoju umetničku misiju.

Geza Sakač Fotografija bivše zgrade Doma zdravlja sa elementima secesije. Snimak sa početka sedamdesetih godina XX veka. Iz kolekcije Karolja Andrea

Po dosadašnjim saznanjima Karolj Folkman (Volkmann Károly) može se smatrati prvim turskobečejskim fotografom (Turski Bečej je tadašnji naziv za Novi Bečej), a radio je u drugoj polovini XIX veka i imao je svoj stalni atelje u našem mestu. Istraživačkim radom  došlo se do saznanja da je pri kraju XIX veka i u prvim godinama XX veka fotograf Karolj Varšanji (Károly Varsányi) takođe bio stacioniran u Novom Bečeju. Kasnije se ispostavilo da su ta dva Karolja u stvari ista ličnost.

Karolj Folkman Portret Katice Štaud, ćerke poznatog turskobečejskog mesara Mihalja Štauda. Snimak iz 1885. godine. Iz kolekcije Karolja Andrea

Fotografska radnja – atelje Konstantina Vukova (1875-1965) radila je od 1908. (1910) godine, pa sve do šezdesetih godina XX veka. Druga po dužini trajanja bila je fotografska radnja Geze Sakača (1928-2009). Ona je otvorena 1954. godine i radila je sve do kraja XX veka. Obe radnje su se nalazile na glavnoj novobečejskoj ulici. Sve promene, kao i sva važnija dešavanja u varošici kraj Tise tokom XX veka, ostala su zabeležena zahvaljujući foto-kamerama Konstantina Vukova i majstora fotografije PP of E (Professional Photography of  Europe – Savez profesionalnih fotografa Evrope) Geze Sakača.

Pored pomenutih, reči će biti i o ostalim fotografima koji su radili tokom XX veka, a to su: Dušan Kiurski, Jožef Kožik, Lajoš Čanji, Foto „Rojal”, Miroslav Tornjanski – Foto „Mira”, Rozalija Tica rođena Čejtei, Vojislav Reznić –  Foto „Šilja”, Mikloš Hever – Foto „Miki” i Imre Sakač.

Pojedini naši sugrađani mogli su već početkom XX veka sebi dozvoliti luksuz da kupe  foto-aparat i  da se služe ovim tehničkim čudom, a koristili su ih uglavnom da zabeleže razna dešavanja u svojim porodicama.

Pouzdane podatake o posedovanju foto-aparata iz tog vremena imamo za porodice Kostović, Garai, Nićin, za Dušana Petrovića, a kasnije za Gigu Jovanovića, čije fotografije srećemo od početka dvadesetih godina prošlog veka. Maksa Cigler (Ziegler), trgovac, koristio je foto-aparat od tridesetih godina XX veka.

Svi oni koji su posedovali foto-aparate, filmove-negative za razvijanje i za izradu slika nosili su ih kod profesionalnih fotografa. Broj pojedinaca koji koriste foto-aparat će se posle Drugog svetskog rata naglo povećati, a posebno po otvaranju foto-sekcija na nivou grada i u školama.


4 ,,Počeci fotografije u Vojvodini“, Ferenc Nemet.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.